Međunarodna zaduženost i kriza u Republici Srbiji

Dugovi su negativni kapital i zato predstavljaju odbitnu stavku u obračunima nacionalnog bogatstva i bogatstva pojednih organizacionih ili socijalnih entiteta. Nakon izvršene generalne konsolidacije javnih finansija, kao i spoljnog i unutrašnjeg duga, pokazalo se da je stanje bogatstva u pojedinim segmentima društva i u društvu kao celini nepovoljno. Između budžeta i makroekonomskih agregata postoji visok stepen međuzavisnosti. Preko budžeta ukupna javna potrošnja se vezuje za ekonomsku politiku države i ciljeve koje treba ostvariti u raspodeli i preraspodeli društvenog proizvoda. Srbija godinama beleži visok nivo javne potrošnje, što predstavlja veliki problem za državni budžet i makroekonomska kretanja. Na ovu pojavu mora se reagovati adekvatnim rešenjima, koja opet mogu imati i negativne posledice, na primer, otpuštanje radnika zaposlenih u javnom sektoru smanjiće javnu potrošnju, ali povećati problem nezaposlenosti. Izlaze treba tražiti kroz investicije, pokretanje proizvodnih procesa, razvoj malih i srednjih preduzeća, privlačenje stranog kapitala i dr. Prema tome, osnov dugoročne strategije privrednog razvoja Srbije treba da bude održivi privredni rast, podizanje konkurentnosti privrede, izgradnja društva zasnovanog na znanju, uravnotežen regionalni razvoj i priključenje EU. Makroekonomske projekcije zasnivaju se na međuuslovljenosti rasta BDP, investicija, zapošljavanja, produktivnosti i određuju mogućnosti povećanja lične i državne potrošnje u uslovima cenovne stabilnosti, fiskalne ravnoteže, smanjivanje deficita tekućeg platnog bilansa i urednog servisiranja spoljnog duga.