Картошкани органик усулда назорат қилиш

Автор: Паттаев А.А.

Журнал: Экономика и социум @ekonomika-socium

Рубрика: Основной раздел

Статья в выпуске: 8 (87), 2021 года.

Бесплатный доступ

Ушбу мақолада картошка етиштиришда микробиологик биопрепаратларни қўллаган ҳолда органик махсулот етиштириш бўйича тажрибалар ўтказилди. Шунингдек, тадқиқот натижаларидан тупроқ унумдорлигини ошириш, ўсимликларни биологик азотга бўлган талабини яхшилаш ҳамда қишлоқ ҳўжалик экинларининг ҳосилдорлигини оширишда қўллаш мақсадга мувофиқлиги ўрганилди. Бундан ташқари мақолада Rhizobium, PGPR, Bacillus subtillis бактериялари билан картошка етиштиришда сўнгги ютуқлари хақида умумий маълумот берилган.

Rhizobium, PGPR, Bacillus subtillis, Phitophtora infestans, Rhizoctoniya solani, Streptomyces scabies.

Короткий адрес: https://sciup.org/140254836

IDR: 140254836

Текст научной статьи Картошкани органик усулда назорат қилиш

Органик дехқончилик орқали махсулот етиштиришда одатда органик ва табиий махсулот ва тирик организмлар воситаси билан яратилган препаратлардан фойдаланиш асосида нафакат барча турдаги қишлоқ хўжалик экинларини етиштиришни йўлга қўйиш тушунилади.

Маълумки, микроорганизмлар асосида яратилган биопрепаратлар юқори самарали, экологик тоза органик ўғит бўлиб, у қишлоқ хўжалик экинларини хосилдорлиги, махсулот сифати ва тупроқдаги мавжуд фосфор захираларини ўсимлик ўзлаштира оладиган формага ўтказиб ўсимликларни фосфорга бўлган талабини ҳам қисқартиради.

Улар тўғридан-тўғри фитогормонларни ишлаб чиқариш ёки билвосита турли хил бирикмалар синтези орқали патогенларни агрессивлигини камайтириб, илдизларнинг ривожланишини кучайтиради. (BENIZRI ва бошқ., 2001).

PGPR (plant growth-promoting rhizobacteria) ўсимликларнинг ўсишини таъминловчи ризобактериялар деб номланган ризобактериялар билан ўсимликларни илдизларини инокуляциялаш орқали экинлар биомассаси ва ҳосилдорликни ошириши (Fallikand Okon 1996; De Freitas va Germida 1990), ширин картошка ва мойли экинларни етиштиришда ижобий таъсири [Singx va Bxargava 1994; Kl oepperet al. 1988], шунингдек, илдиз морфологиясини ўзгартириши [Frommel ва бошқ. 1991]. Levanony va Bashan (1989) лар томонидан тадқиқ этилган.

Хулоса ўрнида ризобактерилар асосида яратилган биопрепаратлар ўсимликлар ўсиб ривожланишига ижобий таъсир этиб, табиий ва қишлоқ хўжалик экотизимларида юқори аҳамиятга эга.

Тадқиқотни мақсади. Тадкикот ишидан максад тупрокни экологик холатини яхшилаш оркали к/х экинларидан органик махсулот олишдан иборат. Тажрибалар Андижон вилояти Пахтаобод туманидаги “Хожи-Абдулхай” фермер хўжалигида 2019 йилда амалга оширилди. Тажриба учун танлаб олинган экин майдони 2000 м2 ни ташкил этиб, уруғ нормаси 610 кг хисобида сарфланди.

Органик махсулот етиштиришда Rhizobium radiobacter-36 бактерия штамми суспензиясидан фойдаланилди. Бактерия штаммини ўстириш учун: (г) NaCI-0,2. KH 2 PO 4 -0,2. MgSO 4 -0,2. Дрожжи-15. Мел-5, сахароза -20, дист. сув-1л. рН-6.8±0.2 термостатда 28 оС хароратда 150 айлана / тезлиги, - Bacillus subtillis бактериясини МПА озиқа мухитида ўстирилди, бунда 10 гр пептон, 40 гр глюкоза хисобида 20 минут автоклавда 0.5 атмосфера босимида стерилизация қилинди.

Картошкани экиш 70х25х1 схемасида уруглик туганакларнинг ниш узунлиги 18-2.2 см узунликда экилди. Уруғлар экишдан олдин бактерия билан инокуляцияланди. Уруғлик тупроқнинг 10-12 см қатлами 3-4 оС қизиган даврда 07-мартда 10-11 см чуқурликда уруғлик туганаклар экиладиган уялар гектар хисобида 5 тоннадан биогумус ҳолатидаги гўнг билан бойитилди сўнг эгатлар усти полиэтилен пленка билан мулчаланди. Тажриба даласини “лотин квадрати” методи бўйича тизимли жойлаштириш схемаси асосида амалга оширилди

Туганаклардан кўчатлар хосил бўлганда енгил чопиқ ўтказилди ва қатор оралари юмшатилгандан сўнг хужайра титри 109 ҳуж/мл бўлган Bacillus subtillis ва ризобактерия лар штаммлари суспензиялари билан билан иккинчи бор ва гуллаш олдидан учинчи бор ўсимлик кўчатлари озиқлантирилди.

Хисобга олишда 1- бўлиб 11- мартда биогумусли ва Bacillus subtillis ва ризобактериялар штаммлари экилган майдонларда униб чиққани кузатилди, қийғос нихоллар 13-март Bacillus subtillis ва ризобактериялар штаммлари ва 14 март куни биогумусли экилган майдонларда кузатилди. Униб чиқишда хар бир вариантлар бўйлаб таққосланганда нихолларни пайдо бўлиши назорат вариант (15.03.2019) га нисбатан тажриба варианти (11.03.2019) да 4 кун, қийғос нихоллар ер юзига чиқишида назорат вариант (18.03.2019) га нисбатан тажриба варианти (13.03.2019) да 5 кунга фарқ қилди.

Касалликларни аниқлаш учун ҳар ўн кун ичида 2- ва 3-текширувлар турли касалликлар бўйича кузатувлар (илдизлардаги касалликларни ҳисобга олиш хосилни йиғиш вақтида) амалга оширилди. Тажриба майдонидаги касалликларга (балларда) чидамлилиги бўйича учта визуал текширув ўтказилиб натижалари 3-жадвалга туширилди.

3. жадвал. Касалликлар билан зарарланиши

Вариантлар

Замбуруғли касалликларни ифодалаш, балл.

Фитофтороз

Ризоктониоз

Оддий парша

баргларда

туганакларда

баргларда

туганакларда

туганакларда

Назорат

1

9

3

5

5

Ридомил   Голд

мц, вдг;

7

9

5

3

7

Биогумус (вермикомпост)

1

9

5

5

5

Bacillus subtillis ва ризобактерия лар штаммлари

9

9

7

7

7

3-жадвалда кўрсатилганидек вегетация даврида ўсимликларга бир қанча ноқулайликни юзага келтиради. Фитофторозга чидамлилик (9b) Bacillus subtillis ва ризобактерия лар штаммлари билан ишлов берилган вариантда картошка баргларида фитофтороз кузатилмади. Ридомил Голд мц, вдг; (7б) вариантида 10-25% гача бўлган барг юзасининг зарарланиши кузатилди. Фитофторозга паст кўрсаткич (1б) биогумус қўлланилган тажриба вариантида кузатилди, бу вариантда айрим кўчатларнинг барча баргларнинг зарарланиши ва кейин ўсимликнинг нобуд бўлиши қайд этилди, ризоктониоз, оддий парша касаллигини қўзғотувчи замбуруғни ривожланишини чегаралашда хам вариантлар бўйича Bacillus subtillis ва ризобактерия лар штаммлари билан ишлов берилган вариантда 7 балл қайд этилди. Ризоктониоз патогенига нисбатан нисбий (7б) чегаралашда, яъни барг сиртининг зарарланиш даражаси 10-25% га кузатилди.

Фойдаланилган адабиётлар:

  • 1.    Abdugafurovich, R. B., & Abdusattorovich, P. A. (2021). IMPORTANCE OF EPSS SYNTHESIZED BY MICROORGANISMS IN SOIL SALINITY AND

    PRODUCTIVITY. ResearchJet Journal of Analysis and Inventions, 2(04), 306310.

  • 2.    Юрий Таричанович Дьяков, д.б.н., зав. каф. микологии и альгологии биофака МГУ им. М.В.Ломоносова. Фитофтороз - глобальные и внутрироссийские проблемы JOURNAL/NATURE/01_2002/PHYTO.HTM

  • 3.    Diseases in crop plants can significantly impact food security (Strange and Scott, 2005), as well as production costs of food (Oerke, 2006;Savary et al.

  • 4.    The response of maize ( Zea mays ) to Azospirillum inoculation in various types of soils in the field E. Fallik & Y. Okon World Journal of Microbiology and Biotechnology volume 12, pages511–515 (1996)

"Экономика и социум" №8(87) 2021

Список литературы Картошкани органик усулда назорат қилиш

  • Abdugafurovich, R. B., & Abdusattorovich, P. A. (2021). IMPORTANCE OF EPSS SYNTHESIZED BY MICROORGANISMS IN SOIL SALINITY AND PRODUCTIVITY. ResearchJet Journal of Analysis and Inventions, 2(04), 306- 310.
  • Юрий Таричанович Дьяков, д.б.н., зав. каф. микологии и альгологии биофака МГУ им. М.В.Ломоносова. Фитофтороз - глобальные и внутрироссийские проблемы JOURNAL/NATURE/01_2002/PHYTO.HTM
  • Diseases in crop plants can significantly impact food security (Strange and Scott, 2005), as well as production costs of food (Oerke, 2006;Savary et al. 2019)
  • The response of maize (Zea mays) to Azospirillum inoculation in various types of soils in the field E. Fallik & Y. Okon World Journal of Microbiology and Biotechnology volume 12, pages511–515 (1996)
Статья научная