Causes of traffic accidents with tractors on the territory of AP Vojvodina

UVOD

Zbog nedostataka novih i savremenih traktora, poljoprivreda u Republici Srbiji trpi brojne posledice, koje se ogledaju pre svega u većim troškovima proizvodnje i smanjenju ekonomske moći poljoprivrednih proizvođača. Jedna od posledica je i uticaj starih traktora na bezbednost i zdravlje ljudi. Poljoprivredna mehanizacija (traktori, radne mašine i motokultivatori) mogu imati značajan uticaj na bezbednost saobraćaja i pojavu saobraćajne nezgode na određenom području, (Simikić et al, 2011). Brojna istraživanja kod nas i u svetu, pokazuju da saobraćajne nezgode sa traktorima imaju posledice sa poginulim i povređenim osobama, dok skoro redovno nastaje materijalna šteta. Prema podacima Nemačkog saveznog zavoda za statistiku, saobraćajne nezgode u kojima učestvuje poljoprivredna mehanizacija čine mali procenat u odnosu na ukupan broj nezgoda na Nemačkim putevima, (Bende i Kühn, 2013). Međeutim, visok je procenat nastradalih i poginulih kao rezultat takvih nezgoda. Prosečna starost traktora koji su učestvovali u nezgodama je 15,4 godine. Prema ovim podacima u 2007. godini u Nemačkoj dogodilo se 2065 saobraćajnih nezgoda u kojima je učestvovala poljoprivredna mehanizacija, od čega je u 515 nezgoda (25%) nastala samo materijalna šteta, u 1508 (73%) bilo je povređenih, a u 42 (2%) nezgode bilo je poginulih lica. Bende i Kühn (2013) ističu da je od ukupnog broja nezgoda u 1200 slučajeva (58%) traktor izazvao saobraćajnu nezgodu. Oljača et al (2010) navode da je u saobraćajnim nezgodama i nesrećama sa traktorima, u periodu 1999. – 2009. godine u javnom saobraćaju Republike Srbije poginulo 62 vozača traktora ili učesnika, dok je 144 teško povređeno. Prisustvo poljoprivredne mehanizacije na javnim putevima direktno je povezano sa poljoprivrednom proizvodnjom neke zemlje, odnosno stepenom razvijenosti poljoprivrede na određenom području. Na teritoriji AP Vojvodine najveći deo stanovništva u vangradskim sredinama bavi se poljoprivrednom proizvodnjom. Uglavnom je zastupljena ratarska proizvodnja, koja zahteva angažovanje brojne i raznovrsne poljoprivredne mehanizacije. Agrotehničke operacije često se izvode na parcelama koje su udaljene od ekonomskog dvorišta i zahtevaju izlazak traktora na javni put i uključivanje u saobraćaj, što predstavlja rizik i potencijalnu opasnost za nastanak saobraćajne nezgode. Na teritoriji Južnobačkog okruga, koji je po broju traktora na prvom mestu u Vojvodini, u saobraćajnim nezgodama sa traktorima u periodu od 2001 – 2011. godine nastradalo je ukupno 491 osoba, od čega su 42 poginule, 126 teže i 323 lakše povređene, pri čemu je više od 50% (257 lica) nastradalo u saobraćajnim nezgodama koje su izazavali vozači traktora, Simikić et al (2012). Rezultati su još više zabrinjavajući, ako se analizira samo broj poginulih osoba. Od ukupnog broja poginulih osoba preko 67% (28 osoba) je izgubilo život u saobraćajnim nezgodama. To ukazuje na činjenicu da su saobraćajne nezgode koje izazivaju vozači traktora po pravilu teške saobraćajne nesreće sa tragičnim posledicama. Ukoliko želimo da smanjimo broj i posledica saobraćajnih nezgoda neophodno je istražiti njihove uzroke i ukazati na preventivne mere, koje će pomoći vozačima traktora da povećaju svoju bezbedenost u saobraćaju, ali i bezbednost svih drugih učesnika u saobraćaju. U ovom radu analizirani su uzroci saobraćajnih nezgoda na teritoriji AP Vojvodine, koja predstavlja područje sa razvijenom poljoprivrednom proizvodnjom i intenzivnim korišćenjem mehanizacije.

MATERIJAL I METOD RADA

Istraživanje uzroka saobraćjnih nezgoda sa traktorima rađeno je na primeru AP Vojvodine, pri čemu su korišćeni podaci koji su dobijeni od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Podaci se odnose na broj, uzroke, posledice i materijalnu štetu koja je nastala u saobraćajnim nezgodama sa traktorima na teritoriji AP Vojvodine. Analizom su obuhvaćene sve saobraćajne nezgode u kojima su traktori učestvovali na teritoriji AP Vojvodine, u periodu od 01.01.2013 do 01.10.2013. godine. Podaci su predstavljeni grafički, pri čemu su navedeni svi uzroci nastanka nezgoda. Nezgode su prikazane prema najčešće korišćenom kriterijumu za klasifikaciju, a to su posledice: nezgode sa poginulim, povređenim i materijalnom štetom.

REZULTATI I DISKUSIJA

AP Vovodina sastoji se od 45 opština i 7 okruga i prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Vojvodini je živelo 1.931.809 stanovnika, što čini 26,88% stanovnika Republike Srbije. AP Vojvodina nalazi se na površini od 21.506 km², što čini 24,38% od teritorije

Republike Srbije. Najveći deo stanovništva u vangradskim sredinama bavi se poljoprivrednom proizvodnjom. Uglavnom je zastupljena ratarska proizvodnja, koja zahteva angažovanje brojne i raznovrsne poljoprivredne mehanizacije. Traktori su najbrojnija kategorija u poljoprivrednoj mehanizaciji i namenjeni su za obavljanje brojnih agrotehničkih operacija u poljoprivredi, (Nikolić i Simikić, 2009). Prema popisu iz 2012. godine, na području AP Vojvodine ima ukupno 107.745 dvoosovinskih traktora od kojih je 95.795 (88,91%) starije od 10 godina. 104.972 traktora. Od ukupnog broja dvoosovinskih traktora 97,42% korišćeno je tokom 2011/2012 godine. Prema istom popisu, AP Vojvodina raspolaže sa 10.607 jednoosovinskih traktora, od kojih je 10.019 (94,45%) traktora starije od 10 godina. Od ukupnog broja jednoosovinskih traktora 90,74% je korišćeno tokom 2011/2012 godine.

U periodu od 01.01.2013 do 01.10.2013. godine, na teritoriji AP Vojvodine dogodilo se ukupno 148 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali traktori, slika 1.

Slika 1. Saobraćajna nezgoda sa traktorom Figure 1. Traffic accident with tractor

U 66 nezgoda bilo je nastradalih lica (58 nezgoda sa povređenim i 8 nezgoda sa poginulim licima), dok su 82 prošle samo sa materijalnom štetom. Ukupno je nastradalo 104 osobe, 10 poginulih i 94 povređene osobe, od čega 32 teže i 62 lakše. Ukupna materijalna šteta procenjena je na 12.492.864 dinara. Od ukupnog broja nezgoda, traktori su u 87 slučajeva izazvali nastanak nezgode. To znači da su vozači traktora u 59% slučajeva krivci za nastanak nezgode. Glavni uzroci za nastanak nezgode sa traktorom su nepažanja, nepoznavanje opštih saobraćajnih propisa i nedovoljna obučenost vozača traktora (72%), slika 2. Pored toga, saobraćajne nezgode nastale su i zbog alkoholisanosti vozača traktora (13%), tehničke neispravnosti traktora (9%) i ostalih nepredviđenih okolnosti (6%).

Tehnička nesipravnost traktora Technical

Ostale nepredviđene okolnosti Other unforeseen malfunction of circumstances

Nepažnja i neobučenost vozača traktora

Lack of concentration and insufficient training for tractor drivers 72%

• Sl.    1. Uzroci saobraćajnih nezgoda koje su izazvali vozači traktora Fig.1. Traffic accidents caused by tractor drivers

  Nezgode se dešavaju prilikom uključivanja traktora u saobraćaj iz dvorišta, parcele ili sa njivskog puta, zatim prilikom same vožnju u pravcu gde vozači traktora nepažnjom naglo, nepropisno i bez prethodne najave menjaju pravac kretanja u želji da skrenu sa glavnog puta. Od ukpnog broja nezgoda 8,7% dogodio se zbog neprilagođene brzine kretanja. Pri čemu za nastanak ovih nezgoda uzrok treba tražiti u obučenosti vozača traktora. Čak 24% nezgoda nastalo je zbog neustupanja prvenstva prolaza, nepropisnog obilažanja i mimoilažnja, što govori o saobraćajnoj nekulturi i netolerantnosti drugih učesnika u saobraćaju od strane vozača traktora. Kad se govori o neustupanju prvenstva prolaza, najčešće se radi o skretanju ulevo vozilu iz suprotnog smera koje zadržava pravac kretanja, zatim o neustupanju prvenstva prolaza vozilu koje se kreće putem sa pravom prvenstva i o neustupanju prvenstva prolaza pri ulazku sa zemljanog puta ili sa površine na kojoj se ne obavlja saobraćaj. Kao tehnička neispravnost traktora, zbog koje je došlo do nezgode, najčeće se javlja neispravnost svetlosnih ili svetlosno-signalnih uređaja, neispravnost uređaja za spajanje traktora sa priključnim vozilom (poteznica) i neispravnost uređaja za upravljanje. Ovi rezultati uglavnom se slažu sa rezultatima drugih, domaćih i stranih autora, koji su se bavili istraživanjem uzroka saobraćajnih nezgoda sa traktorima. Dolonšek et al (2010) smatraju da su najčeći uzroci saobraćajnih nezgoda sa traktorima na teritoriji Slovenije tehnička neispravnost i zastarelost traktora, nepažnja i nedovoljna obučenost vozača. Poljoprivreda Vojvodine je do 1990. godine bila dobro opremeljena mašinama, prihvatljivog kvaliteta i učinka. Od te godine, pa

  sve do 2000. godine mašinski park gotovo da se nije obnavljao, (Lazić et al, 2002). Na obnavljanju mehanizacije radilo se zadnjih godina, ali ne u dovoljnoj meri da bi se značajnije poboljšala starosna struktura traktora u Srbiji, (Nikolić et al, 2010). Preko 88% dvoosovinskih i 94% jednoosovinskih traktora u Vojvodini starije je od 10 godina. Stara i dotrajala mehanizacija sa neispravnom svetlosnom signalizacijom predstavlja veliku opasnost na putevima. Prema Bende i Kühn (2013) jedna trećina (33%) saobraćajnih nezgoda sa traktorima u Nemačkoj, tokom 2007. godine, nastala je usled nepropisnog skretanja (skretanja bez prethodne najave), 31% usled neustupanja prvenstava prolaza i 22% usled uzdužnog kotakta između traktora i vozila koje se kreće u istom ili suprotnom smeru. Kada je u pitanju nepropisno skretanje, najčešće do sudara dolazi između traktora koji skreće levo i vozila koje se kreće iza i obilazi ga. Ovo je u 22% slučajeva razlog za nastanak svih nezgoda sa traktorima u Nemačkoj. Automobili su najčešća vozila koja učestvuju u sudarima sa traktorima, u 64% slučajeva. U saobraćajnim nezgodama najčešće učestvuju traktori sa prikolicom 58%, sa priključnim mašinama 13%, sa dve prikolice 9% i sam traktor bez prikolice i priključne mašine u 16% slučajeva. Istraživanja su pokazala da trend povećanja maksimalne brzine kretanja savremenih traktora nije za sada uticao na povećanje broja nezgoda. U 53% slučajeva pre nastanka nezgode traktor se kretao brznom od 20 km/h, a samo u 4% slučajeva brzinom većom od 41 km/h. Kao jedan od uzroka nastanka saobraćajne nezgode, javlja se i premor vozača traktora kao posledica intenzivnog korišćenja mehanizcije. Nije retkost da, u sezoni, traktoristi rade po 12h u smeni, pri čemu su konstantno izloženi buci i vibracijama! Mačvanin et al (2010) ističu da oko 75% radnog vremena vozač-rukovaoc provodi u kabini poljoprivredne mašine. Iako je primetan blagi trend smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa traktorima na teritoriji AP Vojvodine, cilj mora da bude dalje njihove smanjenje. Nezgode sa traktorima nisu tako česte ali je njihov ishod ozbiljan. Stoga je potrebno definisati mere koje će pomoći da se spreče nezgode sa traktorima i ublaže njihove posledice. Predlažemo sledeće mere:

• -    Izmeniti uslove za sticanje dozvole za upravljenje traktorom. Pored opštih saobraćajnih propisa budući vozači traktora moraju da prođu dodatnu obuku iz rukovanja traktorom.

• -    Organizovati seminare, tribine i druge vidove edukacije, gde će vozači traktora imati priliku da se podsete nekih opštih saobraćajnih propisa i pravila za bezbedno rukovanje traktorom.

• -    Organizovati štampanje brošura sa opštim saobraćajnim propisima i bezbednom rukovanju traktorom, koje će se delit i

poljoprivrednim proizvođačima na svim prigodnim skupovima i manifestacijama.

• -    Pojačati kampanju upozoravanja putem štampanih i elektronskih medija svim učesnicima u saobraćaju na početak sezone poljoprivrednih radova i učestalo kretanje traktora javnim putevima.

• -    Postaviti saobraćajne znakove koji će obaveštavati ostale učesnike u saobraćaju da se na tom delu puta često kreću traktori.

• -    U sezoni poljoprivrednih radova pojačati aktivnost saobraćajne policije na kontroli učešća traktora u saobraćaju, češće proveravati alkoholisanost vozača i tehničku ispravnost traktora.

ZAKLJUČAK

Za prvih deset meseci 2013. godine na teritoriji AP Vojvodine dogodilo se ukupno 148 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali poljoprivredni traktori. Pri čemu su vozači traktori u 87 slučajeva (59%) direktni krivci za nastanak nezgode. Nepažanja, nepoznavanje opštih saobraćajnih propisa i nedovoljna obučenost vozača traktora glavni su uzrok za nastanak nezgode, u 72% slučaja. Pored toga, saobraćajne nezgode nastale su i zbog alkoholisanosti vozača traktora (13%), tehničke neispravnosti traktora (9%) i ostalih nepredviđenih okolnosti (6%). Od ukpnog broja nezgoda 8,7% dogodio se zbog neprilagođene brzine kretanja. Pri čemu za nastanak ovih nezgoda uzrok treba tražiti pre svega u obučenosti vozača traktora. Čak 24% nezgoda nastalo je zbog neustupanja prvenstva prolaza, nepropisnog obilažanja i mimoilažnja. Vozači traktora pored poštovanja opštih saobraćajnih propisa, moraju da poštuju dodatne propise i pravila koji važe za traktore. Neophodno je izmeniti uslove za sticanje dozvole za upravljenje traktorom. Pored opštih saobraćajnih propisa budući vozači traktora moraju da prođu dodatnu obuku iz rukovanja traktorom.

ZAHVALNICA

Rad je rezultat istraživanja u okviru tehnološkog projekta broj TR 31046, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.