Ekološke naknade kao deo sistema ekoloških poreza u Republici Srbiji

Izvor: , datum pristupa sajtu: 08.03.2017.

Naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa se raspodeljuju kao što se iz tabele vidi između sva tri nivoa vlasti. Zakonom je propisano da 40% pri-hoda od naknade pripada budžetu republike, 40% budžetu jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazište nalazi, dok 20% sredstava predstavljaju prihod nadležnog Ministarstva. Ukoliko se nalazište nalazi na području autonomne pokrajine, onda 50% sredstava pripada budžetu republike, 40% jedinici lokalne samouprave, 10% budžetu autonomne pokrajine, a 10% prikupljenih sredstava su sopstveni prihod Ministarstva.16

• 3.2.    Značaj naknada za zagađivanje u okviru sistema ekoloških naknada u RS

Naknada za zagađivanje životne sredine je jedna od najznačajnijih ekoloških naknada u Republici Srbiji, naročito ukoliko se posmatra sa prihodnog stanovišta. Zakonom je regulisano da je zagađivač dužan da plati naknadu ukoliko degra-dira, odnosno zagađuje životnu sredinu.

Obveznik naknade za zagađenje životne sredine je svako lice koje zagađuje životnu sredinu na taj način što emituje štetne materije u okolinu, odlaže otpad ili proizvodi i stavlja u promet proizvode, polu-proizvode ili sirovine koje štete životnoj sredini.17

Sredstva koja se ubiru putem ove naknade se u iznosu od 60% slivaju u državni budžet, a preostali iznos od 40% su prihod budžeta jedinica lokalne samouprave. Sva sredstva koja se od naknada ubiru se koriste namenski, za realizaciju odgovara-jućih akcionih i sanacionih planova, kao i projekata u oblasti zaštite životne sredine. Visina naknade se određuje zavisno od18:

• •    količine, vrste ili emisije iz pojedinih izvora zagađivanja;

• •    količine, vrste ili emisije proiz-vedenog ili odloženog otpada;

• •    sadržini materija štetnih po životnu sredinu u sirovinama, poluproizvodima ili proiz-vodima.

Na osnovu ovih navedenih krite-rijuma, pravilnikom se propisuju usklađeni iznosi naknade za zagađivanje životne sredine i to: naknada za emisije iz pojedinačnih izvora zagađivanja, za proizvedeni ili odloženi otpad, za supstance koje oštećuju ozonski omotač i za plastične kese. U tabeli br. 2 su prikazani propisani iznosi naknade koju plaćaju zagađivači, a koji su definisani pravilnikom za 2015. godinu.

Tabela br. 2 Pregled propisanih iznosa naknade za zagađivanje životne sredine u RS

Iznos naknade za emisije iz pojedinačnih izvora zagađenja za:	RSD
Jednu tonu emisije SО2	9.005
Jednu tonu emisije NО2	7.204
Jednu tonu emisije praškastih materija	14.410
Jednu tonu emisije praškastih materija iz asfaltnih baza	139.450
Iznos naknade za proizvedeni ili odloženi otpad su za:	RSD
Jednu tonu odloženog neopasnog industrijskog otpada	306
Jednu tonu proizvedenog opasnog otpada	1.532
Iznos naknade za plastične kese:	RSD
Po toni plastičnih kesa sa aditivima stavljenih na tržište RS	1.296
Po toni plastičnih kesa bez aditivi a stavljenih na tržište RS	25.914
Naknade za supstance koje oštećuju ozonski omotač:	RSD
Po kilogramu uvezene supstance	52

Izvor : Pravilnik o usklađenim iznosima naknade za zagađivanje životne sredine, "Službeni glasnik RS", br 25/2015.

Ono što je takođe bitno naglasiti je da obveznici ovih nakanada imaju pravo na povraćaj već plaćene naknade, odnosno oslobođenje ili umanjenje naknade, ukoliko ova sredstva koriste za sprovođenje mera za prilagođavanje u skladu sa propisanim graničnim vrednostima ili sprovođenje drugih mera kojima će doprineti smanjenju zagađenja okoline ispod propisanog nivoa.19

Uslovi za povraćaj, oslobođenje odnosno smanjenje su definisani u

Uredbi o merilima i uslovima za povraćaj, oslobođenje ili smanjenje plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine. Tako je na primer ovom uredbom predviđeno da obveznik ima pravo na povraćaj dela naknade ukoliko se opasan otpad izvozi radi tretmana, odnosno odlaganja u inostranstvo, kao i ukoliko se otpad predaje na tretman, odnosno odlaže u postro-jenje za upravljanje otpadom.20

Tabela br. 3 Struktura prihoda od naknada za zaštitu životne sredine u

Republici Srbiji u 2014. Godini

Vrsta naknade	% učešća
Emisija SO2, NO2, praškastih materija i otpad	46.69
Posebni tokovi otpada	25.35
Promet zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta	1.00
Zaštita i unapređenje životne sredine	27.16
Supstance koje oštećuju ozonski omotač i plastične kese	0.21
Stavljanje ambalaže u promet	0.14
Zagađivanje životne sredine	0.04
Korišćenje ribarskih područja	0.41

Izvor: Izveštaj o ekonomskim instrumentima za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji, Maja Krunić-Lazić, str. 10.

U Republici Srbiji je od naknada koje se odnose na zaštitu životne sredine (uključujući i naknade za zaštitu i unapređenje životne sre-dine, koje su u ingerenciji lokalnih samouprava) u 2014. godini pri-kupljeno prihoda u iznosu od 10.610,52 miliona dinara. Učešće ovih prihoda u bruto društvenom proizvodu za 2014. godinu iznosilo je 0,27%21. Ostvareni prihodi od ovih naknada u 2014. godini su u odnosu na prihode ostvarene u 2013. Godini povećani za 33,26%.

Putem naknada za zagađivanje životne sredine se prikupi iznad 70% ukupnih prihoda od nakanada koje su povezane sa životnom sredinom. U strukturi ovih prihoda, kao što je prikazano u tabeli br. 3 najveći značaj imaju naknade za emisije SO2 i NO2, praškaste materije i otpad, čije je učešće u prikupljenim prihodima u

2014. godini 45,69%, odnosno u apsolutnom iznosu putem ovih prihoda prikupljeno je 4.847,56 miliona dinara. Pored njih iz grupe naknada koje se ubrajaju u nak-nade za zagađivanje životne sre-dine veliki značaj imaju i naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada sa učešćem od 25,35%22. Dok naknade koje se ubiru po osnovu supstanci koje oštećuju ozonski omotač i naknade za plastične kese čine samo 0,21% prihoda od naknada. Ostale naknade iz ove grupe su u 2014. godini obezbedile 0,04% prihoda od naknada.

• 3.3.    Uloga naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine kao prihoda jedinica lokalne samouprave

Zakonom je regulisano da jedinice lokalne samouprave mogu propisati naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. Samo propisivanje naknade se vrši odlukama koje donose skupštine jedninica lokalne samouprave, uz obavezu da pribave mišljenje nadležnog Ministarstva. Odlukom se određuju obveznici, visina naknade, rokovi i način plaćanja, kao i uslovi pod kojima obveznici mogu da ostvare olakšice.

Prema zakonu naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine se propisuje po osnovu23:

• •    korišćenja stambenih i poslov-nih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje delatnosti, kao i za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti;

• •    obavljanje određenih aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, a koje određuje Vlada Republike Srbije i

• •    transporta nafte i naftnih deri-vata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na teritoriji jedinice lokalne samo-uprave sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju.

U slučaju da jedinica lokalne samouprave propiše naknadu po prvoj od navedenih tačaka, obvezni-cima se smatraju imaoci nepokret-nosti, odnosno zakupci u slučaju da datu nepokretnost koriste po osnovu prava zakupa. Ukoliko se po osnovu druge tačke uvedu nak-nade obveznicima se smatraju pravna lica i preduzetnici koji obavljaju određene aktivnosti, odnosno po osnovu treće tačke vlasnici teretnih vozila, odnosno pravna i fizička lica koja obavljaju transport nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i polu-proizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili u industriji na teritorije jedinice lokalne samouprave.24

Visinu naknade određuju jedinice lokalne samouprave, a najviši iznos koji može da se propiše po osnovu ove naknade određuje Vlada. Sred-stva koja se prikupe po osnovu ove naknade se koriste preko lokalnih budžetskih fondova za zaštitu životne sredine sa unapred defini-sanom namenom prema usvojenim programima korišćenja sredstava budžetskog fonda, odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima.25 Pored prihoda od ovih naknada u ovom fondu se sliva i deo prihoda od naknada za zagađivanje životne sredina.

Prema podacima Uprave za trezor, ukupna sredstva koja su jedinice lokalne samouprave prikupile od naknada u 2014. godini su iznosila 4.831,74 miliona dinara, što je dosta viši iznos u odnosu na 2013. godinu, kada je prikupljeno 3.876,40 miliona dinara. Sve jedinice lokalne samouprave dužne su da nadležnom ministarstvu dostave izveštaj o korišćenju ovih sredstava i predlog korišćenja za narednu godinu i to najkasnije do 31. marta. Međutim iz razloga nepropisivanja nikakve sankcije za nepoštovanje ove dužnosti, 2013. godine samo 80 jedinica lokalne samouprave je dostavilo svoje izveštaje.26

Na teritoriji grada Beograda se u skladu sa Odlukom o naknadi za zaštiti i unapređenju životne sre-dine na teritoriji grada Beograda, ova naknada propisuje po osnovu korišćenja stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti27. Po tom osnovu, kao što se iz tabele br. 4 može videti, je u Beogradu prikupljeno 685.000.000 dinara.

Mesečna visina naknade, defini-sana na osnovu odluke, koja se plaća po osnovu korišćenja nepo-kretnosti iznosi:

• •   0,87 dinara/m² za korišćenje

stambenih zgrada i stanova za stanovanje;

• •  2,64 dinara/m² za korišćenje

4.    Slabosti sistema ekoloških naknada u RS

poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje poslovne delatnosti poslovnih subjekata.

Tabela br. 4: Pregled prihoda od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine u izabranim jedinicama lokalne samouprave u 2015. Godini

Grad	Prihodi od naknade (u RSD)
Beograd	685.000.000
Niš	65.000.000
StaraPazova	15.000.000
Ruma	29.820.000
Vranje	27.000.000
Surdulica	21.000.000

Izvor: Odluka o budžetu grada Beograda , grada Niša , opštine Stara Pazova , opštine Ruma , Vranja Surdulice Datum pristupa: 08.02.2017.

Visina naknade se na teritoriji grada Beograda određuje od strane javnog preduzeća, koje se stara o naplati komunalnih usluga u prvom slučaju, odnosno u drugom slučaju od strane Sekretarijata za finansije Gradske uprave grada Beograda. Na teritoriji Beograda je predviđeno da lica koja ostvaruju prava u oblasti socijalne i boračko-invalidske zaštite imaju pravo da njima naknada bude umanjena za 50%.28

Sistem ekoloških naknada u Srbiji karakterišu izvesne slabosti, što se svakako negativno odražava na kvalitet životne sredine. Jedan od bitnijih nedostataka ovog sistema je već pomenut, a on se odnosi na nepostojanje jedinstvenog zakona u kojem su obuhvaćene sve naknade. Ovaj problem je administrativne prirode, koji primenu ekoloških naknada u praksi čini komplikova-nijom. Kada bi sve ekološke nak-nade bile obuhvaćene u okviru istog zakona, administrativni poslovi u vezi sa obračunom i naplatom ovih naknada bi bio pojednostavljen i sam sistem bi efikasnije funk-cionisao.

Veliki problem je i to što ne postoji adekvatna kontrola jedinica lokalne samouprave u trošenju ovih namenskih sredstava za zaštitu životne sredine. Zbog nepred-viđanja sankcija, veliki broj ovih jedinica ne dostavlja izveštaje i planove za trošenje ovih sredstava nadležnom ministarstvu.

Svemu ovome treba dodati i prenose sredstava iz lokalnih budžetskih fondova ka indirektnim budžetskim korisnicima, kao što su na primer javna preduzeća i mesne zajednice, čime se krši Zakon o budžetskom sistemu29, odnosno gubi karakter namenske upotrebe sredstava. Do navedene nena-menske upotrebe sredstava dolazi pre svega zbog nejasno definisanih kriterijuma šta se smatra resorom zaštite životne sredine, ali i nedo-voljne kontrole od strane nadležnog ministarstva, koje za programe koji nisu dovoljno povezani sa životnom sredinom, daje odobrenje za upotrebu namenskih sredstava, a kasnije čak i ne kontroliše na adekvatan način trošenje tih sredstava.30

Zbog navedenih problema potrebno je u budućem periodu doneti ade-kvatnu institucionalnu regulativu, predvideti sankcije za nenamen-sku upotrebu sredstava i vršiti adekvatan monitoring upotrebe tih sredstava, a takođe i na nivou države povećati izdvajanja za ovu oblast, kako bi se Srbija približila standardima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine.

5.    Zaključak

Ekološke naknade su parafiskalni prihod, koji država ubire od zaga-đivača. Osnovni cilj ovog nameta je smanjenje nivoa zagađenja i to kako po osnovu stimulisanja zagađivača da manje zagađuju i time umanje svoj namet prema državi, tako i ubiranje sredstava putem kojih se vrši finansiranje projekata u oblasti očuvanja životne sredine.

Briga o zdravoj životnoj sredini je sastavni deo razvojne strategije Republike Srbije. U Republici Srbiji u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine je predviđeno da se ubiru naknada za korišćenje prirodnih vrednosti, naknada za zagađivanje životne sredine i naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Prihodi koji se prikupe od ovih naknada se delom slivaju u budžet Republike, dok se delom slivaju u budžet autonomne pokrajne i jedinica lokalne samo-uprave. Sva prikupljena sredstva se koriste namenski.

Izdašnost ovih naknada u RS nije velika. Najizdašnija naknada iz ove skupine je naknada na emisiju SO2, NO2, praškastih materija i otpad, koja prema podacima za 2014. godinu čini 46,69% ukupnih prihoda od ekoloških naknada.

Sistem ekoloških naknada koji funkcioniše u RS karakterišu brojni nedostaci. Nepostojanje jedin-stvenog zakonskog okvira kojim se regulišu sve prisutne ekološke naknade u sistemu, čini primenu ovog sistema znatno komplikova-nijom. Međutim, kao posebno veliki problem se može istaći taj da ne postoji adekvatna kontrola jedinica lokalne samouprave u trošenju ovih sredstava od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Usled ovakve situacije, veoma često dolazi do prenošenja prikupljenih sredstava indirektnim budžetskim korisnicima, čime se gubi karakter namenske upotrebe sredstava. Kako bi se po osnovu prikupljenih ekoloških naknada obezbedio pozitivan uticaj na kvalitet životne sredine, kroz realizaciju ekoloških programa i projekata, neophodno je da se dati problemi otklone.