Ekonomske mogućnosti i značaj koridora 10 za Srbiju

Valentina Milosavljevic

Visoka ekonomska skola strukovnih studija Pec u Leposavicu

Rezime. Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobracajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Madarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grcku. Ovim projektom transportni sistem Republike Srbije postaje kompatibilan sa transportnim sistemom Evropske unije, sa tendencijom dalje modernizacije, kako bi Republika Srbija bila spremna da se pridržava standarda Evropske unije u oblasti transporta. Realizacijom ovog vaznog projekta doci ce do opsteg ubrzanja tranzitnog saobracaja, unapredice se nivo usluga, olaksace se medunarodni trgovinski tokovi i transport putnika, a komercijalne i trgovinske aktivnosti u regionu doprinece regionalnom razvoju i koheziji sireg podrucja Balkana.

Kljucne reci: panevropski koridor, trgovinski tokovi, transport, komercijalne aktivnosti, regionalni razvoj.

1.    UVOD

Novi tržišni i tehnološki trendovi u svetu poslednjih decenija zahtevaju od nosilaca ekonomske politike u Evropskoj uniji da razvojnu strategiju prilagode promenama u okruzenju. Jedan od kljucnih izazova je da se saobracajna infrastruktura uskladi sa zahtevima strategije razvoja i novim trendovima. Evropska unija je imala više dobrih razloga da modernizaciji saobracajnog sistema da prioritet. Ogranicenja koja su proizilazila iz nedovoljno prilagodene saobracajne infrastrukture novim trzisnim i tehnoloskim izazovima limitirajuce su delovala na potencijal privrednog rasta, blagostanje pojedinaca i citavog evropskog drustva. Upravo zato je poslednjih decenija aktuelizovano pitanje modernizacije ove strategijske grane, tako da po kvalitetu i kapacitetu zadovolji potrebe privrede i drustva u novim uslovima. Rukovodeci se dugorocnim ekonomskim i drustvenim interesima, na trecoj Panevropskoj konferenciji o saobracaju u Helsinkiju 1997. godine (Prag 1991, Krit 1994.) usvojena su tri dokumenta: saobracajna politika, prioritetni saobracajni koridori i nacin finansiranja. Cilj saobracajne politike je odrziv i efikasan transportni sistem, koji zadovoljava potrebe stanovnika evropskog kontinenta, a odnosi se na: otvorenu konkurenciju, kompatibilnost zakonskih i administrativnih okvira, laksi prekogranicni tranzit, koordinaciju i finansiranje saobracajne infrastrukture. Izbor prioritetnih saobracajnih koridora usmeren je na uspostavljanje veza izmedu zemalja centralne, istocne i jugoistocne Evrope sa Evropskom unijom u kontekstu procesa razvoja. Multimodalni pristup podrazumeva koriscenje komparativnih prednosti svakog vida transporta uz poštovanje zaštite životne sredine.

Naša zemlja, u svojim naporima da smanji razvojni gep u odnosu na zemlje EU, nastoji da investicijama u strategijske grane, kakva je saobracajna infrastruktura, multiplikatorski deluje na rast privredne konjukture. Ove investicije karakterišu visoki indirektni efekti, pošto je infrastruktura magnet za investitore. Master planom razvoja infrastrukture Srbije predvida se realizacija 33 projekata, a prioritet je izgradnja drumskog i zeleznickog Koridora 10, strateskog projekta od vitalnog nacionalnog znacaja. Srbija je deo panevropskog Koridora 10, koji istovremeno za Srbiju predstavlja i kontekst za rešavanje brojnih društvenih, ekonomskih, ekoloških i drugih problema. Bez završetka Koridora 10 Srbija ne bi iskoristila svoj potencijal za razvoj, zapošljavanje, strana ulaganja i otvaranje novih radnih mesta.

Program izgradnje Koridora 10 kroz Srbiju sprovodi se u skladu sa ciljevima postavljenim Strategijom razvoja zeleznickog, drumskog, vodenog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji 2008 -2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 4/08) i Nacionalnim planom izgradnje putne i zeleznicke infrastrukture Republike Srbije 2008 — 2012. godine.

Kad je rec o izvorima za finansiranje investicija, idealno bi bilo kada bi Srbija ovakvu investiciju mogla da finansira sopstvenim snagama. Nazalost, to u ovom trenutku nije moguce i Srbija se oslanja najvecim delom na kredite i finansijske fondove, a manjim delom na sopstvena sredstva. Vodeci izvori finansiranja su medunarodne finansijske institucije, Evropska investiciona banka (EIB), Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), kao i pretpristupni fondovi EU. Graditelji Koridora 10 su domaca i inostrana preduzeca.

2.    Drumski Koridor 10 kroz Srbiju

Koridor 10 je znacajan i za Evropu strateski vazan putni, zeleznicki i vodni pravac, zbog veoma velikih ušteda u troškovima transporta. U putnom smislu, Koridor 10 povezuje Salczburg i Solun, i ukupne je dužine 2360 km. Od toga, 835 km prolazi kroz Srbiju, od cega je izgradeno oko 57 % na nivou autoputa.

Glavni krak Koridora 10 je Salzburg (A) - Ljubljana (SLO) - Zagreb (HR) -Beograd (SRB) - Niš (SRB) - Skoplje (MK) - Veles (MK) - Solun (GR).

Pored glavnog kraka postoje jos cetiri kraka:

• •    Krak A: Grac (A) - Maribor (SLO) - Zagreb (HR);

• •    Krak B: Budimpešta (H) - Novi Sad (SRB) - Beograd (SRB);

• •    Krak C: Niš (SRB) - Sofija (BG) - Dimitrovgrad (BG) - Istanbul (TR) -preko Koridora 4;

• •    Krak D: Veles (MK) - Prilep (MK) - Bitolj (MK) - Florina (GR) -Igumenica (GR).

Glavni pravac kroz Srbiju (M1) proteze se sledecom trasom: Batrovci, opština Šid (granica sa Hrvatskom) - Beograd - Tabanovce, opština Preševo (granica sa Makedonijom), a krakovi u Srbiji su:

• •    Krak B (M22): Horgos, Opstina Kanjiza (granica sa Madarskom) -Beograd i

• •    Krak C (M1.12): Niš – Gradina, opština Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom).

Trasom drumskog Koridora 10 u Srbiji vode i tri evropski puta:

E70: deonica Batrovci, opština Šid (granica sa Hrvatskom) – Beograd;

E75: deonica Horgos, opstina Kanjiza (granica sa Madarskom) -Beograd – Tabanovce, opština Preševo (granica sa Makedonijom);

E80: deonica Niš – Gradina, opština Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom).

Drumski akpekt Koridora 10 kroz Srbiju pokriven je autoputem nasledenim iz bivse SFRJ (Autoput Bratstvo i jedinstvo), i to u potpunosti od Batrovaca do Niša, dok je na delu od Niša do Tabanovaca autoput samo delimicno, do okoline Leskovca.

Pocetkom 2009. godine, JP „Putevi Srbije“ je u cilju izgradnje autoputa na preostalim delovima Koridora 10 kroz Srbiju, osnovalo posebno preduzece "Koridor 10" d.o.o., dok je 2011. godine preimenovano u "Koridori Srbije" d.o.o. Ovo privredno društvo je osnovano sa ciljem upravljanja državnim putevima u izgradnji i to na odredeno vreme - do zavrsetka izgradnje i rekonstrukcije svih deonica putne infrastrukture na Koridoru 10 u Srbiji. Jedan od prioritetnih zadataka drustva je da na efikasan nacin, u najkracem mogucem roku, uz maksimalnu racionalizaciju troskova, obezbedi završetak izgradnje autoputa na Koridoru 10.

U projekat zastite sredine i odrzivog razvoja u zoni Koridora 10 ukljucena je kompletna eko-zastita od fizickih, hemijskih i bioloskih zagadivaca, ocuvanje biodiverziteta i stalno jacanje eko-turizma. U procesu eksproprijacije zemljišta primenjuje se tzv. „okvirni plan“ raseljavanja, koji sadrzi procedure i procese koji ce biti postovani tokom raseljavanja i davanja naknada vlasnicima imovine na trasi odredenog putnog pravca.

Posebna paznja se posvecuje ocuvanju prirodnih i radom stvorenih vrednosti, arheoloskih nalazista i ostalih eko-rariteta. Takode, velika paznja se poklanja ocuvanju zivotne sredine, gde je zadatak da se pri izgradnji saobracajne mreze i infrastrukturnih objekata u najvecoj meri minimizira unistavanje zelenila, a izvodaci radova su obavezni da pripreme plan rekultivacije terena, odnosno plan ozelenjavanja okolnog terena koji sledi nakon izgradnje saobracajnica i infrastrukturnih objekata na Koridoru 10.

Rad na Koridoru 10 kroz Srbiju organizovan je kroz cetiri projekta:

• 1.    Projekat Sever (od Horgosa do Novog Sada) - duzine 107,7 km, od cega je vec izgradeno pola profila autoputa;

• 2.    Projekat Obilaznica Beograd - ukupna duzina 47,4 km, od cega je na 16,8 km vec izgradeno pola profila autoputa;

• 3.    Projekat Istok (od Niša do granice sa Bugarskom) – dužina 83,3 km;

• 4.    Projekat Jug (od Niša do južne srpske granice) – dužina 68,4 km.

3.   Zeleznicki Koridor 10 kroz Srbiju

Ovi projekti su podeljeni na deonice, a deonice dalje na lotove (ugovore). U okviru deonica i lotova u gradevinskom smislu izdvajaju se posebni objekti poput tunela, mostova, nadvožnjaka, natputnjaka i sl.

Koridor 10 predstavlja strateški interes Vlade Srbije, pa se ubrzano radi na 100 kilometara deonice od Novog Sada prema Subotici. Takode, radi se obilaznica oko Beograda, koja ce znacajno da smanji saobracajne guzve kroz prestonicu. Znacaj obilaznice Beograda koji pripada Koridoru 10 je u povezivanju severnog (E-75) i zapadnog (E-70) autoputa, magistralnih puteva ka Obrenovcu i Valjevu (M19), Cacku i Kraljevu (M22) i Ralji (R200) i uklapanju u pravac ka Nisu (E75) kod Bubanj potoka. Predviden je i nastavak deonice od Bubanj potoka ka Rumuniji (E-70) i u toku je izrada planskih dokumenata.

Treci segment koridora, koji tek treba da bude izgraden, je krak od Nisa do Dimitrovgrada, dužine nešto preko 80 kilometara, a poslednji je projekat jug, od Grabovice, koja je na ulazu u Grdelicku klisuru pa do Bujanovca. Inace, deonica od Grabovice do makedonske granice letos je pustena u saobracaj.

Cena izgradnje autoputa prevashodno zavisi od terena. Tako, u Vojvodini iznosi od 1,5 do 2,5 miliona €/km, dok je u Grdelickoj klisuri neophodno od 10 do 15 miliona €/km. Radovi na rekonstrukcijama treba da zaposle oko

20 000 ljudi, a prateci projekti oko saobracajnica bi mogli da zaposle oko 100 000 ljudi.1

Prilikom rada na koridoru 10 otkriveno je 30 arheoloških lokacija na istocnom kraku u Srbiji, od Proseka kod Siceva do granice sa Bugarskom.

Proces integracije Evrope prati porast privrednog razvoja i efikasnosti poslovanja, sto posledicno dovodi i do povecanja mobilnosti. Strategija razvoja saobracaja, koja bi obezbedila odrzivu mobilnost u uslovima ekoloske i energetske krize, racuna na znacajnu ulogu zeleznice.

Zeleznica je primenom savremenih tehnickih i tehnoloskih dostignuca (koncept velikih brzina) dokazala da je najracionalnije prevozno sredstvo, sa niz prednosti u odnosu na druge vidove transporta, kao što su:

• -    uspesno konkurise avionskom saobracaju na rastojanjima 500 - 1000 km,

• -   ima specifican komfor (mogucnost kretanja, rada, razonode, odmora),

• -    komplementarna je sa drugim vidovima transporta i omogucuje kombinovanje putovanja,

• -    zauzima dva puta manje zemljišta od autoputa istog kapaciteta,

• -    potrosnja energije po jedinici prevoza je dva puta veca u drumskom saobracaju,

• -    ekoloski je najprihvatljivija - ekoloske stete saobracaja u EU iznose 4,6% nacionalnog dohotka (92% na drum, 6% na avion i svega 1,7% na železnicu)²,

• -    bezbednost je velika prednost železnice (broj poginulih na železnici i na drumu jeu odnosu 1:100, a broj povredenih u odnosu 1:3500).³

Sve ovo uticalo je da se definiše Transevropska mreža pruga za velike brzine, koju cine nove pruge sposobne za brzine vece od 250 km/sat, kao i postojece pruge rekonstruisane za brzine 200+/-20 km/sat. Mastrihtski dogovor iz 1993. godine predvida stvaranje Mreze pruga za velike brzine

Evrope i naglasava odlucujucu ulogu koju ce ona imati u ekonomskom razvoju. Vozovi velikih brzina odavno saobracaju izmedu gradova Francuske, Nemacke, Italije, Belgije, Holandije, Velike Britanije, Spanije, Japana, Koreje, Kine, a danas i Turske.

Srbija je prema Evropi preuzela obavezu da do 2027. godine završi zeleznicki Koridor 10 na celoj duzini od hrvatske granice do Beograda, preko Nisa do makedonske granice, kao i severni i istocni krak do Subotice i Dimitrovgrada. To je elektrificirana dvokolosecna pruga, duga 770 kilometara, opremljena za mesoviti saobracaj i za brzinu do 160 kilometara na sat. Inace, ukupna duzina evropskog zeleznickog Koridora 10 iznosi 2528 km.

U Srbiji polovina zeleznickog Koridora 10 nije pripremljena za velike brzine, ili nije pogodna za teretni saobracaj, ili nije elektrificirana, pa obimni radovi predstoje na pravcima Beograd – Subotica, Niš – Vranje, Niš – Dimitrovgrad. U 2010. godini izvedeni su radovi vredni oko 200 miliona evra, dok ce se u naredne tri godine u zeleznicki Koridor 10 uloziti ukupno 1,1 milijarda evra. Plan obuhvata rekonstrukciju deonice od Beograda i Novog Sada do Subotice. Zavrsetak radova omogucice da se putovanje kroz Srbiju skrati za tri sata, a izracunato je da svaki minut manje donosi ustedu u teretnom saobracaju od tri miliona evra. U prvoj fazi je i elektrifikacija pruge od Nisa do Dimitrovgrada, ali za postojece brzine. U budzetu su obezbedena znacajna sredstva kroz garancije za kredite – EBRD 100 miliona evra, EIB 150 miliona evra, Vlade Španije 37 miliona evra, Vlada Nemacke 45 miliona evra i ceske Eksportne banke 120 miliona evra.4

Moglo bi se reci da je za srpsku privredu, zeleznicki koridor, u razvojnom smislu, važniji nego putni. Naime, duž cele te magistrale skoncentrisana je domaca masinska industrija, pocev od subotickog „Severa“ preko „Šinvoza“, „Želvoza“, „Fabrike vagona u Kraljevu“, „Goše“, MIN-a i „Minela“.

Zbog svog geografskog položaja i reljefa terena, pruge Koridora 1O kroz Srbiju imaju posebno znacajno mesto u evropskom zeleznickom sistemu, jer obezbeduju najracionalnije tranzitne veze Istoka i Zapada, Severa i

Juga. Nalaze se u svim evropskim planovima, sporazumima i programima razvoja. Koridor 10 ce zadrzati svoje prirodne - tranzicionalne prednosti u odnosu na koridor 4 5 , samo ako modernizacijom infrastrukture znacajno skrati vreme putovanja i podigne nivo usluge.

Stanje zeleznicke infrastrukture, nacionalni i evropski znacaj ovog koridora, zahtevi za visokim nivoom usluge u prevozu putnika i robe, globalna strategija racionalne preraspodele saobracaja sa aspekta ocuvanja i zastite zivotne sredine, ukazuju na potrebu modernizacije infrastrukture Koridora 10. Cilj je da se adekvatnim merama i u razumnom vremenskom periodu postigne takav nivo stanja infrastrukture, koji ce, uz modernizaciju voznih sredstava, omoguciti da ovaj koridor ispuni zahteve i nacionalne evropske mreže, a da Železnica Srbije nivoom usluga privuce putnike i robu i uspesno posluje, imajuci u vidu javnu i komercijalnu funkciju.

Program modernizacije podrazumeva da pruge Koridora 10 treba da budu rekonstruisane u dvokolosecne pruge za mesoviti putnicki i teretni saobracaj, elektrificirane i opremljene savremenom signalizacijom, zatim projektovane za brzine 160-200+/-20 km/sat i osposobljene za sve tehnologije kombinovanog prevoza.

U cvorovima velikih gradova (Beograd, Nis, Novi Sad, Subotica) treba postici skladan razvoj zeleznice i grada, a zeleznicu pribliziti korisnicima usluga, i to:

• -    stanice opremiti kao mesta razmene izmedu saobracajnih mreza (voz, autobus, metro, tramvaj) integrisane u urbanisticko okruzenje sa poslovnim i komercijalnim sadržajima;

• -    robne terminale na mestima kontakta železnice sa drumskim, vazdusnim i recnim saobracajem formirati kao multimodalne logisticke centre.

Srpske zeleznice ce do 2027. godine raditi na izgradnji savremene dvokolosecne elektrificirane pruge za mesoviti putnicki i teretni saobracaj

• ⁵    Nedostaci Koridora 4 u dužim putevima vožnje (posle izgradnje mosta kod Vidina), za 240 km prema Turskoj i 340 km prema Grckoj, mogu se otkloniti kvalitetom infrastrukture i skracenjem vremena putovanja, na cemu Rumunija i Bugarska vode aktivnosti (160 km/sat).

4.    Ekonomski efekti Koridora 10 za Srbiju

na celoj dužini Koridora 10 kroz Srbiju, a u taj projekat potrebno je uložiti 4,6 milijardi evra. Zahvaljujuci kreditima EBRD i pomoci njihovih strucnjaka, u prethodne cetiri godine, zapoceta je izgradnja velikog dela autoputa na medunarodnom Koridoru 10 kroz Srbiju. U tom periodu izrgradeno je oko 200 kilometara autoputa i gradi se preostalih 130 kilometara. Sada je prioritet rekonstrukcija i izgradnja zeleznickog Koridora 10, kako bi se omogucilo da vozovi postizu brzine od 160 — 220 km/sat, kao i završetak elektrifikacije na preostalim deonicama od Niša do Vranja i Dimitrovgrada. U 2011. godini EBRD je ucestvovala u 188 projekata u Srbiji, i na taj nacin u domacu ekonomiju ulozila oko 500 miliona evra.

Tabela 1. Procenjeni ukupni troskovi izgradnje zeleznickog Koridora 10

R. br. Pruga Dužin a (km) Izgra dnja Ekspropria cija Dokument acija Indirekt ni troškovi Svega 1 Beograd– Šid 118,9 270 1 18 29 318 2 Beograd– Subotica 149,6 737 33 34 81 885 3 Beogradsk i cvor 218 24 13 23 278 4 Beograd– Niš 240,8 870 51 40 96 1057 5 Niš– Preševo 156,1 900 32 41 100 1073 Niš– Dimitrovg 103,9 850 21 36 93 1000 6 rad SVEGA 769,3 3845 162 182 422 4611 Izvor: RS, Ministarstvo za infrastrukturu, Internet, ,10.10.2013.

Vreme predvideno za gradnju ovog Koridora je osam godina, a radovi ce se izvoditi u dve faze. Prva faza je u periodu od 2009. do 2012. godine, i u toj fazi je uloženo 1,1 milijarda evra. Druga faza bi trebalo da traje od 2013. do 2016. i u toj fazi ce biti ulozeno 3,5 milijardi evra - u 2013. godini 700 miliona evra, u 2014. i 2015. godini po milijardu evra, a u 2016. godini 800 miliona evra. Realizacija ovog projekta zapoceta je rekonstrukcijom levog i desnog koloseka Batajnica – Nova Pazova u dužini od 13,8 kilometara i izgradnjom desnog koloseka Stara Pazova – Golubinci u dužini od 9,2 kilometara, pri cemu ce brzine na ovim deonicama biti 160 km/h. Vrednost ove investicije je 20 miliona evra. U 2009. godini na pruzi Beograd – Niš zapoceta je gradnja nove dvokolosecne pruge od Gilja do Cuprije u duzini od deset kilometara sa gradnjom novog mosta dužine 322,5 metara preko Morave. Vrednost ove investicije je 43,4 miliona evra. Takode u 2009. godini na pruzi Niš – Dimitrovgrad izvršena je rekonstrukcija deonice Cele Kula - Stanicenje u duzini od 60 kilometara, a vrednost ove investicije je 37 miliona evra. Svi ovi projekti finansiraju se iz odobrenog zajma EIB. Deonica Stara Pazova - Novi Sad bice modernizovana iz ruskog kredita za modernizaciju železnica od 800 miliona dolara.6

Nemacka ima poseban interes za zeleznicki Koridor 10 i razvoj srpskih železnica, pre svega zbog ekonomske razmene sa Turskom i Malom Azijom i bržeg transporta robe preko Srbije i Bugarske. Nemci su kao dobar primer istakli projekat "Kargo 10", koji je zahvaljujuci dogovoru zeleznica Srbije, Hrvatske i Slovenije znatno ubrzao transport od Ljubljane ka Istanbulu. Predstavnici Zeleznica Srbije i Nemackih drzavnih zeleznica ocenili su da je zavrsetak radova na zeleznickom Koridoru 10 i podizanje nivoa kvaliteta infrastrukture od vitalnog znacaja za obe strane. Takode su ocenili da je veliki potencijal tog transportnog pravca u povezivanju centralne Evrope i Turske i da je to prilika koju obe železnice moraju iskoristiti.

Koridor 10 je trenutno najvaznija srpska saobracajnica i trasa koja ce Srbiji doneti privredni razvoj na svim poljima. Prema proracunima strucnih komisija ovaj projekat bice brzo isplativa investicija, a racunica je da bi Srbija završetkom radova na ovom velikom projektu i stavljanjem istog u eksploataciju ubirala po raznim osnovima na ovom koridoru profit od oko 290 miliona evra na godisnjem nivou, ali i da bi se znacajno podigle ekonomske performanse Srbije.

Izgradnjom Koridora 10 doprinosi se vecem drustvenom i privrednom razvoju zemlje, vecem zaposljavanju radno sposobnog stanovnistva dok traje izgradnja koridora i kasnije, cime se stanovnistvo zadrzava u svojoj sredini, doprinoseci sveobuhvatnom razvoju krajeva, koji su inace slabije razvijeni od ostatka Srbije. Samim tim sprecava se odlazak stanovnistva u vece i bogatije centre i strane zemlje, odnosno doprinosi se uravnotezenijem regionalnom razvoju. Takode, dolazi do sveobuhvatnog privrednog razvoja Srbije i uspesnog ukljucenja u EU. Koridor 10 je veliki potencijal, ali i velika obaveza Srbije, jer se mora ovladati znanjima neophodnim za razumevanje i usmeravanje procesa koji ce se odvijati u buducnosti.

Koridor 10 ce omoguciti pokretanje ekonomskog razvoja i podizanje zivotnog standarda na visi nivo. U ovom procesu najbolje ce proci mala i srednja preduzeca, koja mogu brze da se prilagode zahtevima trzista u odnosu na velike i trome sisteme. Zbog toga se opravdano ocekuje ekspanzija malih i srednjih preduzeca, s otvaranjem novih radnih mesta. Ovo ce biti posebno znacajno kada se posle izgradnje koridora prede na odrzavanje infrastrukture i voznih sredstava, sto ce biti kontinuirani proizvodni proces sve dok Koridor 10 postoji. Ekspanzija ovih preduzeca podrazumeva i privatne direktne investicije koje bi svakako trebalo ohrabriti stimulativnom poreskom politikom. Takode, veoma je bitna kooperacija izmedu domacih i stranih preduzeca, jer na taj nacin znatan deo sredstava od kredita ostaje u domacoj privredi, sto bi trebalo da bude podstrek za dalji rast proizvodnje, a i poboljšanje konkurentske sposobnosti domacih preduzeca.

Prioritet je izgradnja i jednog i drugog koridora. I jedan i drugi koridor imaju svoje prednosti i u prevozu putnika i u prevozu robe, a oba koridora zajedno sa svojim prednostima daju stratešku transportnu prednost Srbije u odnosu na okruzenje i konkurenciju, posebno kada je rec o Koridoru 4. Ne treba zaboraviti da kroz Srbiju prolazi i veoma znacajan vodni Koridor 7, koji ima tacku preseka sa Koridorom 10 kod Novog Sada. Sve navedeno namece i potrebu izgradnje robno - transportnih centara duz Koridora 10, u Novom Sadu, Beogradu i Nisu, a poznato je vec da ovi centri u Evropi donose znacajan prihod.

Postoji veliki interes za izgradnju putnog koridora 10, ne samo u Srbiji, vec i u Evropi. Na delu kroz Srbiju, Koridor 10, kao najkraca veza izmedu istoka i zapada Evrope, zanimljivim sadrzajima, mogao bi da privuce i veliki broj turista. U razvoju putne infrastrukture Koridor 10 obezbeduje laksi, brzi i sigurniji transport sto doprinosi unapredenju turizma u Srbiji, ali i u citavom regionu. S druge strane, turizam je deo ekonomskog napretka, a velike investicije u kriznim vremenima predstavljaju motor za izvlacenje privrede iz te situacije.

Sto se tice zeleznickog koridora, putnicki saobracaj je, usled propadanja infrastukture i voznih sredstava, u stagnaciji. Bez ozbiljnog ulaganja u infrastrukturu i vozna sredstva, zeleznica nece moci da vrati putnike koji su prešli na drumski prevoz. U razvijenim zemljama železnica predstavlja osnovni vid prevoza putnika izmedu gradova. Putnicki saobracaj na zeleznici Srbije moze se realno uvecati 10 - 15 puta.

Izgradnjom Koridora 10 znacajno ce biti poboljsan polozaj zeleznice i u finansijskom i u tehnoloskom smislu. Bice omoguceno povecanje propusne moci pruge i poboljsanje drugih tehnicko - tehnoloskih eksploatacionih karakteristika, sto ce dovesti do povecanja produktivnosti i ekonomicnosti, a na osnovu povecanja obima rada po jednom kilometru pruge, uz smanjenje transportnih troškova. Ekonomske analize pokazuju da je interna stopa rentabilnosti oko osam odsto, dok je stopa društvene opravdanosti skoro 16 odsto. Ovi pokazatelji ukazuju na potpunu opravdanost gradnje Koridora 10. Železnica danas ostvaruje devizni priliv od oko 60 miliona evra godisnje na Koridoru 10. Ocekuje se da ce obim rada u putnickom saobracaju godisnje rasti prosecno po stopi od cetiri do pet odsto, a u robnom saobracaju po stopi od sedam do osam odsto.⁷

Naša mreža pruga projektovana je za maksimalne brzine do 120 km/h, dok ce Koridor 10 biti izgraden za brzine od 160 do 200 ±20 km/h. To podrazumeva sasvim nove tehnologije u odnosu na one koje danas imamo. Za prelazak na radikalno nove tehnologije potrebno nam je iskustvo koje neko vec ima, jer je to u ovom momentu efikasnije nego da sami razvijamo tehnologije za velike brzine vozova. Ukoliko bismo sami razvijali nove tehnologije, ne bismo mogli da govorimo o periodu gradnje od osam godina, vec o znatno duzem periodu, a vremena nemamo. U Evropi postoje kompanije koje vec imaju iskustvo i razvijene tehnologije za ovakve projekte i u tom smislu Srbiji su potrebna strateška partnerstva. Medutim, u kasnijoj fazi, u fazi odrzavanja infrastrukture i voznih sredstava, domaca preduzeca ce morati svoju proizvodnju da podignu na visi tehnoloski nivo, jer ce u suprotnom izgubiti trziste.

Koridor 10 privlaci nove robne tokove iz okruzenja cime se generise celokupan privredni napredak zemlje.

5.    Zakljucak

Jedan od kljucnih problema Srbije za priblizavanje i prijem u EU je nekonkurentnost privrede. Podizanje konkurentnosti srpske privrede podrazumeva znacajno unapredenje jednog od osnovnih faktora konkurentnosti - saobracajne infrastrukture. Da bi bila konkurentna na trzistu, u regionu, i EU, Srbija mora da uveca investicije u strategijske grane, kakva je i saobracajna infrastruktura. Rec je o kljucnoj determinanti i generatoru održivog rasta i razvoja. Prema tome, bez obzira na izazove sa kojima se drzava susrece u uslovima krize, nesporna je cinjenica da Koridor 10 predstavlja nezaobilazan faktor odrzivog rasta i razvoja privrede Srbije iz više razloga.

Koridor 10 je trenutno najveci razvojni projekat u Srbiji u okviru transportnog sektora, a ujedno i razvojni projekat Evropske unije, sto cini osnovu razvojnog potencijala nase drzave i veoma je znacajan za proces evropskih integracija Srbije. Koridor 10 treba sto je moguce pre zavrsiti, kako bi Srbija izbegla opasnost da je zbog odugovlacenja i kasnjenja izgradnje zaobidu svi vazniji tokovi robne razmene od zapada prema Turskoj i obratno. Izgradnja drumskog i zeleznickog koridora oznacava znacajan segment nacionalnih interesa Republike Srbije. Stoga, svi relevantni faktori u zemlji uz sadrzajno ukljucivanje ekonomskih diplomata, imaju kljucnu ulogu u realizaciji projekta od nacionalnog i medunarodnog znacaja. Dosledna implementacija ugovorenih obaveza sa medunarodnim ciniocima i afirmacija domacih preduzeca moze imati esencijalnu vaznost u buducem ustrojstvu srpske privrede i zemlje u celini. Prioritet je izgradnja kako drumskog, tako i zeleznickog koridora. I jedan i drugi koridor imaju svoje prednosti i u prevozu putnika i u prevozu robe, a oba koridora zajedno sa svojim prednostima daju stratešku transportnu prednost Srbije u odnosu na okruženje i konkurenciju. Koridor 10 privlaci nove robne tokove iz okruzenja cime se generise celokupan privredni napredak zemlje.

Zeleznica, kao mocan sistem, moze i treba da ima znacajnu ulogu u kreiranju održive mobilnosti. To je pokazao koncept “velikih brzina” koji se realizuje u EU, sa spektakularnim rezultatima. Ovaj koncept predstavlja : kvalitetnu infrastrukturu, tehnološki savremena vozna sredstva i savrsenu organizaciju saobracaja, sto omogucava da zeleznica istakne mnoge prednosti i popravi svoj ekonomski položaj.

Zeleznica ce, kao najracionalniji i ekoloski najpovoljniji vid transporta, znacajno povecati ucesce u ukupnom prevozu, uz sledece efekte:

• -   krace vrame putovanja i veca bezbednost;

• -    manja potrošnja energije i manji troškovi prevoza;

• -    razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta (ulaganje u šinske sisteme od 100 miliona evra i zapošljavanje 2000 radnika);

• -   ocekuje se da ce od 4 milijarde evra ulozenih u izgradnju, oko 2

milijarde ostati u Srbiji;

• -   povecanje prihoda zeleznice, a posebno od tranzita;

• -   ocuvanje i zastita zivotne sredine sa smanjenjem eksternih troskova.