Međunarodna nadležnost – neke Dileme specifične procesne situacije

Međunarodna nadležnost kao posebna vrsta nadležnosti nacionalnih sudova, ili drugih organa, za raspravljanje privatnopravnih sporova sa inostranim elementom se aktivira uvek kada u sporu postoji relevantan inostrani element koji određen građanskopravni ili trgovačkopravni odnos, odnosno spor vezuje za državu, ili više država, koja nije država suda. Pitanja međunarodne nadležnosti spadaju u domen međunarodnog građanskog procesnog prava, te procesna pravila koja se imaju primeniti sadržana su u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, Zakonu o parničnom postupku i konkretno relevantnim međunarodnim ugovorima prema karakteru spornog pravnog pitanja. Predviđena zakonska rešenja ova dva propisa, koji stoje u odnosu opšteg (lex generali) i posebnog (lex specialis) zakona, razlikuju se upravo u pitanju delovanja principa perpetuacije nadležnosti. Takva situacija ostavlja praksi i doktrini da daju primenjive odgovore. U radu će biti prikazana i analizirana doktrinarna gledišta i sudska praksa u vezi sa ustaljivanjem međunarodne nadležnosti, sa ciljem da se oceni predloženo rešenje u predlogu novog zakona o međunarodnom privatnom pravu. Cilj rada jeste da dodatno razjasni specifičnu procesnu situaciju u kojoj se mogu naći sudovi koji su ustanovili svoju međunarodnu nadležnost na činjenicama koje su se u toku postupka promenile.