Finansiranje zaštite životne sredine od strane lokalnih samouprava

Pomoću Pravilnika, pri uvidu u rashode jedinice lokalne samouprave, mogu se prepoznati stavke koje se odnose na kategoriju zaštite životne sredine koja ima šifru 5 i klasu 500. Daljim uvidom zapaža se sledeća podela:

• -   510. klasa i grupa 51. odnosi se na rashode vezane za upravljanje

otpadom;

• -   520. klasa i grupa 52. odnosi se na rashode vezane za upravljanje

otpadnim vodama;

• -   530. klasa i grupa 53. odnosi se na rashode koji se izdvajaju za

smanjenje zagađenosti;

• -   540. klasa i grupa 54. obuhvata rashode vezane za zastitu biljnog i

životinjskog sveta i krajolika;

• -   550. klasa i grupa 55. obuhvata rashode vezane za zaštitu životne

sredine - istraživanje i razvoj;

• -   560. klasa i grupa 56. obuhvata rashode vezane za zaštita životne

sredine neklasifikovanu na drugom mestu;

Podaci o prihodima i rashodima u lokalnim samoupravama u oblasti zaštite životne sredine (Tabela 2 i 3) su dobijeni na osnovu uvida u Završni račun lokalnih samouprava na prostoru Šumadijskog okruga.

Tabela3. Ukupni rashodi za zaštitu životne sredine u lokalnim samoupravama u Šumadijskom okrugu

		Godine
		2010.	2011.	2012.	2013.	2014.
	Opštine	Utrošeno	Utrošeno	Utrošeno	Utrošeno	Utrošeno
1.	Aranđelovac	0	18.000.000	25.080.481	20.719.197	10.125.770
2.	Batočina	58.000	0	60,000	16.521	0
3.	Кnić	0	100.800	680.886	1.464.053	*
4.	Кragujevac	10.546.733	19.615.194	59.263.352	14.851.247	5.794.987
5.	Lapovo	944.243	2.099.360	3.903.871	5.123.220	1.803.987
6.	Rača	690.618	1.237.080	177.000	200.000	310.000
7.	Тоpola	17.560.999	13.415.663	6.448.000	4.845.736	3.846.699
	Ukupno	29.800.593	54.468.097	95.613.590	47.219.974	21.881.443

Često se dešava da opštine i gradovi nedovoljno ulažu u životnu sredinu ili čak namenski prikupljena sredstva ne troše u punom iznosu. Lokalne samouprave imaju zakonsku obavezu da ukupne naknade, koje naplaćuju od građana i privrede, potroše kroz lokalne budžetske fondove, čija je svrha zaštite životne sredine. Međutim, često se dešava da opštine za zaštitu životne sredine potroše manje novca nego što su naplatile kroz naknade ili se sredstva troše nenamenski. Nedosledna potrošnja sredstava u oblasti zaštite životne sredine javlja se kao posledica nedostatka kapaciteta, svesti i političke volje. Potrebno je da se novčana sredstva za zaštitu životne sredine transparentno troše i da budu vidljiviji efekti pri uvođenju principa transparentnosti.

Podatak o potrošnji sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine može se dobiti i iz izveštaja koji su opštine po Zakonu o zaštiti životne sredine dužne da do 31. marta tekuće godine pošalju Ministarstvu životne sredine. Često se dešava da opštine izveštaje daju uopšteno, bez ikakvih detalja o sprovedenim programima ili predstavljaju stanje boljim nego što jeste, a nemali broj ih uopšte i ne usvoji. Zato je završni račun najpouzdaniji izvor podataka, bar što se tiče utrošenog iznosa, a do podataka na šta se novac troši veoma se teško dolazi.

Kako su opštine na prostoru Šumadijskog okruga trošile sredstva od prihoda (naknada za zaštitu životne sredine) može se delimično prikazati na osnovu izveštaja, zato što su samo opštine Kragujevac, Lapovo i Topola usvojile izveštaje za 2013. i 2014. godinu, a opštine Aranđelovac, Batočina, Knić i Rača nemaju izveštaje, već samo program fonda. Programi nisu pouzdani jer govore samo o tome šta je opština planirala da uradi, a ne i o tome šta je zaista uradila.

Analiza ukupnih prihoda i rashoda (Tabela 2 i 3) je urađena uvidom u završni račun budžeta za period 2010-2014. godina. Najčešće se dešava da se završni računi budžeta lokalne samouprave o ostvarnjnoj naplati od naknada za zaštitu životne sredine i utrošenim sredstvima (rashodima) ne slaže sa izveštajem koje podnosi Fond za zaštitu životne određene lokalne samouprave o prihodima i rashodima. To se može videti na osnovu izveštaja Fonda za zaštitu životne sredine koji je podneo grad Kragujevac i opštine Lapovo i Topola (Tabela 4).

Na prostoru Šumadijskog upravnog okruga do kraja 2015. godine, jedino grad Kragujevac ima usvojen Lokalni ekološki akcioni plan za period 2015-2019. godina. Lokalni ekološki akcioni plan predstavlja dugoročan plan rada na problemima zaštite životne sredine u lokalnoj zajednici. Zasniva se na Zakonu o zaštiti životne sredine i potrebno je da bude usklađen sa principima održivog razvoja.

Tabela 4. Izveštaj Fonda za zaštitu životne sredine grada Kragujevca, opštine Topola i Lapovo o korišćenju sredstava u 2013. i 2014. godini

	Grad Kragujevac
	2013.		2014.
	Vrsta aktivnosti	Iznos (RSD)		Vrsta aktivnosti	Iznos (RSD)
1.	Kontrola kvaliteta životne sredine	2.441.912	1.	Kontrola kvaliteta životne sredine	1.059.845
2.	KG eko bilten	265.000	2.	KG eko bilten	40.000
3.	Informisanje javno-sti i promotivne aktivnosti	133.200	3.	Uklanjanje gromo-brana sa stambenih objekata	9.345
4.	Tehnička komisija	24.691	4.	Energetska efikasnost	457.800
5.	Strategija održivog razvoja	294.942	5.	Projekti odabrani na Konkursu	500.000
6.	Ekološki centar	64.633	6.
7.	Energetska efikasnost	582.100	7.
8.	Uništavanje ambrozije	1.738.800	8.
9.	Projekti odabrani na Konkursu	1.950.000	9.
10	Ostali programi i projekti	33.750	10
	UKUPNO	7.529.028		UKUPNO	2.066.990

	Оpština Topola
	2013.			2014.
	Vrsta aktivnosti	Iznos (RSD)		Vrsta aktivnosti	Iznos (RSD)
1.	Uređenje parkov-skih površina, uništavanje korova, suzbijanje ambrozije	4.353.674	1.	Sanacija divljih deponija	2.259.300
2.	Izmirenje obaveza iz 2012. godine, Sanacija i regulacija deponije	3.450.356	2.	Uređenje zona sanitarne zaštite oko izvorišta i javnih česmi	1.587.400
	UKUPNO	7.804.030		UKUPNO	3.846.700

	Opština Lapovo
	2013.			2014.
	Vrsta aktivnosti	Iznos (RSD)		Vrsta aktivnosti	Iznos (RSD)
1.	Uređenje javnih zelenih površina	1.250.341	1.	Uklanjanje divljih deponija	1.799.357
2.	Uklanjanje divljih deponija	740.695	2.	Trošak provizije	4.630
3.	Čišćenje i izgradnja kanala	3.115.280
4.	Trošak provizije	16.905
	UKUPNO	5.123.221		UKUPNO	1.803.988

Izvor: Ekološki centar "Stanište"

Kako su na teritoriji grada Kragujevca sredstva budžetskog Fonda za zaštitu i unapređenje životne sredine korišćena u toku 2013. i 2014. godine biće prikazano u daljem tekstu na osnovu podataka dobijenih od Sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Za 2013. godinu budžetska sredstva za zaštitu životne sredine projektovana su na iznos od 21.134.000 dinara, a ostvarena je naplata od 17.659.213 dinara.

Za realizaciju programa kvaliteta životne sredine utrošeno je 2.441.912 dinara. U okviru prethodno navedenog programa realizovane su sledeće aktivnosti:

• -    Praćenje kvaliteta vazduha 1.118.089 dinara,

• -    Monitoring alergenog polena u vazduhu 261.188 dinara,

• -    Ispitivanje indeksa kvaliteta vazduha 127.200 dinara,

• -    Merenje nivoa komunalne buke 256.000 dinara,

• -    Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda 61.335 dinara,

• -    Ispitivanje zagađenosti zemljišta u zonama zaštite izvorišta i drugim zonama 618.000 dinara.

Za pripremu i izradu mesečnog biltena o stanju životne sredine "KG eko bilten" utrošeno je 265.000 dinara.

U okviru usluga informisanja javnosti i promotivnih aktivnosti (događaji, manifestacije, sajmovi) utrošeno je 133.200 dinara.

Usluge Tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu potrošeno je 24.691 dinar.

Realizacija ugovora za izradu Strategije održivog razvoja grada Kragujevca je koštala 294.942 dinara.

Priprema i realizacija programa i projekata Ekološkog centra Kragujevac je koštala 64.633 dinara.

Za projekte energetske efikasnosti i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije potrošeno je 582.100 dinara.

Realizacija programa uništavanja ambrozije na teritoriji grada Kragujevca iznosila je 1.738.800 dinara.

Finansiranje projektnih aktivnosti udruženja građana za projekte u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja odabranih na Konkursu od strane Komisije je iznosilo 1.950.000 dinara.

Za ostale programe i projekte zaštite životne sredine i održivog razvoja utrošena su sredstva u iznosu od 33.750 dinara.

Iz prethodno navedenih podataka vidi se da je u 2013. godini potrošeno kroz realizaciju Programa 7.529.028 dinara.

Za realizaciju programa zaštite životne sredine u okviru budžetskog fonda za 2014. godinu je projektovana naplata od 14.520.000 dinara, a ostvarena je naplata od 19.006.162 dinara.

U okviru realizaciju programa kontrole kvaliteta životne sredine ukupno je utrošeno 1.059.845 dinara i to za:

• -    Aktivnosti na praćenju kvaliteta vazduha 479.181 dinar,

• -    Monitoring alergenog polena u vazduhu 130.594 dinara,

• -    Ispitivanje indeksa kvaliteta vazduha 178.080 dinara,

• -    Merenje nivoa komunalne buke 64.000 dinara,

• -    Ispitivanje kvaliteta površinskih i otpadnih voda 24.534 dinara,

• -    Ispitivanje zagađenosti zemljišta u zonama zaštite izvorišta u drugim zonama u iznosu od 183.456 dinara.

Program zaštite životne sredine od jonizujućeg zračenja se sastojao od uklanjanja radioaktivnih gromobrana sa stambenih objekata i iznosio je 9.345 dinara.

Za pripremu i izradu mesečnog biltena "KG eko bilten" o stanju životne sredine utrošeno je 40.000 dinara.

Za projekte energetske efikasnosti i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije utrošeno je 457.800 dinara.

Iz programa su finansirane projektne aktivnosti udruženja građana za projekte iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja odabranih na Konkursu od strane Komisije u iznosu od 500.000 dinara.

U 2014. godini, na osnovu prethodno prikazanih podataka, vidi se da je kroz realizaciju programa Fonda za zaštitu životne sredine grada Kragujevca utrošeno 2.066.990 dinara.

Budžetska sredstva za zaštitu životne sredine se obezbeđuju na osnovu zakonskih odredbi, koje propisuju visinu i vrstu naknade. Zakon propisuje i način izveštavanja o tome kako su utrošena prikupljena sredstava, putem izveštaja. Glavni nedostatak ovakog načina finansiranja je neadekvatno praćenje u procesu realizacije prikupljenih novčanih sredstava. Zakonska obaveza lokalne samouprave je da prikupljena sredstva namenski iskoristi, ali dešava se da se sredstva i nenamenski troše. Budžetski izveštaji su nepotpuni i nedovršeni, a podaci o izvršenim rashodima, najčešće su nedostupni javnosti. Takođe, javnost veoma malo, tj.nedovoljno učestvuje o odlučivanju o korišćenju sredstava "eko fonda", najčešće su to političke odluke.

Uvidom u izveštaje i završne račune lokalnih samouprava često se dešava da se sredstva troše na programe koji ne pripadaju životnoj sredini. Rashodi se beleže kao zaštita životne sredine i stvara se pogrešna slika o velikim novčanim ulaganjima u životnu sredinu. Ulaganje u javna komunalna preduzeća, održavanje kanalske mreže, uništavanje ambrozije, korova, nameću potrebu da se proveri da li je zaista reč o programima koji su usmereni za zaštitu životne sredine. Lokalne samouprave su u obavezi da namenski troše novac iz "eko budžeta" i potrebno je da se u tom smislu sprovode strože kontrole. Osnovni izvor finansiranja lokalnih samouprava u oblasti zaštite životne sredine je naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine (šifra 714562-100% prihod lokalne samouprave). Međutim, ako se usvoji Nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u okviru koga se predlaže ukidanje prethodno pomenute naknade, to će onemogućiti lokalne samouprave da sprovode aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine. Nacrt ne predviđa postojanje namenskih prihoda (za zaštitu životne sredine), tako da se ona mogu usmeriti za bilo koju drugu namenu i aktivnost u lokalnoj samoupravi.

5.    Zaključak

Kroz podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine i sprovođenju zakona iz ove oblasti i kroz proces jačanja kapaciteta donosilaca odluka, koji mogu da utiču na finansijske tokove u okviru svojih opština/gradova, mogu biti značajno unapređene aktivnosti lokalnih samoupravau oblasti životne sredine.

Propisi u oblasti životne sredine odnose se najčešće kroz definisanje uloge javnosti u procedurama učešća u odlučivanju o pitanjima koja se tiču životne sredine, odnosno prava na pristup informacijama o životnoj sredini. Zakon o zaštiti životne sredine u članu 81 i članu 82 načelno reguliše mogućnost učešća javnosti u odlučivanju.

Najznačajniji izvor za finansiranje projekata lokalnih samouprava u Srbiji u prethodnih nekoliko godina bio je Fond za zaštitu životne sredine. Imajući u vidu broj programa i projekata koje je finansirala EU i aktivnosti stranih donatora u Srbiji u prethodnih godina, možemo zaključiti da je broj lokalnih samouprava koje su obezbedile sredstva iz ovih izvora i dalje relativno skroman.

Uspeh politike zaštite životne sredine u velikoj meri je uslovljen stepenom ekonomskog razvoja lokalne zajednice. Najčešće degradacija životne sredine nastaje putem ekonomske aktivnosti. Priroda nam obezbeđuje resurse za proizvodni proces i time se u oblasti životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica stvara zavisan proces. Savremena ekološka situacija traži temeljno razmatranje privrednih problema sa aspekta životne sredine.

FUNDING ENVIRONMENTAL PROTECTION BY LOCAL SELFGOVERNMENTS

Radmila Trklja1, Boban Dašić2, Milan Grujović3

³ John Naisbitt University, Faculty of Management - Zaječar,

Summary: The budget is the main lever of local selfgovernment policy. During the year all the payments should be made from the budget meeting the needs within the scope of their activities as well as collecting revenues from which will be settled those obligations. The term "budget" is a word of English origin. It originated from the Latin word "bulga" which means a leather bag. Over time, it transformed into the French word "bugette" - a small bag and the English word "budget" - which is the "king's bag containing the money necessary for public expenditure". The budget is a plan of revenues and expenditures which is set for a specific time period, usually a year. The success of environmental protection policy is largely determined by the degree of economic development of the local community. European integration of our country in the field of environment speeds up the reform process and makes progress in the conduct of public policy and the preservation of a healthy living space.