Fenomen trgovine ljudskim bićima

Naučnotehnološki razvitak, uporedo sa tim što je pokrenuo snage koje integrišu našu planetu u cilju kvalitetnijeg života njenih stanovnika, omogućio je pretpostavke onima koji žele da iskoriste određene inovacije u svrhu vršenja kriminalnih delatnosti. Ogroman broj žena koje su bespomoćne pred siromaštvom i diskriminacijom koju trpe u svojoj okolini i pretpostavljenom odgovornošću za egzistenciju porodice, donosi odluku za odlazak negde gde su ubeđene da će im biti bolje. Taj potencijalni bolji život, restriktivna imigraciona politika razvijenih zemalja pretvara u iluziju jer većinu žena kanališe ka ilegalnoj migraciji. Na nesreću, većina od njih usled površno ili nimalo informacija o eventualnim posledicama takvih avantura, nesvesno i nesvojevoljno završava u kandžama trgovaca ženama. Trgovina ljudima je izuzetno unosan i siguran posao, isplativa i profitabilna kriminalna delatnost u kojoj su rizici vrlo mali u poređenju sa pojedinim oblicima organizovanog kriminala. Prostitucija se jasno razlikuje od trgovine ženama. Kada je žena žrtva trgovine ljudima, uskraćena je za slobodu izbora i nema nikakvu kontrolu nad onim što joj se događa, to jest ne može birati da li želi to da radi, na koji način, koliko i sa kim, uz izostanak odgovarajuće zarade. Organizovani kriminal u sadašnje vreme ne poznaje granice država i režima. U svojim istraživanjima eksperti koji se bave pitanjima organizovanog kriminala ističu da je na Balkanu, posebno na prostorima bivše Jugoslavije, u poslednjih nekoliko godina uočljiv porast korupcije i organizovanog kriminala, naročito u pogledu trgovine ljudima, prvenstveno žena, radi prostitucije. Ono što karakteriše tržište rada u Srbiji predstavlja: visoka stopa nezaposlenosti i njen trend koji je i dalje u porastu, relativno nizak nivo zaposlenosti stanovništva, visok stepen skrivene nezaposlenosti, mali udeo zaposlenosti u privatnom sektoru, niska primanja i niska mobilnost radne snage. Organizovani kriminal, koji donosi basnoslovne zarade u skladu sa duhom vremena u kojem egzistira, više nije 'tradicionalan'. On se ne bazira na tradicionalnim vezama, nego povezuje i zahvata različite segmente društva, pa je ponekad vrlo teško razdvojiti kriminalne od legalnih elemenata. Dakle, nedostatak obrazovanja i informisanja predstavlja polaznu slabost žrtve sa čime, naravno, računaju trgovci ljudima. Snovi o boljem životu u inostranstvu i beg od surove realnosti sa sobom takođe nose niz opasnosti i nepredvidivih situacija. Trgovina ljudima predstavlja grubo kršenje ljudskih prava, pa bi zato trebalo da bude prepoznatljiva i kao najekstremniji oblik povrede ljudskih prava.