Current topic. Рубрика в журнале - Pravo - teorija i praksa
Ekonomska politika Evropske unije
Статья научная
Oduvek je Evropska unija izazivala najrazličitije reakcije, pogotovo u našoj zemlji, gde aktuelnost pitanja priključenja Uniji iz dana u dan sve više dobija na značaju. Stavovi su mnogobrojni i veoma suprotstavljeni, pa se otuda javlja nužna potreba za izučavanjem ključnih karakteristika i načina funkcionisanja ove moćne međudržavne zajednice. Slobodno možemo konstatovati da Evropska unija predstavlja jedan od najrazvijenijih i najuspešnije realizovanih oblika ekonomske i političke integracije u svetu. Neizostavno se mora naglasiti da je Unija prošla veoma dug i naporan put sopstvenog razvoja, uložila značajna sredstva i preduzela mnogobrojne aktivnosti kako bi sebi obezbedila današnji položaj u svetu. Evropskoj uniji u budućnosti predstoje dalja proširenja, prijem novih zemalja u članstvo i konstantno jačanje međusobne saradnje i povezanosti zemalja članica. Interesantna pojava je da su zemlje članice prihvatile zajedničke ciljeve koje Unija propagira, pristale da unificiranju sopstvene politike i priklone se nadnacionalnom interesu. U daljem toku rada ćemo se ukratko podsetiti osnovnih obeležja Evropske unije, njenih članica i faza u procesu proširivanja. Zatim, detaljnije će biti obrađen sistem zajedničke ekonomske politike čijom realizacijom unija teži da ostvari sopstvene, a takođe i pojedinačne, nacionalne ciljeve i interese svojih članica. Upoznaćemo se sa osnovnim parcijalnim politikama u sistemu zajedničke ekonomske politike EU, kao i instrumentima njihovog ostvarivanja. Zaključnim razmatranjem ćemo ukazati na perspektive budućeg razvoja Evropske unije i njen ogroman značaj u ukupnim svetskim tokovima.
Бесплатно
Fenomen trgovine ljudskim bićima
Статья научная
Naučnotehnološki razvitak, uporedo sa tim što je pokrenuo snage koje integrišu našu planetu u cilju kvalitetnijeg života njenih stanovnika, omogućio je pretpostavke onima koji žele da iskoriste određene inovacije u svrhu vršenja kriminalnih delatnosti. Ogroman broj žena koje su bespomoćne pred siromaštvom i diskriminacijom koju trpe u svojoj okolini i pretpostavljenom odgovornošću za egzistenciju porodice, donosi odluku za odlazak negde gde su ubeđene da će im biti bolje. Taj potencijalni bolji život, restriktivna imigraciona politika razvijenih zemalja pretvara u iluziju jer većinu žena kanališe ka ilegalnoj migraciji. Na nesreću, većina od njih usled površno ili nimalo informacija o eventualnim posledicama takvih avantura, nesvesno i nesvojevoljno završava u kandžama trgovaca ženama. Trgovina ljudima je izuzetno unosan i siguran posao, isplativa i profitabilna kriminalna delatnost u kojoj su rizici vrlo mali u poređenju sa pojedinim oblicima organizovanog kriminala. Prostitucija se jasno razlikuje od trgovine ženama. Kada je žena žrtva trgovine ljudima, uskraćena je za slobodu izbora i nema nikakvu kontrolu nad onim što joj se događa, to jest ne može birati da li želi to da radi, na koji način, koliko i sa kim, uz izostanak odgovarajuće zarade. Organizovani kriminal u sadašnje vreme ne poznaje granice država i režima. U svojim istraživanjima eksperti koji se bave pitanjima organizovanog kriminala ističu da je na Balkanu, posebno na prostorima bivše Jugoslavije, u poslednjih nekoliko godina uočljiv porast korupcije i organizovanog kriminala, naročito u pogledu trgovine ljudima, prvenstveno žena, radi prostitucije. Ono što karakteriše tržište rada u Srbiji predstavlja: visoka stopa nezaposlenosti i njen trend koji je i dalje u porastu, relativno nizak nivo zaposlenosti stanovništva, visok stepen skrivene nezaposlenosti, mali udeo zaposlenosti u privatnom sektoru, niska primanja i niska mobilnost radne snage. Organizovani kriminal, koji donosi basnoslovne zarade u skladu sa duhom vremena u kojem egzistira, više nije 'tradicionalan'. On se ne bazira na tradicionalnim vezama, nego povezuje i zahvata različite segmente društva, pa je ponekad vrlo teško razdvojiti kriminalne od legalnih elemenata. Dakle, nedostatak obrazovanja i informisanja predstavlja polaznu slabost žrtve sa čime, naravno, računaju trgovci ljudima. Snovi o boljem životu u inostranstvu i beg od surove realnosti sa sobom takođe nose niz opasnosti i nepredvidivih situacija. Trgovina ljudima predstavlja grubo kršenje ljudskih prava, pa bi zato trebalo da bude prepoznatljiva i kao najekstremniji oblik povrede ljudskih prava.
Бесплатно
Konceptualno shvatanje pravne odgovornosti direktora u korporativnom pravu
Статья научная
Odgovornost direktora privrednih subjekata jeste jedno od značajnijih pitanja korporativnog prava. Relevantnost pitanja ogleda se u kontekstu aktuelnog trenutka povišenih pravnih standarda individualne i kolektivne odgovornosti subjekata prava kao jedne od globalnih tendencija u razvoju prava u svetu. Ovi standardi jesu utemeljeni na identifikovanoj pravnoj korelaciju između subjekta prava i njegovih individualnih prava i obaveza koja su legislativno utemeljena. Razvoj korporativnog prava u svetu je fokusiran na konkretizaciji i individualizaciji upravljačkih prava i obaveza organa upravljanja u privrednim subjektima. Direktor privrednog subjekta u skladu sa standardima i propisima nacionalnog zakonodavstva odgovara isključivo u zavisnosti od obima prava, ovlašćenja i obaveza koje su pravno determinisane kao njegove. Fokus istraživanja jeste teorijsko definisanje koncepta odgovornosti kao društvenog fenomena, na osnovu kojih se dalje razvija koncept pravne odgovornosti subjekta prava. Istraživanje se dalje realizuje u pravcu teorijskog shvatanja koncepta pravne odgovornosti direktora u korporativnom pravu, uz uvažavanje različitih rešenja nacionalnih propisa i standarda.
Бесплатно
Статья научная
Nezadovoljstvo sa sadašnjim stanjem teorije i zakonodavnih rešenja krivične odgovornosti pravnih lica u celom svetu, pa i kod nas, postalo je opšte. Isto se iscrpljuje u pokušajima prevazilaženja problema na koje se nailazi u praksi kod utvrđivanja ove odgovornosti, a istovremeno oni reverzibilno podstiču krivično pravnu teoriju i filozofiju na nova, savremenim uslovima privređivanja u svetskim razmerama, prilagođena promišljanja. Uvođenje krivične odgovornosti pravnih lica predstavlja osnovni (bitan) elemenat kontrolnog procesa i istovremeno, premisa da bi bilo nepravedno kazniti samo individualne učesnike u privrednom ili finansijskom poslovanju krivičnom kaznom (sankcijom) kada je očigledno da je takvo poslovanje uzrok krivičnog dela. Bez odgovornosti pravnih lica mnoga krivična dela bi bila nedovoljno kažnjena jer veličina i struktura mnogih preduzeća (kompanija, korporacija) dovodi do nemogućnosti da se adekvatno odredi (pripiše) odgovornost pojedincima. U ovo vreme istaknutih istraga i postupaka protiv preduzeća (korporacija) za razne oblike prevara, prevoza, dela protiv životne sredine, zloupotrebe hrane i lekova, sajber kriminala i dr. nije teško uvideti da je i sa kriminalno političkog aspekta posmatrano korisno po društvo primeniti institut krivične odgovornosti i na pravna lica uprkos brojnim preprekama koje stoje na putu takvom postupanju imajući, pri tom, u vidu, pre svega, specifičnosti pravnih lica u odnosu na fizička lica kao pojedince, koji, kao takvi, jedino mogu biti krivično odgovorni, pogotovo prema načelima našeg krivičnog prava koja govore o tome da krivična odgovornost može biti isključivo subjektivna i to pojedinačna (a ne i pravnog lica MV). Na planu domaćeg zakonodavstva, princip nullum deliquens sine lege odnosi se samo na fizička lica. Takođe, krivična odgovornost je teško spojiva i sa nekim fundamentalnim principima savremenog krivičnog prava (npr. sa principom individualne odgovornosti i principom nulla poena sine culpa). I na pravno-dogmatskom planu teško je tu naći odgovarajuća rešenja. Ovaj rad biće posvećen afirmaciji ideje uvođenja krivične odgovornosti pravnih lica u svetskim razmerama, pa prema tome i u naš krivično pravni sistem.
Бесплатно
Money laundering: The offense against the economy and a contemporary global phenomenon
Статья научная
Money laundering as a form of economic crime is present in both national and international conditions. Despite a large number of definitions, we can say that money laundering refers to a circulation of illegally gained profits, during a shorter or longer period of time, in order to, in a cycle of transformation, at last gain ostensibly legitimate profits. The subject of analysis in this paper were the results of the judicial authorities in Serbia in criminal proceedings against adult perpetrators of crimes against economy. The representation of money laundering in Serbia is analyzed through its relationship with the number of adults and issued convictions for the group of criminal offenses against economy during the period from 2012 to 2015, and then, for all crimes on the territory of Republic of Serbia in that period of time. The given results indicate a very modest participation of this crime in the total crime in the country. This points out primarily two things. Namely, money laundering belongs to the group of transnational crime, and it is difficult to be detected and proved in subsequent proceedings. Furthermore, money laundering is among the crimes where there is a great „dark number“, and there are many activities in this sphere beyond the reach of the justice system and official statistics.
Бесплатно
Politički proces reforme penzijskih sistema u državama sukcesorima SFRJ
Статья научная
U ovom radu su analizirani tok, sadržaj i politički proces penzijskih reformi u državama sukcesorima SFRJ. Posebno je osvetljena uloga Svetske banke, kao najmoćnije međunarodne finansijske organizacije, koja je imala izuzetno značajnu ulogu u ovom procesu. U radu je prikazan troslojni model penzijskog sistema koji je zastupala ova institucija, kao i mehanizam njegovog nametanja. Takođe su analizirane uloge MOR-a, i MUSS-a. Pored principijelnog suprotstavljanja konceptu Svetske banke i pružanja pomoći sindikalnim udruženjima u pogledu edukacije njihovih predstavnika, uloga ovih organizacija nije imala veći značaj. Gotovo zanemarljiv uticaj na reformu penzijskih sistema imala je Evropska unija. Posebno je analiziran uticaj domaćih aktera, koji je prema zaključku ove analize bio odlučujući. Interesantno da je uloga udruženja penzionera, naročito tamo gde su bili uspešno organizovani i kao (parlamentarne) političke stranke bila značajnija od uloge sindikata.
Бесплатно
Pravni položaj bivših vlasnika u postupku restitucije u Srbiji
Статья научная
Restitucija - povraćaj oduzete imovine ranijim vlasnicima, može se posmatrati jedino kao deo celovitog reformskog procesa. U tom smislu ona ima dva svoja značajna segmenta: prvo, otklanjanje ranije učinjenih nepravdi i drugo, doprinos ukupnim promenama u oblasti svojinskih odnosa, u cilju povećanja ekonomske efikasnosti. Proces restitucije u Srbiji otpočeo je znatno nakon otpočinjanja procesa privatizacije. Ova neopravdana neusaglašenost umnogome je uticala na zakonska rešenja, a zatim i na proces njihove realizacije. Analiza propisa, a zatim prakse koja se na osnovu tih propisa odvijala ukazuje na evidentne protivurečnosti, neusaglašenosti i pravne praznine u normativnom delu, što je neminovno doprinelo različitom položaju subjekata u postupku restitucije, koji u pojedinim slučajevima ima i primetne elemente diskriminacije. Za sada nema najava o pripremama da se pristupi opsežnim, suštinskim promenama u zakonskoj regulativi. Ovaj rad nastoji da ukaže na neodrživost sadašnjeg stanja i neophodnost da se pristupi promenama važećih zakona iz oblasti restitucije.
Бесплатно
Pravo na teritorijalnu autonomiju u istoriji srpske ustavnosti
Статья научная
Funkcionisanje i organizacija pokrajina na našim prostorima je zaključno sa Ustavom SFRJ od 1963. godine, bilo u okvirima teritorijalne autonomije kako je ona uobličena u nauci i primenjena u svetu. Promene nastupaju u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, a posebno kasnije, donošenjem Ustava SFRJ od 1974. godine kada su autonomne pokrajine postale fenomen koji komparativno ustavno pravo ne poznaje. Prvi pokušaj ka promeni statusa autonomnih pokrajina učinjen je donošenjem ustavnih amandmana na Ustav SR Srbije 1989. godine, a konačno, Ustavom Republike Srbije od 1990. godine kapacitet i domašaj autonomije na ovim prostorima je sveden u razumne okvire. Ustavom Republike Srbije od 2006. godine, političko-teritorijalna autonomija je kontekstuirana na inovirani način, jer je reč o ustavnom konceptu njenog lociranja i u specifične okvire ljudskih prava.
Бесплатно
Sporazum o priznanju prekršaja i njegova implementacija u domaćem zakonodavstvu
Статья научная
Osnovna ideja institucionalizacije sporazuma o priznanju prekršaja zasniva se na pretpostavci da se sporazumom stranaka može lakše okončati prekršajni postupak. Sporazum o priznanju prekršaja se može posmatrati u svetlu reformi u oblasti kaznenog (prekršajnog i krivičnog) prava, koje za cilj imaju efikasniji postupak. Osnovni elementi ovog instituta su: prihvatanje odgovornosti, volja ovlašćenog podnosioca zahteva i zakonsko predviđanje. Imajući u vidu njegovo pravno dejstvo, precizno su propisani njegovi elementi. Sporazum o priznanju prekršaja nije originalna tvorevina prekršajnog prava. On je preuzet iz krivičnog prava, a njegovi koreni se nalaze u anglosaksonskom pravu, gde je on veoma razvijen i široko primenjiv. U radu je prikazan njegov razvoj u domaćem pravu, obeležja, sličnosti i razlike sa krivičnopravnim institutom priznanja, te sličnim institutima u prekršajnom pravu, te očekivanja, ali i sumnje u pogledu njegove šire primene.
Бесплатно
