Naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova nastalih neosnovanom osudom i neosnovanim lišenjem slobode

Naknada nematerijalne štete, dilema njene opravdanosti i adekvatnost obeštećenja koje je neko lice primilo na osnovu pretrpljene štete na nematerijalnom dobru, predstavljaju pitanja oko kojih su se decenijama „lomila koplja“ među domaćim pravnim teoretičarima. Tačku na ovu nedoumicu stavile su odredbe Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine koje su uvele pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete u taksativno navedenim slučajevima. Cilj autora je da u radu, primenom odgovarajućih naučnih metoda, ukažu na koji način propusti u radu državnih organa, konkretno, policije i organa pravosuđa, mogu da pričine nematerijalnu štetu žrtvi, neosnovanom osudom i lišenjem slobode. Pravo na slobodu je elementarno ljudsko pravo zagarantovano Ustavom, zakonima i ratifikovanim međunarodnim aktima. Postavlja se pitanje na koji način i u kojoj meri donošenje neosnovane osude tj. neosnovano lišenje slobode krši to elementarno ljudsko pravo i koji pravni instrumenti stoje na raspolaganju žrtvi. Predmet rada će biti pozitivnopravni propisi u Republici Srbiji, kao i stavovi i shvatanja u pravnoj teoriji i praksi u vezi sa zahtevom žrtve da joj se novčano nadoknadi šteta koju je pretrpela na nematerijalnim dobrima kao što su ugled i čast.