Knjigovodstveno obuhvatanje plaćanja uvoza putem akreditiva

Nikola Petrovic, Ana Anufrijev, Dragana Petrovic Visoka poslovna skola strukovnih studija Cacak

Rezime: Dokumentarni akreditiv predstavlja jedan od najcesce koriscenih instrumenata bezgotovinskog placanja u medunarodnom platnom prometu. Kao instrument sigurne naplate potraživanja dobavljaca i sredstvo obezbedenja interesa kupca, medunarodni dokumentarni akreditiv predstavlja predmet ugovaranja placanja izmedu izvoznika i uvoznika robe. Svrha koriscenja ovog instrumenta u medunarodnom placanju sa aspekta uvoza robe je da se uvozniku obezbede garancije u isporuci robe. Cilj potpisivanja Ugovora o akreditivu je da se rizik uvoznika koji uvozi robu od izvoznika u drugoj zemlji, svede na minimum i gotovo u potpunosti eliminise. U radu ce se prikazati primer knjigovodstvenog obuhvatanja placanja uvoza robe putem dokumentarnog akreditiva .

Kljucne reci izvoznik, uvoznik, komisionar, spediter, troskovi, provizija, dokumentarni akreditiv, akreditivna banka, avizirajuca banka, konfirmirajuca banka

UVOD

U radu se razmatra dokumentarni akreditiv, kao instrument medunarodnog placanja na osnovu kojeg uvoznik, nalogodavac za otvaranje akreditiva, stavlja preko poslovne banke (ovlascene za obavljanje poslova platnog prometa sa inostranstvom), odreden iznos deviza na raspolaganje izvozniku (trecem licu) - korisniku akreditiva. U poslovima uvoza robe analizirace se faze placanja obaveza po osnovu uvoza robe, kao i uloga osnovnih nosioca izvozno - uvoznih poslova, komisionara, speditera i drugih ucesnika. U radu se, pored ostalog ukazuje na to kako se vrši vrši otvaranje dokumentarnog akreditiva, ko su subjekti i koje se sve vrste dokumentarnih akreditiva koriste u medunarodnoj trgovini. Prikazace se kako se vrsi placanje uvoza robe putem dokumentarnog akreditiva, kao instrumenta izmirenja obaveza prema inopartneru i na osnovu toga ce se izvrsiti njegovo knjigovodstveno obuhvatanje preko racuna “Dvvinni akreditiv”.

Glavni argument u radu je akreditiv. To je strogo formalan instrument, na osnovu kojeg se svi ucesnici u akreditivnom poslovanju moraju tacno pridrzavati uslova koji su definisani ugovorom o medunarodnoj kupoprodaji, u pogledu izvrsenja obaveze placanja domaceg preduzeca (uvoznika) inopartneru (izvozniku). Kao jedan od najcesce koriscenih instrumenta u platnom prometu, akreditiv pruža sigurnost ugovornim stranama (domacem preduzecu u svojstvu uvoznika i stranom preduzecu u svojstvu izvoznika robe). Knjizenje placanja putem dokumentarnog akreditiva u medunarodnom platnom prometu se vrsi zaduzenjem racuna “Devizni akreditiv” za ugovorenu vrednost i po završetku akreditivnog posla, za isti iznos, racun “Dciizn i akreditiv” se odobrava. 2

Rad se sastoji iz sledecih 5 tematskih celina: l.Uvod; 2. Osnovni nosioci izvozno - uvoznih poslova; 3. Uloga komisionara, špeditera i drugih ucesnika; 4. Placanje obaveza po osnovu uvoza robe (4.1. Dokumentarni akreditiv kao instrument izmirenja obaveza prema inopartneru; 4.2. Placanje uvoza robe putem dokumentarnog akreditiva) i na kraju, 5.

Zakljucak.

1.    Osnovni nosioci izvozno-uvoznih poslova

Poslovi uvoza robe, uz poslove izvoza, cine osnovne sadrzaje spoljnotrgovinskih poslova. Osnovni nosioci uvoznog i izvoznog posla su:

• 1.    proizvodna preduzeca, koja obavljaju uvoz i izvoz u svoje ime i za svoj racun. Ova preduzeca direktno zakljucuju ugovor o medunarodnoj kupoprodaji, sa stranim partnerom.

• 2.    trgovinska preduzeca , koja uvoze ili izvoze robu: direktno, u svoje ime i za svoj racun, ili indirektno , u svoje ime a za tud racun.

Proizvodno preduzece se u izboru nacina obavljanja spoljnotrgovinskog posla (direktno ili indirektno) može opredeliti prema jednoj od dve varijante (mogucnosti):

• •    da samostalno organizuje uvoz-izvoz, kada raspoložive finansijske i druge resurse, umesto da usmerava u unapredenje proizvodnje, dodatno opterecuje poslovima uvoza (izvoza),

• •    da posao uvoza-izvoza prepusti drugome, svome posredniku-komisionoj firmi, koja je registrovana za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa, u svoje ime, a za tud racun.

2.    Uloga komisionara, speditera i drugih ucesnika

Proizvodno preduzece se u izboru nacina obavljanja spoljnotrgovinskog posla najcesce opredeljuje za varijantu indirektnog uvoza. Proizvodac ce posao zakljucivanja ugovora o uvozu prepustiti komisionaru, kako bi se mogao posvetiti unapredenju proizvodnje.

Komisionar eengi commission, punomoc, ovlascenje, nagrada za posredovanje prilikom kupoprodaje - provizija; commissioner, opunomocenik, poverenik) je posrednik koji radi po nalogu nalogodavca. To znaci da se moze pojaviti kao izvoznik ili uvoznik. Komisione firme su najcesce specijalizovane za izvoz - uvoz pojedinih vrsta robe, za koje postaju dobri poznavaoci trzista. Kao izvoznik - uvoznik, komisiona firma naplacuje izvoz i placa uvoz robe. Ugovorom izmedu komisionara i komitenta moze biti utvrdena obaveza komisionara da placa Spediterske usluge, transportne troškove, osiguranje, carinske dažbine i dr. Tek po realizaciji izvoza - uvoza, naplatice od svog komitenta sve troskove, proviziju i kamatu (ako je kreditirao komitenta).

Spediter i drugi ucesnici. Po zakljucenju ugovora o uvozu, sledi realizacija samog kupoprodajnog posla. U tom pogledu, komisionar ce se najverovatnije ponasati kao i proizvodac. Proizvodac je posao zakljucivanja ugovora o uvozu prepustio komisionaru, kako bi se mogao posvetiti proizvodnji. Logiku proizvodaca sledice i komisionar. On ce posao fizicke realizacije ugovora o uvozu prepustiti spediteru, sa kojim ce zakljuciti ugovor o spediciji. To ce uciniti da bi se mogao posvetiti zakljucivanju novih ugovora o uvozu (i izvozu). Ugovorom o špediciji, špediter postaje komisionar, a komisionar (uvoznik) postaje komitent. Špediter se brine i nadgleda obavljanje svih poslova koji se mogu pojaviti tokom dopremanja robe do njenog odredišta.

Nakon zakljucenja ugovora o spediciji, Spediter ce izvrsiti preostale radnje koje su uslov fizicke realizacije ugovorenog posla, sto ce uciniti u zavisnosti od tipa transportne klauzule. Npr, ako je ugovorena cena uvezene robe po paritetu FCA: Franko prevoznik... (ugovoreno mesto), izvoznik ima obavezu da robu preda prevozniku, koga je uvoznik imenovao, u naznacenom mestu (npr. ispred skladista izvoznika). Po tom paritetu, spediter uvoznika nalazi prevoznika i zakljucuje ugovor o prevozu, potom ugovor o osiguranju i dr.

Po ulasku na carinsku teritoriju zemlje uvoznice, roba podleže carinjenju. Carinski obveznik je uvoznik, a špediter se pojavljuje kao njegov zastupnik, jer deluje u ime i za racun kupca. Sa carinjenjem robe i njenom dostavom proizvodnom preduzecu (kao nalogodavcu uvoza robe), prakticno se zavrsava proces fizicke realizacije ugovora o uvozu. Nakon toga, spediter je duzan da polozi racun svom komitentu (komisionom preduzecu), tako sto ce dokumentovati izvrsenje poverenog mu zadatka. Spediter ce od svih ucesnika ukljucenih u izvrsenje uvoza prikupiti racune, priznanice, potvrde, polisu, tovarni list i sl, da bi, potom, ispostavio svom nalogodavcu fakturu troskova, radi naplate. On ce pripremiti dopis komisionom preduzecu, koji ce zajedno sa fakturom, spiskom dokumenata i dokumentima, proslediti na dalje koriscenje.

Komisionar je takode imao odredene izdatke koji su nastali u vezi sa konkretnim uvoznim poslom, kao što su troškovi istraživanja inotržišta, troskovi zakljucivanja ugovora i sl. On ima pravo i na nagradu za svoje angazovanje. Zato ce on po dobijanju obracuna troskova od svog speditera i nakon dopremanja robe proizvodnom preduzecu, ispostaviti fakturu kojom ce obuhvatiti: vrednost uvezene robe, komisionu proviziju i troskove drugih ucesnika, angazovanih posredstvom speditera.

Nakon isplate od strane proizvodnog preduzeca, komisionar ce pokriti sopstvene troskove, a preostala novcana sredstva preneti na tekuci racun speditera, iz kojih ce biti refundirani trokovi ostalih ucesnika.

3.    Placanje obaveza po osnovu uvoza robe

Nabavkom osnovnih sredstava, materijala, robe i usluga, nastaju obaveze prema inodobavljacima. Novcane obaveze se ne izvrsavaju u trenutku prijema sredstava, vec pre ili posle toga, zbog cega se moze reci da se proces nabavke odvija u dve odvojene faze:

• 1.    faza - faza prijema materijalnih vrednosti i

• 2.    faza - faza isplate obaveza prema dobavljacima.

Placanje uvoza moze biti izvrseno na jedan od dva nacina, shodno zakljucenom ugovoru:

• •    gotovinski, koji se izvrsava isplatom efektivne valute. Ovaj nacin placanja se retko primenjuje u praksi, a u slucaju njegove primene, knjizenje se izvrsava zaduzivanjem racuna DobavT/aci ” (smanjuju se obaveze prema dobavljacima) i odobravanjem “Deviznogracuna” i

• •    bezgotovinsk i (najcesci) koji se ostvaruje posredstvom banaka, primenom odredenih instrumenata placanja. Bezgotovinsko placanje gotovih prozvoda i usluga izvršava se kao:

• 1.    placanje pre isporuke, tzv. avansno placanje;

• 2.    placanje u toku isporuke. Kao instrument placanja uobicajeno je koriscenje dokumentarnog akreditiva;

• 3.    placanje posle isporuke, do isteka ugovornog roka, koje moze biti realizovano kao:

• 4.    placanje sa rokom duzim od ugovornog roka placanja (duzim od 15 dana)

• 3.1.    Dokumentarni akreditiv kao instrument izmirenja obaveza prema inopartneru

o -promptno placanje ili placanje odmah po prijemu robe ili po izvršenju isporuke o -placanje u uobicajenom ugovornom roku do 15 dana (od dana prijema robe ili isporuke).

Za promptno placanje ili za placanje koje se izvrsava pre isteka ugovornog roka, dobavljac moze odobriti kupcu kasa skonto.

U zavisnosti od roka placanja, ugovara se i nacin placanja. Regulisanje nacina placanja i obezbedenja naplate u spoljnotrgovinskim poslovima cine kljucne odredbe svakog ugovora o medunarodnoj kupoprodaji. Jedan od najcesce koriscenih instrumenata bezgotovinskog placanja u medunarodnom platnom prometu je medunarodni dokumentarni akreditiv .

Dokumentarni akreditiv je jedan od najcesce koriscenih instrumenata bezgotovinskog placanja u medunarodnom platnom prometu Oko 80% ukupnih medunarodnih placanja pokriveno je ovim instrumentom, s obzirom na sigurnost koju on pruža u zaštiti interesa :

• •    kupca robe (klijenta banke - nalogodavca za otvaranje akreditiva, koji iz bezbednosnih razloga trazi placanje putem ovog instrumental da ce dobiti robu kako je i ugovorio, bez rizika sto placa nesto, sto jos nije dobio niti video i

• •    prodavcu robe (korisniku akreditiva): on ima sigurnost da ce naplatiti isporucenu robu, ako je prezentirao dokumenta u skladu sa uslovima iz akreditiva.

Akreditiv potice od latinske reci „accreditivum“ u znacenju punomocja jednog lica (banke), da po nalogu drugog lica (uvoznika) izvrsi placanje trecem licu (izvozniku). Dokumentarni akreditiv je instrument medunarodnog placanja kojim uvoznik, kao nalogodavac za otvaranje akreditiva, stavlja preko poslovne banke (ovlascene za obavljanje poslova platnog prometa sa inostranstvom), odreden iznos deviza na raspolaganje izvozniku (trecem licu)-korisniku akreditivnog iznosa. Kupac nalaze banci da prodavcu plati naznacen iznos novca pod uslovom da ovaj, o roku, podnese odgovarajuca dokumenta, kojima dokazuje da je izvrsio obavezu isporuke robe.3 Akreditivi koji se otvaraju za placanje nabavke razlicitih vrsta sredstava, materijala i robe, mogu biti iskorisceni samo uz prezentaciju odredenih dokumenata, zbog cega postaju dokumentarni akreditivi. U nalogu za otvaranje akreditiva, nalogodavac navodi listu dokumenata koji se moraju prezentovati banci, da bi se izvšila isplata akreditivne sume. Ta lista preuzima se iz ugovora o kupoprodaji. Banka ce izvršiti pregled kompletnosti i ispravnosti dokumenata, da bi utvrdila da li dobavljac (kao korisnik akreditiva) ispunjava sve uslove za isplatu akreditivne mase. Ukoliko prezentira dokumenta koja ne odgovaraju uslovima iz akreditiva, banka je dužna da odbije honorisanje takvih dokumenata, odnosno da stavi rezervu na ta dokumenta. Rezervu sa dokumenata može skinuti samo kupac.

Subjekti u realizaciji akreditivnog posla su:

• •    Nalogodavac (uvoznik robe). To je lice koje daje nalog za otvaranje akreditiva, i sa kojim poslovna banka zakljucuje ugovor o otvaranju akreditiva;

• •    Korisnk akreditiva iizvzznik robe). To je lice u ciju korist se otvara akreditiv, koje stice pravo naplate odredenog novcanog iznosa, nakon prezentovanja dokumenata kojima se dokazuje da je roba otpremljena kupcu;

• •    Akreditivna banka. To je poslovna banka koja otvara akreditiv, u svoje ime, po upustvima koje je rezident dostavio u nalogu za otvaranje akreditiva, a u korist treceg lica (izvoznika robe)-korisnika akreditiva. Akreditivna banka je najcesce poslovna banka u kojoj nalogodavac ima otvoren devizni racun;

• •    Avizirajuca Oobavestavajuca) banka. Ona preuzima obavezu obaveštavanja korisnika akreditiva da je otvoren akreditiv u njegovu korist. Tom prilikom, šalje mu obaveštenje o uslovima iz naloga uvoznika za otvaranje akreditiva. Najcesce je to korisnikova poslovna banka;

• •    Isplatna banka - banka koja je ovlascena od strane akreditivne banke da izvrši isplatu akreditivnog iznosa nakon prijema i pregleda dokumenata, utvrdenih ugovorom o kupoprodaji i naznacenih u nalogu za otvaranje akreditiva. Najcesce je to korespodentna banka ili poslovna banka kod koje izvoznik ima otvoren racun;

• •    Konfrmirajuca (potvrdujuca) banka. Ona preuzima cvrstu obavezu (kao i akreditivna banka) da izvrši isplatu, ukoliko to ne može da ucini nalogodavac niti njegova akreditivna banka. Najcesce je to poslovna banka izvoznika.

Po dobijanju naloga za otvaranje akreditiva, poslovna banka zakljucuje ugovor o otvaranju akreditiva. Poslovna banka može otvoriti akreditiv nalogodavcu, uz odlozeno polaganje pokrica (npr. najkasnije 7 dana pre dospeca placanja prema izvozniku). Tada je rec o otvaranju nepokrivenog akreditiva, koje banke uslovljavaju obezbedenjem hipoteke. U nalogu za otvaranje akreditiva poslovnoj banci, nalogodavac mora precizno da naznaci o kojoj je vrsti akreditiva rec. U medunarodnoj trgovini srecu se razlicite vrste dokumentarnih akreditiva:

• 1.    u zavisnosti od zemlje porekla uvoznika (kao nalogodavaca za otvaranje akreditiva) i njihovih poslovnih banaka:

• a)    nostro (uvozni) akreditiv. To je akreditiv koji otvaraju domace banke, po nalogu preduzeca, kao uvoznika, u korist inopartnera (izvoznika);

• b)    loro (izvozni) akreditiv. To je akreditiv koji otvaraju inostrane banke, po nalogu inostranih preduzeca, kao uvoznika, u korist nasih preduzeca (izvoznika).

• 2.    prema opozivosti:

• a)    opozivi akreditiv. Za opozivi akreditiv je karakteristicno da akreditivna banka, može u svakom trenutku, opozvati tj. izmeniti ili poništiti akreditiv, po nalogu nalogodavca (uvoznik). Prakticno, opozivi dokumentarni akreditiv ne obavezuje nalogodavca ni banku, prema korisniku akreditiva; ⁴

• b)    neopozivi akreditiv . Neopozivi akreditiv je akreditiv koji se ne može opozvati bez saglasnosti korisnika akreditiva. Neopozivi dokumentarni akreditiv može biti:

• -    potvrden (konfirmirani) akreditiv. To je akreditiv kojim, pored akreditivne banke, druga (konfirmirajuca) banka potvrduje, odnosno preuzima obavezu isplate akreditivnog iznosa, ukoliko akreditivna banka ne bude u stanju da izvrši predmetnu isplatu. Ovaj akreditiv se otvara ukoliko se korisnik i nalogodavac akreditiva nedovoljno poznaju, tj. ukoliko korisnik nema dovoljno poverenja u nalogodavca ili u njegovu poslovnu banku. U tom slucaju, korisnik trazi da druga banka, najcesce korespodentna ili njegova poslovna banka, potvrdi i, na taj nacin, dodatno preuzme obavezu placanja akreditivnog iznosa, po urednoj prezentaciji dokumenata. U situaciji potvrdenog akreditiva, konfirmirajuca banka je najcesce isplatna banka. Obavezu placanja ona izvrsava na osnovu pokrica koje je dobila od akreditivne banke ili ce tu isplatu izvrsiti i u slucaju kada nije dobila pokrice, sto bi bilo kreditiranje domace banke od strane konfirmirajuce banke.

• -    nepotvrden (nekomirmirani) akreditiv. To je akreditiv po kome obavezu placanja akreditivnog iznosa ima samo akreditivna banka.

• 3.    prema dospecu naplate. Rok vaznosti akreditiva ne mora biti rok placanja po akreditivu. Rok vaznosti akreditiva je krajnji datum za prezentaciju dokumenata na naplatu. Akreditivi podležu jednoobraznim pravilima i obicajima za dokumentarne akreditive koje je izdala Medunarodna trgovinska komora u Parizu. Prema Jedinstvenim pravilima i obicajima za dokumentarne akreditive, rok vaznosti akreditiva iznosi 21 dan, od dana fakturisanja, odnosno otpreme robe. Smatra se da to predstavlja dovoljno vremena da korisnik akreditiva prikupi i svojoj ili akreditivnoj banci, prezentuje zahtev za placanje, zajedno sa akreditivnim dokumentima. Zato je uobicajen rok vaznosti akreditiva 21 dan od datuma otpreme robe, mada se moze ugovoriti i kraci ili duzi rok: u zavisnosti od vremena koje je izvozniku potrebno za prikupljanje dokumenata, kao i od vremena koje je kupcu potrebno za uplatu pokrica, devizne ili dinarske protivvrednosti. Za razliku od roka vaznosti, rok placanja po akreditivu može biti na dan prezentacije dokumenata ili sa odloženim rokom. U skladu s tim, razlikuju se:

Za korisnika akreditiva, najpovoljnije je otvaranje neopozivog i potvrdenog dokumentarnog akreditiva, jer stice sigurnost da ce mu banka isplatiti akreditivnu sumu do roka važnosti akreditiva.

• a)    akreditivpo videnju. To je takav akreditiv kod koga akreditivna banka preuzima obavezu prema korisniku da isplatu akreditivnog iznosa izvrsi neposredno po podnosenju utvrdenih dokumenata;

• b)    rocni akreditiv (akreditiv sa odgodenim placanjem). To je slucaj kada akreditivna banka preuzima obavezu da korisniku akreditiva isplati akreditivni iznos naknadno, a ne sa trenutkom podnošenja dokumenata na naplatu. Ova vrsta akreditiva odgovara uvozniku, jer sa bankom moze ugovoriti prolongiranje obaveze novcanog pokrica akreditiva.

Dokumentarni akreditiv se otvara telekomunikacijski, putem SWIFT-a , posredstvom korisnikove poslovne banke. Ova banka ce, o otvaranju i uslovima koriscenja dokumentarnog akreditiva obavestiti svog klijenta (izvoznika). Uslove cini spisak dokumenata koje izvoznik mora da prezentuje banci, radi naplate izvoznog posla. Korisnik akreditiva (izvoznik) ce proveriti da li su uslovi za koriscenje akreditiva (iz naloga uvoznika) identicni sa uslovima koji su utvrdeni ugovorom o kupoprodaji. U slucaju neslaganja, izvoznik nece otpremiti robu za slanje sve dok se ne izvrse potrebna uskladivanja. Ukoliko je akreditiv otvoren u skladu sa dogovorenim uslovima, izvoznik ce pristupiti isporuci robe.

Najcesce koriscena akreditivna dokumenta kojima izvoznik dokazuje da je izvršio otpremanje robe i ispunio svoju ugovornu obavezu, radi naplate akreditivnog iznosa, su:

• a)    trgovacka faktura, paking liste;

• b)    transportni dokument (odgovarajuci tovarni list);

• c)    dokument o osiguranju (polisa) i dr.

• 3.2. Placanje uvoza robe putem dokumentarnog akreditiva

Nakon prikupljanja akreditivnih dokumenata, korisnik akreditiva (izvoznik) ih prezentuje banci, koja ih šalje na naplatu u domicilnu banku. Domicilna banka ce izvrsiti pregled kompletnosti i ispravnosti dokumenata, da bi utvrdila da li korisnik ispunjava sve uslove za isplatu akreditivne mase. U slucaju nesaglasnosti, odbice isplatu, odnosno stavice rezervu na ta dokumenta. Rezervu sa dokumenata može skinuti samo uvoznik robe. Nakon postignutog dogovora sa izvoznikom o reklamacijama, uvoznik može prihvatiti prezentovana dokumenta. Povodom toga, uvoznik ce uputiti pismenu instrukciju svojoj banci, na osnovu koje ce ova banka skinuti rezervu sa dokumenata i izvrsiti placanje. Radi toga, ona ce uputiti nalog (nostro doznaku) korespodentnoj poslovnoj banci, na osnovu koje ce biti placena uvezena roba. Ukoliko nalogodavac nema odgovarajuce devizno pokrice, na dan placanja iz akreditiva, banka ce iz svojih sredstava izvrsiti novcanu isplatu, a na isplacen iznos obracunace propisanu zakonsku kamatu.

Domaca poslovna banka ce svome klijentu (uvozniku) uputiti propratni dopis zajedno sa nostro doznakom, kojom dokumentuje placanje inopartneru, iz obezbedenog deviznog pokrica. Time se dokumentarni akreditiv zatvara.

U slucaju kada se akreditiv koristi kao instrument naplate izvoza robe, postupak bi bio obrnut, od toka akreditiva koji je ovde prikazan. Inostrana banka bi, na zahtev inouvoznika, otvorila loro akreditiv. Ako je pri tome rec o nepotvrdenom akreditivu, banka naplate ce biti inobanka, kod koje uvoznik ima otvoren racun. U tom slucaju, strana banka bi uputila loro oznaku, domacoj banci, kojom bi strano preduzece platilo uvoz robe.

Da bi se otvorio akreditiv, kupac mora da deponuje sa svog tekuceg racuna na poseban racun, iznos novcanih sredstava koji je jednak obavezi koju on ima pre ma inodobavljacu. Deponovana novcana sredstva, u visini ugovorene vrednosti uvozne robe, vode se na posebnom racunu „Devizni akreditivi“. 5 Izdvajanje sredstava vrsi se sa deviznog racuna preduzeca uvoznika. U praksi je najcesci slucaj da proizvodno preduzece, kao krajnji korisnik uvoznik robe, stavlja na raspolaganje novcana sredstva, uplatom na devizni racun komisionara, radi novcanog obezbedenja akreditiva. Bila bi izvršena uplata ugovorene vrednosti robe, iako roba ne samo da nije primljena, vec nije ni otpremljena za izvoz, od strane inodobavljaca. To bi bilo dobro resenje ne samo za komisiono preduzece, jer ne bi morao da mobilise sopstvena novcana sredstva za te potrebe, vec i za krajnjeg korisnika, jer ce izbeci placanje kamate na ta sredstva, koja bi od njega zahtevao komisionar. Tako dobijena sredstva, komisiono preduzece bi proknjizilo u korist “Deviznog racuna”. Za komisionara, po osnovu uplacenog avansa, nastaje obaveza prema preduzecu krajnjem korisniku uvozne robe. Ovu obavezu, uvoznik ce proknjiziti odobravanjem racuna “Kupci u zemlji”.6

Po dobijanju obaveštenja da je otvoren dokumentarni akreditiv na njegovo ime, izvoznik zna da je za njega rezervisan odreden novcani iznos, koji ce mu biti isplacen nakon izvoza ugovorene vrednosti robe i to treba da dokaze odgovarajucim dokumentima. U momentu otvaranja akreditiva, knjizenje se sprovodi zaduzivanjem racuna “Devizni akreditivi” i odobravanjem “Deviznogracuna”?

Primer:

• 1 . Proizvodno preduzece „A“ uputilo je nalog za uvoz mirisnih materija. neophodnih za proizvodnju raznih vrsta likera, komisionom preduzecu „B“, u kolicini od 200 LT. Roba je u robnom rezimu LB. Komisiono preduzece je, postupajuci po nalogu proizvodnog preduzeca, zakljucilo ugovor sa svajcarskim preduzecem o uvozu repromaterijala, u iznosu od 2.000 evra, u svoje ime a za tud racun. Ugovorne strane su se dogovorile da se placanje uvoza izvrsi putem neoponivog dokumentarnog akreditiva. Proizvodno preduzece „A“, kao krajnji korisnik uvozne robe, izvrsio je uplatu ugovorenog iznosa, na devizni racun komisionog preduzeca (200.000 RSD; 1 evro = 100 RSD).

• 2 .Komisiono preduzece je uputilo nalog poslovnoj banci (ovlascenoj za obavljanje poslova platnog prometa sa inostranstvom) za otvaranje neopozivog dokumentarnog akreditiva, ino - prodavcu, u iznosu od 200.000 RSD (200.000 RSD; 1 evro = 100 RSD). Na osnovu izvoda sa deviznog

• 3 .Banka obavestava uvoznika (komisiono preduzece) da je inopartner otpremio robu i da je, na osnovu podnetih dokumenata, iskoristio dokumentarni akreditiv tj. naplatio ugovorenu fakturnu vrednost, od svoje banke.

• 4.Banka je naplatila 8% na ime provizije za otvaranje dokumentarnog akreditiva.

• 5. Komisionar je od speditera primio fakturu, sa obracunatom spediterskom provizijom i ukalkulisanim troskovima ucesnika koje je spediter ukljucio u fizicku realizaciju ugovorenog posla, prema sledecem:

racuna, a u skladu sa nalogom preduzeca „B“, poslovna banka je otvorila neopozivi dokumentarni akreditiv.

• •    špediterska provizija............................................................................1.000 RSD

• •    carinski dug (carina, PDV, nadaknada za carinski pregled robe i r.).......................................................................................................... 38.000 RSD

• •    troškovi prevoza..................................................................................15.000

RSD

• •    troškovi osiguranja robe.......................................................................4.000 RSD

• •    kamata………….................................................................................... 2.000 RSD

60.000 RSD

• 6.    Uvoznik je, po prijemu fakture od svog komisionara (od špediterskog preduzeca), zaracunao komisionu proviziju od 2%, na ugovorenu vrednost uvoza. Uvoznik je formirao fakturu svih troškova, nastalih po osnovu izvršenog uvoza arome likera. Istu je, potom, ispostavio proizvodnom preduzecu (po cijem je nalogu izvrsen predmetni uvoz) radi naplate.

• 7.    Prema izvodu banke, proizvodno preduzece „A“ je, po prijemu robe izmirilo preostale obaveze placanja prema komisionom preduzecu, po osnovu uvoza repromaterijala.

SVEGA:

Date poslovne promene proknjižiti sistematski i hronološki u knjigovodstvu uvoznika (komisionog preduzeca).

Faktura troškova uvoza robe koju je komisionar dostavio proizvodnom preduzecu „A“, radi naplate uvezene robe (poslovna promena br.7):

• a)    Fakturna vrednost robe....................................................200.000 RSD

• b)    Provizija banke....................................................................16.000 RSD

• c)    Obracunati troskovi speditera:

• •  špediterska provizija......................................................1.000RSD

• •  carinski dug...................................................................38.000RSD

• •  troškovi prevoza.............................................................15.000RSD

• •  troškovi osiguranja robe..................................................4.000RSD

• •  kamata.............................................................................2.000RSD

Svega: 60.000 RSD

• d)    Komisiona provizija................................................................4.000RSD

Ukupno.......................280.000RSD

Konacan obracun proizvoda komisionog preduzeca, od 280.000 din, umanjuje se za iznos avansa (200.000 din.) koji je komisionar primio od svog komitenta. Zato ce komisionar ispostaviti svom nalogodavcu (proizvodnom preduzecu) fakturu ukupnih troskova, u iznosu od 80.000 din, radi naplate (poslovna promena br. 7).

Glavna knjiga

1. Devizni racun 1)200.000 200.000 2) 3. Devizni akreditiv 2)200.000 200.000 3a) 5. Dobavljaci u inostranstvu 3a) 200.000 200.000 3) 7. Dobavljaci u zemlji _________ 60.000 5)

2.    Kupci u zemlji 6)280.000 200.000 1) 80.000 7) 4. Obracun uvozne robe 3)    200.000 276.000 6) 4)    16.000 5)    60.000 6. Tekuci racun 7 ) 80.000 16.000 4) 8 .Provizija od uvoza robe 4.000 6)

Dnevnik

Red br.	OPIS	Poziv	Iznos
			Duguje	Potražuje
1)	Devizni racun Kupci u zemlji za uplatu deviza	1 2	200.000	200.000
2)	Devizni akreditivi Devizni racun Za otvaranje akreditiva	3 1	200.000	200.000
3) 3a)	Obracun uvozne robe Dobavljaci u inostranstvu Dobavljaci u inostranstvu Devizni akreditivi Za primljena dokumenta	4 5 5 3	200.000 200.000	200.000 200.000
4)	Obracun uvoza robe Tekuciracun Za bankarsku proviziju	4 6	16.000	16.000
5)	Obracun uvoza robe Dobavljaci u zemlji Za fakturu špeditera	4 7	60.000	60.000
6)	Kupci u zemlji Obracun uvoza robe Provizija od uvoza robe Za ispostavljenu fakturu	2 4 8	280.000	276.000 4.000
7)	Tekuci racun Kupci u zemlji Za naplatu	5 2	80.000	80.000
	Zbir		1.236.000	1.236.000

ZAKLJUCAK

Na osnovu iznetog, moze se zakljuciti dokumentarnog akreditiva, kao jednog instrumenata bezgotovinskog placanja u

da je svrha koriscenja od najcesce koriscenih medunarodnom platnom

prometu, obezbedivanje sigurnosti ugovornim stranama - domace preduzece (uvoznik) ima garanciju da nece biti uskraceno za ugovorenu vrednost robe, a inopartner (izvoznik) ima garanciju akreditivne naplate.

S obzirom da se ovde radi o dokumentarnom akreditivu sa aspekta uvoza robe, svrha korscenja ovog instrumenta je da se rizik domaceg preduzeca (uvoznika) gotovo u potpunosti eliminiše. To se postiže potpisivanjem Ugovora o akreditivu, na osnovu kojeg se uvozniku obezbeduju garancije u isporuci robe, iako roba jos nije stigla do njega. Ovakav vid placanja je izuzetno znacajan u medunarodnim platnom prometu, jer obezbeduje sigurnost ugovorne strane-uvoznika na osnovu dokumenata koja mu je inopartner uputio, posredstvom korespodentnih banaka iz zemlje izvoznice i zemlje uvoznice.

Sa knjigovodstvenog aspekta, knjiženje otvaranja dokumentarnog akreditiva u uvozu robe, se vrsi tako sto se za deponovana novcana sredstva u visini ugovorene vrednosti robe otvara poseban racun “Devizni akreditivi koji se zaduzuje, a odobrava “Devizni racun” Po izvrsenom koriscenju akreditivnog iznosa, knjizi se zatvaranje dokumentarnog akreditiva, tako sto duguju “Dobavljaci u inostranstvu’, a potrazuje “Devizni akreditiv. Na osnovu, toga, zakljucuje se da je akreditivni posao po osnovu uvoza robe realizovan u iznosu koji je ugovorom o otvaranju dokumentarnog akreditiva zakljucen.