Evolucija estetike digitalnih blizanaca i uticaj sintetičkih entiteta na savremeni marketing u medijima
Автор: Ana Perišić
Журнал: Social Informatics Journal @socialinformaticsjournal
Статья в выпуске: 1 vol.5, 2026 года.
Бесплатный доступ
Predmet ovog rada je transformacija estetskog identiteta digitalnih blizanaca (DB) i virtuelnih influensera (VI) u kontekstu aktuelnih marketinških trendova. Razvoj računarske grafike i AI tehnologija je omogućio industriji da iskorači iz okvira jednostavnog podražavanja stvarnosti i zakorači u eru strateškog hiperrealizma. Zahvaljujući tome stvoreni su početni uslovi koji omogućavaju brendovima da konstruišu privid autentične persone čija pojava prevazilazi psihološki otpor efekta „jezive doline“ svojom uverljivošću. Nova estetika počiva na konceptima poput 'digitalne taktilnosti' i namerno dizajniranih 'mana' koje virtuelnim ikonama — kao što su Shudu, Imma i Lil Miquela i drugi — daju ljudski karakter. Rad mapira razvoj virtualnih entiteta od tehničkih modela do moćnih marketinških medija, ističući kao ključnu prednost neograničenu mogućnost kontrole i prilagođavanja sintetičkih ambasadora svakom specifičnom zahtevu tržišta i korisnika.
Digitalni blizanci, estetika, virtualni infulenseri, multimedia, marketing, AI, CGI
Короткий адрес: https://sciup.org/170213227
IDR: 170213227 | DOI: 10.58898/famevida.v1.8
Evolution of digital twin aesthetics and the impact of synthetic entities on contemporary media marketing
The subject of this paper is the transformation of the aesthetic identity of Digital Twins (DT) and Virtual Influencers (VI) within the context of current marketing trends. The evolution of computer graphics and AI technologies has enabled the industry to move beyond mere mimesis and enter an era of strategic hyperrealism. Consequently, the foundational conditions have been established for brands to construct the illusion of an authentic persona whose plausibility successfully transcends the psychological resistance of the 'uncanny valley' effect. This new aesthetic is built upon concepts such as 'digital tactility' and intentionally designed 'imperfections' that imbue virtual icons, such as Shudu, Imma, and Lil Miquela, with human-like character. The paper maps the development of virtual entities from technical models to potent marketing media, highlighting the limitless capacity for control and the adaptation of synthetic ambassadors to specific market and user demands as a key advantage.
Текст научной статьи Evolucija estetike digitalnih blizanaca i uticaj sintetičkih entiteta na savremeni marketing u medijima
Oblikovanje medijske budućnosti u digitalnom okruženju
1 Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, ,
Commons Attribution (CC BY) 4.0 .
Commons Attribution (CC BY) 4.0 .
Commons Attribution (CC BY) 4.0 .
Commons Attribution (CC BY) 4.0 .
Commons Attribution (CC BY) 4.0 .
2.2. Estetski izraz- strateški hiperrealizma
Izvan domena puke antropomorfne mimikrije, virtuelni entiteti danas operišu unutar „estetskog haosa” ili visokostilizovanih, nadrealnih digitalnih okruženja. Koristeći apstraktne vizuale i fluidnost metaverzuma, ovi digitalni blizanci generišu specifične emocionalne atmosfere koje prioritizuju „vibraciju” (vibe) brenda u odnosu na direktno pružanje informacija o proizvodu. Primer ovakvog diskursa i ambijentalno vođenog digitalnog prostora pronalazimo u kolaborativnim radovima virtuelnog entiteta Ruby 9100M Slika 3, kao i u stilizovanim eksperimentima entiteta Noonoouri slika 4.
Slika 3 i 4 levo : Ruby 9100M: Transhumanistička estetika nadrealnog u medijima i marketingu primer kampanje za Adidas. Desno: Noonoouri kampanja za Vogue slika sa njenog Instagram profila
Za razliku od tradicionalnih influensera koji emuliraju svakodnevne narative poput putovanja i gastronomije, Ruby 9100M (kreacija umetnice Ruby Chan) funkcioniše unutar visokokonceptualnog, sajberpank-nadrealističkog okvira. Njenu estetiku karakterišu mehaničko-biološke fuzije (transhumanizam), „glič” (glitch) efekti i teksture tečnog metala koje prkose biološkoj anatomiji. U saradnji sa brendovima kao što su Adidas ili Fendi, estetska poruka i fokus je retko na tehničkim specifikacijama proizvoda. (Bishop, 2026) Umesto toga, entitet se situira u digitalnu avangardu i futurizam kao vrednosti brenda koji predstavlja. Drugi „nadrealni“ virtualni infulenser je Noonoouri Slika 4 koja ima preko 424,000 pratilaca na društvenim mrežama. Noonoouri je kreirana 2018.godine kao Metaverse avatar a danas zarađuje kroz kampanje za Marc Jacobs, Balenciaga i Warner Music 5.080 dolara po postu na društvenim mrežama (Hopper, 2026).
Evoluciju esetike ovih sintetičkih entiteta pokreće razvoj naprednih tehnoloških mogućnosti i transformacija kulturnog duha vremena. Integracija sistema za snimanje pokreta (motion capture), raytracing tehnologije i veštačke inteligencije omogućava autonomnu interaktivnost u realnom vremenu. Ovim procesom digitalni blizanac evoluira iz statične, unapred renderovane slike u živu, reaktivnu digitalnu prisutnost. Identifikovani trendovi otvaraju fundamentalno pitanje o dometu uticaja sintetičkih entiteta na transformaciju savremenog marketinga, što ujedno definiše i okvir za predviđanje daljeg razvoja uloge virtuelnih influensera u globalnim medijima.
Commons Attribution (CC BY) 4.0 .
3. Uticaj sintetičkih entiteta na savremeni marketing u medijima
Globalno tržište virtuelnih influensera procenjeno je na 6,1 milijardu dolara u 2026. Godini.. Tempo koji se trenutno razvija ova oblast predviđa da će tržište dostići 170,2 milijarde dolara do 2034. godine sa 39,5% složene godišnje stope rasta. Razlog za takva previđanja su što je složena godišnja stopa rasta od 39,5% od 2024. do 2034. godine daleko premašila 17,9% složene godišnje stope rasta tradicionalnog marketinga uticajnih ljudi tokom istog perioda (GVR, 2025). Trenutno vrhunski virtualni infulenseri zarade i do 40x više od ljudskih infulensera, primer toga je Lu do Magalu koja generiše preko 2.5 milijardi u 2026. godine kroz 74 sponzorisane kolaboracije, što donosi zaradu od $34,320 po postu na društvenim mrežama, dok prosečni ljudski infulenseri iz istih oblasti zarade $65,245 godišnje. Ova razlika u rastu signalizira promenu u načinu na koji brendovi poput Chanel, Prada, Louis Vuitton, Dior, Samsung, Hyundai i drugi (slika 5) pristupaju partnerstvima sa virtualnim infulenserima i generisanju sadržaja multimedijalnog marketinškog sadržaja (Ryder, 2022). Na slici je prikazan deo brendova kao i virtualni infulenseri koji su angažovani kao njihovi digitalni amabasori.
Slika 5. Prikaz dela veliki brendova koji koriste trenutno virtualne infulensere za plasiranje svog brenda
Analiza istaknutih virtuelnih influensera, poput digitalnog supermodela Shudu (kreacija fotografa Camerona-Jamesa Wilsona iz 2017. godine), ukazuje na ključne determinante ovog fenomena u savremenom marketingu. Kao prvi potpuno digitalni model, Shudu je ostvarila saradnju sa prestižnim brendovima poput kompanija Samsung, Balmain, Louis Vuitton i BMW, potvrđujući tržišni potencijal kompjuterski generisanih entiteta (Lee, 2023). Uspeh ovih influensera temelji se na transformaciji percepcije kod digitalno-nativnih generacija (Z i Alfa), gde se autentičnost ne definiše biološkim postojanjem, već narativnom doslednošću i estetskom relevantnošću. Zabeležen je porast interakcija na društvenim mrežama od 60% tokom kampanje Lil Miquele za Calvin Klein (DeLane, 2026), u odnosu na standardne referentne vrednosti. Ova studija slučaja demonstrira kapacitet virtuelnih influensera da značajno unaprede prisustvo brenda na tržištu.Iz perspektive korporativnog upravljanja, digitalni entiteti
Commons Attribution (CC BY) 4.0 .
predstavljaju 'bezrizičnu' imovinu (risk-free assets); potpuna kontrola nad njihovim vizuelnim identitetom i ponašanjem eliminiše reputacione rizike, dok permanentna dostupnost i nepromenljivost fizičkih karakteristika osiguravaju dugoročnu održivost strateške komunikacije.
Slika 6. Procentualna zastupljenost DB (Digitalnih blizanaca) i VI (Virtualnih infulensera) u oblasti gejming industrije, tehnologija, kozmetičke industrije i modne industrije.
Podaci predstavljeni na slici 6 (Hub, 2026) otkrivaju distinkciju u performansama digitalnih entiteta (DB i VI) unutar različitih industrijskih grana. Dok gejming industrija prednjači u pogledu interaktivne efikasnosti (36,3%), sektori tehnologije i kozmetike pokazuju stabilnu, ali neznatno nižu zastupljenost (33,8% i 32,9% respektivno). Posebno je indikativan sektor mode i životnog stila; iako beleži najnižu stopu percipirane efikasnosti u ovom skupu (28,6%), on ostvaruje najznačajniji ekonomski učinak sa prihodom od preko 1,2 milijarde dolara. Ovaj fenomen sugeriše da efikasnost u modnoj industriji ne počiva isključivo na masovnoj percepciji, već na ekskluzivnosti i visokoj vrednosti konverzije koju digitalni blizanci ostvaruju unutar luksuznih tržišnih niša.
4. Zaključna razmatranja: Algoritamska harizma sintetičkih entiteta u multimediji
Real-time tehnologije, predvođene Unreal Engine-om i MetaHuman sistemima, transformišu piksele u autentične digitalne asete sa dubokim biološkim odjekom. Korišćenjem naprednih tehnika poput subsurface scattering-a, brendovi danas ne kreiraju samo lica, već konstruišu digitalnu taktilnost. Prava revolucija leži u tome što se poverenje publike više ne osvaja savršenstvom, već namernom implementacijom sitnih ljudskih mana, čime sintetički entiteti postaju ne samo vidljivi, već istinski doživljeni u savremenom medijskom pejzažu. Izdvajaju se dva dominantna estetska pristupa koja podjednako privlače pažnju a to su estetika mimikrije i estetika strateškog hiperrelazima. Sprovedena analiza potvrđuje da virtuelni influenseri (VI) i digitalni blizanci (DB) danas više ne predstavljaju marginalni tehnološki trend, već ekonomsku i komunikacionu paradigmu koja ima potencijal za razvoj. Drastična razlika u stopi rasta u odnosu na tradicionalni marketing (CAGR 39,5% naspram 17,9%) reflektuje strukturnu promenu u preferencijama digitalno-nativne publike, gde narativna doslednost
Commons Attribution (CC BY) 4.0 .
zamenjuje biološku autentičnost kao ključni faktor poverenja. Na taj način digitalni blizanci i virtuelni influenseri predstavljaju najvišu tačku konvergencije generativne umetnosti i psihologije perecepcije qautentičnosti u multimediji. Njihova prednost u marketingu je neograničena plastičnost — mogućnost da jedan entitet simultano nastupa u različitim estetskim i kulturnim kontekstima, prilagođavajući se algoritamskim preferencijama različitih demografskih grupa bez gubitka suštinskog identiteta.
Evolucija ovog fenomena usmerena je ka punoj integraciji generativne veštačke inteligencije (GenAI), što će omogućiti ključni tranzicioni skok sa vizuelnog na bihevioralni hiperrealizam. Iako tehnologija trenutno ne može u potpunosti anulirati distinkciju između sintetičke i biološke autentičnosti unutar parasocijalnih interakcija, njeno snažno uporište u digitalnom narativu transformiše način komunikacije. Budući da generacije Z i Alfa ove inovativne estetske pravce u multimediji i marketingu prihvataju kao validne kanale interakcije, kontinuirano praćenje razvoja sintetičkih entiteta postaje ključno za razumevanje buduće dinamike digitalnog ekosistema.
