Izazovi nabavke nafte i gasa usled naftne krize u Ukrajini

Rezime : Opste je poznato da bez nafte i gasa nijedan privredni sistem ne moze da funkcionise i da se ovi energenti smatraju "krvotokom" svake privrede, bilo da se radi o razvijenoj ekonomiji, ekonomiji u razvoju, ili nerazvijenoj privredi. Rezerve nafte prate rezerve gasa, a raspodela rezervi ovih energenata u svetu nije ujednacena. S jedne strane imamo zemlje sa viskovima rezervi ovih energenata, pa su i izvoznici nafte i gasa, a sa druge strane zemlje koje su u deficitu ili ih nemaju, a moraju da ih uvoze.

Neke zemlje, kao i neke clanice Evropske unije, su putem svojih energetskih politika uspele u vecoj ili manjoj meri da razviju izbalansiranu energetsku potrosnju na duzi rok, dok neke nisu. Zbog oskudacije u rezervama fosilnih goriva i kompleksnosti njihovih privredamnoge zemlje nisu bile uspesneu tome, te su u i dalje kvalifikovane kao zavisnice od uvoza fosilnih energenata.Pored unapredenja energetske efikasnosti i stednje, skladu sa cestim geoplotickim nemirima i tenzijama uzrokovane pri nabavci odnosno distribuciji energenata, mnoge zemlje koje su uvozno zavisne od energenata se pre ili kasnije odlucuju za diverzifikaciju nabavke istih, ali i zamenom fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije.

Kljucne reci : diverzifikacija rizika, distibucija nafte i gasa, uvoz nafte i gasa, uvozna zavisnost.

Uvod

Kao što 9e poznato, sve privredne aktivnosti izisku9u potrošn9u ener-genata. Danas, i pored naučno-tehnološkog procesa udeo potrošn9e nafte i gasa kao fosilnih goriva, skoro u svim zeml9ama 9e veliki. Naravno, pored nafte i gasa, kao vidovi energi9e koriste se i nukle-arna energi9a, ugal9 i obnovl9ivi iz-vori energi9e. Jedan bro9 ekonomi9a svo9u prirodnu dinamiku bazira uglavnom na nuklearno9 energi9i, ali 9e ta9 bro9 znatno mali. Među-tim, na9većim delom privrede širom sveta svo9u privrednu aktivnost ba-zira9u na fosilna goriva, pre svega na nafti i gasu. Isto 9e i sa zeml9a-ma Evropske uni9e. S toga, sasvim 9e logično što i nafta i gas predstav-l9a9u "krvotok" svake ekonomi9e, a posebno ekonomi9e zemal9a Evrop-ske uni9e (u dal9em tekstu skraćeno EU). Ono što 9e tipično za zeml9e EU 9e to da su sve n9ene članice uvozno zavisne od gasa i nafte, neke u man9o9, a neke u većo9 meri. Ovim radom autori predstavl9a9u svo9a gledišta u vezi rizika uvozne zavisnosti i izazove diferzifikaci9e rizika uvoza gasa i nafte sa ko9ima se, kako evropske tako i ostale, eko-nomi9e suočava9u u vreme ratne krize u Ukra9ini. S’ tim u vezi, a u cil9u višeaspektne pro9ekci9e vrlo komplekskog problema, rad sadrži više naslova, međusobno poveza- nih, a u vezi su sa aktuelnom temom i dešavan9ima u Ukra9ini.

Nakon uvodnog pregleda literature, autori na početku ukazu9u na nužnost uvoza gasa i nafte, kao i znača9 i težinu problema sa ko9ima se nosi energetski sektor mnogih zemal9a. Koliko problemi uvozne zavisnosti i izazovi u diverzifikaci9i rizika pri uvozu ovih energenata mogu biti kompleksni i teško rešivi, autori pokušava9u da predstave kroz prezentaci9u niza argumenata u vezi ekonomske i vo9no-političke zavisnosti zemal9a uvoznica nafte i gasa od S9edin9enih američkih država (u dal9em teksu skraćeno S,D), ali i od Rusi9e. Da li 9e 9e-dinstvo unutar EU na geopoli-tičkom planu održivo, razmatra se u završnom delu gde autori kroz diskusi9u iznose svo9a gledišta.

Pregled literature

Očigledno 9e da se fosilna goriva sa učešćem od preko 25% u proiz-vodn9i primarne energi9e u EU ne mogu lako i brzo iskl9učiti, te se podrazumeva n9ihov uvoz u budu-ćnosti. [OPEC, Godišn9i izvešta9] Sa druge strane, upravo 9e distribuci9a nafte i gasa od strane zemal9a izvoznica bio potenci9alni, a sada aktuelni problem za zeml9e uvoz-nice. Pored Rusi9e kao 9edne od na9većih izvoznika nafte i gasa, tržišne pozici9e učvršću9u i druge zeml9e u svetu. To rade i druge zeml9e proizvođači, od Persi9skog zaliva pa dal9e širom sveta, u ,zi9i, ,frici, Južno9 ,merici, ,ustrali9i. Pored nafte, Iran se naročito bori da izađe i na svetsko tržište gasa na ko9em ni9e ozbil9ni9e zastupl9en, što izaziva sumn9e i strahove S,D i Evrope. Ništa man9e se za svo9e interese ne bore ni veliki potrošači gasa u svetu. [D9ukić, 2014]

Neophodnost uvoza nafte i gasa

Posmatra9ući globalno, sa aspekta razvi9enosti ekonomi9a, posto9e raz-vi9ene zeml9e, sredn9e razvi9ene zeml9e, zeml9e u razvo9u i zeml9e sa nerazvi9enom ekonomi9om. Među-tim, rezerve nafte i gasa u svetu nisu pod9ednako raspoređene. Neke zeml9e ima9u velike rezerve fosilnih goriva. One mogu eksploatisati re-zerve nafte i gasa za svo9e potrebe i potrebe izvoza, naravno ukoliko investicioni, tehnički i ob9ektivni uslovi to dozvol9ava9u. Takođe, posto9e zeml9e ko9e ne raspolažu rezervama nafte i gasa, te su prinu-đene da ove energente uvoze kako bi održale žel9eni nivo dinamike svo9ih prirodnih aktivnosti. Ovakav odnos respoređenosti rezervi fosil-nih goriva posledn9ih deceni9a umnogome utiče na geopolitičko stan9e u svetu.

Iako se u posledn9e tri deceni9e po-klan9ala pažn9a politici korišćen9a alternativnih izvora energi9e, od nastupa ekonomske i energetske krize 2008. godine, alternativni izvori energi9e, posebno obnovl9ivi, zaista sve više dobi9a9u na znača9u. Sa druge strane nafta i gas, kao važni izvori energi9e, svo9om cenom na međunarodnom tržištu stvara9u velike probleme mnogim ekonomi-9ama ko9e su uvozno zavisne.

Od sredine '80-ih do septembra 2003. godine prosečna cena nafte (inflaciono prilagođena) 9e bila rela-tivno stabilna. Uzima9ući u obzir da su se okolnosti u međuvremenu promenile, danas se ne može reći da 9e cena "crnog zlata" stabilna i niska. U toku 2003. godine cena nafte 9e porasla sa oko 25$/b na 30$/b, dosežući cenu od čak 60$/b u avgustu mesecu 2005. godine. Na9-veća vrednost ikada zebeležena za barel sirove nafte na "NMMEX" tržištu, dostignuta 9e početkom 9ula 2008. godine od 144,22$/b.

Na nivou EU, proizvodn9a primar-ne energi9e iznosila 9e 24.027 peta-džula (PJ) u 2020. godini. Ovo 9e bilo 7,1% man9e nego godinu dana rani9e, što 9e na9veći pad primećen na osnovu dostupnih podataka. Proizvodn9a primarne energi9e nas-tavila 9e generalno da opada posled-n9ih godina, sa izuzetkom 20122013 kada 9e došlo do blagog povećan9a. Gledano na duži period, proizvodn9a primarne energi9e u EU bila 9e 17,7% man9a u 2020. nego deceni9u rani9e. Opšti silazni razvo9 proizvodn9e primarne ener-gi9e u EU može se, barem delimi-čno, pripisati naporima na dekarbo-nizaci9i energetskog sistema i pobol9šan9u energetske efikasnosti. Posebno za 2020. godinu, gde 9e pandemi9a uticala na proizvodn9u primarne energi9e. [Eurostat, 2020]

U 2020. godini, na9veći nivo proiz-vodn9e primarne energi9e među državama članicama EU bio 9e u Francusko9, sa 21,4% udela u ukup-no9 EU, a zatim slede Nemačka (17,1%), Pol9ska (10,1%) i Itali9a (6,6%), kao trenutno na9bitni9i pro-izvođači i nosioci energetske po-litike u EU. U poređen9u sa deceni9om rani9e, neke od glavnih promena su bile vezane za pove-ćan9a udela u ukupno9 potrošn9i unutar EU, pri čemu su na9veća povećan9a zabeležena u Itali9i (1,8%), Francusko9 (1,7%) i Šved-sko9 (1,5%), dok su na9veći pad udela u ukupno9 EU zabeleženi u Holandi9i (5,4%), Nemačko9 (1,9%) i Dansko9 (1,7%). [Eurostat, 2020]

U apsolutnom iznosu, 14 od 27 država članica EU beližilo 9e pove-ćan9e nivoa proizvodn9e primarne energi9e u periodu od 2010. do 2020. godine. Na9veća ekspanzi9a proizvodn9e zabil9ežena 9e u Itali9i (povećan9e od 198PJ), zatim od Švedske (130PJ), Irske (72PJ), Finske (56PJ) i Portugala (42PJ). Nasuprot tome, proizvodn9a pri-marne energi9e u Holandi9i pala 9e za čak 1.829PJ, u Nemačko9 (1.411 PJ), dok su Francuska (596PJ) i Danska (579 PJ) pri9avile kontrak-ci9e veće od 500PJ. [Eurostat, 2020]

Proizvodn9a primarne energi9e u EU u 2020. godini bila 9e raspore-đena na niz različitih izvora ener-gi9e, od ko9ih su po veličini dopri-nosa na9važni9i obnovl9ivi izvori energi9e, sa više od 9edne trećine (40,8%) ukupnog iznosa. Nuklearna energi9a 9e bila druga sa 30,5% ukupne proizvodn9e primarne ener-gi9e. Udeo nuklearne energi9e bio 9e posebno visok u Francusko9 gde 9e činio 75,2% nacionalne proizvodn9e primarne energi9e, dok 9e u Belgi9i bio preko tri petine (62,8%) i u Slo-vačko9 (59,8%). U 10 drugih država članica udeo nuklearne energi9e u primarno9 proizvodn9i bio 9e man9i od polovine ukupne proizvodn9e. U 14 država članica EU ni9e bilo pro-izvodn9e nuklearne energi9e.

Udeo čvrstih fosilnih goriva (14,6%, uglavnom ugl9a i lignita) bio 9e ispod 9edne petine, a udeo prirod-nog gasa blizu 9edne desetine (7,2%). Sirova nafta (3,3%) bila 9e 9edini drugi veliki izvor proizvodn9e primarne energi9e. [Eurostat, 2020]

Neke članice EU su putem svo9ih energetskih politika uspele u većo9 ili man9o9 meri da razvi9u izba-lansiranu energetsku potrošn9u na duži rok, dok neke članice EU, pre svega zbog oskudaci9e u rezervama fosilnih goriva i kompleksnosti n9i-hovih privreda, nisu bile uspešne, te su u i dal9e kvalifikovane kao zavisnici od ovoza fosilnih ener-genata. Za održivost energetske politike EU na9bitni9e su pozici9e na9većih proizvođača i potrošača unutar EU, a što su Nemačka, Francuska i Itali9a, ali i druge zeml9e ko9e ima9u utica9 na dugo-ročnu energetsku održivost.

Prema tome, danas 9e pitan9e energetske stabilnosti i sigurnosti važno pitan9e čitavog društveno-ekonomskog sistema, a okretan9e ka alternativnim izvorima energi9e logičan tok događa9a. Od svih alter-nativnih izvora energi9e prirodni gas 9e uzeo primat, naspram nuk-learne energi9e i obnovl9ivih izvora energi9e. Naime, korišćen9e nukle-arne energi9e, ali i energi9e iz ob-novl9ivih izvora izisku9e visoko stručnu radnu snagu i profesi9u, enormna ulagan9a, i puno vremena. Kada su u pitan9u obnovl9ivi izvori energi9e, iako im ide u prilog da zagađen9e životne sredine i efekat staklene bašte uzroku9u drastične promene vremenskih prilika širom sveta, n9ihovi benefiti mogu samo da ublaže problem ko9e uzroku9e uvozna zavisnost fosilnih goriva. Pored toga, prirodni gas i nafta do-prinose gre9an9u i transportu unu-tar, ali i van EU, a količina domaće proizvodn9e gasa ne može da zadovol9i rastući nivo potražn9e. Količine na9većih uvoznika nafte i gasa prikazani su u nastavku (tabela 1 i 2).

Suočena sa problemima utica9a na životnu sredinu i pitan9ima ener-getske stabilnosti, EU i mnoge druge zeml9e su prihvatile obaveze iz K9oto protokola,obuhvativši ih svo9om energetskim politikama. Tako, strategi9a EU ima za cil9 da do 2050. godine sman9i emisi9u gasova staklene bašte za 80-95% u odnosu na stan9e iz 1990. godine. Ovo 9e u skladu sa stavom ko9i podržava9u lideri u sporazumima iz Kopenhagena i Kankuna. Očeku9e se da će se energetskom efikas-nošću i prelaskom na domaće izvore energi9e sa niskim sadrža9em ugl9e-nika sman9iti i prosečni troškovi

EU za gorivo između 175 i 320 mili9ardi evra na godišn9em nivou. U susret ublažavan9u klimatskih promena, biće man9e potreba za uvozom fosilnog goriva, a troškovi goriva ko9a će se i dal9e uvoziti biće sman9eni. Primena ove strategi9e nesumn9ivo ide u korist sman9en9u uvozne zavisnosti EU od fosilnih goriva. U skladu sa tim n9ena poli-tika ide u dva pravca: štedn9a i racionalno korišćen9e energi9e pri-menom mera energetske efikas-nosti i zamena fosilnih goriva obnovl9ivim izvorima energi9e uz n9ihovu požel9nu diverzifikaci9u uvoza.

Štedn9a i racionalno korišćen9e energi9e primenom mera energet-ske efikasnosti usmerene su na mnoge industri9ske sektore kao što su: transport (26%), građevinarstvo (27%), industri9ska i komunalna energetika (25%) itd. Procen9eno 9e da ukupna ušteda finalne energi9e može dostići 35% do 2025. godine. Na ta9 način se može uštedeti i do 390 mten/godišn9e, odnosno oko 100 mili9ardi evra godišn9e do 2025. Go-dine. [Eurostat, 2020]

Proizvodn9om energi9e iz obnovl9i-vih izvora energi9e Nemačka i ostale članice EU (Belgi9a, ,ustri9a itd.) polako okreću leđa nuklearnim elektranama 9er su usvo9ene mere članica (npr. povlašćene tarife) vre-menom počele da da9u zavidne re-zultate, posebno kada 9e u pitan9u proizvodn9a električne energi9e iz energi9e vetra i sunca. U prilog ovom navodimo i znača9an korak ka postizan9u postavl9enih cil9eva kod zemal9a članica EU, kao što 9e uvo-đen9e ekonomskih instrumenata u cil9u podstican9a investici9a u ovo9 oblasti. Neki od takvih instrume-nata su: sistem privilegovanih cena (poznate kao "feed in" tarife) i sis-tem trgovine zelenim sertifikatima u kombinaci9i sa obaveznim kvo-tama.

Uvoz nafte i gasa

posebnu pažn9u poklan9amo ovom problemu, ima9ući u vidu da se gas do n9ih distribuira uglavnom iz Rusi9e putem gasovoda Severni tok, Turski tok, kao i putem infra-strukture u Belorusi9i i Ukra9ini. Novonastala situaci9a u Ukra9ini ugrožava upravo ekonomi9e ovih zemal9a i one su pred na9većim izazovima po pitan9u diverzifikaci9e uvoza nafte i gasa. U EU uvoz prirodnog gasa 9e čak preko 75%.

Tabela 1. Na9veći uvoznici nafte u svetu za period 1980 - 2020*

Zeml9a/Godina	1980	1990	2000	2010	2020
S,D	5.263,0	5.894,0	9.071,0	9.213,0	5.877,0
Francuska	2.210,9	1.414,3	1.725,7	1.295,1	666,2
Nemačka	2.415,6	1.778,1	2.095,0	1.883,1	1.671,2
Itali9a	1.798,2	1.509,9	1.697,5	1.584,9	1.014,2
Holandi9a	1.004,5	916,7	1.103,8	1.032,7	997,8
&. Britani9a	881,9	839,5	986,7	962,5	708,7
Kina	7,3	58,6	1.409,2	4.766,7	10.852,6

* 19edinica= 1000 barela nafte dnevno      Izvor: autor prema: [OPEC]

Tabela 2. Na9veći uvoznicigasa u svetu za period 1980 - 2020*

Zeml9a/Godina	1980	1990	2000	2010	2020
Nemačka	51.650	57.450	76.200	88.884	155.493
Kina	0	0	0	16.010	138.371
Itali9a	14.370	30.930	57.630	75.348	66.227
Holandi9a	3.200	2.270	12.600	16.970	53.255
Turska	0	3.260	14.300	38.037	47.991
Francuska	20.900	29.310	42.320	46.199	46.140
&. Britani9a	10.800	7.330	2.200	53.850	43.933
Belgi9a	11.920	9.630	15.950	31.330	42.696
Špani9a	1.870	4.440	16.730	36.270	32.838
,ustri9a	3.010	5.220	6.120	7.530	13.250
Ukupno u svetu	198.950	308.920	639.860	990.009	1.244.401

* u mil. stand. m3                          Izvor: autor prema [OPEC]

EU. Ukupan uvoz sirove nafte u EU porastao 9e za 8% od 2014. Godine. [McGovern i dr., 2020] Ukupne zalihe nafte blago su po-rasle kako se privredna aktivnost kretala naviše, dok 9e intenzitet potrošn9e nafte uglavnom bio kon-stantan. Udeo nafte i rafinisanih naftnih derivata u finalno9 potraž-n9i za energi9om 9e ostao stabilan na oko 45% u smislu obima.

Problem snabdevan9a naftom i gasom - mogući ishodi

U skladu sa čestim geopolitičkim nemirima i tenzi9ama uzrokovane pri nabavci odnosno distribuci9i energenata, mnoge zeml9e ko9e su uvozno zavisne od energenata se pre ili kasni9e odluču9u za diver-zifikaci9u nabavke istih, ali i zame-nom fosilnih goriva obnovl9ivim izvorima energi9e. Prema tome poli-tika diverzifikaci9e rizika nabavke energenata ne podrazumeva samo nabavku fosilnog goriva iz uvoza od strane više dobavl9ača, već usme-renu i kordinisanu substituci9u energenata ko9i bi se uvozili drugim energentima ko9i bi se proizvodili, kao što 9e korišćen9e nuklearne energi9e ili koriščen9e obnovl9ivih izvora energi9e.

Kada 9e reč o diverzifikaci9e uvoza energenata na9većih uvoznika, fo- silnih goriva, na prvom mestu su gas i nafta. Kao 9edni od na9većih potrošača i uvoznika, mnoge članice EU su prethodnih deceni9a težile diverzifikaci9i rizika pri uvozu nafte i gasa. Međutim, na9češći izbor nabavke ovih energenata se svodio na Rusi9u (odnosno SSSR), zbog ogromnih rezervi ovih energenata, pouzdane infrastruk-ture, i ubedl9ivo niže, a samim tim, i konkurentne cene. U današn9im okolnostima, na međunarodnom tržištu ovih energenata, pored Rusi9e, dominira9u S,D i Norveška, kao i zeml9e članice OPEC (Organization of Petroleum Exporting Countries), tabela 3. U takvim okolnostima zeml9e EU nema9u puno izbora pri nabavci esenci9al-nih energenata za održavan9e dina-mike n9ihovih privreda.

Tabela 3. Na9veći izvoznicigasa na svetu za period 1980-2020*

Zeml9a/Godina	1980	1990	2000	2010	2020
Rusi9a	48.489	97.545	186.620	209.760	199.928
S,D	1.270	2.440	6.820	32.187	149.538
Katar	0	0	14.040	107.437	143.700
Norveška	25.750	25.180	48.910	100.544	112.951
,ustrali9a	0	5.210	10.200	24.698	102.562
Ukupno u svetu	203.800	317.220	630.743	1.002.557	1.243.784

* u mil. stand. m3

Izvor: autor prema [OPEC]

Ono što predstavl9a veliki problem 9e to što od ukupnog uvoza gasa u EU, 25% otpada na uvoz gasa iz

Rusi9e. Na prvi pogled, 25% uvoza iz Rusi9e na opštem nivou možda i ne ukazu9e na ozbil9nost problema, no ukoliko se osvrnemo na nivoe učešća po zeml9ama unutar EU, kao i na čin9enicu da 9e uvoz ovog energenta umnogome povezan sa međunarodnom diplomati9om i raz-ličitim geopolitičkim interesima, uvideće se koliko 9e ovo kompleksan problem. Tabela 4 da9e prikaz pro-centualnog uvoza gasa za posledn9e 10 godine, dnosno uvoznu zavisnost zemal9a EU od Rusi9e.

Tabela 4. Procenat uvoza gasa iz Rusi9e za 2010-2020

Zeml9a	Procenat uvoza gasa iz Rusi9e
Finska	100%
Estoni9a	100%
Letoni9a	100%
Bugarska	100%
Slovačka	100%
Češka	80%
Grčka	75%
Litvani9a	70%
Mađarska	65%
,ustri9a	60%
Pol9ska	50%
Nemačka	45%
Rumuni9a	30%
Itali9a	28%
Holandi9a	24%
Belgi9a	24%
Francuska	24%
Danska	< 75% *

Prirodni gas u EU stiže putem nekoliko ruta, a na9važni9a 9e ona preko distributivne mreže gasovoda preko Ukra9ine i Belorusi9e, gde se iz Rusi9e prirodni gas distribuira širom EU. Pored ovog vida snabde-van9a gasom, EU se može snab- devati i alterantivnim gasovodima iz drugih zemal9a, putem morskih luka, takođe velikih izvoznica gasa, pre svega S,D i Norveške, ali i ,ustrali9e, tabela br.4. Ona to i čini uvozeći gas iz Norveške (21%) i S,D (6%), a po9edine članice i iz

,lžira (12%). Međutim, dugoročni aranžmani ovih izvoznica gasa sa drugim zeml9ama su komplikova-ni9i i rizični9i. Uz ovo, količinski li-mitiran transport morskim putem, kao i više cene gasa, ne da9u opti-mistički odgovor na pitan9e da li 9e ovim trasama nabavka gasa za rastuće potrebe EU pouzdana, do-vol9na i ekonomski isplativa.

Od formiran9a Evropske ekonom-ske za9ednice, kao preteče EU, sve članice su imale pozitivan trend privrednog rasta te su se potrebe za gasom i naftom povećavale. Prema podacima med9unarodne ,genci9e ze energi9u (IE, - International Energy ,ssociation), a rast doma-ćeg proizvoda 10% kod zemal9a ko9e su uvozno zavisne od energenata preko 60% ima za posledicu rast uvozne zavisnosti od energenata za 5%, ukoliko se energetska efikas-nost ne men9a. Uvozna zavisnost EU od nafte i gasa uglavnom 9e određena uvoznom zavisnošću po9e-dinih članica, a na ko9e obraćamo posebnu pažn9u. Uz to, posto9e velike razlike između članica na pol9u doprinosa politici EU. Recimo, GDP doprinos svake članice pona-osob ni9e isti. Zatim, učešće svake članice u fukcionisan9u evropskog parlamenta, kao utica9 pri zauzi-man9u stavova EU u međunarodno9 diplomati9i ni9e pod9ednak, takođe. Upravo putem veze između ne9ed-nake uvozne zavisnosti zemal9a

članica EU, ne9ednakog doprinosa članica EU ekonomskim i poli-tičkim potenci9alima EU, kao i čin9enici da zeml9e izvoznice ener-genata koriste svo9u superiornu pozici9u za realizaci9u svo9ih interesa, sveukupno stavl9a EU u kompleksnu geopolitičku situaci9u. S’ tim u vezi, 9asno 9e da zbog ovoga geopolitička pozici9a EU zavisi od n9e same, ali i od Rusi9e i od S,D, obzirom da 9e 9edan bro9 EU čla-nica, od ko9eg su neke veoma bitne za EU, uvozno zavisno od Rusi9e, dok 9e 9edan bro9 članica EU eko-nomski, uvozno-energetski i vo9no-politički zavisno od S,D, a nekim sluča9evima i od S,D i od Rusi9e.

Uvoz energenata može biti kompli-kovan, i nezaobilazan 9e deo među-narodne diplomati9e. Naime, logistika i lanac snabdeva9a gasom i naftom 9e razvi9en tako da prolazi kroz zeml9e ko9e su označene kao pri9atel9ske zaml9ama izvoznicama gasa i nafte, i samim tim pred-stavl9a9u partnere u međunarodno9 diplomati9i. Takođe, zeml9e ko9e su uvozno zavisne od energenata (nafte, ugl9a, prirodnog gasa, el. energi9e) često nisu u pozici9i da brane svo9e državne, ekonomske, vo9ne i političke interese. Neretki su primeri gde zeml9e izvoznice energenata uslovl9ava9u zeml9e uvoznice "dobrovol9nim" barter pos-lovima, a u cil9u pospešivan9a indu-stri9e, posebno namenske. Trgovina proizvodima namenske industru9e 9e vrlo osetl9iva 9er se kroz n9u prepliću politički, vo9ni, ekonomski i diplomatski interesi, a ko9i su često u kolizi9i sa drugim zeml9ama, posebno onih ko9e su ekonomski, vo9no i politički 9ake i globalno utica9ne. Kod partnerskih zemal9a u međunarodno9 diplomati9i to i ne predstavl9a problem obzirom da se uza9amni odnosi ekonomske, vo9ne i političke saradn9e negu9u dece-ni9ama. I upravo 9e isporuka gasa (pored nafte) od strane zemal9a izvoznica prirodnog gasa bio poten-ci9alni, a sada aktuelni problem za zeml9e uvoznice. Gasne pozici9e ne učvršću9e samo Rusi9a. To rade i druge zeml9e proizvođači, od Per-si9skog zaliva pa dal9e širom sveta, u ,frici, Južno9 ,merici, ,ustrali9i. Naročito se Iran bori da izađe na svetsko tržište gasa na ko9em ni9e ozbil9ni9e zastupl9en, što izaziva sumn9e i strahove S,D i Evrope. Ništa man9e se za svo9e interese ne bore ni veliki potrošači gasa u svetu. [D9ukić, 2014]

Napadom Rusi9e na Ukra9inu, među zeml9ama Zapada, pre svega S,D i EU, stvoreno 9e neviđeno 9edinstvo 9oš od Drugog svetskog rata. To 9edinstvo 9e usmereno na osudu agresi9e Rusi9e i uvođen9e niza paketa sankci9a Rusi9i. Kriza i rat u Ukra9ini 9e stavila na test odnose zemal9a Zapada, S,D i EU, te 9e na samom početku ovo 9edin-stvo delovalo 9ako. Iako 9ako, kada 9e u nizu sankci9a ko9e su se uvodile Rusi9i na dnevni red došla odluka o zabrani uvoza gasa i nafte iz Ru- si9e, među prvim zeml9ama ko9e su negodovale 9e bila Nemačka, a ko9u 9e odmah podržala Mađarska. Hrabrost, ali i svest o znača9u ener-genata za opstanak, ali i ekonomski rast, po9edine zeml9e nisu izgubile. Rusi9a, svesna svo9ih potenci9ala, pozici9e i izgrađene infrastrukture, ne ustručava se da koristi gas i naftu, kao političke instrumente za osvarivan9e svo9ih cil9eva. Tu se prožima9u bezbedonosni cil9evi, ali i težn9e da omogući sebi da dugo-ročno utiče privrede EU, ko9e su uvozno zavisne od gasa, pre svega na Nemačku.

Zakl9učak

Ono što 9esu čin9enice 9e to da Rusi9a koristi gas, ali i naftu kao političko oruž9e, pre svega putem svo9ih nacionalnih firmi i izgrađene infrastructure za distribuci9u ener-genata. Kao posebna podrška ovome, pored diplomatskih pozici9a, Rusi9i sto9i na raspolagan9u i veoma moćna armi9a ko9a će biti upotre-bl9ena kako bi se obezbedio gore pomenuti mehanizam. Sa druge strane, zeml9e Zapada ima9u znatno širu paletu instrumenata putem ko9ih mogu direktno i indirektno ostvarivati svo9e ekonomske, ener-getske, vo9no-bezbedonosne i druge geopolitičke strateške cil9eve. Pored, N,TO pakta i ostalih bila-teralnih i multilateralnih partner-stava, a kao što 9e prethodno opisano, tu su i globalne i regionalne nadnacionalne institu-ci9e u sferi finansi9a i trgovine, sudstva, medicine, sporta i tako dal9e. Tu su i zeml9e pridružnice Zapada, ko9e kroz partnerstva i saradn9u sa zapadnim zeml9ama, direktno ili putem članstva u međunarodnim instituci9ama pru-ža9u podršku zeml9ama liderima Zapada, a za uzvrat dobi9a9u više-sfernu podršku velikih sila na eko- nomskom, bezbedonosnom i politi-čkom planu. Delimično ili potpuno napuštan9e ovakve saradn9e podra-zumevao bi niz akci9a u vidu od-mazde zbog narušene saradn9e, kao što 9e primer Turske. Gasovod Južni tok, ko9i 9e trebao da duplira kapacitete već izgrađenog gasovoda Plavi tok, 9e zbog pritiska S,D, pre svega na Bugarsku, ali i Tursku, stopiran. Nakon neuspelog puča u Tursko9, a ko9i 9e imao nezvaničnu podršku po9edinih l9udi iz S,D, Turska 9e korigovala svo9u geopo-litičku pozici9u u odnosu na S,D, te se na pol9u energetske i vo9no-bezbedonosne politike delimično okrenula saradn9i sa Rusi9om. Umesto Južnog toka, u saradn9i sa Rusi9om, izgrađen 9e gasovod Turski tok, a na pol9u vo9no-trgovinske saradn9e Turska 9e od Rusi9e kupila ozbil9ne sisteme naoružan9a. Odmah zatim, S,D su stopirale isporuku na9moderni9ih aviona, a za ko9e 9e sta9ao niz ugovora ko9e su S,D i Turska potpisale, a Turska platila. Da li