Implementacija međunarodnih računovodstvenih standarda u zemljama jugoistočne Evrope u cilju unapređenja finansijskog izveštavanja

U pogledu informacija koje pružaju finansijski izveštaji moraju ispunjavati sledece zahteve:

• 1.    Razumljivost je najvažnija karakteristika finansijskog izveštaja. Zahtev za razumljivoscu finansijskih izvestaja znaci da su informacije u finansijskim izveštajima razumljive odmah, odnosno u momentu upoznavanja korisnika sa njima.

• 2.    Relevantnost polazi od toga, da se korisnost informacija ocenjuje samo na osnovu toga koliko su one relevantne za donošenje poslovnih odluka korisnika. Prema paragrafu 26.Okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, informacija je relevantna kada utice na ekonomske odluke korisnika time sto im pomaze da procene prosle, sadasnje ili buduce dogadaje ili time sto potvrduje ili ispravlja prethodne procene korisnika. [9]

• 3.    Pouzdanost prema paragrafu 31.Okvira predstavlja informaciju koja nema materijalnih grešaka i predrasuda, a korisnici se mogu na nju osloniti da verno predstave ono šta informacija predstavlja ili šta bi moglo da se ocekuje da ona predstavlja. [9]

• 4.    Uporedivost predstavlja zahtev da finansijski izvestaji preduzeca u uzastopnim periodima budu uporedivi.  Zahtev uporedivosti

• 5.    Implementacija direktiva kompanijskog prava

podrazumeva i mogucnost uporedivanja finansijskih izvestaja razlicitih preduzeca. U vezi sa zahtevom uporedivosti je i koncept materijalnosti, koji podrazumeva odvojeno prikazivanje u finansijskim izvestajima svake materijalno znacajne stavke.

Finansijski izvestaji su proizvod velikog broja transakcijja i dogadaja u preduzecu. Dobijeni podaci se grupisu u skladu sa njihovom prirodom i funkcijom odredene grupe ili klase, a oznacavaju se kao elementi finansijskih izveštaja. U elemente koji prikazuju finansijsku poziciju preduzeca spadaju imovina, kapital i obaveze, a u elemente na osnovu kojih se utvrduje uspesnost poslovanja preduzeca spadaju prihodi i rashodi.

Konkretne aktivnosti koje treba sprovesti u cilju implementacije racunovodstvenog izvestavanja odnose se na sledece: [5]

• 1.    dogradnja normativno-institucionalnog okvira,

• 2.    razvoj mehanizma nadzora, i

• 3.    delovanje tržišne discipline.

Ad1) Dogradnja normativnog okvira podrazumeva statutarno zaokruzivanje primene Medunarodnih standarda finansijskog izvestavanja, Medunarodnih standarda revizije, etickih standarda, kao i pravila delovanja racunovodstvene i revizorske profesije.

Institucionalni okvir podrazumeva jacanje kapaciteta institucija koje doprinose ostvarivanju postavljenih ciljeva. To se pre svega odnosi na Ministarstvo finansija, Centralnu banku, Komisiju za hartije od vrednosti, Agenciju za osiguranje depozita, Poresku upravu i dr.

Ad2) Mehanizam nadzora podrazumeva razvoj korporativnog, samoregulatornog i upravnog nadzora. Korporativni nadzor znaci uvodenje i razvijanje oblika interne revizije, uvodenje veceg stepena odgovornosti menadzerskog vrha za finansijsko izvestavanje, uvodenje revizorskog odbora i procedura za izradu finanijskih izveštaja. Samoregulatorni nadzor pretpostavlja jacanje motiva i kapaciteta racunovodstvene i revizorske struke.

Ad3) U okviru trzisne discipline nalaze se oni mehanizmi koji obezbeduju pristup, uporedivost, aktivno delovanje u analitickom i korekturnom smislu na osnovu informacija iz finansijskih izvestaja preduzeca. Sve sto doprinosi aktivnom odnosu tržišta prema finansijskom izveštavanju odredenog prdeduzeca, moze se tretirati kao uticaj trzisne discipline. Oslanjanje na trzisnu disciplinu omogucuje sledece prednosti: 4

• 1.    podiže efikasnost delovanja,

• 2.    podiže sistem odgovornosti,

• 3.    lakše povezivanje sa investitorima,

• 4.    razvijanje tržišne discipline i u drgim delatnostima.

Primena konkretnih aktivnosti u cilju harmonizacije finansijskog izveštavanja pretpostavlja definisanje akcionog plana i vremenskog okvira za razvoj i impementaciju plana. Izrada akcionog plana pociva na analizi uskladenosti racunovodstveno-revizorske prakse sa okvirima koje daje

• ⁴    Petrovic Marko: Smisao i korist od racunovodstvenih standarda, I Seminar, SRRS, Zlatibor, 2000.godine.

acquis communautaire. Svaka od definisanih akcija u akcionom planu je usmerena ka ostvarivanju jednog ili više prethodno postavljenih ciljeva. Sve akcije su medusobno interaktivno povezane, ali su definisane i kao posebne celine. Za svaku definisanu aktivnost potrebno je navesti instituciju odgovornu za njenu realizaciju i odgovarajuci budzet i resurse koji se odnose na:5

• 1.    Odgovarajucu spoljnu konsultantsku podrsku radi zadovoljenja najbolje medunarodne prakse.

• 2.    Odgovarajucu internu konsultantsku podrsku koja se moze obezbediti u svakoj zemlji Jugoistocne Evrope.

• 3.    Regionalnu tehnicku saradnju radi razmene relevantnih znanja i iskustava.

• 4.    Finansiranje operativne podrške relevantnim stejkholderima i projektima za realizaciju jedne ili više planiranih aktivnosti.

• 6. Izvestavanje po segmentima preduzeca

Prema Medunarodnom racunovodstvenom standardu 14-Izvestavanje po segmentu preduzeca moze biti po:6

• 1.    kriterijumu delatnosti ( poslovni segment), i

• 2.    geografski kriterijum (geografski segment).

Poslovni segment je jasno razlicit sastavni deo preduzeca u kome se stvaraju odredeni ucinci ili grupe srodnih proizvoda ili usluga. Razlicitost prinosa i rizika je kriterijum za identifikovanje poslovnog segmenta. Prilikom utvrdivnja da li su odredeni proizvodi ili usluge srodni, neophodno je imati u vidu sledece:

• a)    prirodu proizvoda ili usluge,

• b)    prirodu povezanih procesa,

• c)    vrstu ili klasu kupaca za ucinke,

• d)    koriscene metode u cilju distribucije ucinaka, i

• e)    prirodu regulatornog okruženja.

Geografski segment je jasno razlicit sastavni deo preduzeca, koji posluje u posebnom ekonomskom okruženju. Geografski segment je podložan riziku i prinosu razlicitom od drugih delova preduzeca. Identifikovanje geografskih segmenata vrsi se na osnovu sledecih cinilaca:

• a)    slicnost ekonomskih i politickih uslova,

• b)    odnos izmedu poslovanja u razlicitim geografskim podrucjima,

• c)    blizina poslovanja,

• d)    posebni rizici povezani sa poslovanjem u posebnom podrucju,

• e)    kontrola razmene, i

• f)    naglašene valutne razlike.

Segment o kome se izveštava predstavlja poslovni ili geografski segment za koji se zahteva da informacije budu obelodanjene prema Medunarodnom racunovodstvenom standardu 14. Prema ovom standardu segmente treba shvatiti kao:

• a)    Deo preduzeca koji proizvodi jedan proizvod ili grupu proizvoda, kao i deo preduzeca koji pruza uslugu ili grupu srodnih usluga, predstavlja poslovni segment.

• b)    Delovi preduzeca koji su geografski razdvojeni, bez obzira da li proizvode iste proizvode ili grupu proizvoda i da li pružaju iste usluge ili grupu usluga, cine geografski segment.

Poslovni ili geografski segment treba identifikovati kao segment o kome se izvestava, ako je veci deo njegovog prihoda zaraden od prodaje eksternim kupcima, iako je ostvaren jedan od sledecih uslova:

• a)    ako je njegov eksterni prihod i prihod od transakcija sa drugim segmentima 10% ili više od ukupnog prihoda svih segmenata,

• b)    ako je rezultat segmenta 10% ili više od spojenih rezultata svih segmenata,

• c)    ako imovina segmenta cini 10% ili vise od ukupne imovine svih segmenata.

Prihod segmenta je prihod o kome se izveštava u Bilansu uspeha preduzeca. Prihod se moze direktno pripisati segmentu ili na razumnoj osnovi alocirati segmentu, bilo prodajom eksternim kupcima ili od transakcija sa drugim segmentima istog preduzeca. Prihodi segmenta ne obuhvataju vanredne stavke, prihode od kamata i dividendi, dobitke od investiranja i gašenja dugova, osim ako segment nije primarno finansijske prirode. Prihode segmenata cine poslovni prihodi od prodaje ucinaka eksternim kupcima i prihodi od transfera ucinaka drugim segmentima u okviru preduzeca, vanredni prihodi, finansijski prihodi i ucesca u zajednickom poduhvatu.

Rashodi segmenta poticu iz operativnih aktivnosti koji se moze direktno pripisati segmentu ili na razumnoj osnovi alocirati segmentu, bez obzira da li se rashod odnosi na prodate ucinke eksternim kupcima ili na transakcije sa drugim segmentima istog preduzeca. Rashodi segmenata ne obuhvataju vanredne stavke, rashode od kamata, gubitke po osnovu prodaje ili gasenja ulaganja, rashodi po osnovu ucesca preduzeca u gubicima pridruzenih preduzeca, zajednickih poduhvata i drugih ulaganja, rashodi na ime poreza na dobitak i troskovi opste uprave za preduzece kao celinu. Rashodi segmenta su poslovni rashodi po osnovu troškova prodatih ucinaka eksternim kupcima ili interni rashodi po osnovu troskova transfernih ucinaka drugim segmentima preduzeca, opsti troskovi uprave i zajednickih funkcija preduzeca za racun segmenta, vanredni rashodi, finansijski rashodi i troskovi segmenata po osnovu zajednickog poduhvata.

Rezultat segmenta je prihod segmenta umanjen za rashode segmenta. Rezultat segmenta se utvrduje pre bilo kakvog prilagodavanja za manjinske interese. Rezultat segmenta sastoji se od internog i eksternog finansijskog rezultata.

Sredstva segmenta su delovi poslovne imovine preduzeca koji su uposleni u njegovim poslovnim aktivnostima i koji su neposredno pripisivi segmentu ili mogu biti alocirani segmentu po realnoj osnovi. Ukoliko rezultat segmenta obuhvata prihod od kamate ili dividende, sredstva segmenta obuhvataju odgovarajuca potrazivanja, zajmove ulaganja i druge delove imovine koji donose prihod. U imovinu segmenta ne ukljucuju se novcana sredstva po osnovu placenog poreza na dobit.

Obaveze segmenta su one poslovne obaveze koje proizilaze iz poslovnih aktivnosti segmenata i koje su neposredno pripisive segmentu ili se mogu alocirati segmentu na realnoj osnovi. Obaveze segmenata cine jos i obaveze po osnovu kamata i obaveze po osnovu ucesca u zajednickim poduhvatima. Obaveze segmenata ne obuhvataju obaveze po osnovu poreza na dobit.

Sredstva i obaveze segmenta predstavljaju delove iz Bilansa stanja preduzeca. To znaci da ne postoji bilansna jednakost aktive i pasive u Bilansu stanja segmenta, kao sto je slucaj sa Bilansom stanja preduzeca. To je zbog toga što se kapital i sredstva koje segment ne koristi i obaveze koje nisu nastale iz poslovanja segmenta, ne alociraju na segment.

Sredstva segmenta obicno cine zalihe ucinaka. Rec je o robi i materijalu, pod uslovom da svaki segment ima svoje skladište. Potraživanja od kupaca mogu se iskazati po segmentima samo ako odredeni segment prodaje svoje ucinke kupcima, pod uslovom da ne postoji prodaja od strane drugih segmenata preduzeca. Stalna imovina moze se iskazivati po segmentima na osnovu analiticke evidencije iz knjigovodstva. Uslov je da stalnu imovinu ne koristi vise segmenata preduzeca. Obaveze prema dobavljacima mogu se iskazivati po segmentima samo ako jedan dobavljac nije istovremeno dobavljac za vise segmenata. Jedino obaveze prema zaposlenima mogu se bez problema iskazivati po segmentima. Obaveze po osnovu kamata mogu se bilansirati po segmentima, samo ako je segment organizovan kao investicioni centar.

U praksi postoje dva oblika segmenta preduzeca: 7

• 1.    profitni centri, i

• 2.    investicioni centri.

Profitni centri predstavljaju:

• a)    zaokružene proizvodno-prodajne segmente,

• b)    deo preduzeca koji ima neophodnu kriticnu masu direktnih troskova i prihoda koji su pod kontrolom menadžera segmenta,

• c)    deo preduzeca kojem je odlucivanje o prihdima i troskovima preneto sa uprave preduzeca na menadzere segmenta, koje uz pomoc rezultata poslovanja kontrolise i motivise uprava preduzeca.

Investicioni centri su segmenti preduzeca u kojem menadzeri pored odluka o troškovima i prihodima, donose i odluke o sredstvima i izvorima sredstava koja su vezana za investicioni centar. Kod investicionih centara javljaju se rashodi finansiranja, a mogu se pojaviti i prihodi finansiranja. Kontrola i motivisanje menadžera investicionih centara vrši se preko preko stope prinosa na angažovana sredstva.

Cilj izvestavanja po segmentima preduzeca je da pomogne korisnicima finansijskih izveštaja da bolje:8

• 1.    razumeju performanse preduzeca,

• 2.    ocene rizike i prinose preduzeca,

• 3.    prosuduju o preduzecu kao celini.

Mnoga preduzeca proizvode grupe proizvoda i usluga ili posluju u razlicitim geografskim podrucjima sa razlicitim stopama rentabilnosti, mogucnostima rasta i rizika. Informacije o razlicitim vrstama proizvoda i usluga preduzeca i njegovim operacijama na razlicitim geografskim podrucjima, nazivaju se informacije po segmentu. Informacije segmenata preduzeca su vazne za procenjivanje prinosa i rizika diversifikovanih i multiproizvodnih preduzeca. Takve informacije ne mogu se dobiti iz agregiranih podataka na nivou preduzeca kao celine.

Izvestavanje po segmentima preduzeca je u osnovi sredstvo za maksimiranje dobitka u dugom roku, što predstavlja vrhunski cilj poslovanja preuzeca. Bilansiranjem finansijskog rezultata po segmentima

Implementacija medunarodnih racunovodstvenih standard u zemljama jugoistocne Evrope u cilju unapredenja finansijskog izvestavanja preduzeca, menadzment preduzeca dobija informacije o tome koliko svaki segment doprinosi ostvarenju dobitka preduzeca. Na osnovu tih informacija menadzment preduzeca preduzima sledece:

• 1.    Podstice rast i razvoj onih segmenata preduzeca ciji je doprinos ostvarenju dobitka najznacajniji.

• 2.    Segment preduzeca koji ima nezadovoljavajuci rezultat je predmet posebne paznje menadzmenta preduzeca. Menadzment preduzeca analizira i pokusava da otkloni uzroke nezadovoljavajuceg finansijskog rezultata datog segmenta preduzeca. Ako se uzroci loseg rezultata ne mogu otkloniti, menadzment preduzeca ukida taj segment preduzeca, osim ako je doticni segment povezan sa drugim segmentima preduzeca, tako da njegov nestanak ugrozava uspeh ili opstanak drugih segmenata.

• 7. Zakljucak

Drugi vazan razlog segmentiranja preduzeca je izgradnja motivacionog mehanizma preduzeca. Izgradnja i operacionalizacija motivacionog mehanizma odnosi se pre svega na rukovodioce segmenata preduzeca, koji predstavljaju srednji sloj menadzera preduzeca. Motivacioni mehanizam za srednji sloj menadzera preduzeca ne moze se izgraditi i operacionalizovati bez bilansiranja finansijskog rezultata segmenata preduzeca. Motivacioni mehanizam segmenata sastoji se u tome, da se putem posebne procedure racunovodstvenog planiranja utvrde standardi za merenje uspeha menadzera. Ostvareni rezultati menadzera uporeduju se sa standardom, a sa menadzerima se zakljucuju posebni ugovori.

Medunarodni racunovodstveni standard 14-Izvestavanje po segmentu, obavezuje preduzeca sa vlasnickim ili duznickim hartijama od vrednosti koja trguju na berzi efekata, da izveštavaju po segmentima. To je jedan od uslova za ukljucenje hartija od vrednosti preduzeca na listu kotacije berze efekata. Uslove koje preduzece mora ispuniti da bi hartije od vrednosti bile ukljucene na listu kotacije berze efekata propisuje berza ili nacionalno zakonodavstvo. Jedan od uslova za velika preduzeca je i obaveza izvestavanja po segmentima. Preduzeca cijim se hartijama od vrednosti ne trguje na berzi efekata preporucuje se da izvestavaju po segmentima, zato sto su prinosi i rizici segmenata preduzeca razliciti. Praksa je velikih preduzeca u razvijenim trzisnim ekonomijama izvestavanje po segmentima, bez obzira na to da li se njihovim vlasnickim ili duznickim hartijama od vrednosti trguje na berzi efekata.

Zakonska racunovodstvena regulative u vecini zemalja Jugoistocne Evrope nije uskladena sa Medunarodnim racunovodstvenim standardom14-Izvestavanje po segmentima. To je slucaj sa mnogim zemljama koje se nalaze u fazi tranzicije. Ovo se negativno odražava posebno na velika, multiproizvodna, diversifikovana i dislocirana preduzeca. Ovo stanje negativno utice i na ona preduzeca koja su upucena na inostrano trziste, a cijim se vlasnickim i duznickim hartijama od vrednosti trguje na berzi efekata. Sve to namece prioritetnu obavezu uskladivanja internog racunovodstvenog izvestavanja sa zahtevima MRS14.

Kvalitetno finansijsko izvestavanje vremenom sve vise dobija na znacaju. Povecava se broj finansijskih izvestaja, broj korisnika i institucija za kontrolu kvaliteta finansijskog izveštavanja. Savremeni koncept kvaliteta podrazumeva uvodenje standarda kvaliteta finansijskog izvestavanja. Standardi moraju biti zasnovani na principima upravljanja ukupnim kvalitetom.To podrazumeva sagledavanje i ocenu uspešnosti obrazovanja rcunovodstvenih kadrova u zemljama Jugoistocne Evrope. Poboljsanje kvaliteta finansijskog izvestavanja, pored racunovodstva i revizije obuhvata usvajanje i ispunjenje relevantnih delova acquis communautaire i najbolje medunarodne prakse i standarda. Jacanje regulatornog i nadzornog okvira za finansijske posrednike i finansijsko tržište u skladu sa EU pravom i praksom, predstavlja prioritet za zemlje Jugoistocne Evrope u sferi finansijskih usluga.

Medjunarodni racunovodstveni standardi predstavljaju dalju razradu IV i VII Direktive. Za potrebe finansijskog izvestavanja narocito je vazna primena MRS 1 – Prezentacija finansijskog izveštavanja i MRS 14 – Izvestavanje po segmentima. Proces implementacije MRS 1 u vecini zemalja jugoistocne Evrope veoma je intenzivan ili je zavrsen u odredjenim zemljama. Medjutim, primena i usaglašavanje MRS 14 u vecini zemalja je na samom pocetku. To se izuzetno lose odrazava na efikasnost upravljackih aktivnosti u preduzecima zemalja jugoistocne Evrope.

Primena medjunarodnih racunovodstvenih standarda sve vise predstavlja neophodan uslov za efikasno funkcionisanje medjunarodnog finanijskog trzišta. To se posebno odnosi na efikasnost funkcionisanja trzišta kapitala. Bez implementacije MRS-a nema ubrzane cirkulacije kapitala od investitora ka zajmotražiocima.