Komparativna analiza problema siromaštva u Srbiji i zemljama u okruženju

Vrsta rada: Pregledni rad

Primljeno: 04.03.2020; Prihvaceno: 03.06.2020

Rezime. Predmet istraživanja u ovom clanku je komparativna analiza stanja, uzroka i posledica siromaštva u Srbiji i zemljama u okruženju. Siromaštvo kao višedimenzionalni fenomen, sa jedne strane, podrazumeva nedovoljnost prihoda za zadovoljenje osnovnih Divotnih potreba, dok sa druge strane obuhvata i razlicite aspekte u vezi sa ljudskim pravima, kao što su: nemogucnost zapošljavanja, neodgovarajuéi stambeni uslovi i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. Usled znacajnog smanjenja privrednih aktivnosti, ali i zbog dejstva brojnih neekonomskih faktora, u Republici Srbiji i zemljama u okruženju u poslednje tri decenije došlo je do pada Divotnog standarda stanovništva i istovremenog rasta siromaštva. Rezultati istraživanja upuéuju na donošenje zaključka da su privredni rast i razvoj, uz proaktivnu ulogu države na planu unapređenja sistema socijalne zaštite, kvalitetnijeg obrazovanja i razvoja socijalnog preduzetništva, ključni faktori koji doprinose porastu zaposlenosti i Divotnog standarda, a samim tim i smanjenju stope siromaštva.

Kl j učne reci: siromaštvo, privredni rast, nejednakost, socijalna iskljucenost, Divotni standard.

1.    Uvod

Siromaštvo je veoma složen, multi-dimenzionalan i dugotrajan fenomen koji je prisutan u gotovo svakom društvu. Njega ne treba posmatrati samo kao nedostatak materijalnih resursa, vec kao mnogo kompleksniji problem koji rađa socijalnu nestabilnost i predstavlja prepreku na putu unapreEenj a životnog standarda stanovnistva.

Siromastvo u Srbij i i zemlj ama u okruženj u j e dugotraj na poj ava, uslovlj ena socij alnim i ekonomskim protivrecnostima. Raspad bivse države, ratovi, izbeglice, razaranj e privrednih resursa i neadekvatna ekonomska politika neki su od razloga koj i su uzrokovali opsti pad standarda i veliki rast sirornastva. Primenom mera ekonomske i socij alne politike u prethodnim godinama situacij a na planu sirornastva u ovim zemlj ama j e delimicno poboljsana, ali borba protiv sirornastva se i u narednom periodu mora jos intenzivnij e nastaviti sprovoEenj em aktivnosti koj e doprinose unapreEenj u kvali-teta života graEana, sa posebnim akcentom na naj ugroženij e kate-gorij e stanovnistva.

Cilj rada j e da determinise osnovne uzroke sirornastva u Srbij i i zemlj ama u okruženj u, prikaže obim i profil siromasnih i ukaže na mere i aktivnosti koj e treba preduzeti da bi se sistem podrske i pomoci siromasnima jos vise unapredio.

Iz tog razloga, u narednom periodu, u ovim državama neophodna j e implementacij a adekvatnih mera ekonomske i socij alne politike koj e bi imale pozitivan uticaj na smanj enj e sirornastva.

2.    Siromastvo u Srbiji

U Republici Srbiji, kao i u ostalim republikama bivse Jugoslavij e, do pocetka devedesetih godina eks-tremno siromastvo nij e bilo znacaj-nij e prisutno. U to vreme bruto drustveni proizvod po glavi stanov-nika iznosio j e preko 3.000 dolara, a najvecem broj u graEana su bili dostupni obrazovanj e, zdravstvena i socij alna zastita.

Pad životnog standarda stanov-nistva i rast sirornastva u Srbij i u poslednjoj deceniji 20. veka rezultat j e prevashodno velikog smanj enj a ekonomske aktivnosti. Bruto domaci proizvod (BDP) u 2000. godini, ukupno i per capita, bio j e manji od polovine nj egovog nivoa ostvarenog kraj em osamdesetih. Ovakav pad ekonomske aktivnosti posledica j e desetogodisnj e opste politicke i ekonomske krize.

Glavni neekonomski faktori ove krize bili su dezintegracij a Jugo-slavij e, rat u okruženj u, meEu- narodna izolacija zemlje i NATO bombardovanje. [Vlada RS, 2003, 5]

U periodu od 2000-2008. godine, sa uspostavljanjem makroekonomske stabilosti, realnim rastom BDP (oko 4-5% godišnje) i sa povecanjem realnih zarada i drugih primanja stanovništva, došlo je do rasta potrošnje i smanjenja siromaštva.

Medutim, sa otpocinjanjem glo-balne finansijske krize dolazi do postepenog smanjenja Divotnog standarda, odnosno porasta stope siromaštva (u 2009. godini pot-rošnja 6,6% ukupnog stanovništva je bila niža od linije siromaštva, a u 2010. godini 7,6% stanovništva je imalo potrošnju manju od defi-nisane linije siromaštva). Tokom 2011. i 2012. godine dolazi do smanjenja siromaštva, da bi u narednim godinama stopa siro-maštva ponovo porasla. [Vlada RS, 2017, 7]

Tabela 1. Osnovni pokazatelji siromaštva u Srbiji u periodu od 2009. do 2018. godine

	Linija siromaštva, RSD mesecno po potrošačkoj jedinici	Stopa siromaštva
2009	8.022	6,6
2010	8.544	7,6
2011	9.483	6,6
2012	10.223	6,3
2013	11.020	7,4
2014	11.340	7,6
2015	11.556	7,4
2016	11.694	7,3
2017	12.045	7,2
2018	12.286	7,1

Izvor' Vlada RS (2017, 7).

Trend apsolutnog siromaštva poka-zuje znacajan pad u periodu pre izbijanja ekonomske krize 2008. godine, zatim izvesno kolebanje, da bi se nivo apsolutnog siromaštva nakon toga stabilizovao. Ovo posto-jano odrDavanje nivoa apsolutnog siromaštva na blizu 7,5% stanov-ništva, ukazuje da u Srbiji postoji relativno cvrsto jezgro siromašnih, koje nije izloDeno dejstvu efektivnih politika i mera smanjenja siro-maštva.

Osnovni profil siromaštva nije se znacajnije promenio u 2018. godini u odnosu na prethodne posmatrane godine. Siromaštvo je znatno uce-stalije u vangradskim nego u gradskim podrucjima (10,4% nas-pram 4,8%), a posebno je ucestalo u regionu Južne i Istocne Srbije.

Slika 1. Stopa siromastva przma regionima, 2018. godinz

Izvor: Vlada RS [2019, 1]

Siromastvo je posebno izraženo kod lica koja žive u domacinstvima u kojima nosilac ima nizak nivo obra-zovanja ili je van tržišta rada, kao i u viseclanim domacinstvima.

U odnosu na 2017. godinu, doslo je do smanjenja stope siromastva kod dece (sa 9,5% na 7,8%), dok kod lica koja žive u dvoclanim doma-cinstvima siromastvo beleži porast (sa 5,5% na 8,1%).

Republiku pripadnost

Srbiju

Slika 2. Stopa siromastva u 2018. godini za izabrane grupe lica

Izvor: Vlada RS, [2019, 2]

Situacija na planu siromastva u Srbiji bi bila jos nepovoljnija bez socijalnih transfera. U 2018. godini socijalni transferi su smanjili stopu siromastva za 28% tj. bez socijalnih transfera 9,9% populacije bi bilo siromasno. U apsolutnim iznosima, oko 195.000 lica vise bilo bi u siromastvu. Ukoliko i penzije uracunamo u socijalni transfer, uticaj na siromaštvo je još znacajniji. Bez penzija i drugih socijalnih transfera 2018. godine oko trecine stanovništva u Srbiji raspolagalo bi potrošnjom koja nije dovoljna za pokrice egzistencijalnih potreba (36,4%). Združeni efekat penzija i drugih socijalnih transfera na smanjenje siromastva najveci je u Beogradskom regionu, a najmanji u regionu Južne i Istocne Srbije. [Vlada RS, 2019,1-4]

3.    Siromaštvo u zemljama u okruženju

U Crnoj Gori stopa rizika od siromastva u 2018. godini iznosila je 23,8%, što je za 1,4 procentna poena manje u odnosu na 2013. godinu. Takođe, trend pada pri-sutan je i kod relativnog jaza rizika od siromastva, jer je u 2013. godini vrednost ovog indikatora iznosila 39,7%, a u 2018. godini 35,3%, što predstavlja smanjenje za 4,4 procentna poena.

Nejednakost distribucije dohotka (S80/S20) smanjena je sa 8,5% koliko je iznosila u 2013. godini na 7,4% koliko je iznosila u 2018. godini. Dakle, u 2018. godini 20% građana ciji su prihodi u petom kvintilu je prihodovalo 7,4 puta vise nego 20% građana koji, po prihodima, pripadaju prvom kvin-tilu. Takođe, u posmatranom peri-odu, došlo je i do blagog smanjenja nejednakosti dohotka, jer je vred-nost Gini koeficijenta smanjena sa 38,5% koliko je iznosila u 2013. godini na 34,8% u 2018. godini. [MONSTAT, 2018, 1]

Tabela 2. Osnovni pokazatelji rizika od siromaštva i nejednakosti u Crnoj Gori

	2013	2014	2015	2016	2017	2018
Stopa rizika od siromaštva, %	25,2	24,1	24,4	24,0	23,6	23,8
Relativni jaz rizika od siromaštva,%	39,7	32,8	36,6	35,6	34,0	35,3
Nejednakost distribucije dohotka kvintilni odnos (S80/S20)	8,5	7,3	7,5	7,4	7,6	7,4
Gini koeficijent	38,5	36,5	36,5	36,5	36,7	34,8

Izvor: MONSTAT (2019, 1)

Kada se posmatra stopa rizika od siromastva prema starosti u Crnoj Gori može se zakljuciti da sa porastom godina starosti opada stopa rizika od siromastva, tako da je u 2018. godini, 32,4% dece do 17

godina i 25 % lica od 18 do 24 godine bilo u riziku od siromastva. Srednje generacije (25-64 godine) su ispodprosecno ugrožene, dok su u najmanjem riziku od siromastva građani koj i imaj u 65 i vise godina (15,3%).

Posmatrano prema polu, ne uocavaj u se znacaj ne razlike u riziku od siromastva muskaraca i žena za period od 2013 - 2018.

godine. U 2018. godini stopa rizika od siromastva kod muskaraca iznosila je 24,1% i u odnosu na stopu rizika od siromastva kod žena je veca za 0,6 procentna poena (23,5%).

Tabela 3. Stopa rizika od siromastva prema polu, %

	2013	2014	2015	2016	2017	2018
Muskarci	24,9	24,2	24,4	24,5	24,2	24,1
Zene	25,4	23,9	24,5	23,6	23,0	23,5

Izvor: MONSTAT, (2019, 5)

Stopa rizika od siromastva prema najcescem statusu aktivnosti u Crnoj Gori ukazuje da je 47,5% nezaposlenih izloženo riziku od siromastva u 2018. godini. Samozaposleni imaju vecu stopu rizika od siromastva od zaposlenih kod poslodavca (16,4% prema 6,1%), jer ova kategorija obuhvata poljoprivrednike ciji prihodi u naturi nisu ukljuceni u dohodak. Kod penzionera stopa rizika od siromastva u 2018. godini iznosila je 11,7%.

Tabela 4. Stopa rizika od siromastva prema najceséem statusu aktivnosti (18 i vise godina), %

	2013	2014	2015	2016	2017	2018
Zaposleni kod poslodavca	5,5	7,2	6,1	6,6	5,9	6,1
Samozaposleni	10,9	12,1	18,9	16,0	19,8	16,4
Nezaposleni	49,0	43,7	44,0	42,2	44,8	47,5
Penzioneri	12,1	12,4	14,2	16,4	14,4	11,7
Ostali neaktivni	30,0	32,0	33,4	32,9	31,0	31,1

Izvor: MONSTAT (2019, 5)

Ako se posmatra stopa rizika od siromastva prema tipu naselja može se primetiti da je stanov-nistvo ruralnih podrucja znatno vise suoceno sa rizikom od siro-mastva u odnosu na gradsko stanovnistvo. Stopa rizika od siromastva u gradskom podrucju u 2018. godini iznosila je 17,3%, a u ruralnom podrucju 35,6%. Ovoj razlici doprinosi i neukljucivanje dohotka u naturi, koji je znatno važniji u ruralnim u odnosu na urbana podrucja. [MONSTAT, 2018, 5]

U Severnoj Makedoniji stopa rizika od siromastva 2018. godine iznosila je 21,9%, a broj lica sa životnim standardom ispod linije siromaštva bio je oko 455.000. Prag rizika od siromaštva za jednoclano doma-cinstvo iznosio je 97.000 denara, dok je za domacinstva sa dve odrasle osobe i dvoje dece mlade od 14 godina iznosio 203.700 denara godišnje.

Kada se posmatra stopa rizika od siromaštva prema starosti u Severnoj Makedoniji deca do 17

godina starosti su u 2018. godini u 29,3% slucajeva bila u riziku od siromaštva. Sa porastom godina starosti opada stopa rizika od siromaštva, tako da za stanovnišvo uzrasta od 18 do 64 godine ova stopa iznosi 21,2%. Najmanjem riziku od siromaštva izloženi su gradani koji imaju 65 i vise godina (14,6%).

Tabela 5. Stopa rizika od siromaštva prema starosti u %, 2016-2018.

		Ukupno	0 - 17	18 - 64	65 i više
2016	Ukupno	21,9	28,6	21,3	14,5
	Muškarci	22,1	29,3	21,3	14,1
	Zene	21,6	27,8	21,2	14,9
2017	Ukupno	22,2	29,9	21,1	16,1
	Muškarci	22,4	30,2	21,0	17,1
	Zene	22,0	29,6	21,2	15,4
2018	Ukupno	21,9	29,3	21,2	14,6
	Muškarci	21,8	28,7	21,0	15,0
	Zene	22,0	29,8	21,5	14,3

Izvor' State statistical office of the Republic of Macedonia (2019, 3)

Ako se stopa rizika od siromaštva posmatra prema tipu domacinstva u 2018. godini zabeleženi su sledeci podaci.

Tabela 6. Stopa siromaštva prema tipu domacinstva u %, 2016-2018.

	2016	2017	2018
Domacinstva bez izdržavane dece	14,2	12,8	12,7
Jednoclana domacinstva, osoba mlada od 65 godina	14,9	10,9	13,6
Jednoclana domacinstva, osoba u dobi od 65 ili više godina	5,7	5,6	6,1
Dve odrasle osobe, obe mlade od 65 godina	23,0	15,3	17,9
Tri ili više odraslih osoba	13,6	12,5	11,5
Domacinstva s izdržavanom decom	26,0	27,5	27,2
Jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece	37,5	37,2	33,5
Dve odrasle osobe s jednim izdržavanim detetom	21,9	18,5	18,4
Dve odrasle osobe s dvoje izdržavane dece	20,2	20,0	22,0
Dve odrasle osobe s troje ili više dece	51,2	44,6	50,2

Izvor' State statistical office of the Republic of Macedonia (2019, 3)

U domacinstvima bez izdržavane dece najvise stope rizika od siro-mastva u 2018. zabeležene su u j ednoclanim domacinstvima koj a cine osobe mlaEe od 65 godina (13,6%).

U kategorij i domacinstava s izdrža-vanom decom najvise stope rizika od sirornastva zabeležene su u domacinstvima koj a cine j edan roditelj s izdržavanom decom, za koj e stopa iznosi 33,5%, i u doma-cinstvima sa dve odrasle osobe s troj e ili vise dece, za koj e stopa rizika od sirornastva iznosi 50,2%.

Stopa rizika od sirornastva prema najcescem statusu aktivnosti u Severnoj Makedoniji ukazuj e da j e 41,9% nezaposlenih i 8,8% zapo-slenih u 2018. godini bilo izloženo riziku od sirornastva. Kod penzio-nera stopa rizika od sirornastva u 2018. godini iznosila je 7,9% i u odnosu na prethodnu godinu je povecana za 0,2 procentna poena. [State statistical office of the Republic of Macedonia, 2019, 3]

Tabela 7. Stopa rizika od siromaštva prema najčešćem statusu aktivnosti u %, 2016-2018.

		Zaposleni	Nezaposleni	Penzioneri	Druga neaktivna lica
2016	Ukupno	9,0	41,1	7,1	29,4
	Muskarci	10,7	46,2	9,9	27,7
	Zene	6,5	33,8	2,2	29,8
2017	Ukupno	9,0	38,7	7,7	32,1
	Muskarci	10,8	44,0	11,5	33,7
	Zene	6,2	31,6	1,6	31,7
2018	Ukupno	8,8	41,9	7,9	31,1
	Muskarci	10,6	46,5	11,5	30,8
	Zene	6,0	35,2	2,1	31,2

Izvor' State statistical office of the Republic of Macedonia (2019, 3)

Kao i druge zemlje u okruženju, i Hrvatska se suocava s ekonom-skom i socijalnom krizom unutar drustva koju karakterisu porast stope rizika od sirornastva i broja nezaposlenih, sve veca nesigurnost na tržistu rada, ugroženost prava radnika, pad solidarnosti i sve je snažniji proces individualizacije drustva. [Družic Ljubotina, 2013, 191]

Tabela 8. Ključni pokazatelji siromaštva i socijalne iskljucenosti u Hrvatskoj u 2018. godini

Stopa rizika od siromaštva	19,3 %
Osobe u riziku od siromaštva ili socijalne iskljucenosti	24,8 %
Osobe u teškoj materijalnoj deprivaciji	8,6 %
Osobe koje Dive u domacinstvima s vrlo niskim intenzitetom rada	11,2 %
Nejednakost distribucije dohotka —kvintilni odnos (S80/S20)	5,0
Ginijev koeficijent	29,7

Izvor' DrDavni zavod za statistiku Republike Hrvatske (2019, l)

Ako se posmatra stopa rizika od siromaštva prema starosti i polu u 2018. godini najviša je kod osoba preko 65 godina i iznosi 28,1%. U toj starosnoj grupi razlika prema polu je najveca pa stopa rizika od siromaštva kod Dena iznosi 31,3%, a kod muškaraca 23,5%. Najniža stopa rizika od siromaštva beleži se za osobe od 25 do 54 godine i iznosi 14,3%. Kod muškaraca te dobi ona iznosi 14,6%, a kod Dena 14,0%. Podaci iz ove grupe prikazani su u sledecoj tabeli.

Tabela 9. Stopa rizika od siromaštva prema starosti i polu u 2018. godini

Starosne skupine	Ukupno	Muškarci	Zene
0 - 17 godina	19,7	19,9	19,4
18 - 24 godine	16,7	16,7	16,7
25 - 54 godine	14,3	14,6	14,0
55 - 64 godine	21,9	20,4	23,3
65 ili više godina	28,1	23,5	31,3

Izvor' DrDavni zavod za statistiku Republike Hrvatske (2019, 2)

Stopa rizika od siromaštva prema najcešcem statusu u aktivnosti najmanja je za zaposlene 4,6%, pri cemu za Dene iznosi 3,8%, a za muškarce 5,3%.

Ako se stopa rizika od siromaštva posmatra prema tipu domacinstva u 2018. godini zabeleDeni su sledeci podaci'

Tabela 10. Stopa rizika od siromaštva prema tipu domacinstva u 2018. god.

Vrsta domacinstva	Stopa rizika od siromaštva
Domacinstva bez izdržavane dece	21,7
Jednoclana domacinstva	44,4
Muškarci	36,5
Zene	48,9
Jednoclana domacinstva, osoba mlađa od 65 godina	38,4
Jednoclana domacinstva, osoba u dobi od 65 ili više godina	48,1
Dve odrasle osobe	21,6
Dve odrasle osobe, obe mlađe od 65 godina	18,5
Dve odrasle osobe, barem jedna u dobi od 65 ili više godina	23,5
Dve ili više odraslih osoba	16,5
Tri ili više odraslih osoba	12,1

I zvor' Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske (2019, 4)

U domacinstvima bez izdržavane dece najviše stope rizika od siro-maštva u 2018. zabeležene su u jednoclanim domacinstvima, i to u onima koje cine osobe u dobi od 65 ili više godina, 48,1%, i u onima koje cine Dene, za koje stopa rizika od siromaštva iznosi 48,9%.

U kategoriji domacinstava s izdrža-vanom decom najviše stope rizika od siromaštva zabeležene su u domacinstvima koja cine jedan roditelj s izdržavanom decom, za koje stopa iznosi 36,7%, i u domacinstvima sa dve odrasle osobe s troje ili više dece, za koje stopa rizika od siromaštva iznosi 31,1%.

Kada je rec o pokazateljima mate-rijalne deprivacije u 2018. godini u Hrvatskoj zabeleženi su sledeci podacr

• 7,7% osoba koje Dive u domacin-stvima ne mogu priuštiti ade-kvatno grejanje u najhladnijim mesecimaB

• 51,3% osoba koje Dive u domacin-stvima ne mogu priuštiti nedelju dana godišnjeg odmora izvan kuce za sve clanove svoga domacinstva;

• 10,1% osoba koje Dive u domacin-stvima ne mogu priuštiti obrok koji sadrži meso, piletinu, ribu (ili vegetarijanski ekvivalent) svaki drugi dan;

• 52,9% osoba koje Dive u domacin-stvima ne mogu podmiriti neoce-kivani finansijski izdatak iz vlastitih sredstava

• 28,6% osoba živi u domacin-stvima koja teško spajaju kraj s krajem, 40,4% osoba živi u doma-cinstvima koja spajaju kraj s krajem s malim teškocama, a 14,1% osoba živi u doma-

• cinstvima koja vrlo tesko spajaju kraj s krajem. Najmanji procenat osoba (0,6%) Divi u domacin-stvima koja vrlo lako spajaju kraj s krajem.

• - 49,6% osoba Dive u domacin-stvima kojima su ukupni troskovi stanovanja znatno finansijsko opterecenje, dok samo 4,8% osoba Divi u domacinstvima kojima ukupni troskovi stanovanja nisu finansijsko opterecenje. [DrDavni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 2019, 1-5]

Na osnovu ovih podataka moDemo zakljuciti da je siromaštvo u Hrvat-skoj, kao i u ostalim drDavama u regionu, veliki problem. Siromasni u Hrvatskoj u odnosu na ukupno stanovnistvo imaju losije stambene uslove, slabiju opremljenost doma-cinstva, vise zdravstvenih pro-blema i vrlo ogranicene sanse za poboljsanje materijalne situacije. Oni se rede oslanjaju na trDisni dohodak, a cesce na penzije i druge drDavne transfere.

Ako polazimo od toga da je siro-mastvo u Hrvatskoj dominantno povezano sa slabim obrazovanjem, nezaposlenoscu i niskim penzijama, onda je jasno da mere ublaDavanja siromastva moraju biti usmerene na sistem trDista rada, obrazovni sistem i sistem socijalne zastite. [Sucur, 2006, 254]

Kada se posmatra situacija u Bosni i Hercegovini moDe se reci da je najbolnija implikacija bosansko-hercegovacke tranzicije svakako opste osiromasenje drustva. Bosanskohercegovacko drustvo danas je drustvo brojnih konflikata koji se konstruisu oko etnickih, verskih, politickih, obrazovnih, starosnih, rodnih i drugih podela, medu kojima socio-ekonomska okosnica podele postaje sve rele-vantnija. [Basic, 2015, 63]

Prema podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine u 2015. godini 170.619 domacinstva (16,5% od ukupnog broja domacin-stava) ili 505.816 stanovnika u Bosni i Hercegovini (16,9% od ukupnog broja stanovnika) Dive u relativnom siromastvu. Od toga 61,4% siromasnih domacinstava Divi u Federaciji BiH, gde je od 100 domacinstava njih 16 siromasno. U Republici Srpskoj na svakih 100 domacinstava u populaciji ima 17,4 siromasnih.

Posmatrano s aspekta velicine domacinstava, relativno siromastvo je najvise koncentrisano unutar domacinstava koja imaju pet ili vise clanova i kod jednoclanih domacinstava (stope siromastva 20,2% i 18,5% respektivno), dok posmatrano prema tipu domacin-stava, najveca stopa siromastva je prisutna kod bracnih parova sa decom i drugim srodnicima (23,1%) i samackih domacinstava gde je lice staro 65 ili vise godina (21,9%).

Nasuprot tome, naj manj e stope sirornastva su kod bracnih parova bez dece gde j e nosilac domacinstva mlaEi od 65 godina (10,5%) i sama-ckih domacinstava sa licem mlaEim od 65 godina (12,2%), a s aspekta velicine domacinstava kod cetvoro-clanih domacinstava (14,8%).

Ako se posmatra stopa rizika od sirornastva prema polu na nivou Bosne i Hercegovine stopa siro-mastva domacinstava sa nosiocem ženskog pola j e 18,7% nasuprot 15,7% kod domacinstava u kojima je nosilac muskarac. Razlike su izraženije u Republici Srpskoj gde su te stope 23,2%, odnosno 15,2%.

Nivo sirornastva znacajno zavisi od stepena obrazovanja i radnog sta-tusa nosioca domacinstva. Od ukupnog broja domacinstava ciji nosilac nema nikakvu skolsku spremu 29,7% ih je siromasno. Stopa sirornastva je takoEe jako visoka i kod domacinstava ciji nosilac ima zavrsenu osnovnu skolu (24,3%) i pocinje znacajno opadati tek kod domacinstava ciji nosilac ima zavrsenu srednju skolu (12,4%) i univerzitetsko obrazo-vanje (4,4%).

Procenat siromasnih domacinstava je najmanji ako je nosilac domacin-stva zaposlen (11,6%). Stopa sirornastva dostiže 26,2% ako je nosilac domacinstva nezaposlen ili traži prvo zaposlenje, dok je naj-veca stopa sirornastva kod doma- cinstava ciji je nosilac nesposoban za rad i iznosi 38,5%. Kod domacinstava sa penzionisanim nosiocem njih 16,3% su siromasni. Iako stopa sirornastva unutar ove podpopulacije nije najveca, treba imati na umu cinjenicu da nju cini preko 60 hiljada penzionerskih domacinstava sto predstavlja vise od 35% svih siromasnih domacin-stava u Bosni i Hercegovini. [Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine, 2018, 60-65]

Situacija na planu sirornastva u u Bosni i Hercegovini nije se zna-cajno promenila ni u 2017. godini (podaci za 2018. godinu jos uvek nisu dostupni). Prema podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine 413.890 punoletnih i 127.682 maloletnih osoba u 2017. godini bilo je korisnik socijalne zastite. [Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine, 2018, 28]

Generalno posmatrano, Srbija i zemlje u okruženju suocavaju se sa ozbiljnim problemima koje donosi siromaštvo. Padu ekonomske aktiv-nosti i povecanju siromaštva na ovom prostoru krajem 20. i pocet-kom 21. veka, pored ekonomskih, znacajno su doprineli i neeko-nomski faktori, pre svega dezin-tegracija zemlje i ratna razaranja.

Secesijom republika bivše Jugosla-vije došlo je do raspada jedinstve-nog tržišta i drasticnog smanjenja meEurepublicke i spoljnotrgovinske razmene.

Sve ovo, uz nedostatak politicke volje da se sprovedu radikalne institucionalne reforme, za posle-dicu je imalo usporen razvoj tržišnih institucija i pravne drDave, degradaciju socijalnih vrednosti i opšte osiromašenje društva.

4.    Zakljucak

U Srbiji i zemljama u okruDenju do pocetka devedesetih godina problem siromaštva nije bilo znacajnije prisutan. NaDalost, ove zemlje tokom devedesetih godina, zbog ratnih dešavanja ali i zbog dejstva brojnih ekonomskih i neeko-nomskih faktora, doDivele su eko-nomski i socijalni kolaps koji je bio pracen ogromnim padom eko-nomske aktivnosti, velikom neza-poslenošću, rastom siromaštva, smanjenjem plata, penzija i ostalih primanja. Teška situacija se nastavila i u narednim decenijama

• i,    iako se moraju konstatovati odre-Eena poboljšanja, treba reci da ona nisu dovoljna i da se u narednom periodu moraju intenzivirati mere koje ce dovesti do povecanja Divotnog standarda i smanjenja stope siromaštva.

Jedan od osnovnih nacina za smanjenje siromaštva u ovim zemljama mora biti povecanje stope privrednog rasta i razvoja koje ce dovesti do povecanja zaposlenosti i Divotnog standarda stanovništva. Da bi se to postiglo, potrebno je da se izvrše reforme socijalnog sistema i da se povecaju štednja i inve-sticije u zemlji. TakoEe, konti-nuirano treba raditi na stvaranju izvozno orijentisane privredne strukture sa vecim naglaskom na tehnološki modernizovanu proiz-vodnju, na izgradnji i modernizaciji infrastrukture i na povecanju zaposlenosti uz veci kvalitet obrazovanja i aktivnu primenu znanja.

Za ostvarenje ovog cilja vaDna je i proaktivna uloga drDave koja pod-razumeva kontinuirano pracenje siromaštva, preciznu identifikaciju broja siromašnih lica, podsticanje obrazovanja stanovništva i krei-ranje aktivnih mera redukcije siromaštva na posebno osetljivim podrucjima.