Modeliranje informacionih sistema

Mario Bozinovic1, Srdan Jerinic2

Fakultet za industrijski menadžment Kruševac

Rezime: Svaki poslovni sistem, bez obzira na velicinu i obim poslovanja koristi informacione sisteme, mrežne i internet tehnologije kako bi elektronski upravljali poslovnim procesom, u cilju vece efikasnosti i konkurentnosti. U ovom radu opisujemo procese modeliranja informacionih sistema, a kao primer modela navodimo originalni projekat informacionog sistema primenjen u procesu fakturisanja specijalnih nabavki u preduzecu.

UVOD

Information sistem (IS) je skup medusobno povezanih elemenata koji rade zajedno u cilju prikupljanja, memorisanja, obrade i distribucije informacija. Cilj modeliranja IS je da se razviju tehnologije koje ce omoguciti logicku i fizicku integraciju mreza hardverski i softverski veoma razlicitih konfiguracija. Tehnika IDEF (Integration DEFinition) modeliranja, definisana od strane IDEF Users Group, je prihvacena kao osnova za sprovodenje postupka reinženjeringa poslovnih procesa. Postupak razvoja informacionog sistema, opisan u ovom radu, ima za osnovu standarde IDEF0 za funkcionalno modeliranje i IDEF1X (eXtend) za informaciono modeliranje.

IDEF0 su tehnike modeliranja bazirane na kombinaciji grafike i teksta koji su predstavljeni na organizovan i sistematican nacin da bi se povecala razumljivost i obezbedila logika za potencijalne izmene, specificirane zahteve, sto prakticno znaci o podrsku analizi sistema po nivoima. Standard IDEF0 omogucava:

• ■    izvrsenje sistema analize i dizajna na svim nivoima, za sistem sastavljen od ljudi, mašina, materijala, racunara i informacija;

• ■    stvaranje dokumentacije kao osnovu za integraciju ISO 9000 standarda;

• ■    bolju komunikaciju izmedjuu analiticara, dizajnera, korisnika i menadžera;

• ■    diskusiju u radnom timu da bi se postiglo medjusobno razumevanje;

• ■    upravljanje velikim i slozenim projektima;

• ■    obezbedenje elemenata potrebnih za informaciono modeliranje (IDEF1X).

Drugi standard, koji je IDEF Users Group definisala, je IDEF1X tehniku za informaciono modeliranje. Informaciono modeliranje predstavlja apstraktno videnje realnog sistema, tj. to je pojednostavljeno predstavljanje realnog sistema preko skupa objekata (entiteta), veza izmedu objekata i atributa objekata.

Za primenu pomenutih standarda modeliranja razvijeni su odgovarajuci CASE (Computer Aidid Software Engineering) alati BPwin ( Bussines Process for windows ) za funkcionalno modeliranje (IDEF0) i ERwin ( Entity Relationships for windows ) za informaciono modeliranje (IDEF1X).

Postavljeni koncept modeliranja opste je prihvacen od strane vlada nekih država kao i vojnih saveza i nijedan dokument ne moze biti definisan dok se ne opise koriscenjem ove metodologije. Ovaj pristup omogucava povezivanje buduceg IS i zahteva sistema kvaliteta definisanih standardom ISO 9000 i u upotrebi je u državnim organima Republike Srbije i Vojsci Srbije.

• 1.    Model informacionog sistema u procesu fakturisanja

  Na primeru procesa fakturisanja kao pojednostavljenog i školskog primera definisace se svi elementi projekta razvoja informacionog sistema. Izrada projekta Razvoj IS zasniva se na koriscenju standarad IDEF0 , IDEF1X realizovannih kroz CASE alate BPwin i ERwin . CASE alat treba da omoguci definisanje elemenata za fizicku izradu Baze podataka (SQL Server 2000, ORACLE i dr.) i izradu korisnicke aplikacije. Predlozeni nacin rada koriccenjem CASE alata BPwin, ERwin je prototipski i ukljucio je one koji ce koristiti odgovarajuci aplikativni softver i koji ce dok se projektuje sistem ukazivati na nedostatke i svoje potrebe za informacijama. Koriscenjem IDEFO metodologije (CASE alat BPwin) daju se predpostavke za standard ISO 9000:2000 1 model podataka koji je uslov za izradu baze podataka i korisnicke aplikacije.

Osnovni zadatak projekta informacionog sistema je da ispuni potrebe i ocekivanja svih zainteresovanih strana tj. treba da omoguci integraciju informacionog sistema i zahteva sistema kvaliteta u JEDINS'IVENI AUTOMATIZOVANI INFORMAClONI SISTEM. Uspostavljanje jedinstvenog automatizovanog informacionog sistema treba da obezbedi efikasan sistem prikupljanja i obrade podataka, koriscenje informacija i medusobno koordiniranje svih ucesnika kako bi se ostvarili sledeci zadaci poslovanja:

• ■    Povecanje efikasnosti i kvalitetnije upravljanje;

• ■    Uspostavljanje jedinstvenog sistema oznacavanja i klasifikacje;

• ■    Povecanje efikasnosti i ekonomicnosti u procesu projektovanja tehnologije;

• ■    Obezbedenje kvalitetnijeg ostvarivanja zadataka i poslova u poslovanju;

• ■    Azurno i kvalitetno izvestavanje po zahtevima.

Da zakljucimo, osnovni zadatak jedinstvenog antomatizovanog informacionog sistema je da pruži relevantne informacije kao osnovu za brze i efikasnije odlucivanje odnosno upravljanje sistemom. Prikazani primer za proces fakturisanja je deo jedinstvenog automatizovanog informacionog sistema. Razlozi za razvoj informacionog sistema su sadržani u nameri da se ostvare sledeci ciljevi:

• ■    sagleda postojece stanje i definisu zahtevi vezani za tehnološke informacije i sistem kvaliteta;

• ■    da bade efikasan servis klijenata jedinstvenog automatizovanog informacionog sistema;

• ■    pomoc u upravljanju i odlucivanju;

• ■    ostvarivanje efikasne komunikacije izmedu sub ekata poslovanja;

• ■    obezbedenje uslova za bolje planiranje.

Standardi IDEF0 IIDEFX1 omogucuju:

• ■    Izvrsenje sistem analize i dizajna na svim nivoima, za sistem satavljen od ljudi masina, materijala, racunara i informacija;

• ■    Stvaranje dokumentacije kao osnov za integraciju IS i ISO 9000:2000 standarda;

• ■    Bolju komunikaciju izmedu analiticara, dizajnera korisnika i menadžera;

• ■    Omogucuje diskusiju u radnom timu da bi se postiglo medusobno razumevanje;

• ■    Omogucuje upravljanje velikim i slozenim projektima;

Redosled koraka vezanih za razvoj informacionog sistema sastoji se od sledecih koraka:

• ■    Koriscenjem metodologije IDEF0 izvodi se funkcijalno modeliranje

• ■    Koriscenjem metodologije IDEFX1 izvodi se informaciono modeliranje

• ■    Aplikativno modeliranje vezano je za koriscenje klijent server arhitekture

Koriscenjem metodologije IDEF0 izvodi se funkcionalno modeliranje u okviru koga se izvodi:

• ■    Funkcionalna dekopozicija

• ■    Definisanje zahteva korisnika i

• ■    Definisanje tehnickih preduslova.

U okviru podaktivnosti “ funkcionalna dekompozicija ” polazi se od svesti o upotrebi razvoja informacionog sistema, i sastoji se od sledecih koraka,

• ■    Definisanje granica sistema;

• ■    Definisanje stabla aktivnosti i

• ■    Definisanje dekompozicionog dijagrama

U daljem radu razmatrace se detaljno odgovarajuce aktivnosti za proces fakturisanje .

• 1 .1 Definisanje granica sistema za proces fakturisanje .

Poci cemo od EDIFACT standarda koji je definisan UN/ECE WP.4 koji svojom preporukom broj 6, izdanje iz 1975. godine, preporucuje da se obrazac za fakturu u medunarodnoj trgovini zasniva na obrascu prema ISO 6422 (skraceno: UNLK) - JUS ISO 6422.

Obrazac je baziran na principu “box design”. Razmectaj rubrika je fiksiran ka npr. Adresa primaoca, koja je definisana zbog koverata sa prozirom i pritom su razmatrani administrativni, pravni i trgovinski aspekti. Prostor “za slobodno raspolaganje” u najnižem delu obrasca namenjen je za više posebnih potreba za individualne aplikacije. Ako trgovacki partneri primenjuju dokumente koji sadrže šire polje podataka nego set ULNK, ili od onog sto je propisano u standardima za odgovarajuce podatke, o tome se moraju posebno dogovoriti. Sve ovo je išlo u prilog da se prihvati jedan standardizovani obrazac (ISO 7372), kao što je prikazano na sledecoj slici.

Slika 1 . Obrazac EDIFACT fakture

Dijagram konteksta za EDIFACT fakturu je definisan pravougaonikom koji predstavlja hipoteticke granice sistema koje proucava. U i van ovog sistema teku informacije preko satelita. Dijagram kontesta je najviši nivo apstrakacije, koji se dekompozicionim dijagramima prevodi u niži nivo apstrakcije. Na sledecoj slici prikazan je dijagram konteksta za EDIFACT fakturu, gde se može videti koji tipovi informacija su potrebni, a predstavljeni su kao nazivi strelica.

AUTHOR: Mario Bozinovic

PROJECT: SPISAK SPECIJALNIH NARUD^BENICA

RECOMMENDED

PUBLICATION

Slika 2 . Dijagram kontesta fakturisanje

nformacija knjigoirodstuu nformaoja menadamentu

Definisanjem dijagrama konteksta, tj. Granica sistema, uspostavljaju se okviri posmatranja i definite se okolina koja utice na sistem.

Strelice sa leve strane pravougaonika definišu se ka ulazi (Input) i definišu se kao: Osnov fakturisanja i izvod iz banke.

Strelice koje u pravougaonik ulaze odozgo definicu se kao kontrole (Control) i definisane su kao: Standardi, Postupak fakturisanja i Zakoni i propisi.

Strelice koje izlaze iz pravougaonika na desnoj strani predstavljaju izlaze (Output). Izlazi su podaci ili objekti proizvedeni od strane aktivnosti za postavljeni proces fakturisanje su: faktura, informacija knjigovodstvu i informacija menadžmentu.

Strelice na donjoj strani pravougaonika predstavljaju mehanizme. Strelice okrenute prema gore identifikuju znacenje koje podrzava izvrsenje aktivnosti i definicu odgovornost izvrsilaca posla a to su: referent oznacavanja, referenti prodaje i analiticar prodaje. Imajuci u vidu ovako postavljeni dijagram konteksta, u sledecem koraku definiše se stablo aktivnosti.

Stablom aktivnosti uspostavljaju se vertikalne veze izmedu nadredenih i podredenih procesa. Imajuci u vidu izgled fakture i dijagram konteksta, definiše se stablo aktivnosti za proces fakUrisanje , kao sto je prikazano na sledecoj slici:

O EVIDENCIJA PARTNERA

О EVIDENCIJA NACINA PLACANJA о EVIDENTIRANJE FAKTURE

D FAKTURISANJE PREDMETA POSLOVANJA о EVIDENCIJA PLACANJA

D IZRADA IZVESTAJA KNJIGOVODSTVA

О EVIDENCIJA JEDINICE MERE

О EVIDENCIJA I OZNACAVANJE PREDMETA U POSLOVANJU

о GENERISANJE FAKTURE

о IZRADA IZVESTAJA MENADZMENTA

Slika 3 . Stablo aktivnosti fakturisanje

Sa ovako postavljenim stablom aktivnosti u sledecem koraku definiše se dekompozicioni dijagram. Dijagramom dekompozicije se uspostavljaju se horizontalne veze izmedu procesa istog nivoa. Dijagram dekompozicije za proces fakturisanje sastoji se iz tri aktivnosti: evidentiranje šifarnika izrada fakture i analiza fakturisanja.

Slika 4 . Dijagram dekompozicije za proces analiza fakturisanja

AUTHOR: futirio Bozinovic

PROJECT: SPISAK SPECIJALNIH NARUD2BENICA

RECOMMENDED

PUBLICATION

LVIEl NL J A

=V1DENCIJA PARTNERA

EVI DENUIJA I DZNACAVANJE

PREDMETA UPOSLOVANJU

Slika 7 . Analiza fakturisanja

Definisanje zahteva korisnika . Podaktivnost “Definisanje zahteva korisnika” treba da omoguci da se analizom dokumenata i sprovodenjem intervjua moze identifikovati okvir poslovnih procesa . Potrebno je pronaci i dobro osmotriti nepotpune (prekinute, isprekidane), neperspektivne procese koji guše ostvarivanje planiranih rezultata. Tacnije u ovoj fazi se proucavaju i procenjuju postojeci procesi, analiziraju se rezultati koje daje proces sada i kakvi se rezultati mogu ocekivati u buducnosti. Dakle snimkom trenutnih procesa omogucuje se uocavanje uskih grla (gde se nalaze) i problematicne tacke.

Takode, u ovoj aktivnosti treba predvideti i alternativne prilaze. Kada se definide problem, timovi koji sprovode reizinjerig isticu novi strateški pravac za realizacilu procesa pridružena merila, a ujedno vrse i procenu novih poslovnih alternativa. Dakle, narocita paznja se obraca na to da clanovi tima treba da razumeju proces, tj. Da imaju razjasnjene odgovore na pitanja sta se zeli postici, zašto je potreban redizajn i kako treba da izgleda proces u buducnosti.

Tehnicki preduslovi . funkcionalno modeliranje zahteva i odgovarajuce tehnicke preduslove koji se definisu:

• -    arhitekturom potrebnog sistema (hardver i softver),

• -    kadrovskim potrebama (broj kadrova i njihovo obrazovanje) i

• -    dinamiku realizacije (vremensku i troškovnu dimenziju).

Tehnike i tehnologije racunarstva, komunikacija, pogotovu razvoj Interneta i Intraneta, osnova su za pristupanje složenom poslu definisanja arhirekture potrebnog sistema. Otuda arhitekturu potrebnog sistema treba zasnivati na najnovijim saznanjima, tehnikama i tehnologijaina., kao i principima distribuirane obrade, koriscenja baza podutaka, postizanja kompatibilnosti u mrezama racunara i potrebama uredaja za prikaz informacija.

Pri izboru opreme treba imati u vidu tehnicko-tehnoloske preduslove, koji su sagledavani prema strukturi arhitekture referentnog modela:

• -    kvalitetan komunikacioni sistem,

• -    visok stepen kompatibilnosti racunarske opreme,

• -    otvorenosi mrežne arhivekrure,

• -    modularnost opreme krajnjih korisnika,

• -    efikasnost sistema upravljanja podacima,

• -    koriscenje sohverskih proizvoda za razvoj apiikacije.

Pod kadrovskim potrebama podrazumevaju se broj potrebnog kadra za realizaciju razvoja informacionog sistema i potrebna obuka za koriscenje informacionih tehnologija.

Uz obezbedivaaje neophodne racunarske opreme, komunikacone i ostale pratece opreme, od posebnog znacaja su i kadrovski resursi, odnosno kvalitetna i u dovoljnoj meri zastupljena kadrovska podrška.

Saglasno tom prilazu, kao informaticku osnovu u sprovodenju razvoja informacionog sistema, treba imati minimum potrebnog kadra. Potrebni su:

• -    rukovodilac.

• -    vodeci projektant za modeliranje procesa i podataka

• -    vodeci projektant softverskih resenja,

• -    vodeci projektaat baze podataka,

• -    sistem inzenjer,

• -    referent dokumentacije.

Posebno znacajnu ulogu treba da imaju kontinuirani proces obrazovanja kadra i automaozacija njihovog rada, kao i adekvatni oblici funkcionalnog organizovanja. To je podjednako znacajno i za fazu razvoja i za fazu koriscenja. Upravo zato, shodno usvojenoj metodologiji, treba dati i pregled sledecih kurseva:

• -    kompjutersko opismenjavanje (WINDOWS, MS Word),

• -    integracija IS i zahteva sistema kvaliteta (modeliranje procesa - BPwin),

• -    modeliranje podataka - ERwin,

• -    generisanje prototipske aplikacije u MS ACCESS—u,

• -    rad sa tabelama u MS EXCEL

• -    mrezni rad i INTERNET INJEGOVISERVISI

Kada je rec o dinamici realizacije i troskovima, neophodno je koriscenje nekog od softvera za upravljanje projektima (npr. MS

Project). Troskovi realizacije najcesce se posmatraju u okviru grupa poslova kao:

• -    troškovi razvoja aplikadja.

• -    troskovi tehnicko—tehnoloskih resursa,

• -    troškovi eksploatacije.

Svaka od ovih grupa poslova se, takode, sastoji iz posebnih troskova i otuda specifikaciju troskova treba da cini sledeca struktura:

• -    troškovi razvoja; obuka projektnog tima, razvoj zajednickih aplikacija, strucna pomoc pri razvoju, razvoj i dopuna sopstvenih aplikacija, softverski proizvodi za razvoj aplikacija;

• -    troskovi tehnicko—tehnoloskih resursa: racunarska oprema zajednickih resursa, oprema komunikacionog sistema, dopuna i kompletiranje racunarske opreme, prateca oprema i adaptacija prostora;

• -    troškovi eksploatacije: održavanje opreme, potrošnja elektricne energije, koriscenje komunikacionih linija, amortizacija opreme, plate radnika.

Aktivnost Informaciono modeliranje je kljucni momenat gde do izrazaja dolaze sposobnost i znanje visokostrucnog kadra iz oblasti menadžmenta i informatike. U ovoj fazi poželjno je angažovanje i spoljnih konsultanata.

Koriscenjem metodologije IDEF1X izvodi se informaciono modeliranje pod cim se podrazumeva:

• -    definisame ER modela

• -    definisanje atributa i

• -    defmisanje posiovnih pravila

Aktivnost „ Kreinmje ER modeia“, predstavlja kvalitetno novi .skok, jer treba da bude kreacija projektanata informacionog sistema.

Ova aktivnost otvara "crnu kutiju", koja je buducim korisnicima uvek bila nepoznata, jer nisu mogli da prate razmišljanja projektanata informacionog sistema. Prvi put korisnici uzimaju aktivno ucesce i u ovom delu i prvi put projektanti informacionog sistema crtaju ono što predstavlja njihovo iskustvo i saznanje o poslovanju konkretnog preduzeca i sto su oni osmislili u svojoj glavi. Kroz ideniifikaciju entiteta, odnosno kroz definisanje objekata od intreresa za posmatranje i definisanje veza definiše se ER model, postupkom. odozgo nadole, tj. intervjuom sa buducim korisnicima.

Slika 8 . Logicki model podataka definisan IE metodologijom.

PartnetID: LONG

PIB: LONG

NazivPartnera: TEXT

TekuciRacun: LONG

Adresa: TEXT

Mesto: TEXT

Telefon: LONG

ReferentOznacavanja: TEXT

FakturalD: LONG

Faktura

FakturalD: LONG

BrojFakture: TEXT DatumFakture: DATE OsnovFakturisanja: TEXT PartnerlD: LONG ReferentProdaje: LONG RedniBroj: LONG

PredmetPoslovanja

PredmetPoslovanja: LONG

StavkePlacanja _________

| RedniBroj: LONG

| NacinPlacanja _______________

-• NacinPlacanjalD: LONG Ь

• *-O FakturalD: LONG

• i—-0 NacinPlacanjalD: TEXT

Iznos: LONG

Datum: DATE Brojlzvoda: TEXT

I AnaliticarProdaje: LONG

KlasifikacioniBroj: LONG StaraSifra: LONG JedinicaMerelD: LONG ReferentOznacavanja: TEXT FakturalD: LONG

FakturaPredmetPoslovanja

FakturalD: LONG

PredmetPoslovanjalD: LONG

Kolicina: LONG

JedinicaCena: LONG

NazivNacinaPlacanja: TEXT pO ReferentOznacavanja: LONG I RedniBroj: LONG

JedinicaMere

JedinicaMerelD: LONG

Oznaka: TEXT

NazivJediniceMere: TEXT

ReferentOznacavanja: LONG

PredmetPoslovanja: LONG

Radnik

-• RadnikID: LONG

Prezime: TEXT

Ime: TEXT

JMBG: TEXT

JedinicaMerelD: LONG NacinPlacanjalD: LONG RedniBroj: LONG

Slika 9 . Fizicki model podataka definisan IE metodologijom