Karakteristike američkog bankarstva-kreditna analiza i analiza rizika

Bilansne stavke		2008.	2007.		2006.
AKTIVA	Dolar	Procenat	Dolar	Procenat	Dolar	Procenat
Gotovina	1	3,6	1,3	4,5	1,7	5,7
Utržive hartije od vrednosti	0,5	1,8	0,8	2,8	1	3,3
Potrazni racuni	8,3	29,6	7,4	25,5	6,2	20,7
Zalihe	5,2	18,6	4,5	15,5	3,4	11,3

Ukupna tekuca aktiva	15,0$	53,6	14	48,3	12,3	41
Osnovana sredstva, bruto	19,4	69,3	20,2	69,7	21,5	71,7
Akumulirani otpis sredstava	10,1	36,8	9,2	31,7	8	26,7
Osnovan sredstva, neto	9,3	33,2	11	37,9	13,5	45
Ostala aktiva	3,7	13,2	4	13,8	4,2	14
Ukupna aktiva	28	100	29	100	30	100
Tabela 2. Bilans kompanije X u		SAD-pasiva (u mil. USD)
Pasiva i akcijski kapital	dolar	procenat	dolar	procenat	dolar	procenat
Racuni dugovanja	1,3	4,6	1,2	4,1	0,8	2,7
Dugovne menice	3,9	13,9	3,4	11,7	3,2	10,7
Porezi koji se duguju	0,1	0,4	0,2	0,7	0,1	0,3
Ukupna tekuca pasiva	5,3 $	18,9	4,8	16,6	4,1 $	13,7
Dugorocni dug	12,2	43,6	13,2	45,5	12,5	41,6
Ostala pasiva	0	0	0,4	-1,4	3,5	11,7
Ukupna pasiva	17,5	62,5	18,4	63,4	20,1	67
Obicne akcije	1	3,6	1	3,4	1	3,3
Uplaceni suficit	3	107	3	10,3	3	10
Zadržana dobit	6,5	23,2	6,6	22,8	5,9	19,7
Ukupna neto vrednost	10,5	37,5	10,6	36,6	9,9	33

Tabela 3. Koficijenti efikasnosti komanije

Koficijent prometa zaliha	3,46	3,56	4,41
Prosecan period naplate	93 dana	88 dana	79 dana
Promet osnovnih sredstava	3,44	2,73	2,07
Promet ukupne active	1,14	1,03	0,93

Tabela 4. Bilans uspeha kompanije „X“ u poslednje cetiri godine (u mil. USD)

Stavke bilansa uspeha Neto prodaja	2008.		2007.		2006.
	Dolar	Procenat	Dolar	Procenat	Dolar	Procenat
	32,0	100%	30,0	100%	28,0	100%
Umanjeno za: trošak prodate robe	18	56,3	16	53,3	15	53,6
Bruto dobit	14,0	43,8	14,0	46,7	13,0	46,4
Umanjeno za: troškove prodaje, administracije i druge troškove	9	28,1	9	30	8	28,6
Umanjeno za: troškove otpisa vrednosti	3	9,4	3	10	3	10,7
Neto prihodi od poslovanja	2,0	6,3	2,0	6,7	2,0	7,1
Umanjeno za: trošak od kamate za pozajmljena sredstva	2	6,3	1	3,3	2	7,1
Neto prihod pre oporezivanja	0	0	1	3,3	0	0
Umanjeno za: poreze na prihod	0,1	0,3	0,3	1	0,1	0,4
Neto prihod posle oporezivanja	(0,1 )	(0,30%)	0,7	2,30%	(0,1 )	(3,60%)

Komparativna analiza promena ovih koeficijenata u proteklim periodima pomaze kreditnom referentu da utvrdi koje su slabe tacke u pogledu zastite zajma, kao što je smanjenje sredstava koja mogu biti uzeta u zalog kao koletaralno jemstvo ili smanjenje prihodovne moci firme koja se zaduzuje. Kompanija „X“ traži od banke da joj se odobri kreditna linija u iznosu od 5 miliona dolara za obrtni kapital na osnovu svoje baze aktive u obliku racuna potrazivanja i zaliha, u ocekivanju naglog povecanja cena gasa i nafte.

Ova kompanija „X“ ima kredit kod druge banke, koja ne želi da im ododbri novo zaduženje bez obzira na dugogogdišnju poslovnu saradnju. Iz tih razloga kompanija „X“ obratila se drugo banci za neophodan kredit.

Prvi zadatak koji saradnik na kreditnim poslovima ima je da pribavi što više informacija o tekucim odnosima klijenta sa njegovom bankom. Neto prihod kao procenat ukupne neto prodaje je bio negativan u dve od prethodne tri godine. Njeni prihodi od prodaje su bili niski tokom prethodnih godina, dok je cena prodate robe u odnosu na neto prodaju znatno porasla. Troškovi prodaje, administracije i drugi troškovi znatno su opali u odnosu na neto prodaju. Dok su ostali troškovi znatno stabilni. Promet zaliha-indikator efikansoti rukovodstva u kontrolisanju obima pozicije zaliha pokazuje tendenciju opadanja. 5 Preosecan period naplate ili koeficijent prometa racuna potrazivanja , ukazuje na uznemiravajucu tendenciju. Koeficijent perioda naplate odražava efikasnost kompanije u naplati gotovine na osnovu prodaje na kredit i predstavvlja dokaz o kvalitetu potraznog racuna kompanije. Trajanje prosecnog perioda naplate ukazuje na rast prekoracenih potraznih racuna i losu politiku naplate. Njen prosecan period naplate skoro se udvostrucio u proteklim godinama. Koeficijent kojim se meri kretanje osnovnih sredstava ukazuje na brzinu kojom se ostvaruju prihodi kao rezultat koriscenja postrojenja i opreme kompanije (neto osnovna sredstva) za proizvodnju robe i susluga. Promet osnovnih sredstava se povecava sto moze ukazati na prodaju osnovnih sredstava da bi se uvecala gotovinska sredstva ili ne vrši zamenu amortizovane dotrajale opreme i postrojenja. Ovakva tendencija uocljiva je i kod koeficijenta prometa ukupne aktive, koji se iz tog razloga povecava.

4.    Preduslovi za poboljšanje kreditne analize u srpskim bankama

Kroz esej nastojali smo da damo odgovor na pitanje kakva je kreditna analiza u americkom bankarstvu i poredjenje sa tradicionalnom kreditnm analizom u srpskim bankama. Najveci broj kredita u nasoj zemlji, jos uvek se odobravaju na osnovu kreditne analize sprovedene na tradicionalni nacin. Ono što se menja jesu informacije koje se koriste u procesu njenog sprovodjenja. U odnosu na sirove finansijske i druge vrste podataka, koji se redovno koriste u tradicionalnoj kreditnoj analizi, rezultati modela kreditnog rizika su refinansirani i fokusirani.

Kreatori komercijalnih modela kreditnog rizika tvrde da oni nemaju aspiraciju da njihovi modeli supstituišu tradicionalnu kreditnu analizu. Modeli ocene kreditnog rizika najviše se primenjuju pri donošenju odluka pri odobravanju kredita stanovništva. Modeli ocene rizika primenjuju se na odredjivanju rejtinga kao indikatora kreditne sposobnosti zajmotražioca. Rejting utvrdjen putem modela kreditnog rizika može se koristiti kao osnova za postavljanje internih kreditnih limita koji tangiraju strukturu kreditnog portfolija banke.

Uzrok vecine rizika je neuskladjenost aktive i pasive u bancinim bilansima. Veliki deo pasive banke plativ je po vidjenju. Aktiva banaka ima, zbog rocne transformacije, drugacije tokove dospeca. Zbog toga je rizik nelikvidnosti banke veci nego kod tipicnog industrijskog i trgovackog preduzeca. Visok rizik nelikvidnosti koji je ugradjen u bilansnu strukturu standardne komercijalne banke cini ovu delatnost jako osetljivom na promene u konjukturi privrednih aktivnosti i na promene u institucionalnom okruženju. Identifikacija, merenje i relativizacija rizika uobicajeni su danas u nizu veoma formalizovanih metoda. Razvijene tržišne privrede poseduju ne samo široku informacioni sistem koji tome doprinosi, vec i veoma razudjenu institucionalnu strukturu koja vrši analizu ili podržava analizu rizika (analizu rizika i slicno). Takodje, na medjunarodnom planu se preduzimaju akcije i standardizuju metodi posmatranja rizika, kao i odgovarajuca regulasanje bankarskog poslovanje u vezi sa rizicima.

Upravljanje rizikom dobija posebnu važnost u savremenim uslovima stalnih promena u bankarskom okruženju i u organizaciji i poslovanju banaka koji donose veoma izrazenu rizicnost. Nase banke ne mogu ostati imune na ovaj trend razvoja, kao i na potrebu za kontrolu rizika koji taj razvoj nosi. To potencira i proces deregulacije privrednog i bankarskog sistema, ali i naglašena nestabilnost uslova u kojima se ovaj proces realizuje. Sama priroda bankarskog poslovanja nije jedini osnov potrebe za upravljanjem rizikom.

Uticaj koji banka vrsi na monetarni sistem zemlje, moguce konsekvence negove destabilizacije koji bi stecaj makar jedne banke mogao da ima, uticaj na rentabilnost preduzeca, potreba za obezbedjivanjem sredstava za krupne poduhvate, stepen unutrasnje koncentracije sredstava i slicno, su neki od dodatnih razloga koji ilustruju navedenu potrebu. Za banku je, veoma je bitno da istraži rizike koji dolaze iz okruženja i sopstvenih poslovnih aktivnosti, odredi stepen rizika koji može da podnese, konroliše rizike kojima može biti izložena i da ih svede u prihvatljive okvire.

Merenje rizika odnosi se na merenje obima potencijalnih gubitaka koji iz poslovanja banke moze nastati. Posto je rec o manifestaciji buducih dogadjaja, kvalifikacija rizika je nužno neodredjena. Da bi se izbegla neodredjenost, rizik se obicno meri preko obima i ucestalosti gubitaka u proslosti. Posto se uslovi u kojima se poslovanje banaka obavlja neprestano menjaju i imajuci u vidu stalnu mogucnost operacionalnog rizika i tako odredjivanje verovatnoce i obima rizika je veoma uslovno.

Srpsko bankarstvo doživljava transformaciju koja se ostvaruje u sklopu privredne reforme, ali i znacajnim promenama u ekonomskom i finansijskom okruženju. Veoma bitni zadaci koji treba da se realizuju kao proces prestruktuiranja bankarskog sektora u celini je približavanje tradicionalnog bankarstva savremenom bankarstvu i preuzimanje, na bazi iskustava, najkvalitetnijih metoda u primeni i izradi kreditne analize pri cemu bi se izvrsila diverzifikacija rizika na dva nacina: portfolio diverfikacija i geografska diverfikacija.

U kreditnoj analizi bankarstva u Srbiji postoje evidentne razlike u odnosu na savremene metode analize koje se primenjuju u bankarstvu razvijenih zemalja. Zbog toga u eseju prikazali smo bolji model kreditne analize-kao što je model u americkom bankarstvu, koji bi smanjio gubitke u srpskim bankama na poslovima zajma.

Analiza ocene boniteta preduzeca koja se primenjuje u americkim bankama i stvaranje neophodnih preduslova za primenu u srpskim bankama, ima za cilj smanjenje gubitaka na poslovima kreditiranja i što optimalnijeg prilagodjavanja trzisnim uslovima. Zakljucki koje mozemo da izvedemo su:

• •    Sistem kreditne analize u bankarstvu Srbije je neadekvatan i treba stvoriti neophodne preduslove koji bi doprineli njegovom poboljšanju;

• •    Analiza ocene boniteta preduzeca koja se primenjuje sada u Srbiji nije dovoljno efikasna i potrebno je poboljšati ovu metodologiju, što bi doprinelo efikasnijoj kreditnoj analizi i ujedno i efikasnijem poslovanju u bankama;

• •    Banke i krediti u srpskoj privredi igraju bitnu ulogu, ali bi ta uloga bila i veca sa uvodjenjem efikasnije ocene kreditne analize i ocene boniteta preduzeca;

Predlozi za poboljšanje kreditne analize u srpskim bankama:

Krediti i svi drugi instrumenti moraju biti podložni merama monetarne politike i nadzoru;

• •    Povecanje trzisnog ucesca treba da predstavlja rezultat ekonomskog rasta;

• •    Obezbediti transparentnost vlasnistva u bankama i preduzecima;

• •    Obezbediti kompletnu pravnu osnovu i tehnicke kapacitete u pružanju revizorskih usluga;

• •    Potrebno je poboljšati kvalitet supervizije banaka kako bi se pravilno ocenili rizici plasmana u bankarskom sektoru, ukljucujuci NPL;

• •    Rast kredita i ukupnog obima finansiranja ne sme da poveca rizike i mora da bude uskladjen sa održavanjem finansijske stabilnosti;

5.    Zakljucak

Na bazi navedenih istrazivackih modela i analitickih instrumenata dokazali smo sve predpostavke o nedovoljno efikasnosti kreditne analize u bankarstvu Srbije i dali smo predlog mera za njeno poboljsanje domacim bankama.

U SAD se banke tokom prethodnih decenija razvijaju usred strukturnih promena. Federalni ustav SAD odobrava da federalna i vlada federalnih drzava regulusu banke. Odredjene drzave zabranjuju otvaranje filijala cime ohrabruju i podrzavaju osnivanje velikog broja malih jedinicnih banaka. Od sedamdesetih godina XX veka se ubrzava evolucija bankarskog sistema SAD. Osamdesetih godina prošloga veka donet je Zakon o deregulaciji kontrole depozitnih institucija i monetarne kontrole. Glavni cilj bio je da se unapredi monetarna kontrola, te da se ujednace ovi troskovi medju depozitnim institucijama. Istovremeno je trebalo omoguciti malim stedisama da ostvare tržišne profitne stope, uz sniženje konkurentnih nejednakosti medju finansijskim institucijama razlicite snage.

Glavne promene su bile:

AMERICAN BANKING CHARACTERISTICS -CREDIT AND RISK ANALYSIS

Sladana Neogradi