Analiza finansijskog položaja preduzeća u uslovima globalizacije

Врста рада: Прегледни рад

Примљено: 07.03.2020; Прихваћено: 11.06.2020

Резиме: Глобализација је процес који је значајно повећао степен конкуренције, али и међузависност великог броја учесника у привреди. С тим у вези, задатак управљачке структуре јесте редовна анализа и оцена финансијског положаја. На основу тога, могуће је благовремено спровести одређене мере које доприносе унапређењу финансијске позиције, а самим тим даљем опстанку и развоју предузећа. Овај рад се бави анализом финансијског положаја предузећа у условима глобализације помоћу нај-значајнијих показатеља: финансијске равнотеже, задужености, ликвидности, солвентности, репродукционе способности и одржа-вања реалне вредности капитала. Основни циљ истраживања јесте да апострофира значај анализе финансијског положаја предузећа у условима глобализације, као и корисности инфор-мација које пружа спроведена анализа.

Кључне речи: финансијски положај, глобализација, предузеће, анализа.

1.    Увод

Финансијски положај предузећа и у условима глобализације детерминише његове могућности финансирања. С тим у вези, задатак управљачке структуре

јесте да предузима правовремене и рационалне радње како би се финансијски положајj знатноэ побољшао. Неопходно је разлико-вати добар, прихватљив и лош финансијски положај. Добарp финансијски положај постоји у случају када финаноијока равно-тежа обезбеђује оигурноот у одржавању ликвидности, ако је задуженоот таква да омогућава пуну незавионоот предузећа и добру оигурноот његових повери-лаца, ако је предузеће оолвентно, ако при отабилној новчаној јединици из финаноијоког резул-тата значајније увећава ооп-отвени капитал, а у уоловима инфлације из ефекта ревалори-зације и финаноијоког резултата увећава реалну вредноот ооп-отвеног капитала као и да из оопотвених оредотава финаноира прооту и део проширене репро-дукције. Прихватљив финан-оијоки положај предузећа је ако финаноијока равнотежа омогу-ћава одржавање ликвидности (без сигурности), ако је задуже-ноот таква да предузећу обез-беђује релативну незавионоот и оигурноот његових поверилаца, ако је предузеће оолвентно, ако у уоловима отабилне новчане једи-нице умерено увећава оопотвени капитал, а у уоловима инфлације из ефекта ревалоризације и финаноијоког резултата одржава реалну вредноот оопотвеног капитала и ако из оопотвених оредотава финаноира прооту репродукцију. Лош финаноијоки положај предузећа је ако финан-оијока равнотежа не омогућава одржавање ликвиднооти, ако задуженоот не обезбеђује неза- вионоот предузећа и оигурноот његових поверилаца, ако је оолвентноот критична, ако при отабилној новчаној јединици не увећава из финаноијоког резул-тата оопотвени капитал, а у уоловима инфлације из ефекта ревалоризације и финаноијоког резултата не одржава реалну вредноот оопотвеног капитала и ако из оопотвених оредотава не може финаноирати прооту репро-дукцију [Родић и др., 2007, 270] Свеобухватна оцена финаноијоког положаја предузећа обично ое утврђује на оонову анализе финаноијоке равнотеже, задуже-нооти, ликвиднооти, оолвентно-оти, одржавања реалне вреднооти капитала и репродукционе опо-ообнооти.

2.    Материјал и метод рада

У раду ое анализира финаноијоки положај прехрамбеног предузећа омештеног у Севернобанатоком округу. Предузеће је региотровано као акционароко друштво и у анализираном периоду кон-отантно је иоказивало позитиван финаноијоки резултат. Анализа обухвата четворогодишњи период од 2015. до 2018. године и извршена је на оонову званичних финаноијоких извештаја овог предузећа (биланоа отања и биланоа уопеха) доотављених Агенцији за привредне региотре

Србије (АПР). Коришћене су превасходно основне методе анализе биланса: рашчлањавање и поређење. Обликовање теоријског дела рада извршено је употребом одговарајуће литературе.

3.    Анализа финансијске равнотеже

За анализу финансијске равно-теже може се рећи да представља најбитнију карику приликом утврђивања финансијског поло-жаја предузећа. Под финан-сиjстом равнотежом подразумева се да средства по обиму и времену за које су везана (неуновчљива) одговарају обиму и времену расположивости извора финан-сирања. [Родић и др., 2011, 203] Разликујемо анализу кратко-рочне и дугорочне финансијске равнотеже. Анализа краткорочне финансијске равнотеже даје одговор на питање да ли постоји једнакост између, с једне стране ликвидних и краткорочно веза-них средстава и с друге стране краткорочних обавеза. [Јакшић и др., 2011, 83] Једначина кратко-рочне финансијске равнотеже одговара правилу финансирања које подразумева да однос готовине, готовинских еквива-лената као и краткорочних потра-живања према краткорочним обавезама буде 1:1. Анализирано предузеће из сектора прехрам-бене индустрије у посматраном периоду има померену кратко-рочну финансијску равнотежу у корист краткорочно везаних средстава (Табела 1). На сваких 100 динара ликвидних средстава отпада у 2015. (47 дин.), 2016. (44 дин.), 2017. (50 дин.) и у 2018. (55 дин.) краткорочних обавеза. Добијени подаци показују, да предузеће послује ликвидно, односно може одржавати ликвидност уз услов да рокови везаности средстава нису дужи од рокова расположивости краткорочних обавеза у просеку од 51% када је у питању посматрани период. Пред менаџмент се ставља озбиљан задатак да постојећу ликвидност дугорочно одржава.

Табела 1' Краткорочна финансијска равнотежа

Р. бр.	Биланена позиција	2015.	2016.	2017.	2018.
1.	Готовина	26.697	147.905	71.136	23.152
2.	Краткорочна потраживања	592.228	600.009	557.659	599.928
3.	Краткорочни финаноијоки плаомани	1.500	0	4.600	0
4.	Активна временока разграничења	12.849	11.149	10.160	8.454
5.	Ликвидна и краткорочно везана оредотва (1+2+3+4)	633.274	759.063	643.555	631.534
6.	Краткорочне обавезе и оотало	298.436	333.434	319.313	349.319
7.	Краткорочни извори финаноирања (8)	298.436	333.434	319.313	349.319
8.	Краткорочна финаноијока равнотежа (7/5)	0,47	0,44	0,50	0,55

Извор' Обрачун аутора на бази података АПР

Када говоримо о дугорочној финаноијокој равнотежи, она је постигнута уколико поотоји једнакоот између дугорочно везаних оредотава и дугорочних извора финаноирања (капитала и дугорочних обавеза). Дугорочна финаноијока равнотежа може ое анализирати на два начина. Први начин ое заонива на истом принципу као што је код краткорочне финансијске равно-теже, тј. отављањем у однос трајних и дугорочних извора оа дугорочно везаном имовином. Други начин ое базира на утврђивању обртног фонда и његовом поређењу оа оталним залихама. Анализа на бази обртног фонда, јаоније показује отање дугорочне финаноијоке равнотеже и даје више могућ-нооти за оагледавање утицаја најважнијих фактора који при-марно одређују укупну финан-оијоку отруктуру предузећа. Уз то, пружа детаљан увид у отање и кретање нето обртног фонда, што је пооебно важно за разумевање финаноијоке отруктуре предузећа. [Вукоје, 2015, 122]

Табела 2' Дугорочна финансијска равнотежа

Р.бр.	Билансна позиција	2015.	2016.	2017.	2018.
1.	Залихе	562.514	524.857	524.113	535.102
2.	Дугорочни финансијски пласмани	67.490	1.575	1.111	920
3.	Основна средства	322.161	295.538	307.831	721.460
4.	Нематеријална улагања и неуплаћени уписани капитал	182
5.	Губитак	-		-	-
6.	Дугорочно везана средства (1+2+3+4)	952.347	821.970	833.055	1.257.482
7.	Дугорочна резервисања	7.969	13.612	11.775	13.084
8.	Дугорочне обавезе	0	50.699	39.400	34.398
9.	Капитал	1.244.036	1.221.350	1.101.254	1.426.819
10.	Трајни и дугорочни извори (7+8+9)	1.252.005	1.285.661	1.152.429	1.474.301
11.	Дугорочна финансијска равнотежа (10/6)	1,31	1,53	1,38	1,17

Извор' Обрачун аутора на бази података АПР

Дугорочна финансијска равно-тежа анализираног предузећа померена је према трајним дугорочним изворима финанси-рања (Табела 2). То заправо значи да на сваких 100 динара дугорочно везаних средстава долази 131 динар (2015), 153 динара (2016), 138 динара (2017) и 117 динара (2018) дугорочних извора финансирања. Просечно за посматрани период то је 134,75 динара. Може се рећи, да је оваква дугорочна равнотежа релативно повољна с обзиром да се ствара могућност да се из дугорочних извора финансира и део краткорочно везаних сред-става. На тај начин је у области дугорочног финансирања створена сигурност за одржавање ликвидности предузећа. Анализа дугорочне финансијске равнотеже се може реализовати и помоћу нето обртног фонда (Табела 3). Нето обртни фонд (нето обртни капитал) представља део сопстве-ног и дугорочно позајмљеног капитала (дугорочних резерви-сања и правих обавеза предузећа) намењеног финансирању обртне имовине. Сопствени и дугорочни позајмљени капитал, као квали-тетни извори финансирања, превасходно су намењени за покриће улагања у сталну имо-вину предузећа. Сагласно томе, нето обртним капиталом можемо сматрати само претичући износ сопственог и дугорочно позај-мљеног капитала преко вредности сталне имовине предузећа, чији назив, наравно, не значи да

Табела 3' Дугорочна финансијска равнотежа помоћу нето обртног фонда

Р.бр.	Билансна позиција	2015.	2016.	2017.	2018.
1.	Капитал	1.244.036	1.221.350	1.101.254	1.426.819
2.	Дугорочна резервисања	7.969	13.612	11.775	13.084
3.	Дугорочне обавезе	0	50.699	39.400	34.398
4.	Дугорочни извори (1+2+3)	1.252.005	1.285.661	1.152.429	1.474.301
5.	Основна средства	322.161	295.538	307.831	721.460
6.	Дугорочни финансијски пласмани	67.490	1.575	1.111	920
7.	Губитак	-		-	-
8.	Дугорочно везана средства без залиха (5+6)	389.651	297.113	308.942	722.380
9.	Нето обртни фонд (4-8)	862.354	988.548	843.487	751.921
10.	Залихе (сталне)	546.901	487.585	523.349	512.251
11.	Проценат покрића стал-них залиха нето обртним фондом (10/9 X 100)	157,68	202,74	161,17	146,79

Извор' Обрачун аутора на бази података АПР

Анализирно предузеће у посма-траном периоду остварило је позитиван нето обртни фонд, па се проценат покрића сталних залиха кретао од 146,79% (2018), када је био најнижи, док је највећи степен покрића остварен у 2016 (202,74%) што је у просеку око 167,10%. Овакав однос пот-врђује постојање дугорочне финансијске равнотеже и могућ-ност одржавања ликвидности предузећа са аспекта дугорочног финансирања.

4.    Анализа задужености, ликвидности и солвентности

Финансијски положај привредног субјекта оцењујемо, поред осталог и на основу сагледавања начина на који се финансира. При томе, полази се од претпоставке да привредни субјект треба уредно да измирује своје дужничко-поверилачке обавезе и да оства-рује максимални финансијски резултат. [Дувњак, 1989, 44] У складу с тим, анализа заду-жености се базира на структури пасиве са аспекта власништва, односно сагледавања порекла извора финансирања. Врло је важан однос између сопствених и позајмљених средстава, јер њихов складнији однос повећава сигурност и аутономност приликом доношења пословних одлука.

Табела 4' Анализа задужености

Р.бр.	Билансна позиција	2015.	2016.	2017.	2018.
1.	Капитал	1.244.036	1.221.350	1.101.254	1.426.819
2.	Краткорочне обавезе	298.436	333.434	319.313	349.319
3.	Дугорочне обавезе	0	50.699	39.400	34.398
4.	Пасива без дугорочних резервисања, ПВР-а и нераспоређеног добитка текуће године ( 1+2+3)	1.542.472	1.605.483	1.459.967	1.810.536
5.	Стопа самофинансирања (1/4) X 100	80,65%	76,07%	75,43%	78,81%
6.	Стопа инфлације	1,6%	1,2%	3%	2%

Извор' Обрачун аутора на бази података АПР

Добијени подаци показују да анализирано предузеће има рела-тивно високу стопу самофинан-сирања. У просеку за анали-зирани период то је око 77% (Табела 4). С обзиром на рела-тивно ниску стопу инфлације у посматраном периоду, задуженост предузећа је врло повољна тј. ниска. Такође, постоје врло високе реалне могућности за веће коришћење туђих извора финан-сирања, без великог страха да ће тиме посматрано предузеће ући у озбиљније проблеме када је у питању задуженост.

Као најчешће коришћени показа-тељи за анализу ликвидности искристалисали су се коефици-јенти'

• а)    опште ликвидности

• б)    редуковане ликвидности

  Шевкушић Љ. Анализа финансијског положаја предузећа у усл овные глобализације

  в; тренутне ликвидности

  
  

Коефицијент опште ликвидности се рачуна из односа обртне (текуће) имовине и краткорочних обавеза предузећа на дан билан-сирања. Сматра се да вредност овог коефицијента > 2 пред-ставља оквирни стандард за тумачење стања ликвидности.

Коефицијент редуковане ликвидности је знатно строжији у поре-ђењу са коефицијентом опште ликвидности. Израчунава се став-љањем у однос краткорочних пот-раживања, пласмана и готовине са краткорочним обавезама. Код овог коефицијента вредност > 1 представља основу за оцену ликвидности.

Коефицијент тренутне ликвидности показује могућност покрића доспелих обавеза готовином и хартијама од вредности које су тренутно уновчиве. Утврђује се из односа готовине и готовинских еквивалената са доспелим обаве-зама. Овај коефицијент као и претходни пожељно је да буде >1 на дан када се проверава ликвидност (Табела 5)

Табела 5' Анализа ликвидности

Р.бр.	Позиција	2015.	2016.	2017.	2018.
1.	Обртна имовина	1.195.788	1.290.145	1.167.668	1.166.636
2.	Краткорочне обавезе	298.436	333.434	319.313	349.319
3.	Коефицијент опште ликвидности (1/2)	4,00	3,87	3,66	3,34
4.	Залихе	546.901	487.585	523.349	512.251
5.	Потраживања, пласмани и готовина (1-4)	648.887	802.560	644.319	654.385
6.	Коефицијент редуковане ликвидности (5/2)	2,17	2,41	2,02	1,87

Извор' Обрачун аутора на бази података АПР

Анализирано предузеће у посма-траном периоду има изразито повољне вредности коефиције-ната ликвидности (опште и реду-коване), што потврђује његову способност да благовремено изми-рује обавезе. Коефицијент трену-тне ликвидности није израчунат из разлога што у билансима не постоје подаци о тренутно дос-пелим обавезама, међутим с обзиром на добијене вредности осталих коефицијената ликвидности претпоставка је да и овај коефицијент има задовољавајући резултат.

Солвентност представља способност плаћања обавеза, при чему је битно да постоји довољан обим квалитетне имовине који може да покрије укупне обавезе без обзира на то када те обавезе доспевају. [Група аутора, 2006, 725]

Солвентност се мери из односа пословне имовине и укупних обавеза. Уколико је коефицијент солвентности већи од 1. показује да је одређено предузеће сол-вентно (Табела 6). Просечна вредност овог коефицијента за посма-трани период је врло повољна и износи 4,53 што потврђује да је посматрано предузеће солвентно.

Табела 6' Анализа солвентности

Р.бр.	Позиција	2015.	2016.	2017.	2018.
1.	Пословна актива	1.542.472	1.605.483	1.459.967	1.810.536
2.	Губитак	-	-		-
3.	Пословна имовина (1-2)	1.542.472	1.605.483	1.459.967	1.810.536
4.	Укупне обавезе	298.436	384.133	358.713	383.717
5.	Солвентност (3/4)	5,16	4,18	4,07	4,72

Извор' Обрачун аутора на бази података АПР

5.    Анализа(одржавања реалне вредности капитала

У условима инфлације за сваки привредни субјект императив је одржавање реалне вредности капитала. То представља пред-услов за одржавање обима посло-вања као и за одржавање задужености у границама при-хватљивости. Реална вредност капитала може се одржавати по основу ефеката ревалоризације приписаних сопственом капиталу, по основу позитивног финансијског резултата, нето улагањима капитала од стране власника и слично. Нето сопствени капитал анализираног предузећа се у 2016. смањио за 1,82% у поређењу са 2015 (Табела 7). Додатно смањење десило се у 2017 (9,83%), док је до значајног повећања дошло у 2018. години (29,56%). Ако се узму у обзир подаци о инфлацији за посма-трани период, уочава се да је смањење реалне вредности капитала у 2016. износило 3,42 индексних поена, 2017. (12,83), док је значајно позитивна реална вредност капитала остварена у 2018. години (27,56 индексних поена).

Табела 7' Одржавање реалне вредности капитала

Р.бр.	Позиција	2015.	2016.	2017.	2018.
1.	Капитал	1.244.036	1.221.350	1.101.254	1.426.819
2.	Губитак	-	-
3.	Нето сопствени капитал (1-2)	1.244.036	1.221.350	1.101.254	1.426.819
4.	Индекс нето капитала	-	98,18	90,17	129,56
5.	Стопа инфлације	1,6%	1,2%	3%	2%

Извор' Обрачун аутора на бази података АПР

6.    Анализа репродукционе способности

Репродукциона способност пред-ставља способност предузећа да из сопствених средстава финан-сира репродукцију. Разликујемо способност предузећа да из сопствених средстава финансира просту репродукцију, обнављање основних средстава и сталних залиха на непромењеном физичком нивоу, и способност предузећа да из сопствених средстава финансира и проши-рену репродукцију што подра-зумева набавку нових основних средстава и сталних залиха, што повећава физички обим посло-вања. Репродукциона способност предузећа условљена је струк-туром основних средстава са становишта рока трајања, дужи-ном амортизационог периода основних средстава, рацио-налности управљања залихама, висином финансијског резултата, висином оснивачког сопственог капитала и одржавањем реалне вредности сопственог капитала у условима инфлације. [Родић и др., 2007, 301] Репродукциона способност представља врло важан фактор за оцену финан-сијског положаја привредног субјекта јер обједињава више фактора који одређују како финансијски положај, тако и финансијски резултат (Табела 8).

Табела 8' Анализа репродукционе способности

Р.бр.	Позиција	2015.	2016.	2017.	2018.
1.	Нето добитак (губитак)	117.067	138.873	126.580	121.838
2.	Амортизација и резервисања	40.818	51.460	43.525	71.494
3.	Бруто средства за репродукцију (1+2)	157.885	190.333	170.105	193.332
4.	Просечна укупна имовина	1.542.472	1.605.483	1.459.967	1.810.536
5.	Стопа средстава за репродукцију (3/4) х 100	10,24	11,86	11,65	10,68

Извор' Обрачун аутора на бази података АПР

У посматраном четворогодишњем периоду константно је забеле-жена позитивна стопа средстава за репродукцију, што показује да анализирано предузеће поседује апсолутну способност за само-стално финансирање репродук-ционог процеса.

7.    Закључак

На основу анализираних пара-метара финансијског положаја могу се извести следећи основни закључци'

• -    Анализирано предузеће ста-билно послује, располаже финансијским могућностима за благовремено измирење свих обавеза како у дугом тако и у кратком року.

• -    Уочљив је висок степен само-финансирања што омогућава независност предузећа када је доношење пословних одлука у питању.

• -    Предузеће је у могућности да самостално финансира не само просту, него добрим делом и проширену репродукцију.

• -    Финансијски положај посма-траног предузећа може се оце-нити као добар, што је у условима глобализације изра-зито велики успех.

• -    Менаџмент овог предузећа треба да буде пример успешности и квалитетног управљања менаџменту других предузећа првенствено из области пре-храмбене индустрије.

Референце:

Дувњак К. (1989). Финансијски положај и проблеми финанси-рања пољопривреде друштве-ног сектора, Београд, Еконо-мика пољопривреде.

Трупа аутора (2006). Економски речник, Београд, Економски факултет.

Шевкушић Љ. Анализа финансијског положаја предузећа у усл овные глобализације

Јакшић, Д., Вуковић, Б. & Мијић, К. (2011). Анализа финансиј-ског положаја пољопривред-них предузећа у Републици Србији, Београд, Економика пољопривреде.

Малешевић, Ђ. & Старчевић, В. (2010). Пословна анализа, Бијељина, Факултет пословне економије.

(2011) :у Анализа 4финансијски извештаја, Бечеј, Пролетер.

Родић, Ј., Вукелић, Г. & Андрић, М. (2007): Теорија, политика и анализа биланса,а, Београд, Пољопривредни факултет.

(2003). Управљачко рачуно-водство, Београд Економски факултет.

Вукоје, В. (2015). Финансијски положај предузећа из области пољопривреде и прехрамбене индустрије Војводине, Нови Сад, Пољопривредни факултет.

Агенција за привредне регистре Србије (АПР) (2019). Финан-сијски извештаји, Посећено: 15.12.2019.

ANALYSIS OF THE FINANCIAL POSITION OF THE COMPANY IN THE GLOBALIZATIONCONDITIONS

Ljubisa Ševkušić

Economic School

Summary- Globalization is a process that has significantly increased the level of competition, but also the interdependence ofa large number ofparticipants in the economy. In this regard, the task of the management structure of each company is to regularly analyze and evaluate the financial position. On this basis, it is possible to implement in a timely manner certain measures that contribute to the improvement of the financial position, and thus the further survival and development of the enterprise. This paper deals with the analysis ofthe financial position of the company in the conditions of globalization using the most important indicators- financial equilibrium, debt, liquidity, solvency, reproductive capacity and maintaining the real value of capital.The main objective of the research is to emphasize the importance of analyzing the financial positionof the company in the conditions of globalization, as well as the usefulness of the information obtained by the analisys.

Keyw ords' financial position, globalization, enterprise, analysis