Modaliteti izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja prema međunarodnim standardima revizije

• 4)    Pod ovom tackom se opisuje priroda obavljenog posla koja predstavlja osnovu za izraženo revizorsko mišljenje i to:

• ■    revizor trba da naglasi da je revizija izvrsena u skladu sa Medunarodnim standardima revizije i vazecim zakonodavstvom države.

• ■    revizor naglasava u izvestaju da je reviziju planirao i izveo na nacin koji mu je omogucio da stekne uverenje da racunovodstveni izveštaji ne sadrže materijalne i fundamentalne greške.

• ■    revizor trba najkrace da saopsti da je reviziju izvrsio-sakupljanjem

i ispitivanjem relevantnih dokaza i da je procenio konzistentnost racunovodstvenih nacela primenjenih u sastavljanju finansijskih izvestaja, da je ocenio racunovodstvena procenjivanja i da je ocenio opstu reprezentativnost racunovodstvenih izvestaja.

• ■    u ovom delu revizor trba da saopsti da njegove aktivnosti predstavljaju odgovarajucu osnovu za izrazavanje misljenja o racunovodstvenom izvestaju.

Ovaj cetvrti deo naziva se delokrug rada revizora.

Primer:

“Reviziju smo izvrsili u skladu sa Medunarodnim standardima revizije.Ovi standardi nalazu da reviziju planiramo i izvrsimo na nacin koji omogucava da se ,u razumnoj meri, uverimo da racunovodstveni izvestaji ne sadrze materijalno znacajne greske.Revizija ukljucuje ispitivanje dokaza na bazi provere uzoraka, koji potkrepljuje iznose i obelodanjivanja u racunovodstvenim izvestajima.Revizija takode ukljucuje ocenu primenjenih racunovodstvenih nacela i znacajnih procena izvrsenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opste prezentacije racunovodstvenih izveštaja. Smatramo da revizija koju smo izvršili obezbedjuje razumnu osnovu za nase misljenje”.[2]

• 5)    U trecem pasusu revizorskog izvestaja revizor izrazava misljenje o objektivnosti i istinitosti finansijskih izveštaja po svim materijalno znacajnim elementima u skladu sa standardima racunovodstva, koji odreduju racunovodstveno izvestavanje. O ovim misljenjima vise reci ce biti u narednom izlaganju.

• 6)    Deo nakon pasusa o mišljenju sadrži datum izdavanja revizorskog izvestaja. Datum na izvestaju oznacava dan zavrsetka revizije kod klijenta. Kako je izveštaj revizora njegova odgovornost, datum na izvestaju treba da bude posle datuma kojim je oznacen racunovodstveni izvestaj od strane menadzmenta klijenta.

• 7)    Poslednji pasus revizorskog izveštaja obuhvata konkretno mesto, obicno grad u kome revizor ima kancelariju koja je odgovorna za reviziju.Izvestaj revizora treba da bude potpisan imenom preduzeca za reviziju, licnim imenom ovlascenog revizora ili koriscenjem oba imena zavisno od potrebe, obicno se potpisuje ime preduzeca, posto ono preuzima odgovornost za reviziju.

2.    Nacin izrazavanja revizorskog misljenja

Ukupni rad revizije završava se izražavanjem revizorskog mišljenja. U misljenju se, prakticno, prinazuje celokupan nalazn revizije i rezultat izvrsene revizije. Bilo da se radi o menadžerima, upravnom odboru, akcionarima, poveriocima, poslovnim partnerima, vlastima ovaj deo je za sve korisnike revizorskog izvestaja naj interesantniji.

Medunarodni standardi revizije, koji je usvojio IFAC, i opste prihvaceni standardi revizije, koje je usvojio AICPA, definisali su da revizor može kroz izrazeno misljenje predpostaviti razlicite stepene odgovornosti rukovodstva. U tom smislu, revizorski standardi odredili su više tipova revizorskih mišljenja i to:

• •    misljenje bez rezerve ili pozitivno misljenje,

• •    misljenje sa rezervom

• •    uzdrzavajuce misljenje

• •    negativno misljenje .

• 2.1.    Mišljenje bez rezervi (Pozitivno)

Kada su revizori uvereni da rašunovodstveni izveštaji na istinit i pošten nacin prikazuje realno stanje imovine, profit, finansijsku poziciju, prihode i rashode u skladu sa racunovodstvenim standardima izdaju misljenje bez rezerve. Uverenje revizora o finansijskim izveštajima formira se prepoznavanjem:

• 1)    da su racunovodstveni izvestaji pripremljeni u skladu sa adekvatnom racunovodstvenom politikom koja je ispravno i adekvatno prihvacena,

• 2)    da nije bilo nikakvih ogranicenja u prikupljanju dokaza revizije,

• 3)    da su racunovodstveni izvestaji pripremljenji u skladu sa relativnim zakonskim odredbama i da su u slucaju odstupanja iskazani adekvatno objašnjeni i obrazloženi i

• 4)    da su na odgovarajuci nacin objavljene sve informacije relevantne za voljan uvid u racunovodstvene izvestaje.

Medutim, javljaju se situacije u kojima su prethodni uslovi ispunjeni ali postoje okolnosti u kojima revizor želi da skrene paznju na neka pitanja koja su u vezi sa racunovodstvenim izvestajem. Pitanje se naglasava kada priroda nepravilnosti nije vazna, tj. kad termin “bitan” može biti definisan kao dovoljno vazan ali ne utice na kvalitet odluke koju donose korisnici finansijskog izvestaja. Stoga, revizori zbog tako sitnih pristupa, nece izvršiti mišljenje „sa rezervom“, niti ce insistirati na otklanjanju propusta nego srecu paznju.Iz ovog mozemo zakljuciti da pitanja koja nemaju uticaja na misljenje revizora oznacena su kao „skrivanje paznje na odredena pitanja“ u standardu revizije „izvestaj revizora o racunovodstvenim izvestajima“.

Ona pitanja koja revizor zeli da naglasi treba pazljivo istaci da se radi o izvestaju „sa rezervom“. Ta pitanja treba treba izdvojiti u posebnoj tacki izvestaja. Obicno ta tacka pocinje recima: „Ne izrazavamo misljenje nego skrecemo paznju...“

I uprava klijenata i korisnici revizorskog izveštaja iz naglašenih pitanja mogu da izvedu poruku. Naglašavanje o pojedinim pitanjima nemora da proizilazi iz klijentove sredine nego od njenog okruženja (oblast inherentnog rizika). To mogu biti neke diskriminatorske mere na tržistu gde se proizvodi klijenata plasiraju, nesigurnost i promene u opštoj ekonomskoj politici. Na tako naglašena pitanja treba da reaguju menadžeri u smislu opreznosti kod donošenja buducih poslovnih odluka.

Uglavnom u naglasavanju traba istaci efekte sudskih sporova za koje se procenjuje da ce vremenski duze trajati. A kada bi revizor stekao uverenje da ce ishod sudskog spora biti od znacaja za racunovodstveni izvestaj izrazice misljenje „sa rezervom“.

U skladu sa racunovodstvenim standardima, smatra se da klijent posluje po principu (going concer). Ukoliko u postupku revizije revizori otkriju da klijent nemoze dugorocno poslovati moraju to naglasiti. Cinjenice koje mogu revizora navesti na takva razmišljanja su:

• •    negativan gotovinski tok,

• •    neotplacivanje kredita,

• •    ostvareni gubitak u poslovanju,

• •    sudski sporovi i sl.

• 2.2.    Mišljenje sa rezervom

Revizor treba da uporedi cinjenicno stanje sa planiranim. Ako nakon tog uporedenja jos uvek postoji sumnja u nastavak poslovanja, revizori moraju naglasiti sumnju u nastavak poslovanja ali uz naglasak da na finansijske izvestaje nema „rezervi“ za proteklu godinu.

U dosadašnjem tekstu smo govorili o pozitivnom mišljenju revizora, kada su uvereni da prikazani izvestaji na istinit i posten nacin prikazuju realno stanje poslova, profit, finansijsku poziciju, prihode, rashode, a u skladu sa racunovodstvenim standardima. [ 3 ]

Medutim, misljenje sa rezervom revizori izrazavaju kada postoje okolnosti:

• •    koje po misljenju revizora imaju materijalni znacaj za racunovodstvene izvestaje,

• •    postoje inherentne nesigurnosti sadrzane u racunovodstvenim izveštajima i

• •    kad se revizori ne slazu sa racunovodstvenim tretmanom odredene stavke u racunovodstvenom izvestaju.

Misljenje sa rezervom revizor ce izraziti u slucaju kada”...dode do zakljucka da nemoze da izrazi misljenje bez rezervi, ali kada efekat neslaganja sa rukovodstvom, ili ogranicenje obima nije od takvog materijalnog I prozimajuceg znacaja da bi to zahtevalo izrazavanje negativnog mišljenja ili uzdržavanje od mišljenja. Mišljenje sa rezervom se izrazava koriscenjem izraza”osim za”efekte po pitanjima na koje se rezerva odnosi”. [ 4 ]

Revizor ce izraziti misljenje sa rezervom pri sledecim okolnostima:

• •    kada nije prisustvovao popisu zaliha, jer je kasnije imenovan, ali smatra da vrednost zaliha nema prozimajuci znacaj.

• •    u slucaju neslaganja sa rukovodstvom i to: po pitanju neodgovarajuceg racunovodstvenog metoda (npr.amortizacija nije obracunata po Medunarodnim racunovodstvenim standardima ) ili

neadekvatnog obelodanjivanja (npr.precuti se bitna informacija za korisnike izveštaja ).

Kada se revizori ne slazu sa racunovodstvenim tretmanom neke stavke u racunovodstvenom izvestaju a posledica tog neslaganja je materijalno znacajna.U tom slucaju revizori navode:

• •    sve faktore za koje smatraju da su od materijalnog znacaja i usled kojih je došlo do neslaganja.

• •    njihov uticaj na racunovodstveni izvestaj

• •    ako je moguce kvantifikovati efekte tih stavkina racunovodstveni izveštaj.

“Misljenje “sa rezervom” izdaje se kao ogranicenje revizorske odgovornosti za istinitost i tacnost delova prezentiranog finansijskog izvestaja”. [ 5 ]

Revizorski izvestaj za sva mišljenja sa rezervom, pre stava o izražavanju mišljenja, treba da ima stav u kojem se precizno navode razlozi za reviziju. U praksi revizije uobicajeno je da revizor na vreme upozori klijenta na neizvesnosti ili neslaganja. Takva upozorenja klijenat prihvata i propisuje otklanja. Ako uprava klijenata neizvesnosti ili neslaganja ne otkloni blagovremeno, revizor ce izdati misljenje sa rezervom.

Iz gore navedenog možemo zakljuciti da se mišljenje sa rezervom izražava u sledecim slucajevima:

• •    Ako revizor ustanov da rizik detekcije ne moze svesti na prihvatljivi nivo.

• •    Kada revizor nije u mogucnosti da pribavi zadovoljavajuce dokaze.

• •    Ako rukovodstvo onemogucava revizoru komunikaciju sa pravim zastupnikom – pravnom službom.

• •    kada revizor nije u mogucnosti da pribavi zadovoljavajuci dokaz u vezi sa povezanim subjektom i poslovnom dogadajima sa njima.

• •    u slucaju nastanka naknadnih dogadaja, posle datuma bilansa, koji uticu na izmene racunovodstvenih izvestaja a revizor smatra da izveštaj treba izmeniti, ali samo onda kada revizorski izveštaj nije predate klijentu.

• •    Kada obelodanjivanje nije izvrseno adekvatno.

• •    Ako rukovodstvo odbije da pruzi izjavu koju revizor smatra neophodnom.

• •    Misljenje sa rezervom se izvrsava kada postoje pitanja koja su znacajna za stalnost poslovanja pravnog lica. To su znacajne neizvesnosti ciji ishod zavisi od buducih dogadaja, koji mogu uticati na finansijski izveštaj a nisu pod direktnom kontrolom klijenata.

• 2.3. Negativno mišljenje

• 2.4. Uzdržavanje od mišljenja

Kada revizor izrazi ovo misljenje to znaci da racunovodstveni izvestaj ne predstavlja pravilno finansijsko stanje, rezultate poslovanja u toku godine. U slucaju da revizor izrazi negativno misljenje, on mora imati sakupljeno dovoljno dokaza koji nedvosmisleno potkrepljuju takvo mišljenje.

Revizor ce izraziti negativno misljenje...”u slucaju kada je efekat eslaganja od takvog materijalnog I fundamentalnog znacaja za finansijski izvestaj da revizor zakljucuje da izrasavanje rezerve u izvestaju ne predstavlja odgovarajuci nacin za obelodanjivanje cinjenica, da racunovodstveni izvestaj navodi na pogresne zakljucke da je nepotpun”. [ 6 ] Revizori izražavaju negativno mišljenje ajo su nagovestili i neslaganja fundamentalni pa mišljenje “sa rezervom” nije za korisnike finansijskog izvestaja dovoljno upozorenje. Kada revizor izvrsi negativno mišljenje uvek treba da u izvestaju objasni razloge za to misljenje, kao i moguce efekte nepovoljnog mišljenja na finansijsko stanje klijenata kao i efekte na njegovo buduce poslovanje.

Revizorski izvestaj sa negativnim misljenjem obicno se zavrsava: ”Po našem mišljenju, zbog razloga koje smo naveli u stavovima …. Prezentirani racunovodstveni izvestaji ne predstavljaju istinito finansijsko stanje preduzeca i nije prikazano u skladu sa racunovodstvenim standardima kao ni rezultati poslovanja u gotovinski tok u godini koja se zavrsava 31.12.20x1.” [ 7 ]

(Odrecno misljenje)

Uzdrzavanje od misljenja je misljenje o uslovima izvodenja revizije. U reviziji ono je neophodno da se shvate bitni uslovi ili restrikcije koje mogu da sprece revizora da sprovede postupke prema revizorskim standardima. Ovo misljenje se obicno izdaje zbog ogranicenja koja klijent nametne revizoru u toku revizije. Revizor na kraju izveštaja ne iznosi mišljenje nego konstataciju kao npr: “Preduzece nije sprovelo inventarisanje, a mi nismo u mogucnosti da primenom drugih revizorskih postupaka utvrdimo stanje pa dokazi nisu dovoljni da formiramo mišljenje pa ne izražavamo misljenje o racunovodstvenom izvestaju za period”. [ 8 ]

Kada klijent nametne bilo kakva ogranicenja revizor je duzan da se uzdrzi od mišljenja. Dva su razloga za takav postupak:

1.    odrecno misljenje je nekorisno za klijenta i korisnicima racunovodstvenog izvestaja daje nepovoljne signale o rukovodstvu, 2.    klijent koji postavlja ogranicenje verovatno nesto krivotvori. U takvim uslovima revizija se nemoze sprovesti jer ona se može odvijati samo u atmosferi poverenja. 3.    Ilustrovani primeri izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja u našoj revizorskoj praksi

Nakon deset godina primene zakona o reviziji, mozemo uociti da je doslo do povecanog interesovanja za revizijom. U teoriji nastaju obicajni radovi iz oblasti revizije, dok je u praksi osnivaju preduzeca reviziju. Do sada je, na primer u nasoj zemlji osnovano vise od tridesetak preduzeca za reviziju koja u okviru svoje redovne aktivnosti objavljuju reviziju finansijskih izvestaja, uz razume se , izrazavanje odgovarajuceg misljenja. U nastanku, u vidu primera prezentovaceno dva izvestaja o reviziji: sa mišljenjem bez rezerve i sa kvalifikovanim mišljenjem (mišljenja sa rezervom).

• 3.1 . Primer 1- Izveštaj o reviziji sa mišljenjem bez rezerve

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORAUPRAVNOM ODBORUIAKCIONARIMA AIK BANKE A.D., NIS[9]

Obavili smo reviziju finansijskih izveštaja AIK Banke A.D., Niš (u daljem tekstu „Banka“), priloženim na stranama 2 do 31, koji obuhvataju bilans stanja na dan 30. juna 2006. godine, i odgovarajuci bilans uspeha, izvestaj o promenama na kapitalu i izvestaj p novcanim tokovima za period od 1. januara do 30. juna 2006. godine kao pregled znacajnih racunovodstvenih politika i napomene uz finansijske izveštaje. Za ove finansijske izveštaje odgovorno je rukovodstvo Banke. Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o finansijskim izveštajima na osnovu obavljene revizije.

Reviziju smo obavili u skladu sa Medunarodnim standardima revizije i Zakonom o racunovodstvu i reviziji. Ovi standardi zahtevaju da reviziju planiramo i obavimo na nacin koji omogucava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže pogrešne informacije od materijalnog znacaja. Revizija ukljucuje ispitivanje dokaza, na bazi provere uzoraka, kojima se prikupljaju iznosi i informacije obelodanjene u finansijskim izvestajima. Revizija takode ukljucuje ocenu primenjenih racunovodstvenih nacela i vrednovanje znacajnih procena koje je izvrsilo rukovodstvo, kao opštu ocenu prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da revizija koju smo obavili obezbeduje solidarnu osnovu ya izražavanje našeg mišljenja.

Kao što je obrazloženo u napomeni 2. uz finansijske izveštaje, Banka je kao uporedne podatke prikazala bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izves’taj o novcanim tokovima za godinu koja se zavrsila 31. decembra 2005. godine umesto za period od šest meseci koji se završava 30. juna 2005. godine, kako se to zahteva po Medunarodnim racunovodstvenim standardu 34 „Periodicno finansijsko izvestavanje“. Banka je izvršila ovakvo nekompletno prikazivanje uporednih podataka obzirom da finansijski izveštaji na dan 30. juna 2005. godine, za period od 1. januara do 30. juna 2005. godine nisu bili predmet revizije. Banka nije u obavezi da angazuje nezavisnog revizora da obavi reviziju periodicnih finansijskih izvestaja, osim osim u specificnim slucajevima definisanim domacim propisima.

Po našem mišljenju, osim prikazivanja uporednih podataka navedenog u u predhodnom paragrafu, finansijski izveštaji objektivno i istinito, po svim materijalno znacajnijim pitanjima, prikazuju finansijski polozaj Banke na dan 30. juna 2006. godine, kao i rezltate njenog poslovanja, promene na kapitalu i novcane tokove za period od 1. januara do 30. juna 2006. godine, u skladu sa racunovodstvenim politikama obelodanjenim u napomenama 2. i 3. uz finansijske izvestaje.

Beograd, 23. avgust 2006. godine

Miroslav Toncic Ovlasceni revizor

• 3.2    Primer 2- Izveštaj o reviziji sa kvalifikovanim mišljenjem (mišljenje sa rezervom)

IZVESTAJ OVLASCENOG REVIZORA UPRAVNOM ODBORUI AKCIONARIMA BANKE “POŠTANSKA ŠTEDIONICA”AD,

BEOGRAD [ 10 ]

• 1.    Izvrsili smo reviziju finansiskih izvestaja Banke “Postanske stedionica”ad Beograd (u daljem tekstu banke), koji obuhvataju:Bilans stanja na dan 31.decembara 2006.godine i odgovarajuci Bilans uspeha,izvestaj o promenama na kapitalu i rezervama i izveštaj o tokovima gotovine za poslovnu godinu koja se zavrsava na taj dan, kao I pregled znacajnih racunovodstvenih politika i napomene uz finansijske izveštaje. Za finansijske izveštaje prikazanih na stranama od 3 do 7, odgovorno je rukovodstvo Banke. Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o finansijskim izveštajima na osnovu revizije koju smo izvršili.

• 2.    Reviziju smo izvrsili u skladu sa Zakonom o racunovodstvu i reviziji, Medunarodnim standardima revizije I odlukom o spoljnoj reviziji banaka. Ovi standardi zahtevaju da reviziju planiramo I izvrsimo na nacin koji omogucava da se u razumnoj meri uverimo

• 3.    Od 1. oktobra 2006. godine, Banka je u obavezi da primewuje novu odluku narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne active I rizicnih vanbilasnih stavki. Banka je kao svoju racunovodstvenu politiku procewivawa rizicnih bilansnih I vanbilasnih plasmana usvojila neznatno modifikovanu procenu gubitaka propisanu od Narodne banke Srbije I u skladu sa takvom politikom izvršila procenu plasmana tj. kategorizacija I obracun posebne rezerve odnosno isporuku vrednosti plasmana na teret Bilansa uspeha tekuceg perioda.

• 4.    Za sastavljanje i prezentaciju svojih finansijskih izveštaja Banka nije primila MRS 39 „Finansijski instrumenti priznanje i merenje“, odnosno Banka u skladu sa ovim standardom izvršila svodenje na sadasnju vrednost za finansijske instrumente, tj. Potrazivanja koja se sadrze do dospeca i koja su u bilansu stanja iskazana po amortizovanoj vrednosti ocekivanih buducih tokova gotovine diskontovanih po posebnoj kamatnoj stopi.

• 5.    Za sastavljanje i prezentaciju svojih finansijskih izveštaja Banka nije primenila MRS 19 „Naknada zaposlenima“ kojim se zahtwva da se izvrši ukalkulisanje troškova koji se odnose na ugovorene: otpremnine za odlazak u penziju, placanje jubileja, naknade za koriscenje neiskorisdenih godisnjih odmora i druge naknade pridvidene internim Pravilnikom o radu Banke.

• 6.    Po našem mišljenju, osim za efekte koji na finansijske izveštaje Banke mogu imati pitanja navedena u prethodnim tackama 3. i 5. finansijski izveštaji istinito I objektivno pos vim materijalno znacajnijim pitanjima prikazuju finansijski polozaj Banke na dan 31. decembra 2006. godine, kao i rezultat njenog poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine za period od 1. januara do 31. decembra 2006. godine u skladu sa racunovodstvenim propisima vazecim u Republici Srbiji, Zakonom o bankama i propisima donetim na osniovu tih zakona u skladu sa racunovodstvenim politikama obelodanjenim u napomenama 1 i 2 uz finansijske izveštaje.

• 7.    Skrecemo paznju, ne izrazavajuci donetu rerezervu na izrazeno misljenje u tacki 6. gore, na sledece:

da finansijski izvestaji ne sadrze pogresne informacije od znacaja. Revizija ukljucuje ispitivanje dokaza na bazi provere uzorka, kojima se potkrepljuju iznosi I informacije obelodanjene u finansijskim izvestajima. Revizija takode ukljucuje ocenu primenjenih racunovodstvenih nacela I vrednovanje znacajnih procena koje je izvršilo rukovodstvo, kao I opštu ocenu prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da revizija koju smo izvršili obezbeduje solidnu osnovu za izrazavanje naseg misljenja.

Kao što je obelodanjeno u napomeni 3.5. uz finansijske izveštaje, prilikom klasifikacije kredita odobrenih stanovnistvu I obracuna posebne reserve za obezbedenje od potencijalnih gubitaka koji migu nastati po osnovu kredita (uzimajuci stambene kredita), Banka nije uzimala u obzir ponasanja fizickih lica u otplati svojih obaveza po najlosijem izvrsenju tokom cele godine vec je klasifikacija vršena prema docnji dužnika na dan 31.12.2006. godine.

Prilikom klasifikacije komitenata-fizickih lica i obracuna posebne rezerve I obezbeduje od potencijalnih gubitaka, Banka je uzela u obzir uslov visine mesecne obaveze za u otplatu u odnosu na 30% redovnih neto mesecnih primanja koje klijent ima u Banci. Tokom 2006. godine prilikom odobravanja kredita ili kreditne kartice Banka pribavlja izveštaj kreditnog biroa, ali dalje tokom otplatnog perioda nema uvid u stanje zaduzenosti fizickog lica kod drigih banaka. Da bi se ispoštovala odluka NBS u potpunosti kada su u pitanju plasmani fizickog lica, bilo bi neophodno pribaviti izvestaj od kreditnog biroa na svaki datum procenjivanja-klasifikacije plasmana i obracun poslovne rezerve.

Uvidom u raspolozivu dokumentaciju nismo bili u mogucnosti da se uverimo u potencijalne efekte koje neprimenjivanje pomenutih uslova prilikom klasifikacije potrazivanja od fizickih lica, moze da ima na finansijske izveštaje Banke na dan, i za period 31.12.2006. godine.

Buduci da Banka ima vrlo ogranicen portfelj kredita s fiksnom kamatnom stopom i duzim dospecem, rukovodstvo smatra da fer vrednost celokupnog kreditnog portfelja, izracunata diskontovanjem ocekivanih buducih tokova glavnice i kamate (uz pretpostavku da ce se dati krediti otplacivati u skladu sa ugovorenim dospeceem na osnovu postojecih identifikovanih gubitaka od umanjene vrednosti) ne bi bili znacajno razliciti, odnosno materijalno znacajni, od njihove knjigovodstvene vrednosti koji su vrednovani na osnovu amortizacionih trockova (Napomena 2.14).

Na dan 31. decembra 2006. godine Banka nije izvršila rezervisanja po svim osnovama na teret svojih troškova. Po proceni rukovodstva, sadasnju vrednost buducih obaveza Banke pos vim osnovama nije materijalno znacajna (Napomena 2.13).

• a)    Kao sto je objasnjeno u tacki 4.8 ovog izvestaja Banka je na dan 31. decembra 2006.godine najvecim delom izvrsila registraciju vlasništva u zemljišnim knigama za svoje gradjevinske objekte. Ostali gradevinski objekti iskazani su u knjigama Banke na osnovu kupoprodajnih ugovora i ostale dokumentacije, ali vlasništvo nije registrovano u zemljišnim knjigama. Rukovodstvo Banke preuzima sve neophodne mere radi pribavljanja vlasnickih listova. Stalna sredstva banke nisu pod hipotekom.

• b)    Banka na dan 31.12.2006. godine ima pokazatelj trajnih ulaganja 116.33% (dozvoljeni maksimum je 60%).

• c)    Na dan 31. decembea 2006. godine Banka ima veliku ulogu izlozenost prema javnom licu, vecu od 10% kapitala (tacka 7.1.izveštaja) a odnosi se na plasirane kredite za nocno pokrice EFG Eurobank od 92,31% kapitala i HVB Bank SCG od 23.08% kapitala. Zbir velike izloženosti Banke je 126,73% što je u granicama propisanim od Narodne Banke Srbije.

• d)    Prema odluci Narodne Banke Srbije o uskla]enosti stanja bruto dinarskih plasmana odobrenih stanovništvu sa osnovnim kapitalom, Banka je dušna da stanje bruto plasmana odobrenih stanovništvu uskladi sa kapitalom tako da stanje tih plasmana na kraju svakog kalendarskog meseca bude manje ili jednako 200% vrednosti osnovnog kapitala. Na dan 31. decembra 2006. godine Banka nije ispunola ovaj zahtev te je bila dužna da kod Narodne banke Srbije na poseban racun deponuje dvostruki iznos pozitivne razlike, odnosno iznos od din 6.748.590 hiladda.

• e)    Finansijski izvestaji su sastavljeni uz uvazavanje nacela stalnosti poslovanja, što predstavlja da eventualne mere Narodne banke Srbije zbog neuskladenih pokazatelja poslovanja, kao i buduce mere sanacije i konsolidacije bankarskog sistema nece dovesti u pitanje nastavak poslovanja Banke.

Bogoljub Aleksic Ovlasceni revizor

ZAKLJUCAK

Na osnovu do sada izlozenog mozemo zakljuciti. Da je revizija prisutna manje ili vise u vecini zemalja trzisne ekonomije, pa tako i u Srbiji. Revizor završava proces revizije, tako što dostavlja izveštaj revizije organu koji ga je imenovao, to može biti skupština akcionara, organ upravljanja i drugi organi. Forma i sadržaj revizorskog izveštaja se od zemlje do zemlje razlikuju u nijansama. Kroz istorijat revizije može se primetiti da je izvestaj revizije, kao naj osetljiviji deo revizije, bio cesto predmet sporenja izmedju cestih nezavisnih firmi I njihovih klijenata. Takve situacije su navele profesionalna udruženja da se bave tim problemom, kao rezultat svega toga 1992. godine su usvojeni Medunarodni standardi standardi revizije za izveštavanje.Izveštaj revizora u njemu I u njemu izraženo mišljenje o finansijskim izveštajima je proizvod revizije koji se prezentuje zainteresovanim korisnicima (javnosti). Ovaj izveštaj daje kredibilitet finansijskim izvestajima I povecava sigurnost u objavljene informacije. Forma I sadrzin arevizorskog misljenja su odredeni Medunarodnim standardima revizije. Svako odstupanje od date forme dovodi kredibilitet revizije u pitanje. Da li za to ima opravdanja? Pridržavanje forme nije garant kvaliteta revizorskog izveštaja. To su pokazali mnogi “slucajevi” u praksi revizije razvijenih zemalja, posebno SAD. Sledeca bitna cinjenica je da revizor iznosi misljenje na osnovu pregleda I oceane da li su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa prihvatljivim okvirom za finansijsko izveštavanje, bilo da se radi o Medunarodnim racunovodstvenim standardima (ISA), nacionalnim standardima, praksi izveštavanja, neophodno je proveriti da li su u skladu sa zakonom.

Izvestaj revizora I u njemu izraženo mišljenje o finansijskim izveštajima je proizvod revizije koji se prezentuje zainteresovanim korisnicima (javnosti). Ovaj izveštaj daje kredibilitet finansijskim izveštajima I povecava sigurnost u objavljene informacije.

Izveštaj revizora objavljuje se u standardizovanoj formi. Takav izveštaj ne sadrži analizu finansijskog, imovinskog I prinosnog položaja klijenta, niti ocenu boniteta klijenta. Mišljenja smo da bi taj “pogled sa strane” koji je nezavisan I kompetentan treba da nadje mesto u revizorskom izveštaju za sve zainteresovane njegove korisnikebice posebno koristan.

Jednoobraznost po formi I sadržaju nije istovremeno garancija za neograniceno poverenje u verifikaciju. Bojim se da cemo radi formalnog pridržavanja forme u svim elementima revizorskog izveštaja imati više promašaja u reviziji finansijskih izveštaja, koji mogu narušiti poverenje u revizorsku verifikaciju, koju I dalje izgradujemo.