Айдар-Арнасай кўллар тизимида сув ресурсларининг балансини анилаш ва баолаш
Автор: Худойбердиева Г.Х.
Журнал: Экономика и социум @ekonomika-socium
Рубрика: Основной раздел
Статья в выпуске: 7 (98), 2022 года.
Бесплатный доступ
Aydar Arnasay ko'l tizimida (AALS) suv balansini aniqlash va baholash viloyatda baliqchilikni rivojlantirish, ekoturizm va suv resurslaridan samarali foydalanishda muhim ahamiyatga ega. Tadqiqot yillari davomida AALLARDA suv balansi quyidagicha o'zgardi. Tadqiqot yillarida Chordara suv ombori orqali chiqarilgan suvning katta miqdori tufayli ko'l tizimidagi suv miqdori 2004 va 2012 yillarda kirish suvlari miqdoridan yuqori bo'lgan. Ko'l tizimining suv muvozanatiga ta'sir qiluvchi asosiy ekologik omillar Sirdaryo suvining Chordara suv ombori orqali oqimi yillar davomida o'zgarganligi, ko'l tizimi yuzasidan suvning atmosferaga yuqori bug'lanishi oqib chiqishning ko'payishiga olib kelganligidir.
Ko'l tizimi, gidrologiya, suv darajasi, maydoni, suv hajmi, kirish va chiqish suvlari, kollektor drenaj suvlari
Короткий адрес: https://sciup.org/140300557
IDR: 140300557
Текст научной статьи Айдар-Арнасай кўллар тизимида сув ресурсларининг балансини анилаш ва баолаш
Annotatsiya.
Aydar Arnasay ko'l tizimida (AALS) suv balansini aniqlash va baholash viloyatda baliqchilikni rivojlantirish, ekoturizm va suv resurslaridan samarali foydalanishda muhim ahamiyatga ega.
Tadqiqot yillari davomida AALLARDA suv balansi quyidagicha o'zgardi. Tadqiqot yillarida Chordara suv ombori orqali chiqarilgan suvning katta miqdori tufayli ko'l tizimidagi suv miqdori 2004 va 2012 yillarda kirish suvlari miqdoridan yuqori bo'lgan.
Ko'l tizimining suv muvozanatiga ta'sir qiluvchi asosiy ekologik omillar Sirdaryo suvining Chordara suv ombori orqali oqimi yillar davomida o'zgarganligi, ko'l tizimi yuzasidan suvning atmosferaga yuqori bug'lanishi oqib chiqishning ko'payishiga olib kelganligidir.
Kalit so'zlar: ko'l tizimi, gidrologiya, suv darajasi, maydoni, suv hajmi, kirish va chiqish suvlari, kollektor drenaj suvlari,
Айдар Арнасой кўллар тизимининг сув майдони ва сув сатҳи Чордара сув омбори орқали қуйилаётган Сирдарё суви ва КДС сувларинг тушиб туриши натижасида йиллар давомида ўзгариб турган. Кўллар тизимининг сув майдони 1993 йилда 2045 км2, сув сатҳи 237,6 м, 2000 йилда 3140 км2, сув сатҳи 244,3 м, 2006 йилда энг юқори кўрсатгич сув майдони 3599 км2, сув сатҳи 246,8 м, 2010 йилда сув майдони 3412 км2, сув сатҳи 245,8 м, 2015 йилда сув майдони 3348 км2, сув сатҳи 245,4 м, 2017 йилда 3224 км2, сув сатҳи 244,7 м. ни ташкил этган [1].

Сув сатҳи, м
1-расм. ААКТ сув сатҳининг йиллар давомида ўзгариши динамикаси
ААКТ га 2004-2018 йилларда қуйилаётган КДС сувлари қуйидагини ташкил этган. 2004 йилда 61,2 м3/с, йиллик оқим миқдори 1930,0 млн. м3, 2008 йилда 65,2 м3/с, йиллик оқим миқдори 2056,1 млн. м3, 2012 йилда 69,8 м3/с, йиллик оқим миқдори 2201,2 млн. м3, 2016 йилда 67,4 м3/с, йиллик оқим миқдори 21250,5 млн. м3, 2018 йилда 68,2 м3/с йиллик оқим миқдори 2150,8 млн. м3 ни ташкил этган. 2004-2018 йилларда ААКТ га қуйилган КДС сувларининг умумий миқдори 24216,4 млн.м3.
ААКТ га кириш сувлари миқдорининг таркиби тадқиқотларда ҳисобланган ер остидан қўшилган сувлар 1993 йилда 31,0 млн.м3, 1995 йилда 40,4 млн.м3, 1997 йилда 41,7 млн.м3, 1999 йилда 42,9 млн.м3, 2001 йилда 42,9 млн.м3, 2003 йилда 41,1 млн.м3, 2006 йилда 42,6 млн.м3, 2007 йилда 45,4 млн.м3,
2009 йилда 44,6 млн.м3, 2011 йилда 45,5 млн.м3, 2013 йилда 45,7 млн.м3, 2015 йилда 45,1 млн.м3, 2017 йилда 43,4 млн.м3, 2019 йилда 43,4 млн.м3 ни ташкил қилган.
Тадқиқот олиб борилган йиллар давомида ААКТ дан чиқиш сувларининг миқдори қуйидагича бўлган.
ААКТ да ер остига синган (инфилтрация) сувларининг миқдори 19932019 йиллар учун қуйидагича аниқланди:
Q 1993 = 2045 * 102 * 1 * 237,6/156,8 *104 = 31,0 млн.м3
Q 2001 = 3173 * 102 * 1 * 244,5/182,1 *104 = 42,6 млн.м3
Q 2003 = 3106 * 102 * 1 * 244,1/184,6 *104 = 41,1 млн.м3
Q 2006 = 3599 * 102 * 1 * 246,8/192,4 *104 = 46,2 млн.м3
Q 2009 = 3441 * 102 * 1 * 245,9/189,6 *104 = 44,6 млн.м3
Q 2015 = 3348 * 102 * 1 * 245,7/182,4 *104 = 45,1 млн.м3
Q 2019 = 3216 * 102 * 1 * 244,6/181,4 *104 = 43,4 млн.м3
ААКТ да суғоришга ишлатиладиган сувлар қуйидагини ташкил этди. 2004 йилда 20,8 млн.м3, 2006 йилда 32,4 млн.м3, 2008 йилда 75,2 млн.м3, 2010 йилда 176,43 млн.м3, 2012 йилда 99,4 млн.м3, 2014 йилда 245,8 млн.м3, 2016 йилда 129,0 млн.м3, 2018 йилда 150,5 млн.м3 ни ташкил этган.
Кўллар тизимидан ер остига синган (инфильтрация) ва ер остидан қайтган (капиляр) сувлар (1993-2019 йиллар) 1-жадвалда кўрсатилган. 2006 йилда ААКТнинг сув ресурслари кўрсатгичлари энг катта қийматларга эришган.
ААКТ сув майдони ва ер ости суви оқими узунлигининг йиллар давомида ўзгариши
1-жадвал
Йиллар |
1993 |
1995 |
1997 |
1999 |
2001 |
2003 |
2006 |
2007 |
2009 |
2011 |
2013 |
2015 |
2017 |
2019 |
Сув майдони км2 |
2045 |
2682 |
2824 |
3038 |
3173 |
3106 |
3599 |
3539 |
3441 |
3418 |
3410 |
3348 |
3224 |
3216 |
Ер ости сув оқими узунлиги, км |
156,8 |
160,4 |
164,3 |
172,5 |
182,1 |
184,6 |
192,4 |
192,2 |
189,6 |
184,8 |
183,5 |
182,4 |
181,6 |
181,4 |
Ер остига синган сув, млн.м3 |
31,0 |
40,4 |
41,7 |
42,9 |
42,6 |
41,1 |
46,2 |
45,4 |
44,6 |
45,5 |
45,7 |
45,1 |
43,4 |
43,4 |
Ер остидан қўшилган сув млн. м3 |
31,0 |
40,4 |
41,7 |
42,9 |
42,6 |
41,1 |
46,2 |
45,4 |
44,6 |
45,5 |
45,7 |
45,1 |
43,4 |
43,4 |
ААКТ да сув баланси кўллар тизимига кириш ва чиқиш сувларининг миқдорини ҳисоблаш орқали аниқланди.
Умумий шаклда КСБ қуйидагича ҳисобланади:
S = Кириш – Чиқиш (1)
-
1 фрмулани куйидагича ифодалаш мумкин:
S = I + R ∓ ГВ алм – Е - Q оқим (2)
Бу ерда, S – кўл сувининг ўзгариши , I – Чордара сув омбори ва КДС тушадиган сув оқими, км3,
R – кўл юзасига тўғридан тўғри тушадиган ёғингарчилик миқдори, км3
ГВ алм – кўл билан ер ости сувларининг алмашинуви.
Е – буғланиш ҳажми, км3. Буғланиш ҳажми буғланиш тезлигини ер усти сувлари майдони (А) билан кўпайтириш орқали аниқланади.
Qоқим – суғоришга кетган оқим (Арнасой кўли) (км3).
Одатда, кўлдан ер ости сувларини чиқариш/тўлдириш ер ости сувлари алмашинуви билан ифодаланади. Юқоридаги формула тенглама (1) ўзгарган
ҳолатда қуйидагича изоҳланади:
ГВ алм
= I + R– Е - Q оқим – S
Кейин улар кўл яқинидаги ер ости сувлари сатҳининг ўзгариши билан миқдорий текширилади.
Ер ости сувларининг ҳаракати француз олими А.Дарси қонунига бўйсунади [9] ва унинг сарфи қуйидаги ифода билан аниқланади.
Q = F*K*h/l
Бу ерда, Q – сув сарфи, м3/с, F – шу сув ўтаётгн қатлам кўндаланг қирқимининг юзаси, м2, К – филтрация коэффициенти, h – босим баландлиги, l
– ер ости сувлари оқимининг йўли, м.
Список литературы Айдар-Арнасай кўллар тизимида сув ресурсларининг балансини анилаш ва баолаш
- Ежегодник качества поверхностных вод и эффективности проведенных водоохранных мероприятий на территории деятельности Главгидромета за 2007 год. Ч. 1. - Ташкент, 2008.
- R. Kulmatov, Abdurazok Taylakov, Sayidjakhon Khasanov. Investigating and evaluating the dynamics of change in water resources of the Aydar-Arnasay Lake system in Uzbekistan. Environmental Science and Pollution Research 10.1007/s11356-020-11959-7. (инглиз тилида).
- Горелкин Н.Е. Никитин А.М. Водный баланс Арнасайской озерной системы //Тр. САРНИГМИ 1976. -Вып. 39 (120). -С. 76-93.
- Н.Верещагина и други. Основные факторы, влияющие на экологическое состояние Айдаро-Арнасайской системы озёр и территории вокруг нее. Экологический вестник №8. 2013, стр. 11-13.
- В. С. Вуглинский, И. П. Албул. Методика расчета испарения с водной поверхности по данным наземного испарителя ГГИ-3000. Вестник СПбГУ. Сер. 7. 2016. Вып. 3. Стр 118-128. Санкт-Петербургский государственный университет, Российская Федерация, 199034, Санкт-Петербург, Университетская наб., 7-9.