Upravna reforma i agencijski model javne uprave

Upravna reforma u različitim zemljama uslovljena je različitim društvenim, političkim, ekonomskim i faktorima. U tom smislu, ne možemo govoriti o istovetnim razlozima reforme za svaku državu, ali ono što je zajedničko u svim slučajevima jeste kriza državnog upravljanja, te potreba da se postojeći sistem promeni, državni intervencionizam smanji, a efikasnost i produktivnost poveća. Termini efikasnost i produktivnost u kontekstu države i njenog upravnog sistema poprimaju drugi kvalitet, i imaju nešto drugačije značenje nego kada je to slučaj u uobičajenom kontekstu u kojem se koristi, a što je produkt povezanosti sa javnim interesom. Reforme koje su sprovedene u bivšim socijalističkim državama pak imaju drugačiju pozadinu i delom su rezultat želje za brzim ekonomskim napretkom, dok su delom iznuđene promene koje zahteva Evropska unija. Bez upuštanja koji od ovih razloga imaju prevagu, autor će se u radu baviti razlozima koji su doveli do potrebe za novim modelima javne uprave koji treba upravo da prevaziđu krizu državnog upravljanja, novim modelima javne uprave, sa posebnim osvrtom na agencijski model javne uprave koji je poput trenda svoju primenu našao u velikom broju zemalja. Ovaj model javne uprave je svoju široku primenu i mesto našao i u slučaju upravne reforme u Republici Srbiji i možemo reći da je svojevrsni model reforme javne uprave kada se ima u vidu njihova uloga i brojnost.