Kompleks profitabilnosti bankarskog sistema Srbije

Prof. Dr Predrag Jovanovic

Državni Univerzitet u Novom Pazaru

Apstrakt: Rade se bavi analizom najvažnijih pokazatelja profitabilnosti u bankarskom sistemu Srbije. Analiziraju se rezultati poslovanja banaka u Srbiji, kompariraju se pojedini finansijski pokazatelji (ROE – prinost na akcionarski kapitali ROA – prinos na aktivu) u našem bankarskom sistemu sa istima u SAD. Posebna paznja se posvecuje sagledavanju beneficija profitabilnosti najvecih banaka po bilansnoj aktivi u Srbiji. Konacno, namece se zakljucak da je i pored prisutnih teskoca u okruzenju bankarski sektor Srbije odrzao visoku stopu profitabilnosti. U složenom i kompleksnom okruženju u narednom periodu pred bankama stoji preispitivanje ciljeva, rizika, strategija, taktika, sto inicira i potrebe drugacijeg i kompelsnijeg upravljanja poslovima.

UVOD

Ekonomska i finansijska kriza u svetu, poremecaji u poslovanju finansijskih tržišta, kao i problemi u bankarskom poslovanju, namecu potrebu transformisanja ekonomskog i finansijskog sistema u zemljama sa trzisnim privredivanjem. Kompleksnost bankarskog sistema, koji je u fokusu naših razmatranja, je i u tome sto na njegovo poslovanje uticu brojni i raznovrski faktori: politicki odnosi i procesi u svetu, ekonomsko-finansijski razlozi, promene i inovacije bankarskih proizvoda, motivi poslovne i pravne sigurnosti depozitno-kreditnih poslova, promene motiva i nacina ponasanja komitenata banke, mera makroekonomske politike država itd.

Dugogodišnji trend u bankarstvu vezan za proces globalizacije, deregulacije, internacionalizacije i restruktuiranja banaka, doveden je u pitanje u uslovima krize, kada imamo na delu direktnu drzavnu intervenciju, u cilju sprecavanja stecaja i likvidacije banaka od posebnog interesa za funkcionisanje ekonomskog sistema, a radi predupredenja negativnog lancanog efekta u ekonomiji, pa se raznim državnim merama pokušava da neutralise drasticno smanjivanje drustvene proizvodnje, otpustanje radnika a time ocuva ekonomski potencijal zemlje i održi socijalni mir.

Novi turbulentni odnosi na makro i lokalnom planu namecu bankama preispitivanje svojih ciljevlj, politika, strategija, taktika, kao i potrebu drugacijeg i kompleksnijeg upravljanja svojim poslovima. Govoreci globalno o poslovnom uspehu, kada je rec o bankama i drugim finansijskim institucijama koje pružaju usluge u bankarstvu, mislimo na to da se poslovni uspeh odnosi na cinjenicu da banke ili druga finansijska institucija mogu adekvatno da ispuni ciljeve svojih akcionara ( deonicara ), zaposlenih, depozitara i drugih kreditora, kao i da prepoznaju tržišne potrebe.

1.    Profitabilno poslovanje u funkciji maksimiziranja vrednosti banaka

Postoji jasno izrazena korelacija izmedu profitabilnog poslovanja firme i njene vrednosti, pa su i aktivnosti menadžmenta firme kljucno usmerene ka stvaranju dugorocnih uslova za ubiranje profita. [Jovanovic, P., 1998] Menadzment banke upravlja svojom aktivom i pasivom radi ostvarenju najveceg moguceg profita. U tom angazovanju menadzer banke ima cetiri osnovna zadatka: [Mishkin, S.F., 2006 : 208]

• -  da odrzava likvidnost banke,

• -  da upravlja aktivom banke,

• -  da upravlja pasivom banke,

• -  da upravlja kapitalnom adekvatnoscu.

U svom poslovanju banke se moraju drzati odredenih nacela poslovanja ukoliko želi da racionalno posluje i da se obezbedi od potencijalnih poslovnih rizika:

• -    nacelo likvidnosti,

• -    nacelo efikasnosti ulaganja i sigurnosti plasmana,

• -    nacelo rentabiliteta poslovanja. [Dukic, D., Bjelica, V. , Ristic,Z., 2006: 7]

2.    Najvažniji pokazatelji bankarske profitabilnosti

Nacelo rentabilnost poslovanja banke u sebi sublimira i izrazava celinu ekonomskog interesa banke da ostvari sto veci profit u odnosu na uloženi kapital.

Profitabilno poslovanje banke je u funkciji maksimiziranja vrednosti banke, sto je i kljucni cilj za skoro sve finansijske institucije. Ukoliko dode do neuspeha menadzmenta banke u podizanju vrednosti aktive banke, u skladu sa ocekivanjima akcionara, trenutni investitori mogu da traže da se povuku njihove akcije, a onda bi banka imala teskoce u prikupljanju novog kapitala potrebnog za buduci rast i razvoj banke.Kao odgovor na taj izazov menadžment nastavlja aktivnosti sa ciljem maksimalnog rasta vrednosti akcije konkretne finansijske institucije. Cena akcije svake finansijske institucije je funkcija (Ro), koja se izracunava na sledeci nacin:

Vrednost bankarske       Ocekivani priliv                 да aktive(Ro)           = dividendi akcionara           = £ E(Dt)

t=o ¯¯¯ t (1 + r )

Eskontni faktor (baziran na minimalnoj potrebnoj tržišnoj kamatnoj stopi na akcijski kapital sa datim nivoom rizika svake banke gde E(Dt) predstavlja dividende akcionara koje treba da budu naplacene u narednom periodu, eskontovane po minimalno prihvatljivoj stopi prihoda (r) vezanim sa bankarski prihvatljivim nivoom rizika.. Minimalno prihvatljiva stopa prihoda r, ponekad se odnosi na troškove kapitala institucije i sastoji se od dve glavne komponente: (1) kamatne stope bez rizika (cesto pokazatelj tekuceg prihoda od drzavnih obveznica) i (2) premija za rizik akcijskog kapitala (koji je projektovan da kompenzuje investitoru prihvatanje rizika ulaganja u banku ili druge korporacijske obveznice pre nego da ulaže u hartije od vrednosti koje ne nose rizik). [Rose S.P., Hudgins C.S. , 2005 : 145]

Najvažniji pokazatelji bankarske profitabilnosti koje banke koriste su: ROE (prinos na akcionarski kapital), ROA (prinos na aktivu), neto kamatna marža , nekamatna marža, neto bankarska operativna marža, zarada po deonici, itd. Kao i svi finansijski pokazatelji, ovi pokazatelji profitabilnosti variraju kroz vreme, razlicito od trzista do trzista.

Pokazatelji profitabilnosti, vezani za iskazivanje odnosa neto prinosa posle oporezivanja i ukupnog vlasnickog kapitala, odnosno ukupne imovine, su i dalje najbolji surogat za indikatore trzisnih vrednosti, u slucaju da se akcije domacih kompanija ne kotitaju na domacim i stranim finansijskim trzistima, sto je danas, uglavnom, u Srbiji slucaj. U klasicnoj literaturi za finansijski menadžment ti odnosi su predstavljeni ovako: [Van Horne, C.J., Wachowicz,M.J.Jr, 2002.:140-142]

Kompleks profitabilnosti bankarskog sistema Srbije

Prinos na ulaganja( ROI ) = Neto dobit posle pore za

Ukupna imovina

Prinos na glavnicu( ROE ) = Neto dobit posle porez a

Akcionarski kapital

Visok prinos na akcionarski kapital cesto odrazava prihvatanje kvalitetnih investicionih prilika i efikasno upravljanje troskovima.. Ali ako je preduzetnik odlucio da ima nivo zaduženosti koji je iznad standarda delatnosti, visok ROE jednostavno može biti rezultat prevelikog finansijskog rizika..

Dekomponovanje koeficijenta ROE moze se izvrsiti na razlicite nacine, zavisno od potreba menadzmenta kompanije.

Recimo, da bismo detaljnije analizirali taj prinos, možemo upotrebiti Du Pontov pristup-odnosno rastaviti tu meru prinosa na njene komponente :

Prinos na glavnicu ( ROE ) = Neto dobit posle poreza             =

¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯          ¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯

Akcionarski kapital

Neto dobit posle poreza Neto prihodi od prodaj e Ukupna imovi na x                      x

Neto prihodi od prodaje Ukupna imovina              Akcionarski kapital

ROE= Marža neto dobiti x Koeficijent obrta ukupne imovine x Multiplikator akcionarskog kapitala

Kod je vrednost akcije, u teoriji, najbolji pokazatelj poslovanja kompanije, jer odražava tržišnu procenu poslovanja, taj indikator cesto nije pouzdan u bankarstvu. Razlog tome je da se vecinom bankarskih akcija, posebno akcijama koje su izdale male banke, ne trguje aktivno na medunarodnom ili domacem trzistu. Ta cinjenica tera finansijske analiticare da se vrate natrag na surogate za indikatore tržišnih vrednosti u obliku razlicitih pokazatelja profitabilnosti.

Najvažnij pokazatelji profitabilnosti u bankarstvu koji se danas koriste su pokazatelji ROE i ROA, odnosno prinosi na vlasnicki kapital i prinosi na aktivu, koji se iskazuju na sledeci nacin: [Rose S.P., Hudgins C.S. , 2005 ]

Prinos na vlasnicki kapital ( ROE ) = Neto prihod posle oporezivanja

¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯

Ukupni vlasnicki kapital

Prinos na aktivu ( ROA ) = Neto prihod posle oporezivanja ¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯

Ukupna aktiva

Iako je ROA primarno indikator menadžerske efikasnosti, on indicira koliko je menadžment bio sposoban u konvertovanju aktive u neto zaradu. ROE je, s druge strane, mera prinosa koji tece ka akcionarima banke. To aproksimira neto benificije koje su akcionari primili od investiranja svoga kapitala u banku (plasirajuci svoja sredstva s rizikom, u nadi da ce zaraditi odgovarajuci profit).

Menadzment banke nastoji da nade najbolji odnos izmedu prinosa i rizika.. Dekomponovanje pokazatelja profitabilnosti banke omogucava da se paznja usmeri na kljucne komponente i tako utvrdi sposobnost menadžmenta banke i zaposlenih da generišu prihod banke,operativnu efikasnost banke,zaduženost banke (finansijski leveridž) i planiranje banke, vezano za ispunjenje njenih poreskih obaveza. Dekomponovan ROE pokazuje da na njegovu velicinu uticu koeficijent ROA i multiplikator akcionarskog kapitala , koga cini odnos ukupne aktive i ukupnog akcionarskog kapitala:

ROE = Neto prihod posle oporezivanja

Ukupni akcionarski kapital

Ukupna aktiva

Neto prihod posle oporezivanja

x

Ukupna aktiva

Ukupan akcionarski kapital

ROE= ROA x Multiplikator akcionarskog kapitala

Druga, vrlo korisna formula profitabilnosti koja se fokusira na ROE je:

ROE = Neto prihod posle oporezivanja

Ukupni operativni

x prihodi

x

Ukupna aktiva

Ukupni operativni prihodi Ukupna aktiva    Ukupni akcionarski kapital

ROE= neto profitna marža (NPM) x pokazatelj iskoristivosti aktive(AU) x multiplikator kapitala(EM)

Svaka komponenta ovako definisanog pokazattelja ROE je pokazni indikator razlicitih aspekata bankarskih operacija ,sto je vidljivo na slici 1. To znaci da je ovaj indikator dobar pokazatelj menadžmentu banke za dijagnosticiranje stanja i pokretanja planskih aktivnosti.

Стопа добити заражена на инвестируема акционерау 5анку(КОЕ или нето приход тосле пореза/ акционарски капитал

Мултипликатор капитала или упосленост финанси)ске полу те ради повеТтаньа нето зараде акционарима (укупна актива/ акционарски капитал)

Добит на ^-укупну активу банкекао мера свеукупне ефикасности (ROA или нето приход после / пореза/укупна \ актива)

Банко в на профитна маржа(нето приход после пореза/ оперативни приход

Искористи -вост активе

као мера ефикасности управгьаньа активом (оперативни приход/ укупна актива)

Одлуке менацмента у односу према - изворима финанси-ракьа ко)и би требало битикоришБени -дивидендама Koje би требало исплатити акционарима

Одлуке менацмента уодносу према - миксу скупгьених и инвестираних средстава - величини банке

-контроли оперативних трошкова

• -    одреБиваньу цене услуга

• -    минимализираньу банковних пореских обавеза

3.    Rezultati poslovanja banaka u Srbiji

Slika 1. Elementi koji odreduju stopu dobiti banke zaradenu na investicijama akcionara u banku (ROE)

Ako bilo koji pokazatelj (neto profitna marža, stepen iskoristivosti aktive, multiplikator kapitala) pada, menadžment banke mora hitno da utvrdi razloge koji uticu na tu promenu. Od ova tri pokasatelja multiplikator kapitala (EM) najveci je u mnogim bankama, otprilike 15 puta i vise. Najvece banke posluju sa multiplikatorima 20 ili više. [Rose S.P., 2003 : 164] Multiplikator je mera nivoa finansijske poluge - koliko aktiva

Kompleks profitabilnosti bankarskog sistema Srbije mora biti podržana od strane akcionarskog kapitala i sredstvima proisteklim iz zaduživanja banke.

Profitna marza (RM) upucuje na kontrolisanje troskova i maksimalisiranje prihoda. Pazljivim upravljanjem posicijama u bankarskoj aktivi u pravcu smanjenja risika ali i povecanja prihoda, menadzment banke povecava dobit vezanu za aktivu (AU).

Bankarski sektor, kao glavni nosilac razvoja finansijskog sistema Republike Srbije, bio je izložen svetskoj finansijskoj krizi prouzrokovanoj krahom tržišta hipotekarnih kredita, narocito u drugoj polovini 2008. godine. U makroekonomskoj politici država je primenjivala restriktivnu monetarnu politiku, pa je bankarski sektor i u tim uslovima pokazao zavidnu dozu mogucnost da ocuva stabilnost kao i da odrzi visoku stopu profitabilnosti.

U 2008. godini u Srbiji poslovale su 34 banke. Nastavljen je trend ukrupnjavanja bankarskog sektora, kao i trend profitabilnog poslovanja, koji se ogleda pre svega u povecanju bilansne aktive i kapitala s jedne strane i rastu prihoda i pozitivnom neto finansijskom rezultatu s druge strane.

Takode, nastavljena je i koncentracija iskazanih finansijskih rezultata, tako da je pet banaka (Banca Intesa a.d. Beograd, Komercijalna banka a.d. Beograd, Raffeisen banka a.d. Beograd, Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd, Eurobank EFG štedionica a.d. Beograd) ostvarilo 59.7% ukupno iskazanog dobitka, a njihovo ucesce u ukupnoj bilansnoj aktivi svih banaka je 39.8%, sopstvenim izvorima finansiranja je 42.5% i u ukupnom broju zaposlenih 25.1%. S druge strane, tri banke koje su iskazale 79.9% ukupnog gubitka, u ukupnoj bilansnoj aktivi svih banaka ucestvuju samo sa 4.0%, sopstvenim izvorima finansiranja sa 3.4% i u ukupnom broju zaposlenih sa 6.6%. U bankarskom sektoru u 2008. godini bilo je zaposleno 31,435 radnika što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povecanje za 7.3% ili 2,150 radnika. Na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za 2008. godinu, banke su ostvarile ukupne prihode u iznosu od 415,809 miliona dinara i ukupne rashode od 380,853 miliona dinara,( )

Tabela 1 : Ukupna bilansna aktiva poslovnih banaka u Srbiji (31.03.2009)

R. br.	Poslovno ime banke	Ukupna bilansna aktiva (u 000 dinara)
1	Agroindustrijska komercijalna banka AIK banka a.d. Niš	88,491,408
2	Alpha Bank Srbija a.d. Beograd	56,571,137
3	Banca Intesa a.d. Beograd	265,738,421
4	Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd	24,307,010
5	Credy banka a.d. Kragujevac	8,056,240
6	Cacanska banka a.d. Cacak	18,289,420
7	Erste Bank a.d. Novi Sad	50,562,077
8	Eurobank EFG štedionica a.d. Beograd	111,719,261
9	Findomestic banka a.d. Beograd	11,783,123
10	Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd	116,803,025
11	JUBMES banka a.d. Beograd	7,247,874
12	Jugobanka Jugbanka a.d. Kosovska Mitrovica	7,973,837
13	KBC banka a.d. Beograd	15,895,765
14	Komercijalna banka a.d. Beograd	185,615,595
15	Kosovsko Metohijska banka a.d. Zvecan	548,258

16	Marfin Bank a.d. Beograd	15,154,612
17	Meridian Bank-Crédit Agricole group a.d. Novi Sad	37,377,726
18	Metals-banka a.d. Novi Sad	19,226,524
19	Moskovska banka a.d. Beograd	1,268,025
20	NLB banka a.d. Beograd	38,967,376
21	Opportunity banka a.d. Novi Sad	4,553,134
22	OTP banka Srbija a.d. Novi Sad	47,096,894
23	Piraeus Bank a.d. Beograd	38,605,754
24	Poljoprivredna banka Agrobanka a.d. Beograd	44,678,940
25	Privredna banka a.d. Pancevo	6,570,830
26	Privredna banka Beograd a.d. Beograd	19,140,895
27	ProCredit Bank a.d. Beograd	62,963,112
28	Raiffeisen banka a.d. Beograd	157,397,481
29	Société Générale banka Srbija a.d. Beograd	74,502,256
30	Srpska banka a.d. Beograd	9,879,868
31	Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd	85,049,967
32	Univerzal banka a.d. Beograd	26,981,580
33	Vojvodanska banka a.d. Novi Sad	82,654,316
34	Volksbank a.d. Beograd	63,260,864
UKUPNO:		1,804,932,605

Izvor: Narodna banka Srbije

Za analiziranje prinosa na glavnicu pet najvecih domacih banaka prema iznosu poslovne aktive koristicemo obrazac

ROE = Neto prihod posle oporezivanja =

Ukupni akcionarski kapital

ROA Neto prihod posle oporezivanja Multiplikator kapital Ukupna aktiva ( ¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯) x                        (   ¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯ )

Ukupna aktiva                            Ukupan akcionarski kapital

Prosecni ROE za domace banke za 2006,2007 i 2008 godini je nešto preko 9%, što je vidljivo iz tabele 2.

Tabela 2: Kretanje profitabilnosti banaka u Srbiji INDIKATORI PROFITABILNOSTI10 (%)

Bankarski sektor	ROA (%)	Multiplikator kapitala	ROE (%)
12/06.	1,70	5,69	9,67
12/07.	1,70	5,02	8,54
12/08.	2,08	4,46	9,28

Izvor: Narodna banka Srbije

Podaci u tabeli 3 za banke u Americi, koji datiraju od septembra 1999 do decembra 2003 godine, pokazuju relativno ujednacen nivo koeficijenata ROA i ROE po kvartalima i godinama, sa najnižim ROE od nešto preko devet procenata i najvišim od nešto preko jedanaest procenata.

Tabela 3 : Kretanje koeficijenata ROA i ROE u SAD za sve osigurane banke

Datum	ROA	ROE
9/99	1.054278384	11.1914292
12/99	1.025877837	10.78433757
3/00	1.114629486	11.87915286
6/00	1.148002441	11.06807347
9/00	1.129845066	11.45215224
12/00	1.06160783	10.78290677
3/01	1.033594659	10.37655901
6/01	1.008915967	10.20902173
9/01	0.991725332	9.897244085
12/01	0.939297184	9.578094961
3/02	1.020702373	10.77452719
6/02	1.072139063	10.94546571
9/02	1.102380218	11.08514587
12/02	1.06424105	10.61964678
3/03	1.073865486	10.83027286
6/03	1.069002524	10.82358851
9/03	1.0312202	10.4403963
12/03	0.9836815	9.9997724

Izvor: Federalna agencija za osiguravanje depozita (http//

Pregled kretanja profitabilnosti najvecih domacih banaka u 2006.,2007.,2008. godini vidi se iz tabele 3.

Tabela 4 : Pregled kretanja profitabilnosti 5 najvecih banaka po iznosu aktive u Srbiji

Redni Broj	Banka	2006. ROA Multip. ROE (%) kapitala (%)			2007. ROA Multip. RO (%) kapital			2008. ROA Multip. ROE (%) kapital (%)
1.	Banca Intesa a.d. Beograd	1,03	24,17	24,83	1,62	10,39	16,83	2,56	8,79	22,52
2.	Komercijalna banka a.d. Beograd	0,89	8,07	7,18	2,00	11,16	22,32	1,61	10,01	16,11
3.	Raiffeisen banka a.d. Beograd	1,68	9,16	15,39	2,83	6,37	18,03	4,25	5,96	25,33
4.	Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd	0,71	8,91	6,32	1,03	8,89	9,16	2,13	5,52	11,76
5.	Eurobank EFG štedionica a.d. Beograd	-	-	-	1,56	3,75	5,85	3,34	3,94	13,15

Izvor: Narodna banka Srbije

Pet najvecih banaka po bilansnoj aktivi u Srbiji imaju iznad prosecni ROE u odnosu na prosek grupacije u Srbiji u predhodne tri godine, ali i u odnosu na banke u nekim razvijenim državama. Ovakva superiorna profitabilnost ukazuje na:uspešnost u koriscenju finansijske poluge na finansijskom trzistu u Srbiji, odnosno multiplikatora kapitala, kao mogucnost da se angazuju dopunska sredstva na finansijskom tržištu, zaduživanjem, u odnosu na inicijalni akcionarski kapital.

Na finansisjom tržištu kako je u Srbiji, sa evidentno visokim kamatnim maržama, dominantna pozicija velikih banaka omogucava visoke neto prihode. To takode znaci da menadzment ovih banaka banaka pažljivo koristi operativnu polugu od dugorocne aktive ( kao proporciju inputa fiksnih troskova kojima se banka koristi kako bi povecala operativnu zaradu pre

Kompleks profitabilnosti bankarskog sistema Srbije poreza, dok bankarski autputi rastu). To takode znaci da se vodilo racuna o kontroli operativnih troskova, o dobrom menadžmentu portfelja aktive, o izloženosti banaka riziku. Medutim, stoji i ocena da je nerazvijeno finansijsko trziste omogucilo dominantan polozaj, pre svega velikih, banki u Srbiji, a to je , evidentno, u dobroj meri produkovalo i izvanredne finansijske rezultate u nizu godina.

ZAKLJUCAK

U uslovima globalne ekonomske i finansijske krize bankarski sektor u Srbiji je 2008. godini pokazao zavidnu dozu mogucnosti da ocuva stabilnost kao i da odrzi visoku stopu profitabilnosti.

Nerazvijeno finansijsko trziste omogucava bankarskom sektoru u Srbiji visoke kamatne marze, posebno najvecim bankama, kao i visoke indikatore profitabilnosti. Menadzment najvecih banaka, izmecu ostalog, znacajno koristi mogucnosti finansijske poluge i angazovanja tudih sredstava u cilju stvaranja veceg neto profita, što je i vidljivo iz podataka koji su prezentirani.

Ovakvi tržišni odnosi na kratak rok pogoduju bankarskom sektoru kao i pozitivnim indikatorima njihovog poslovanja, cime mozemo i da obrazlozimo veliki broj banaka na domacem trzistu,. Razvojem finansijskog tržišta na dugi rok, kao i novi turbulentni odnosi na makro i lokalnom planu nametnuce domacim bankama preispitivanje svojih ciljeva, politika, strategija, taktika, kao i potrebu drugacijeg i kompleksnijeg upravljanja svojim poslovima. Buduci razvoj podrazumeva dalje ukrupnjavanje banaka u Srbiji, razvoj domaceg finansijskog tržišta, kao i okretanje i stranim finansijskim tržištima, što mora kod domacih banaka da razvije kapacitete da se upuste u strozije uslove nadmetanje na finansijskom tržištu. Strožiji uslovi nadmetanja na finansijskom trzistu dovesce i najvece domace banke do svodenja indikatora profitabilnosti na nivoe indikatora profitabilnosti banaka u razvijenim zemljama.