Интенсив болар агробиоценозида зараркунанда хашаротларни ва уларнинг энтомофагларнинг учраш даражаси
Автор: Жумаева А.Н.
Журнал: Экономика и социум @ekonomika-socium
Рубрика: Основной раздел
Статья в выпуске: 8 (99), 2022 года.
Бесплатный доступ
Ушбу мақолада Андижон вилояти Андижон илмий тажриба стансияси интенсив боғида учрайдиган хашаротларни ва уларнинг энтомофагларининг учраш даражаси бўйича маьлумотлар берилган. Бунда Андижон вилояти шароитида мевали дарахтларда хашаротлардан Aphis pomi Deg., Psyllla vasilivi, Diaspidiotus perniciosus, Carpocapsa pomonella ва уларнинг энтомофагларидан Coccinella septempunctata, Chrysopa сornia, Adаlia bipunctata, Trichogramma, Habrobracon hebetor турлари учраш даражаси аниқланган.
Ўсимлик битлари, энтомофаглар, chrysopa сornia, adаlia bipunctata, интенсив, биологик кураш
Короткий адрес: https://sciup.org/140300567
IDR: 140300567
Текст научной статьи Интенсив болар агробиоценозида зараркунанда хашаротларни ва уларнинг энтомофагларнинг учраш даражаси
Маданий ўсимликлар орасида олма дарахти турли зараркунандалар билан энг кўп шикастланади. Бунга сабаб узоқ вегетация хамда дарахт танасининг нисбатан йириклигидир. Бу ерда озиқланиш жихатдан турли гурух бўғимоёқли хашаротларнинг намуналарини учратса бўлади. Барг, новда, илдиз, мева зараркунандалари. Жумладан олма дарахтига кейинги йилларда кўплаб сўрувчи зараркунандалар қирон келтирмоқда. Улар орасида ширалар энг хавфли хисобланади. (Ш.Т.Хўжаев 2014).
Юртимиз боғларида уруғмевали дарахтлардан олма ва нокка ўсимлик битлариддан қон бити, яшил олма шираси жиддий зарар етказади. Ўсимлик битлари тушган олма , нок дарахтлари барглари бужмайиб қолади, баьзан эса тўкилиб кетади. Бахор охирларида шираларнинг кўп турлари мевали дарахтлардан бошқа ўсимликлар ёки сабзавотларга ўтади. Кўпгина йиртқич ва паразитлар хон ўизи, сирфид пашшаси, олтинкуз кабилар ширалар билан озиқланиб, уларни миқдорини камайтиради. (А.М.Худойқулов 2021)
Ўтган асрнинг 80 йилларида жахонда 500 дан ортиқ турдаги фитофаглар, 100 дан ориқ турдаги бегона ўтлар пестицидларга чидамлилик пайдо қилиб улар жахонни 45 мамлактида қайд қилинган (Захаренко,Сухорученко, 2001).
Бу маълумотларда, асосан қишлоқ хўжалик экинлари навларининг кўсак қуртига, ўргимчакканага, ўсимлик битларига нисбатан чидамлилик хусусиятлари, чидамлилик хусусиятларининг кўрсаткичлари келтирилган.
Кимёвий усул инсон ва иссиққонли ҳайвонлар учун зарарли бўлиб, атроф-мухитни заҳарланишига ва ортиқча ифлосланишига олиб келади. Яна бошқа бир томони, бир хил препарат сурункасига ишлатилиши натижасида зараркунандада уларга нисбатан чидамлилик пайдо бўлади, бу эса зараркунандаларга қарши йил сайин ишлов бериш хажми ва такрорийлигини, пестицидлар сарфлаш меъёрини оширишга сабаб бўлади( Сухорученко Г.И., 1986;1995;2001).
Тадқиқотларни амалга ошириш учун интенсив мевали боғларда учрайдиган хашаротларнинг турлари, уларнинг ривожланиши ва энтмофагларнинг учраш даражалари бўйича тадқиқотлар олиб борилди.
Тадқиқот усуллари: Тадқиқотлар 2022 йилда Андижон вилояти Андижон илмий тажриба стансиясидаги интенсив олма ва нок боғларида олиб борилди. Ушбу мевали боғда учрайдиган хашаротларнинг турлари ва уларнинг ривожланиши кузатилди, намуналар йиғилди. Унга кўра олманинг бир неча хил навларини куртак ёзиш давридан то пишиш давригача учраган хашаротлар турлари ва уларда учраган этомофаг турлари систематик таҳлили ўрганилди. Олма боғи ҳар 10 кунда кузатиб борилди, барг ва новдалари кўздан кечирилди. Кузатув давомида олинган натижалар умумлаштирилди.
Тадқиқот натижалари. Фенологик кузатишлардан маьлум бўлдики, интенсив олма боғида қуйидаги зараркунанда хашаротлар борлиги аниқланди ва уларнинг орасида доминант хашаротлар белгиланди.
Мевали боғларда учровчи хашаротлар турлари ва уларнинг учраш даражаси (Андижон вилояти, АИТС интенсив олма боғи 2022йй).
(1-жадвал)
№ |
Зараркунанда ҳашарот тури |
Лотинча номи |
Оила |
Туркум |
Учраш даражаси |
1. |
Олма яшил шираси |
Aphis pomi |
Aphididae |
Homoptera |
+++ |
2. |
Нок шира бити |
Psylla vasilivi |
+ |
||
3. |
Олма мевахўри |
Carpocapsa pomonella |
Bargo’rovchi kapalaklar |
Lepidoptera |
+++ |
4. |
Калифорния қалқондори |
Diaspidiotus perniciosus |
Qalqondorlar |
Homoptera |
++ |

1-расм. Яшил олма шираси (Aphis pomi) билан зарарланган олма дарахти.

2-расм. Олма мевахури билан зарарланган мевалар ( Carpocapsa pomonella ).
Шу билан бирга интенсив олма боFида зараркунанда хашаротлар билан бир даторда фойдали энтомофаглар хам тахлил килинди ва уларнинг учраш даражалари аникданди.
Мевали боғларда учровчи фойдали энтомофагларни турлари ва уларнинг учраш даражаси (Андижон вилояти, АИТС интенсив олма боғи 2022 йй).
(2-жадвал).
№ |
Энтомофаг Тури |
Лотинча номи |
Оила |
Туркум |
Учраш даражас и |
5. |
Етти нуқтали хон қизи |
Coccinella septempunctata L. |
Coccinellidae |
Coleoptera |
+++ |
2. |
Олтинкўз |
Chrysopa сarnea Steph. |
Chrysopidae |
Neuroptera |
+++ |
3. |
Икки нуқтали хон қизи |
Adаliabipunctat a L. |
Coccinellidae |
Coleoptera |
++ |
5 |
Трихограмм а |
Trichogramma |
Trichogrammatida e |
Hymenopter a |
+ |
6 |
Бракон |
Habrobracon hebetor |
Braconidlar |
Hymenopter a |
++ |
Изох: +++энг кўп, ++ ўрта, + кам.

А
Б
3-расм . А-Шира колониясидаги олтинкўз тухуми, Б-Личинкаси
Хулоса.
Хулоса ўрнида айтганда боғларда зараркунанда хашаротларнинг бир неча турлари зарар келтириши аниқланди. Шу билан бирга табиатда уларнинг энтомофаглари хам бисёрлиги аниқланди.
Шуни хам таькидлаб ўтиш лозимки, боғларда шираларга қарши олдини олиш, агротехник, биологик курашларни ўз вақтида сифатли ўтказиб борилса кимёвий препаратларни қўллашга камроқ эхтиёж бўлади. Шунда табиатда учрайдиган энтомофагларни хам сақлаб қолган бўламиз.
Фойдаланилган адабиётлар .
ХўжаевШ.Т.Ўсимликларни
зараркунандалардан уйғунлашган
химоя
қилиш, хамда агротоксикология асослари. Тошкент 2014 й.
-
[2] А.М.Худойқулов, Ш.М.Махмудова Мевали юоғларда қалқондорларга қарши препаратларнинг биологик самарадорлиги. 2021 й.
-
[3] Давлетшина А.Г. Тли рода AphisL. Фауны Узбекистана. - Ташкент: Наука, 1964.-135 с.
-
[4] Шапошников Г .X.// Систематика и экология тлей- вредителей растений Рига 1983.С. 4.
-
[5] Бергун С. А. Экологические аспекты мониторинга зеленой яблонной тли (Aphis pomi Deg.) в яблоневых садах центральной зоны Краснодарского края: автореф. дис… канд. биол. наук. Ставрополь, 2004. 22 с
-
[6] Nadarasah G., Stavrinides J. Insects as alternative hosts for phytopathogenic bacteria // Federation of European Microbiological Societies Microbiology Reviews. 2011. Vol. 35. P. 555–575
-
[7] Х.Шукуров, Ш.Хўжаев Яшил олма ширасининг хусусиятлари ва зарари. Агрокимёхимоя ва ўсимликлар карантини №3 2017 й. Б-25
-
[8] Stary Р. Biology of aphid parasites (Нут., Aphidiidae) with respect to integrated control Hague, 1970. P. 643.
[9]ХамраевА.Ш.,
ХасановБ.А.,
СулаймоновБ.А.,
КожевниковаА.Г.Ўсимликларни биологик химоя қилиш. Дарслик. Чўлпон номидаги НМИУ. –Тошкент,2013 й. Б-56-61.
-
[10] Мухаммадиев Б.Қ.Ўсимликларни биологик химоя қилишда замонавий воситалардан фойдаланиш” модули бўйича ўқув-услубий мажмуа. Тошкент 2016 й. 106-117 б.
-
[11] Сухорученко Г.И. Резистентность вредных организмов к пестицидам – проблема защиты растений второй половины ХХ столетия в странах СНГ //Вестник защиты растений. – Санкт-Петербург, Пушкин, 2001. – т.1т – С.1838.
-
[12] М.Х.Аҳмедов, А.К.Хусанов, И.И.Зокиров, Қ.Ҳ.Ғаниев, Ш.Р.Тошматова “Афидоиндикация, трансформация ва трансгрессия” монография. Тошкент 2014 й
"Экономика и социум" №8(99) 2022
Список литературы Интенсив болар агробиоценозида зараркунанда хашаротларни ва уларнинг энтомофагларнинг учраш даражаси
- ХyжaевШ.T.Уcимликлapни зapapкyнaндaлapдaн yЙFyнлaшгaн xимoя килиш, xaмдa aгpoтoкcикoлoгия acocлapи. Toшкент 2014 й.
- А.М.Худойкулов, Ш.М.Махмудова Мевали юоFларда калкондорларга карши препаратларнинг биологик самарадорлиги. 2021 й.
- Давлетшина А.Г. Тли рода AphisL. Фауны Узбекистана. - Ташкент: Наука, 1964.-135 с.
- Шапошников Г.Х.// Систематика и экология тлей- вредителей растений Рига 1983.С. 4.
- Бергун С. А. Экологические аспекты мониторинга зеленой яблонной тли (Aphis pomi Deg.) в яблоневых садах центральной зоны Краснодарского края: автореф. дис... канд. биол. наук. Ставрополь, 2004. 22 с
- Nadarasah G., Stavrinides J. Insects as alternative hosts for phytopathogenic bacteria // Federation of European Microbiological Societies Microbiology Reviews. 2011. Vol. 35. P. 555-575
- Х.Шукуров, Ш.Хужаев Яшил олма ширасининг хусусиятлари ва зарари. Агрокимёхимоя ва усимликлар карантини №3 2017 й. Б-25
- Stary Р. Biology of aphid parasites (Нут., Aphidiidae) with respect to integrated control Hague, 1970. P. 643.
- ХамраевА.Ш., ХасановБ.А., СулаймоновБ.А., КожевниковаА.Г.Усимликларни биологик химоя килиш. Дарслик. Чулпон номидаги НМИУ. -Тошкент,2013 й. Б-56-61.
- Мухаммадиев Б.К,.Усимликларни биологик химоя килишда замонавий воситалардан фойдаланиш" модули буйича укув-услубий мажмуа. Тошкент 2016 й. 106-117 б.
- Сухорученко Г.И. Резистентность вредных организмов к пестицидам -проблема защиты растений второй половины ХХ столетия в странах СНГ //Вестник защиты растений. - Санкт-Петербург, Пушкин, 2001. - т.1т -С.18-38.
- М.Х.Ахмедов, А.К.Хусанов, И.И.Зокиров, К,.Х,.Ганиев, Ш.Р.Тошматова "Афидоиндикация, трансформация ва трансгрессия" монография. Тошкент 2014