Lider budućnosti u novom globalnom okruženju

Boban Dasic1, Jelena Maslovara2, Dusko Dragovic3

• ¹    Visoka ekonomska skola strukovnih studija Pec u Leposavicu

• ²    Fakultet za menadžment, Alfa Univerzitet, Beograd

• ³    Ekonomski fakultet Univerziteta u Prištini, Kosovska Mitrovica

Rezime - Kljucna konkurentska prednost u novom globalnom okruženju postaju pojedinci tj. lideri koji proizvode i savladavaju nova znanja. Ucenje radi stvaranja predstavlja relevantnu sposobnost pojedinca - lidera da transformiše svoju okolinu, da prepoznaje sopstvene šanse, kao i da postane izvor novih kreativnih ideja. Svrha ovog rada je da se na veoma koncizan nacin ukaze na znacaj liderstva i ulogu lidera u novom globalnom okruzenju. Konsideracijom globalizacije svetske privrede, uocavamo da je ona osnovna promena koja obelezava savremene uslove privredivanja, što predstavlja pravi izazov za lidere i menadžere. Globalno dinamicno okruzenje, stalne potrebe za promenama profila kadrova i potrebe za brzim prilagodavanjem trzistu i zahtevima trzista, zahtevaju od lidera stalno usavrsavanje, unapredenje znanja i hvatanje u koštac sa nepoznatim.

Kljucne reci - Globalno okruzenje, globalizacija, konkurentaska prednost, liderstvo, lider, tržište

UVOD

Vreme u kome živimo karakterišu brze promene. Osnovna promena koja obelezava savremene uslove privredivanja je globalizacija svetske privrede, koja kao takva predstavlja pravi izazov liderstvu. Osnovni principi na kojima se grade temelji konkurentnosti u uslovima globalizacije su promene, prilagodavanje novonastalim situacijama i uvažavanje promena. U uslovima globalizacije, tj. u novom globalnom okruženju, organizacije koje vode lideri moraju posedovati izuzetnu fleksibilnost, koja ce im obezbediti brzo prilagodavanje i reagovanje na nastale promene, kao i sposobnost da, kako na svojim, tako i na iskustvima drugih uce.

Jedini izvor stalne konkurentske prednosti u novom globalnom okruzenju predstavljace ljudi u organizaciji, zato sto ostali faktori proizvodnje (tehnologija, kapital, informacije) mogu biti kopirani.

Globalne organizacije iz tih razloga moraju posebnu pažnju da obrate na ovaj pomenuti resurs kojim se obezbeduje kontrola i nad ostalim resursima. Liderstvo, odnosno upravljanje ljudskim potencijalom postaje najznacajniji, tj. osnovni faktor uspesnosti globalne organizacije.

Moderni trendovi i savremeno globalno okruženje zahtevaju nov pristup u kreiranju lidera buducnosti koji ce biti u mogucnosti da odgovori stalnim izazovima koji se pred njim postavljaju. Opšte je prihvaceno, i vlada uverenje da u savremenoj svetskoj privredi postoji potreba za ljudima koji poseduju ’’liderske sposobnosti’’. Takvi ljudi se porede i determinisu kao specificna aktiva u preduzecu. U savremenoj privredi danas liderstvo se posmatra kao pojedinacno najznacajniji faktor za uspeh preduzeca. Vaznost liderstva, oslikava se u suocavanju preduzeca sa promenama u eksternoj sredini, kao i u odlucnom vodenju procesa promena. U savremenoj globalnoj privredi, resenje za adaptiranje nastalim promenama predstavlja obavezu koju pravo liderstvo mora da reguliše.

Specificnu lidersku ulogu obavlja licnost koja se naziva liderom. U globalnom prestruktuiranju stalno su prisutne promene, koje ne moraju garantovati i koje ne garantuju uspeh. Zato u takvim okolnostima obaveza lidera je pokretanje promena, tj. lider mora biti pokretac promena. Osnovni preduslov organizacionog uspeha u turbulentnom ekonomskom okruzenju je efikasan lider na celu organizacije. Globalne organizacije objedinjuju znanja i velike resurse, informacije, tehnologiju i energiju a menadžment i liderstvo pomažu njihovoj racionalnoj upotrebi.

Novi zahtevi i izazovi za lidere nametnuti su novim globalnim okruženjem. Da bi odgovorili ovim izazovima, lideri prolaze kroz procese usvajanja novih znanja, i procese stalnih treninga. Sami procesi obuke doprinose boljem shvatanju i razumevanju ponašanja i stavova zaposlenih iz cega proizilazi mogucnost realizacije postavljenih ciljeva. Iz navedenog se naglasava veliki znacaj i potreba za razvojem novih vestina karakteristicnih za globalne lidere i menadzere, s obzirom da je cilj razvoja i ovladavanja odgovarajucim vestinama pomoc liderima i menadzerima u ostvarivanju boljih poslovnih rezultata svojih organizacija.

• 1.    Fenomen globalizacije – novo globalno kruženje

U novije vreme globalizacija je postala glavna tema u svakoj diskusiji internacionalnog biznisa i strategije. Ako bi izabrali neki pojam koji 2

simbolizuje duh našeg vremena, to bi svakako bio pojam globalizacije, koji predstavlja pecat naseg vremena. „Danas je globalizacija rec koja je cvrsto ukorenjena u nas recnik i koja je, uprkos tome sto ne postoji univerzalna definicija, termin koji je poceo da ima znacenje (i deskriptivnu moc) na razlicitim nivoima.“ 2

Kraj XX i pocetak XXI veka obelezen je globalizacijom, koja oblikuje život savremenog sveta i doprinosi stvaranju savemenog društva. Proces globalizacije se odvija naocigled svih nas i dotice interese svih stanovnika sveta. Rec je o savremenom procesu koji stvara nove hipoteze za uspesno poslovanje u medunarodnim okvirima. Svet vise nije agregacija individualnih trzista, vec je sistem meduzavisnih tržišta. Danas svet postaje sve više jedinstveno tržište na kome se pruza mogucnost koncipiranja i organizovanja poslovnih aktivnosti.

Sve veca meduzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom karakteristika je procesa globalizacije. Zemlje u svetu povezane su u multidimenzijalnu mrezu ekonomskih, socijalnih i politickih veza. U meri u kojoj te veze postaju znacajnije i kompleksnije pojedine nacionalne ekonomije osecaju pozitivne i negativne efekte opstih kretanja u svetskoj privredi.

Moramo reci da ne postoji opste prihvacena definicija globalizacije. Postoje brojne opste i specificne, uticajne i manje uticajne, kao i apstraktne i konkretne definicije, ali jedinstvene definicije i jedinstvenog pogleda na to šta je globalizacija nema. Razlog za to sa jedne strane je mnoštvo uglova iz kojih se taj kompleksan fenomen posmatra, a sa druge strane, multidimenzionalnost i kompleksnost samog fenomena. Navescemo nekoliko najuticajnijih i najpoznatijih definicija i opštih zapažanja o globalizaciji u savremenoj ekonomskoj literaturi, od kojih su sledece najcesce citirane: 3

• -    Globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo, odnosno globalno društvo. (Albrow)

• -    Globalizacija je ... nezaustavljiva (inehorable) integracija tržišta, nacionalnih država i tehnologija u do sada nezabeleženom stepenu, sto je omogucilo (enablig) pojedincima, korporacijama i nacionalnim državama da svoje aktivnosti prošire (reach) kroz svet

  • ²    Zecevic, M., Globalni i transnacionalni biznis i menadzment, Evropski univerzitet, Beograd, 2008, str. 5

  • ³    Prema internet prezentaciji http://www.csg.org.yu/globalizacija-sta.htm (01.04.2011.)

brze, dublje i jeftinije nego do sada ... Globalizacija znaci sirenje free market kapitalizma na gotovo svaku zemlju u svetu. (Friedman, Thomas)

• - Globalizacija znaci globalno umrezavanje kojim se kroz uzajamnu zavisnost pozevuju prethodno izolovane zajednice na planeti u celinu – u jedan svet. (Richter)

2.    Medunarodni ekonomski odnosi u novom globalnom okruženju.

Dobitnik Nobelove nagrade iz ekonomije za 2001. godinu DŽozef Štiglic, u pokušaju da objasni fenomen globalizacije i da odgovori na pitanje zašto je taj fenomen postao predmet istovremene demonizacije i uvazavanja kaze: “U osnovi, to je cvrsca integracija zemalja i naroda sveta, do koje se dolazi ogromnim smanjivanjem troškova transporta i komunikacija, kao i rusenjem vestackih barijera za protok robe, usluga, kapitala, znanja i (u manjoj meri) ljudi preko granica.4

Presednik industijske grupacije “ABB” Persi Barnevik, vrlo je slikovito okarakterisao globalizaciju “kao slobodu za moju grupu kompanija da investiramo gde želimo i kada želimo, da kupujemo i prodajemo gde zelimo i da imamo sto manja ogranicenja koja bi dolazila od radnickih zakona ili socijalnih sporazuma“.5

„Globalizacija predstavlja fenomen s kraja dvadesetog veka koji se najopštije definiše kao homogenizacija nacionalnih ekonomija u jedinstven ekonomski sistem.“6

Iz navedenog se vidi da su ucinjeni brojni pokusaji definisanja ovog pojma. Evidentno je da je nemoguce jednom definicijom obuhvatiti sve aspekte i pojmove na koje se globalizacija odnosi. Mnoštvo navedenih stavova naglasava razlicite aspekte globalizacije i razlicite stavove prema istoj. Ipak, naglasava se postojenje zajednicke niti, odnosno zajednickog imenitelja koji povezuje sva tumacenja globalizacije. Globalizacija se shvata kao proces koji dovodi do intenzifikacije odnosa izmedu pojedinaca, organizacija i institucija na globalnom nivou, tj. kao proces u kome ceo svet postaje jedno veliko “globalno selo“. Svet kroz proces globalizacije na mikro i makro nivou postaje dinamicno i fleksibilno ekonomsko-politicko okruzenje i svojevrsni entitet koji ne moze i ne sme da prouzrokuje potpuno otudenje nacionalnih privreda kao makro celina.

Globalizacija kao proces integracije svetskog trzista pruza mogucnost ekonomskog rasta. Porast ekonomskih aktivnosti koji prevazilazi nacionalne granice dovodi do porasta medunarodne trgovine i porasta stranih direktnih inversticija, do rastucih i sve razgranatijih tokova tržišta kapitala.

U sadasnjem svetu kao neminovnost se pojavljuje ukljucivanje nacionalne privrede u medunarodne ekonomske odnose. Svaki drugaciji izbor u pogledu spoljno-ekonomske politike bi imao za posledicu negativne efekte na nacionalnu privredu u vidu zaostajanja za svetskim društveno-ekonomskim razvojem.

Intenziviranje medunarodnih ekonomskih odnosa u svetu uz stalno povecanje broja ucesnika u poslednjih 50-ak godina imalo je za posledicu i stvaranje globalnog sveta koji postoji u današnjem obliku. Sa boljim poznavanjem medunarodnih ekonomskih odnosa nosioci ekonomske politike mogu lakše da prepoznaju najpovoljnije mogucnosti za ukljucivanje nacionalne privrede u medunarodnu podelu rada, a sve u cilju ostvarenja maksimizacije svih vrsta koristi.

2.1.    Medunarodna trgovina

Najvidljivije lice razvoja procesa globalizacije je rast svetske trgovine koja u sadašnje vreme višestruko prevazilazi rast svetske proizvodnje. Napominjemo da klasicni oblici medunardone trgovine podrazumevaju metod ukljucivanja privrede jedne zemlje u medunarodnu podelu rada kroz spoljno-trgovinske, izvozno-uvozne, robno-uslužne i finansijske transakcije. „Uobicajeno da se u klasicne oblike medunarodne trgovine svrstavaju poslovi redovnog izvoza i uvoza roba i usluga.“7

Nakon II svetskog rata na medunarodnom planu su preduzeti koraci radi unapredenja medunarodne trgovine, pre svega usvajanjem Opsteg sporazuma o carinama i trgovini (General Agreement on tariffs and Trade – GATT) i stvaranjem Svetske trgovinske organizacije (World

Trade Organization – WTO), što je dovelo do rapidnog rasta trgovine dobrima. Volumen svetske trgovine u 1973. godini je bio za gotovo šest puta veci nego 1950. godine, sto znaci da je prosecna godisnja stopa njenog rasta iznosila oko 8%.8 Poredenjem sa nekim prethodnim periodima moze se zakljuciti da je to zaista zadivljujuci rast. „Recimo, u vremenskom razmaku od 1881. do 1913. godine, volumen industrijske proizvodnje sveta kretao se po stopi od 4,2%, a obim svetske trgovine po stopi od 2,6% prosecno godisnje. U razdoblju 19131948, rast obima svetske proizvodnje iznosio je realno 2% godišnje, dok se obim medunarodne trgovine uvecavao po prosecnoj godisnjoj stopi od samo 0,5%.9 Na sledecoj tabeli je prikazan obim svetskog izvoza roba u periodu od 1965-2009. godine izražen u procentima.

Grafikon 1 : Obim svetskog izvoza robe, 1965-2009. god. (u %)

Izvor: World Trade Report 2010 - Trade in natural resources, WTO,

New York and Geneva, 2010, p. 20

Zapažamo da obim svestskog izvoza, u zavisnosti od posmatranog perioda pokazuje rastuce i opadajuce vrednosti. Posebno je dramatican pad u svetskoj trgovini u 2009. godini. Taj pad je u 2009. godini bio još veci u SAD dolarima (-22,6%) nego u smislu obima (-12,2%).10

Svetska trgovina je sa stanovista vodecih zemalja u izvozu imala jako izraženu dinamiku, mada se završetkom hladnog rata može primeniti izvesna stabilizacija redosleda, od kada su evidentne tri kljucne cinjenice: dominacija zemalja Trijade (SAD, Nermacka i Japan); relativizacija polozaja SAD u smislu zaposedanja vodece pozicije i snažan prodor zemalja azijskog regiona.

Sa regioanlnog aspekta, posmatrano po vrednosti robnog izvoza i uvoza, dominira region Zapadne Evrope, Azije i Severne Amerike. U pogledu globalne strukture razmene, vodece ucesce imaju industrijski proizvodi u poredenju sa proizvodima iz poljoprivrednog i rudarskog sektora, tj. pretezni deo trgovine otpada na proizvode iz preradivackog sektora u odnosu na primarne proizvode.

Kada je rec o trgovini dobrima, veoma vazan aspekt jeste neto efekat uvozno-izvoznih aktivnosti, gde pojedine ekonomije ostvaruju suficit a neke deficit. Na osnovu podataka STO razvijene zemlje ostvaruju suficit dok nerazvijene u vecini slucajeva deficit.

U odnosu na bruto nacionalni proizvod ucesce spoljne trgovine varira po zemljama. Stope koje su vece od rasta svetskog bruto nacionalnog proizvoda su uzrok rasta svetske trgovine.

Obim svetskog izvoza roba po regionima, kvartalno za period od 2007. do kraja 2009. godine, iskazan u odnosu na prethodnu godinu (procentualna promena u sadašnjim SAD dolarima - USD), je prikazan na sledecoj tabeli. 11 Najveci pad svetskog izvoza je zabelezen u zemljama Afrike i Bliskog istoka dok su najmanji pad zabeležile azijske zemlje.

• ¹¹    World Trade Report 2010 - Trade in natural resources, WTO, New York and Geneva, 2010, p. 21

Grafikon 2 : Obim svetskog izvoza roba po regionima - zemljama, I Q 2007 – IV Q 2009. godine (u odnosu na prethodnu godinu, % promena u USD).

a Includes significant re-exports.

b Includes Africa and Middle East.

Izvor : World Trade Report 2010 - Trade in natural resources, WTO, New York and Geneva, 2010, p. 21

Sve zemlje usmeravaju svoje ekonomske politike na podsticanje medunarodne konkurentnosti roba i usluga, sto se ogleda kroz teznju ka širenju van nacionalnih granica, pa samim tim i na favorizovanje medunarodnih i izvoznih aktivnosti. Sve to doprinosi svetskom procesu globalizacije koji u sebi obuhvata liberalizaciju trgovine, ujednacavanje ekonomskih politika država i agresivniji nastup transnacionalnih kompanija (TNK) na globalnom trzistu. U prilog cinjenici da je medunarodna trgovina transnacionalizovana, mozemo navesti „da se procenjuje da je krajem dvadesetog veka preko ¾ svetske robne trgovine bilo pod kontrolom TNK.“ 12 Buduci da u novije vreme TNK vremenom sve vise umesto klasicnog uvoza i izvoza forsiraju podizanje filijala u sve vecem broju zemalja i preko takve proizvodnje osvajaju njihova tržišta i tržišta pre svega susednih i drugih zemalja. Ovim se zamagljuje stvarna slika zemalja uvoznica i izvoznica, jer se proizvodnja i izvoz iz filijala statisticki prepisuje zemljama domacinima tih filijala TNK—a.

• ¹²    Kovacevic, M., Medunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 49

• 2.2.    Strane direktne investicije

U definisanju globalnih odnosa na svetskom trzistu znacajno mesto zauzimaju strane direktne investicije – SDI (Foreign Direct Investment - FDI). Zbog njihovog kumulativnog dejstva, SDI na putu ka globalizaciji svetske ekonomije imale su znacajan doprinos. One poseduju ogroman razvojni potencijal i predstavljaju bitan element investicionih i proizvoljnih strategija savremenih korporacija. Kao celokupan deo procesa globalizacije SDI cesto su preduslov ocuvanja ili ostvarenja ekspanzije firme na medunarodnim trzistima. Pored portfolio investicija i zajmovnog kapitala, SDI predstavljaju jedan od tri vida medunarodnog kretanja privatnog kapitala, koje u savremenoj razvojnoj etapi preuzimaju funkciju kljucnog razvojnog faktora svetske privrede. SDI predstavljaju najrizicniji oblik medunarodnog kretanja kapitala. „Ako je istinita tvrdnja da su SDI najrizicniji oblik medunarodnog kretanja kapitala, postavlja se pitanje zasto one dozivljavaju izuzetnu ekspanziju? Najverovatniji odgovor je da uz veci rizik ide i mogucnost mnogo vece zarade.“ 13

SDI, kao posledica procesa globalizacije i internacionalizacije svetske privrede, zajedno sa medunarodnom trgovinom robom i uslugama, promovisu privredni rast, povecavaju zaposlenost i podizu zivotni standard širom sveta. Svoju izuzetnu ekspanziju doživljavaju krajem XX i pocetkom XXI veka. Prema podacima UNCTAD-a,14 2007. godina je sa ukupnim prilivom SDI u svetu u iznosu od 2.099 milijardi USD, godina sa ostvarenim najvecim prilivom SDI u istoriji covecanstva. Nakon 2007. godine dolazi do smanjenja globalnih SDI aktivnosti, što je prikazano u tabeli 1.

Tabela 1 : Tokovi SDI, po regionima i zemljama (u milijardama USD)

Region/ekonomija	Priliv SDI			Odliv SDI
	2007	2008	2009	2007	2008	2009
Svet	2.099	1.770	1.114	2.267	1.928	1.100
Razvijene zemlje	1.444	1.018	565	1.923	1.571	820
Zemlje u razvoju	564	6300	478	292	296	229
Tranzicione zemlje	90	122	69	51	60	51

Projekcija tabele izvršena na osnovu: UNCTAD: World Investment Report 2010, New York and Geneva, 2010, Annex table B.1, str. 167171

Iz navedene tabele se uocava da razvijene zemlje imaju i dalje dominantno ucesce u investicionim tokovima sveta ■ prilivima i odlivima SDI aktivnosti. Povezanost tokova SDI i ekonomskih aktivnosti u razvijenim zemljama je ocigledna, pa se tako ogroman pad SDI aktivnosti nakon 2007. godine, kada je dostigao dotadašnji maksimum, moze pripisati recesiji u americkoj privredi, koja je gotovo prepolovila priliv SDI u razvijene i nerazvijene zemlje u Aziji i Latinskoj Americi.

Na sledecoj tabeli je prikazan globalni kvartalni indeks SDI, gde je 2005. godina uzeta kao ponder. Iz iste se može primetiti da je u drugom kvartalu 2010. godine obim priliva SDI opao za preko 25% u odnosu na 2005. godinu.

Tabela 2 : Globalni kvartalni indeks SDI

Izvor : UNCTAD Global Investment Trends Monitor, No. 4, 14. October 2010. p. 1

Na grafikonu 3. su prikazani globalni prilivi SDI u razlicitim periodima, s napomenom da period od 2005-2007. godine predstavlja prosek poslednje tri godine pre krize, a podaci za 2010. godinu su procenjeni.

Grafikon 3 : Globalni prilivi SDI, razliciti periodi, (bilioni USD)

Prognoza globalnih tokova SDI u kratkom roku prilicno je sumorna zbog uticaja tekuce ekonomske i finansijske krize. Medutim snazna posvecenost najvecih TNK sirenju svog poslovanja u inostranstvu, kao i njihov relativni optimizam za srednjorocni razvoj njihovog poslovnog okruzenja, ostavlja otvorenom mogucnost za oporavak tokova SDI do kraja 2011. godine.

Iz navedenog se moze zakljuciti da SDI predstavljaju dominantan oblik medunarodnog kretanja kapitala, belezeci ekspanzivan rast, afirmisuci i povecavajuci ulogu medunarodne proizvodnje u svetskoj ekonomiji, tako da u uslovima globalizacije i novog ekonomskog poretka dobijaju ulogu važne poluge ekonomskog razvoja.

3.    Lider kao pokretac i nosioc promena u novom globalnom okruženju

Brojne, dinamicne i intenzivne promene dovele su do toga da liderstvo postaje neizostavni faktor opstanka i uspeha globalnih organizacija. Danas, u poslovnim krugovima je opste prihvaceno uverenje da je liderstvo imperativ za uspeh svake globalne kompanije. Sve cesce, liderstvo se vezuje za radikalne promene - reinženjering, koje su mogli jedino da sprovode uspešni lideri. Radikalne promene su neophodne za opstanak i uspesno takmicenje kompanija na svetskom trzistu. Uloga lidera od suštinske važnosti, jer oni poseduju energiju i snagu da kreiraju viziju, iniciraju i sprovode promene.

Liderstvo je proces u kome pojedinac ima uticaj na ostale saradnike tj. grupu radi realizovanja zajednickog cilja. Naime, nije u pitanju karakteristika koju lider poseduje, vec je u pitanju odnos razmene koji je postignut izmedu lider a i sledbenika. Proces podrazumeva medusobni uticaj lidera i sledbenika. Sastavni deo liderstva je uticaj, jer bez uticaja liderstvo ne postoji. Grupe predstavljaju sredinu u kojoj se formira i nastaje liderstvo. Liderstvo podrazumeva sposobnost uticaja na grupe pojedinaca koji imaju jedinstven cilj. Cilj je sastavni deo liderstva, buduci da liderstvo nastaje i deluje u okolnostima u kojima se pojedinci orijentišu ka cilju.

Lideri nastaju ili se imenuju iz radnih grupa i imaju sposobnost da uticu na druge, iz razloga koji su izvan podrucija formalnog autoriteta. To su osobe koje imaju menadžerski autoritet i sposobnost uticaja na druge.15 Ljude koji se bave liderstvom nazivamo liderima, a one prema kojima je liderstvo usmereno nazivamo sledbenicima. I lideri i sledbenici zajedno su ukljuceni u proces liderstva jer liderima trebaju sledbenici, a sledbenicima su potrebni lideri.16

Kako bi sprovodenje organizacionih promena bilo uspesno, zadatak globalnog lidera je povezivanje i stvaranje saradnje svih organizacionih clanova. Lideri imaju presudnu ulogu u iniciranju i sprovodenju promena, jer uspešno liderstvo može da pokrene i sprovede promene na efikasan i efektivan nacin.

Prioriteti i zadaci globalnih lidera menjaju se s promenom uslova na tržištu, iz razloga jer je neophodno da se adaptiraju i usklade sa strateškim pravcem kompanije. Razvoj globalizacije za kompaniju znaci „visi stepen“ konkurentnosti i kada kompanija stvara potrebu da se pozicionira u „svetsku klasu“, tj. da postupa na bolji a jeftiniji nacin. Prevazilaženje globalnih izazova je veoma složeno. Priznati svetski istrazivaci, sproveli su istrazivanje u osam vodecih globalnih kompanija. Tom prilikom su globalni lideri popunjavali upitnik koji se odnosio na kljucne probleme sa kojima se oni suocavaju i sa kojima ce se suocavati njihova kompanija. Usledila su tri skoro istovetna odgovora i to:

• a)    Rasporedivanje (sposobnost da se adekvatne vestine primene tamo gde su neophodne, nevezano za geografsku lokaciju),

• b)    Širenje znanja i inovacija (primena vrhunskog znanja i praksi na celu organizaciju, nevezano za njihovo poreklo) i

• v) Otkrivanje i razvoj talenata na globalnoj osnovi (otkrivanje i razvoj talenata koji mogu uspešno da deluju u globalnoj organizaciji).¹⁷

4.    Problemi liderstva u novom globalnom okruženju

Globalni lideri imaju izraženu težnju za stalnim promenama i unapredenje kompanije. Oni imaju izrazenu sposobnost da reaguju i na vrlo slabe signale iz okruženja. Promene podrazumevaju odstupanje od starog nacina cinjenja stvari i implementiranje novog koji ce pruziti bolje rezultate. Imperativ lidera je pokretanje drugih. Na taj nacin on postaje pokretac promena. Zato je ocekivano da globalni lideri budu prvi koji ce uvideti potrebu za sprovodenjem organizacionih promena.

Kao sto je opste poznato novo globalno okruzenje, cija je ekspanzija narocito izrazena u dvadeset prvom veku, je nametnula coveku velike izazove i probleme. Nas u ovom delu rada trenutno zanimaju problemi liderstva u novom globalnom okruženju. Malo je verovatno da za vecinu lidera biti efektivan u danasnjem okruzenju podrazumeva takve dramaticne i traumatske okolnosti. Ali ipak, lideri se zaista suocavaju sa nekim vaznim pitanjima, i to: .

• a)    Moc menadzerstva - Moc predstavlja sposobnost menadzera da utice na druge ljude, tj. sposobnost da se menja stav ili ponasanje pojedinaca ili grupa u kompaniji. Buduci da je ovo vreme dramaticnih i brzih promena to je potrebno da menadžeri koriste razne oblike izvora moci (nagradivanje, kaznjavanje, prava), kao i da te oblike stalno usvrsavaju, uzdizuci ih na visi nivo. Najefektivniji lideri i menadzeri u novom globalnom okruženju treba da se oslanjaju ne samo na jednu vec na nekoliko razlicitih formi moci (legitimna moc, moc prinude, moc nagradivanja, strucna moc i referentna moc).

• b)    Razvijanje poverenja - Poverenje u vodu tj. lidera je veoma bitno u dvadeset prvom veku. U današnjem nesigurnom i promenljivom okruženju, jedna od važnih stavki za lidere jeste sticanje poverenja i kredibiliteta. Poverenje je verovanje u integritet, karakter i sposobnost lidera. Kredibilitet je stepen do kojeg sledbenici smatraju nekog poštenim, kompetentnim i sposobnim da inspiriše. Osnovna komponenta kredibiliteta je poštenje, koje se izdvaja kao karakteristika broj jedan prema lideru vrednog divljenja. Pored poštenja, kompetentnost i sposobnost da inspiriše su od suštinskog znacaja za liderstvo. Posebno danas, a narocito ce u buducnosti, efektivnost menadžera i lidera zavisiti od sposobnosti da se stekne poverenje sledbenika.

• c)    Pruzanje moralnog liderstva — U novije vreme istrazivaci etike i liderstva su poceli da razmatraju eticke implikacije u liderstvu, jer je tema liderstva i etike naisla na iznenadujuce malu paznju u prethodnom periodu (dvadeseti vek). Opšte je poznato da je etika deo liderstva. Eticko liderstvo je vise od onoga sto podrazumeva biti etican. To je sprovodenje etike kroz organizacione mehanizme, kao sto su komunikacija i sistem nagradivanja. Efektivan lider u buducnosti mora posedovati moralni kodeks svojih ciljeva i sredstava koja su koriscena u postizanju tih ciljeva.

• d)    Online liderstvo — U novije vreme se sve cesce desava da vodite ljude u situacijama kada su oni fizicki odvojeni od vas i kada su interakcije u suštini smanjene na pismenu digitalnu komunikaciju. Do sada je obavljeno vrlo malo istraživanja u oblasti online liderstva koje je usmereno na upravljanje virtuelnim timovima. Ta istraživanja ukazuju na to da postoje tri fundamentalna problema u pružanju online liderstva. Dakle, izazovi online liderstva su: komunikacija (biranje pravih reci, strukture, tona i stila za digitalnu komunikaciju); menadzment ucinka (definisanje, olaksavanje i podsticanje ucinka) i poverenje (kreiranje kulture u kojoj je poverenje medu ucesnicima ocekivano, podsticano i zahtevano).¹⁸

• e)    Davanje ovlascenja zaposlenima — Ovaj problem se namece kao neminovnost u vremenu koje dolazi. Davanje ovlascenja podrazumeva povecanje diskrecionog prava radnika u donosenju odluka. Postavlja se pitanje, zašto u novije vreme sve više kompanija daju ovlascenja svojim zaposlenim radnicima? Potreba da se brzo donese odluka i lakše savladavanje sve obimnijih i složenijih poslova u savremenom poslovnom svetu, jeste odgovor na gore postavljeno pitanje.

• f)    Liderstvo u sredinama u kojima se ukrstaju razlicite kulture - Efektivni lideri ne koriste samo jedan stil. Najcesce prilagodavaju svoj stil prema odredenoj situaciji. Nacionalna kultura je svakako vazna promenljiva komponenta u odredivanju stila liderstva koji ce biti najefektivniji. Buduci da sve veci broj preduzeca siri svoje aktivnosti van nacionalnih granica, to medukulturno liderstvo sve vise zaokuplja paznju istrazivaca.

• g)    Razlike u polovima lidera – U poslednjih 30-ak godina, nakon objavljivanja više radova na temu o pretpostavljenim razlikama stilova liderstva koje primenjuju muškarci i žene lideri u organizacijama, utvrdeno ja da muskarci vise upotrebljavaju moc koja proizilazi iz njihove pozicije u organizaciji i njihovog formalnog autoriteta, dok zene lideri teze da pridobiju podredene, da pretvore svoj sopstveni interes u interes grupe kroz brigu o opštem cilju. Žene rukovodioci ohrabruju participaciju, dele moc i informacije i podsticu svest drugih o njihovoj sopstvenoj vrednosti. Sve ovo odražava njihovo uverenje da je „dopuštanje zaposlenim da doprinesu, da se osete mocnim i bitnim formula uspeha kako za zaposlene, tako i za organizaciju.“¹⁹ Iz ove perspektive izgleda da žene zauzimaju viši rang, kada su u pitanju ove veštine liderstva potrebne za uspeh u današnjem dinamicnom globalnom okruzenju. Koji stil liderstva je efektivan zavisi od situacije, jer je poznato da ne postoji najbolji stil za sve situacije.

• h)    Vrhunsko liderstvo – Stav o herojskom liderstvu u novom globalnom okruženju doveo je do pojave arogancije i pohlepe. Korporativni lideri nikako ne bi smeli da se smatraju superherojima jer oni nemaju odgovore na sva pitanja, a ne bi ni mogli potpuno sami da vode organizaciju. Mit o glavnom rukovodiocu spasiocu koji je sam u stanju da unapredi i obogati organizaciju samo je upravo to – mit koji je nastao na osnovu verovanja da je nekom dovoljno da ima viziju i sposobnost da inspiriše druge ljude da ostvare tu viziju, pa da se obogati tj. postane vredan velike plate. Iako herojski lider možda realno ne postoji, to ne znaci da glavni rukovodioci nisu vazni, ali je potrebno da se uloga organizacionog lidera promeni, tj. herojsko liderstvo treba svesti na nivo obicnog liderstva.

• i)    Kako postati efektivan lider – U vremenu koje dolazi organizaciji su potrebni efektivni lideri. Dva pitanja koja se vezuju za to kako se postaje efektivan lider su: obuka lidera i cinjenica da ponekad biti efektivan lider znaci ne rukovoditi, tj. ponekad liderstvo nije vazno. Sto se tice obuke lidera, mnoge organizacije sirom sveta ulažu milijarde dolara, evra i sl. na obuku lidera i njihovo napredovanje. Programi obuke su razliciti ali u osnovi svi sadrze slicne

5.    Lider buducnosti

planove i programe. Najcesce su to vestine stvaranja poverenja, mentorstva, veštine analize situacije, ocena situacije, kako da promene situaciju, kako da ocene koja vrsta ponašanja može biti najefektivnija u datoj situaciji i dr. Potrebno je dakle nauciti kako da se „razumeju sadržajne teme koje su od suštinske važnosti za efektivne vizije“20. Ima situacija kada liderstvo, tj. ponašanje lidera nije važno, ali ovo ne bi smelo da bude povod da se negira uticaj lidera. Najcesce, izvesne promenljivosti kod posla i organizacije mogu da budu zamena za liderstvo. Karakteristike sledbenika kao sto su iskustvo, obucenost, profesionalna orjentacija ili potreba za nezavisnoscu, mogu da neutrališu efekat lidesrtva. Karakteristike posla, tj. rutinski, jasni i standardizovani poslovi postavljaju manje zahteva u pogledu promenljivosti liderstva. Organizacione karakteristike kao što su precizno formulisana pravila i procedure, eksplicitni formalizovani ciljevi i sl. takode mogu da predstavljaju zamenu za formalno liderstvo.

Svi napred navedeni problemi liderstva u novom globalnom okruženju imaju za cilj da se lideri i organizacije osposobe kako bi se adaptirali na promene u okruženju, koje je znamo kako, a koje zahteva osposobljavanje za odgovarajuce aktivnosti za njihovo prilagodavanje.

U novom globalnom okruženju, gde intelektualne svojine, kreativnost i inovativnost predstavljaju veliku prednost, naglasak na interakciju i ljudske kvalitete nikada nije bio veci. Kako se trzisni uslovi i tehnologija razvijaju zapanjujucim tempom, danasnje organizacije moraju da prilagode buduce poslovne strategije, kako bi izbegle da postanu irelevantne. Shodno tome, lideri buducnosti ce morati da postanu „majstori“ u upravljanju i vodenju promene.

Nedavno je sproveden multinacionalni istrazivacki projekat ciji je cilj da se pomogne globalnom organizacijama da razumeju najvažnije karakteristike lidera buducnosti.21 U sklopu istrazivanja, ukljuceno je više od 120 velikih kompanija širom sveta, od kojih je zatraženo da identifikuju osobine lidera buducnosti koji imaju potencijal da budu direktori globalnih organizacija. Anketiranjem „lidera sutrašnjice“ koji su kroz fokus grupe, intervjue i ankete opisali buducnost liderstva, istraživanje je rezultiralo odgovorima dobijenim od preko 200 lidera, nominovanih od strane navedenih kompanija. Vecina karakteristika efikasnog lidera smatrala se vaznim kako juce, tako i danas i sutra. Pristupilo se komparaciji zeljenih osobina lidera buducnosti i lidera proslosti kako bi se uocile relevantne slicnosti i razlike. Definisane karakteristike kao što su vizija, integritet, fokus na rezultate i obezbedivanje zadovoljstva kupaca, koje su bile glavne u proslosti takode ce ostati i u buducnosti. Definisano je pet kljucnih faktora, koji ce biti vazniji u buducnosti nego u sto su danas:

• 1.    misli globalno,

• 2.    uvažavanje kulturne raznolikosti,

• 3.    demonstracija tehnološkog znanja,

• 4.    izgradnja partnerstva i

• 5.    deljenje rukovodstva.

Globalizacija kao trend ima i imace sve veci uticaj na lidere buducnosti. Trend globalno povezanih trzista verovatno ce postati jos jaci u buducnosti. Dva faktora koja se smatraju kao kljucne varijable za buducnost su dramaticno povecanje projektovanja u globalnoj trgovini i integrisanje globalne tehnologije. U navedenom istraživanju, ucesnici iz celog sveta uvideli su vrednosti globalne trgovine. Nekoliko njih je predlozilo da bi lideri ubuduce morali da provode vreme u vise zemalja kako bi bolje razumeli kako bi multinacionalna trgovina mogla pomoci njihovim organizacijama da postignu konkurentsku prednost. U okruženju u kome pritisci konkurencije neprestano rastu, proizvodaci ce morati da nauce kako da upravljaju globalnom proizvodnjom, marketingom i prodajnim timovima. Nova tehnologija je jos jedan faktor koji ce uciniti globalno razmisljanje neophodnim za buduce lidere. Tehnologija moze da pomogne razbijanju barijera za globalni biznis koje su se cinile nepremostive u proslosti. Lideri koji su se zaglavili u lokalnim razmisljanjima ce biti pritisnuti da se takmice na globalnom tržištu.

Kako znacaj globalizacije raste, buduci lideri ce takode morati da cene kulturne razlicitosti. Oni ce morati da shvate, ne samo ekonomske i pravni razlike, vec i socijalne i razlike u ponasanju, koje su deo rada širom sveta. Razumevanje drugih kultura nije samo obaveza, to je i prilika za lidera buducnosti. Uvazavanje kulturne raznolikosti ukljucivace i "velike i male stvari" koje cine jedinstvenu kulturu. Sposobnost da motivisemo ljude u razlicitim kulturama ce postati sve važnija jer motivacione strategije koje su efikasne u jednoj kulturi mogu zapravo biti uvredljive za druge kulture. Lideri koji mogu efikasno da razumeju, cene i motivisu kolege u vise kultura postace sve vise vrednovan resurs u buducnosti.

Tehnolosko znanje ce biti kljucna nadleznost za globalne lidere u buducnosti. Jedan trend po pitanju ovog problema je jasan - sto je ucesnik mladi, veci je naglasak na vaznost tehnoloskog znanja. Mnogi mladi buduci lideri su odrasli sa tehnologijom i vide je kao deo njihovog života. Mnogi prisutni lideri i dalje vide tehnološko znanje kao nešto što je važno za zaposlene ljude, ali ne i za linije službenika koji rade "pravi" posao. Tehnolosko znanje ne znaci da ce svaki buduci lider biti nadaren tehnicar ili kompjuterski programer. To znaci da ce lideri buducnosti trebati da razumeju: kako inteligentno koriscenje nove tehnologije moze pomoci njihovim organizacijama; da regrutuju, razvijaju i odrzavaju mrezu tehnicki kompetentnih osoba; da znaju kako da naprave i održavaju ulaganja u nove tehnologije i da budu pozitivan uzor u vodenju koriscenja nove tehnologije. Nova tehnologija je, dakle odlucujuca promenljiva koja ce direktno uticati na organizaciono jezgro poslovanja, pa ce ogranizacije sa liderima koji imaju tehnološko znanje posedovati konkurentnu prednost u odnosu na organizacije koje nemaju ovakve lidere.

Izgradnja partnerstva i saveza svih vrsta videna je kao daleko vaznija za buducnost nego za proslost. Sposobnost sklapanja kompleksnih saveza i upravljanja složenim mrežama odnosa postaje sve važnija.

U buducnosti, sve strane u preduzecu ce morati da budu u stanju da rade zajedno na postizanju zajednickog dobra. Mora se uvideti da ce menadzment znanja radnika biti kljucni faktor u njihovom uspehu. Stari modeli lidera koji govore ljudima šta da rade i kako da rade, nece vise postojati. Lider ce biti u rezimu trazenja i razmene informacija. Radnike sa znanjem ce u buducnosti mozda biti tesko zadrzati. Oni ce verovatno imati malo organizacione lojalnosti i videti sebe kao profesionalne "slobodne agenate", koji ce raditi za lidera koji daje najviše izazova i prilika. Veštine u zapošljavanju i zadržavanju kljucnih talenata bice vredna roba za lidera buducnosti. Deljenje liderstva moze biti jedan od nacina da se pomogne pokazivanje ove veštine.

Iz napred navedenog proizilazi da ce nova vremena zahtevati nova znanja i vestine. Nazalost, mnogi lideri danas nisu obuceni za ove vestine, pa cak nisu ni bili ohrabreni da veruju da su ove vestine važne. Pet napred navedenih faktora su sposobnosti koje mnogi sadasnji lidere nemaju. Da bi se uspesno pripremile za sledeci milenijum, organizacije ce morati da ili promene stavove mnogih lidera ili da promene njihov status zaposlenja. Lideri ce morati da nauce zasto su nove vestine vazne.

"Losa vest" je da, trenutno, mnogi postojeci lideri ne vide vrednost ovih novih sposobnosti. "Dobra vest" je da je sve više onih koji prihvataju vrednosti ovih novih sposobnosti. Kako buduci lideri moraju imati mudrosti da uce iz iskustva sadasnjih lidera, tako ce i prisutni lideri morati da imaju mudrosti da uce nove sposobnosti od buducih lidera, pa bi obe strane mogle da dele liderstvo na nacin koji može da koristi njihovim organizacijama.

ZAKLJUCAK

Savremenu epohu razvoja ljudskog društva obeležava proces globalizacije kao fenomen koji operedeljuje sadržaj i tok razvoja savremenog ljudskog društva, društvenih zajednica i pojedinaca. Globalizacija predstavlja integraciju zemalja, tržišta, tokova kapitala, robe i usluga, kao i kretanje tehnologije i informacija u svetskoj privredi i omogucuje dalji pristup trzistima i novim tehnologijama, a time i brži rast produktivnosti, kao i poboljšanje životnog standrada stanovnistva. Globalizacija stvara posve nov ambijent i odreduje nove tokove razvoja sveta u kojima dolazi do izrazaja medusobna povezanost, meduzavisnost i uslovljenost u funkcionisanju i razvoju.

Jedini izvor stalne konkuretske prednosti u krajnje konkurentnoj globalnoj ekonomiji gde drugi faktori proizvodnje mogu biti kopirani predstavljace ljudi. Zato globalne organizacije moraju posebno obratiti paznju na ovaj resurs kojim se omogucava kontrola i nad drugim resursima.

Efikasno liderstvo je od kljucnog znacaja, narocito za transformacione promene bilo kog tipa. Zato je u njihovom iniciranju i sprovodenju, uloga lidera jasno definisana vizijom, razvijenim sposobnostima komuniciranja i timskog rada i osecajem za prave vrednosti od neprocenjivog znacaja. Kreativni lideri koji upravljaju znanjem i informacijama, koji osiguravaju preduzetnicku atmosferu i kreiraju organizacije zasnovane na timskom radu, predstavljaju zahtev globalnog okruženja.

Koncept razvoja liderstva još uvek nije u celosti determinisan. Istrazivanja liderstva kao znacajnog ekonomskog fenomena konstantno doživljavaju dalji razvoj i usavršavanje što predmetu istraživanja ovog rada pruža posebnu aktuelnost. Suština ovog rada je mogucnost pozitivnog doprinosa afirmisanju i sirenju ideje liderstva sa posebnim akcentom na koncept liderstva buducnosti u novom globalnom okruženju.