Motivacija i zadovoljstvo zaposlenih na primeru preduzeća "MDS" Knjaževac

Vrsta rada: Pregledni rad

Primljeno: 22.11.2018; Prihvaćeno: 22.05.2019

Rezime: Mala i srednja preduzeća predstavljaju pokretač ekonomskog razvoja velikog broja zemalja. Sagledavajući strukturu privrede Srbije, možemo reći da su mala i srednja preduzaća od krucijalnog značaja za nova zapošljavanja, povećanje prihoda od poreza, povećanje izvoza i slično. U doba globalizacije, za uspeh na turbulentnom tržištu je potrebno izdvajanje iz mase privrednih subjekata. Bez obzira na delatnost preduzeća, tržište je gladno inoviranja. Inoviranje predstavlja uslov opstanka malih i srednjih preduzeća za poslovanje u savremeno doba. Proces inovacije se razlikuje u zavisnosti od tipa inovacije koji kompanija želi da primeni. Preporuka za sprovođenje određenog tipa inovacije se ogleda u sprovođenju onog tipa inovacije za koji određena kompanija ima mogućnosti i kapaciteta. Sve faktore inovativnosti možemo podeliti na unutrašnje i spoljašnјe. Kod procesa inoviranja, preduzeća nailaze na brojne prepreke. U cilju opstanka na tržištu i zarade profita, kompanije su osuđene na inoviranje. Radi uspešnog inoviranja potrebno je utvrditi odgovarajući tip inovacije, faktore koji utiču na inovativnost i najveće prepreke inovativnosti. Predmet istraživanja ovog rada jeste ispitivanje inovativnosti malih i srednjih preduzeća koja posluju na teritoriji Republike Srbije.

Ključne reči: inovativnost, mala i srednja preduzeća (MSP), Republika Srbija

Uvod

Prema mišljenju velikog broja autora, mala i srednja preduzeća se smatraju pokretnim motorom raz-voja ekonomije određene zemlje. Svaka država treba da posveti pažnju MSP sektoru. Ova predu- zeća ostvaruju veliki doprinos pri povećanju zaposlenosti. Uloga malih i srednjih preduzeća je posebno važna u zemljama u tran-ziciji koje su suočene sa proble-mima velikog broja nezaposlenih lica, nedovoljne konkurentnosti i nedovoljnog nivoa investicija. Mala i srednja preduzeća apsorbuju viškove radne snage koji su nastali u procesima tranzicije i transfor-macije državnih i društvenih preduzeća.

Inovacije su prihvaćene kao ključni faktor konkurentnosti nacija i organizacija. Važnost inovacije je izražena u velikoj meri usled povećane globalne konkurentnosti, skraćivanja životnog ciklusa proizvoda, povećanja tehnološke sposobnosti i slično.

Sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji je značajno doprineo rastu privrede koji je ostvaren u periodu političkih promena do pojave efekata svetske ekonomske krize. U navedenom periodu je ostvaren dinamičan rast zaposlenosti i izvoza. U Srbiji su mala i srednja preduzeća važan faktor u procesu približavanja srpske privrede privredama razvijenih tržišnih ekonomija. Pored toga, razvoj MSP sektora u Srbiji je važan i usled procesa ulaska zemlje u Evropsku Uniju. Proces podsticanja razvoja sektora malih i srednjih preduzeća je definisan kao jedan od prioriteta ciljeva ekonomske politike Vlade Republike Srbije.

Od presudne važnosti za rast i razvoj malih i srednjih preduzeća je razvoj novih proizvoda i usluga. Postoji veliki broj inovativnih aktivnosti koje je moguće realizo-vati u preduzeću. Međutim, kod inoviranja MSP sektor teži mini-mizaciji troškova. Veliki broj malih i srednjih preduzeća je ograničen sa finansijskim sredstvima, te ima ograničeni prostor za inoviranje. Pored finansija postoje i drugi problemi sa kojima se susreću mala i srednja preduzeća u procesu inoviranja.

Predmet istraživanja ovog rada ogleda se u prikazivanju inovativ-nosti, tipova inovativnosti, faktora koji utiču na inovativnost i prepreka inovativnosti malih i srednjih preduzeća koji posluju na teritoriji Republike Srbije.

1.    Uloga i značaj malih i srednjih preduzeća

Pregledom literature ustanovljen je veliki broj definicija malih i srednjih preduzeća. Pre donošenja zajedničke definicije na nivou Evropske unije, postojalo je neko-liko različitih definicija MSP-a. U Velikoj Britaniji su mala preduzeća bila definisana kao subjekti koji imaju do 200 zaposlenih dok se u Francuskoj broj zaposlenih u malim preduzećima kretao od 6 do

Zajednička definicija malih i sred-njih preduzeća na nivou Evropske Unije je od ključne važnosti. U Evropskoj Uniji, pod pojmom MSP se podrazumevaju sva preduzeća koja imaju manje od 250 zaposlenih i zadovoljavaju barem jedan od sledeća dva kriterijuma: godišnji prihod koji ne prelazi 50 miliona eura i vrednost ukupne aktive koja nije veća od 43 miliona eura. (Erić i dr., 2012, 14)

Ova definicija se koristi kao osnova za odluke o zakonodavstvu Evrop-ske Unije o državnoj pomoći i striktnim fondovima. To podrazu-meva da različite kategorije malih i srednjih preduzeća moraju da budu definisane na način koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno koji firmama daje pravnu sigur-nost, dok upravnim sistemima zemalja članica omogućava laku primenu. (Оgawa, 2001, 17)

Prema Zakonu o privrednim dru-štvima Republike Srbije, privredno društvo se definiše kao pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. (VRS, 2004, 53) Podela privrednih društava u Srbiji je izvršena na osnovu Zakona o računovodstvu. Kriterijumi za podelu privrednih društava su prikazani u Tabeli 1.

Tabela 1. Kriterijumi za podelu privrednih društva

	Mikro	Mala	Srednja	Velika
Prosečan broj zaposlenih	do 10	11 do 50	51 do 250	preko 250
Poslovni prihod	do 700.000 €	700.000 do 8.800.000 €	8.800.000 do 35.000.000 €	preko 35.000.000 €
Prosečna vrednost poslovne imovine	do 350.000 €	350.000 do 4.400.000 €	4.400.000 do 17.500.000 €	preko 17.500.000 €

Mala i srednja preduzeća imaju značajnu ulogu u svim ekonomija, a posebno u tranzicionim zemljama u razvoju koje se nalaze pred velikim izazovima u pogledu rešavanja problema visoke nezaposlenosti i nejednake distribucije zarada. (Erić i dr., 2012, 15) MSP sektor u razvijenim zemljama predstavlja generator privrednog rasta koji se ogleda kroz otvaranje novih radnih mesta, podsticanje brzih tehno-loških promena zasnovanih na neprestanoj zdravoj i kreativnoj konkurenciji, raznovrsnost ponude roba i usluga, kreiranje novih potreba potrošača i zadovoljenje istih. (Isaković, 2015, 89)

Sektor MSP ostvaruje značajan doprinos povećanju dohotka i kre-iranju novih radnih mesta. Pored toga, ova preduzeća predstavljaju narednu i veoma važnu fazu u razvoju mikro preduzeća, podstiču inovativnost i razvoj novih tehno- logija i ostvaruju direktan uticaj na nivo agregatne tražnje i investicija.

Kod analize uloge i značaja malih i srednjih preduzeća, potrebno je napraviti poređenje ovog sektora sa velikim preduzećima. Veliki broj autora pravi grešku pri klasifikaciji MSP sektora i velikih preduzeća. Iz tog razloga, u Tabeli 2 će biti prikazana razlika između MSP sektora i velikih preduzeća.

Tabela 2 . Komparacija malih i srednjih preduzeća u odnosu na velika preduzeća

Mala i srednja preduzeća	Velika preduzeća
Tržišna prilagodljivost promenama	Profesionalna organizaciona struktura
Direktan kontakt sa kupcima	Veoma često profesionalni menadžeri
Direktan kontakt sa zaposlenima	Delegiranje autoriteta i odgovornosti
Fokusiranje na tržišne niše	Reagovanje brže nego MSP
Kratak kanal upravljanja	Ostvaruju ekonomiju obima
Teško pribavljanje kapitala	Brže dolaze do kapitala
Male investicije u opremu i tehnologiju	Velike investicije u opremu i tehnologiju

Zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, vitalnosti, sklonosti ka preduzi-manju inovativnih i rizičnih poduhvata i većoj mogućnosti za specijalizaciju, mala i srednja preduzeća su superiornija u pri-lagođavanju zahtevima potrošača i dinamičnim promenama u uslovima poslovanja na globalnom tržištu u odnosu na velika preduzeća. (Beraha, 2011, 315)

Osnovna snaga malih i srednjih preduzeća leži u njihovoj veličini i organizacionoj strukturi koja je u odnosu na glomazna i kompleksna velika preduzeća jednostavna i fleksibilna. Najveći deo malih i srednjih preduzeća čine mikro preduzeća koja zapošljavaju do 5 ljudi. Često se javlja slučaj da mikro preduzeća zapošljavaju samo par članova porodice. Sa druge strane, u velikim preduzećima postoji veliki broj hijerarhijskih nivoa menadžmenta, jasne podele rada, formalnih procedura i pravila i često sporog i birokratizovanog procesa odlučivanja. (Erić i dr., 2012, 16)

Pored činjenice da produktivnost radne snage raste sa povećanjem veličine preduzeća, doprinos MSP rastu i razvoju privreda postaje sve značajniji. Ovaj značaj se posebno ogleda u pogledu mogućnosti za povećanje zaposlenosti i kreiranju novih radnih mesta, povećanju efikasnosti i ravnomernijoj distri-buciji dohotka. Manja produk-tivnost malih i srednjih preduzeća je posledica uloge koju ova preduzeća imaju u nacionalnim ekonomijama. Velika uloga MSP sektora se ogleda u povećanju zaposlenosti i kreiranju novih radnih mesta. Mala i srednja preduzeća su potencijalno značajan generator zaposlenosti. (Erić i dr., 2012, 17)

2.    Inovativnost malih i srednjih preduzeća

Reč inovacija potiče od latinskog izraza innovare što u prevodu na srpski znači novo. Često se u svakodnevnom životu a ne retko ni u stručnoj publikaciji sadržaj inovacija poistovećuje sa pojmom promena. Ipak, promena pred-stavlja opšti cilj koji označava odstupanje od nekog postojećeg stanja, dok inovacija predstavlja poseban oblik promene, promene koja podrazumeva primenu nove ideje kako da se unapredi neko postojeće znanje. (RIS, 2007, 42)

Inovacije predstavljaju osnovu za razvoj ekonomije zasnovane na znanju i one su od ključnog značaja za razvoj i opstanak preduzeća. (De

Groot et al., 2013, 84) Ekonomiju zasnovanu na znanju odlikuje stvaranje, širenje i korišćenje znanja i inovacija. (Despotović i dr., 2014, 18) Kreiranje, razmena i uspešna komercijalizacija znanja kroz inovacije predstavljaju izvore produktivnosti, rasta, dodate vred-nosti, konkurentnosti, ekonomskog rasta, stvaranja i blagostanja u svakom društvu. Inovacije su od ključnog značaja jer utiču na sve aspekte ekonomije zasnovane na znanju. (Johannessen et al., 2010, 502)

Sagledavajući literaturu, utvrđen je veliki broj tipova inovacija. Naime, mala i srednja preduzeća u procesu inoviranja imaju ogroman broj mogućnosti za ubacivanje novina u svom poslovanju. Jedan od autora koji je analizirao tipove inovacije je bio Jozef Šumpeter. On pod inovacijama podrazumeva nove kombinacije faktora proizvodnje. Prema Šumpeteru, pet osnovnih grupa inovacija, odnosno novih kombinacija su: uvođenje novog dobra ili novog kvaliteta postojećeg dobra; uvođenje novih metoda proizvodnje; otvaranje novih tržišta; osvajanje novih izvora sirovina i poluproizvoda; sprovo-đenje nove organizacije u industriji. (Schumpeter, 1961, 25)

Definisanje tipova inovacija je vrlo važno. Privredni subjekti se veoma razlikuju u pogledu mogućnosti. Kroz definisanje tipova inovacije, menadžment kompanija ima zada-tak da sprovede onaj tip inovacija koji je u skladu sa mogućnostima organizacije.

Veliki broj studija ukazuje na važnu ulogu unutrašnjih i spolja-šnjih faktora za inovativnost malih i srednjih preduzeća. Pored toga, ispostavilo se da postoji očigledan model uticaja koji se odnosi na sve vrste inovacija. Kako bi preduzeće uspešno kreiralo tehnološku inova-ciju, svi potrebni uslovi potražnje i ponude moraju da budu zadovo-ljeni. Tehnološko znanje i stručnost su neophodni za inoviranje.

Inovacija može da omogući malim i srednjim preduzećima da postanu deo globalnog lanca snabdevanja u kome MSP postaju deo (karika u lancu) celokupnog procesa proiz- vodnje, bez obzira da li se radi o inovaciji proizvoda ili inovaciji procesa. Pored ponude i potražnje sa kojom se suočavaju mala i srednja preduzeća, neki unutrašnji faktori koji su specifični za pojedina preduzeća mogu biti od presudnog značaja za njihovu sposobnost za inoviranje. Najvažniji unutrašnji faktori su dostupnost i kvalitet ljudskih resursa, finansijska snaga i apsorcioni kapacitet malih i srednjih preduzeća. Sa druge strane, spoljni faktori se obično odnose na mogućnost povezivanja sa drugim kompanijama u oblasti inovacija, pozicioniranja u okviru lanca snabdevanja i lanca vrednosti.

Kod sprovođenja inovativnosti, mala i srednja preduzeća nailaze na veliki prepreke. Prepreke inovativnosti su brojne i zavise od mogućnosti privrednog subjekta. Sa povećanjem mogućnosti određenog malog ili srednjeg preduzeća, prepreke inovativnosti se smanjuju, tj. mala ili srednja preduzeća sa jakim kapitalom su u mogućnosti da reše veliki broj prepreka inova-tivnosti. Sa druge strane, ukoliko preduzeća iz MSP sektora imaju ograničena sredstva, manje su im mogućnosti za prevazilaženje prepreka.

U skladu sa tim, visoko obučeni kadrovi i naučni eksperti su važni, jer predstavljaju preduslov za inovacije. (OECD, 2000, 15) Orga-nizaciona struktura mora biti u stanju da stvara, deli i prenosi znanje putem odgovarajućih inter-nih komunikacija između različitih odeljenja. Dalje, nedostatak struč-nih kadrova može da dovede do unutrašnje nefleksibilnosti prema dinamici inovacija. U skladu sa tim, inovaciju je moguće opisati kao proces koji integriše kvalifikovanu radnu snagu i adekvatnu orga-nizaciju.

3.    Metodologija istraživanja

Tema istraživanja ovog rada odnosi se na ispitivanje inovativnosti malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Za potrebe istraživanja je sprovedena anketa. Anketni list se sastoji iz tri velike celine: primenjeni tipovi inova-tivnosti preduzeća, faktori koji utiču na inovativnost i prepreke inovativnosti. Faktori koji utiču na inovativnost su podeljeni na spoljne i unutrašnje.

Unutrašnji faktori su: delatnost organizacije, broj zaposlenih, godina osnivanja organizacije (starost organizacije), broj visoko obrazo-vanih radnika u organizaciji, broj zaposlenih u istraživačkom ode-ljenju, primena nove ili značajno promenjene korporativne strate- gije, primena nove upravljačke strategije, primena nove ili značajno promenjene organizacione strukture, promena u marketing konceptu i promena u estetskom izgledu i dizajnu razmatrane organizacije. U spoljašnje faktore ubrajamo podržanost inovacija od strane države, opštine/grada, saradnju sa drugim kompanijama i saradnju sa fakultetima ili institucijama. Pored toga, u spoljašni faktor je potrebno uvrstiti i dominantno tržište na kome se plasira roba (nacionalno ili među-narodno). Pored unutrašnjih i spoljašnjih faktora, privredni subjekti su ispitani i o orijentaciji prema kupcima, orijentaciji prema konkurentima i usklađenosti orga-nizacionih jedinica.

Kada govorimo o preprekama inovativnosti, i one su podeljene na spoljne i unutrašnje. Spoljne prepreke inovativnosti su: troškovi inovacija, izvori finansiranja, pomoć države pri obavljanju inovativnih aktivnosti i navike potrošača. U unutrašnje prepreke inovativnosti ubrajamo: kvalifiko-vano osoblje, motivisanost zapo-slenih, informacije vezane za tehnologiju i informacije vezane za tržište.

Nakon sprovedenog anketiranja, pristupilo se analizi podataka. Proces analize podataka je izvršen posredstvom softverskog paketa

IBM SPSS Statistics 23. Analiza podataka je vršena u skladu sa celinama anketnog lista. Naime, prvi deo analize se odnosi na primenjene tipove inovacije. Tipovi inovacije i broj preduzeća koja su izvršila određeni tip inovacija je analiziran posredstvom deskrip-tivne statistike. Kroz deskriptivnu statistiku se dolazi do podataka o primeni i broju preduzeća koja su sprovela određeni vid inovacije za razmatrani period.

Drugi deo analize inovativnosti malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji podrazumeva ispitivanje faktora koji utiču na inovativnost. Plan ovog dela istra-živanja se ogleda u utvrđivanju faktora koji imaju statistički značajan uticaj na inovativnost MSP sektora. Prvi korak drugog dela ispitivanja inovativnosti podrazumeva primenu korelacione analize. Prilikom primene kore-lacione analize, u odnos su stavljeni faktori koji utiču na inovativnost (unutrašnji i spoljašnji) i tipovi inovativnosti. Svi faktori koji statistički značajno utiču na inovativnost MSP sektora su dalje analizirani kroz binarnu logističku regresiju. Primenom binarne logističke regresije, dolazi se do podataka o statistički značajnom uticaju određenih faktora na inovativnost malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji.

U poslednjem delu anketnog lista izvršeno je ispitivanje prepreka inovativnosti. U skladu sa tim, treći deo ispitivanja inovativnosti podrazumeva analizu prepreka za inovativnost. Sve prepreke inova-tivnosti su analizirane na osnovu statističke metode - deskriptivna statistika. Primenom ovog alata, dolazi se do podataka o najvećim preprekama inovativnosti malih i srednjih preduzeća.

4.    Rezultati istraživanja

Korišćeni podaci u radu su prikupljeni u toku 2018. godine na teritoriji Republike Srbije. Odabir preduzeća je izvršen u skladu sa glavnim aktivnostima i broju zaposlenih u kompaniji. Ukupan broj analiziranih preduzeća je dostigao broj 121. Strukturu broja kompanija je moguće prikazati na sledeći način: od ukupnog broja anketiranih preduzeća, 65 je mikro preduzeća, 44 malih preduzeća i 12

srednjih preduzeća. Istraživanje je izvršeno ličnim anketiranjem pri čemu je svakom ispitanom preduzeću objašnjeno značenje pitanja iz ankete. Na ovaj način, izbegnuti su nesporazumi i svi upitnici su uredno popunjeni.

Kao što je navedeno, inovativnost malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji je ispitana posredstvom anketiranja. Rezultati istraživanja će biti predstavljeni kroz tri celine: primenjeni tipovi inovacije; faktori koji utiču na inovativnost; i prepreke inova-tivnosti.

Prvo anketno pitanje se odnosilo na primenu uvođenja bilo koje inovacije u organizaciji u pret-hodnih pet godina (2013-2018). Ukupan broj anketiranih preduzeća je dostigao cifru od 121. Rezultati primene bilo koje inovacije u ispitanim privrednim subjektima su prikazani u Tabeli 3.

Tabela 3. Primena inovacije ispitanih preduzeća u periodu 2013-2018 godine

Ispitana preduzeća	Primena bilo kojeg tipa inovacije
	Da	Ne
	104	17

Od ukupnog broja anketiranih preduzeća, 104 njih je sprovelo određenog vida inovacije u razma-tranom periodu što predstavlja 85,95% ukupnog broja anketiranih preduzeća. Sa druge strane, 17 ispitana privredna subjekta nije primenilo nijedan vid inovacije u razmatranom periodu što čini 14,05% ukupnog broja ispitanih privrednih subjekata.

Nakon dobijanja podataka o pri-meni inovacije, potrebno je sagledati koje tipove inovacije su razmatrana preduzeća primenila. Inovacije su klasifikovane u pet grupa: inovacije vezane za proizvod / uslugu, inovacije vezane za proces, modifikacija postojećih proizvoda / usluga, kopiranje kon-kurenata i potpuno novi proizvod. Svaka od kategorija inovacija je razmatrana i rezultati su prikazani u Tabeli 4.

Tabela 4 . Procenat prijavljenih tipova inovacije u periodu 2013-2018 godine

Tipovi inovacije	Da	Ne
Inovacije vezane za proizvod/uslugu	42,1%	57,9%
Inovacije vezane za proces	24,8%	75,2%
Modifikacija postojećih proizvoda/usluga	31,4%	68,6%
Kopiranje konkurenata	12,4%	87,6%
Potpuno novi proizvod	33,9%	66,1%

Prema podacima iz Tabele 4, možemo reći da je u razmatranom periodu 42,1% preduzeća primenilo određenu inovaciju vezanu za proizvod/uslugu u preduzeću, dok 57,9% privrednih subjekata nije primenilo ovaj tip inovacije. Inovacije vezane za proizvod ili uslugu predstavljaju tip inovacije koji je najviše primenjivan kod malih i srednjih preduzeća koji posluju na teritoriji Republike Srbije u periodu 2013-2018 godina. Inovacije vezane za proces je primenilo 24,8% razmatranih preduzeća, dok je tip inovacije modifikacija postojećih proizvoda ili usluga bila primenjena kod 31,4% ispitanih organizacija. Potpuno novi proizvod predstavlja tip ino-vacije koji je drugi najprimenjeniji u MSP sektoru koji posluje u Srbiji. Ovaj vid inovacije je primenilo 33,9% anketiranih preduzeća.

Najmanje privlačan i najmanje primenljiv tip inovacije kod malih i srednjih preduzeća je inovacija kopiranje konkurenata. Preduzeća teže inovativnosti i ne kopiranju drugih, te je ovaj vid inovacije primenilo samo 12,4% ispitanih preduzeća.

Drugi deo ispitivanja inovativnosti malih i srednjih preduzeća sadrži podatke o faktorima koji utiču na samu inovativnost. Faktori inova-tivnosti su podeljeni na: unutrašnje i spoljašnje faktore. Anketirani privredni subjekti su ocenjeni na osnovu svih faktora koji utiču na inovativnost.

U cilju utvrđivanja statistički značajnih faktora, sprovedena je korelaciona analiza. Pri izvršenju korelacione analize, ispituje se odnos između faktora koji utiču na inovativnost i tipova inovativnosti primenjenih u razmatranim orga-nizacijama. Rezultati korelacione analize su prikazani u Tabeli 5.

Tabela 5. Koeficijenti korelacije

Tip inovacije/ Faktori inovativnosti	Inovacija vezana za proizvod/ uslugu	Inovacija procesa	Modifikacija postojećih proizvoda	Kopiranje konkurenata	Potpuno novi proizvod
Delatnost organizacije	-0,029	0,282**	-0,054	-0,016	0,175
Broj zaposlenih	0,191*	0,181*	0,088	0,234**	0,050
Vreme osnivanja organizacije	-0,085	-0,004	0,030	0,180*	-0,112
Broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom	0,061	0,016	-0,030	0,067	0,130
Broj zaposlenih u R&D odeljenju	0,163	-0,016	-0,005	0,054	0,114
Implementacija nove ili značajno promenjene korporativne strategije	0,182*	0,321**	0,150	0,160	0,302**
Implementacija promena u strategiji upravljanja	0,167	-0,015	-0,062	-0,265**	0,144
Implementacija promena u organizacionoj kulturi	0,105	0,014	0,124	-0,066	0,105
Značajne promene u marketing konceptu	0,072	-0,078	0,055	-0,051	0,203*
Značajne promene u estetskom izgledu	-0,026	-0,160	-0,070	-0,105	0,152
Subvencije države	0,184*	0,161	0,171	0,201*	0,009
Subvencije opštine/grada	0,034	0,132	0,016	0,239**	0,261**
Saradnja sa drugim kompanijama	-0,071	0,139	0,051	0,031	0,104
Saradnja sa fakultetima ili institutima	0,034	0,249**	0,178	0,315**	0,261**
Nacionalno tržište	0,031	0,189*	0,012	-0,028	0,022
Međunarodno tržište	0,113	0,136	0,067	0,195*	0,290**

Ispitivanje korelacije između faktora inovativnosti i tipova ino-vacija pruža podatke o statističkoj značajnosti svih faktora inovativ-nosti. Statistički značajni faktori su oni kod kojih je pri poređenju sa tipovima inovativnosti dobijen rezultat sa jednom ili dve zvezdice. Dakle, zvezdice prikazuju statis-tičku značajnost faktora.

Delatnost organizacije je u pore-đenju sa tipovima inovacije ostva-rila jaku povezanost sa inovacijom procesa. Faktor broj zaposlenih je povezan sa inovacijom vezanom za proizvod/uslugu, inovacijom pro-cesa i kopiranjem konkurenata. Vreme osnivanja organizacije je statistički značajnu povezanost ostvarilo sa samo jednim tipom inovacija - kopiranjem konkure-nata. Dalje, implementacija nove ili značajno promenjene korporativne strategije je ostvarila statistički značajnu povezanost sa tri tipa inovacije: inovacijom vezanom za proizvod/uslugu, inovacijom pro-cesa i potpuno novim proizvodom.

Implentacija promena u strategiji upravljanja predstavlja faktor inovativnosti koji je ostvario statistički značajnu povezanost za inovacijom kopiranje konkurenata. Poslednji statistički značajan unutrašnji faktor inovativnosti je promena u marketing konceptu. Ovaj faktor je u poređenju sa tipom inovativnosti potpuno novi proizvod ostvario statistički značajnu pove-zanost.

Spoljašnji faktori inovativnosti su podržanost inovacija i dominantno tržište na kojem razmatrano predu-zeće plasira robu ili pruža usluge. Faktor inovativnosti subvencija države je statistički značajnu povezanost ostvario sa inovacijom vezanom za proizvod/uslugu i sa kopiranjem konkurenata. Za raz-liku od ovog, faktor subvencije od strane opštine/grada je u poređenju sa tipovima inovativnosti pokazao jaku statističku povezanost sa tipovima inovativnosti: kopiranje konkurenata i potpuno novi proizvod. Saradnja sa fakultetima ili institutima predstavlja faktor inovativnosti koji je veoma povezan sa inovativnošću procesa, kopi-ranjem konkurenata i inoviranjem posredstvom realizovanja potpuno novog proizvoda. Kada govorimo o dominantnom tržištu, potrebno je napomenuti da je nacionalno tržište statistički značajno pove-zano sa inovacijom procesa, dok je faktor međunarodno tržište statistički značajnu povezanost pokazao u poređenju sa kopiranjem konkurenata i realizovanjem pot-puno novog proizvoda u proiz-vodnom programu razmatranih preduzeća.

Statistički značajni spoljašnji faktori su: subvencije države, subvencije opštine/grada, saradnja sa fakultetima ili institutima, nacionalno i međunarodno tržište. Saradnja sa drugim kompanijama je jedini spoljni faktor koji nije pokazao statistički značajnu povezanost sa nekim od tipova inovativnosti.

Nakon utvrđivanja značajne pove-zanosti između faktora i tipova inovativnosti, izvršena je regresija. U proces regresione analize se uzimaju samo oni faktori inova-tivnosti koji su pokazali statistički značajnu povezanost sa nekim od tipa inovacije. Za potrebe regre-sione analize, korišćena je binarna logistička regresija iz razloga prikladnosti primene za ovakvu vrstu istraživanja. Rezultati pri-mene binarne logističke regresije su prikazani u Tabeli 6.

Tabela 6. Koeficijenti regresije
Tip inovacije/ Faktori inovativnosti	Inovacija proizvoda	Inovacija procesa	Modifikacija postojećih proizvoda	Kopiranje konkurenata	Potpuno novi proizvod
Delatnost	-0,408	1,446*	-0,596	-1,114	0,279
Broj zaposlenih	0,007	0,004	0,002	0,006	-0,001
Vreme osnivanja organizacije	-0,338	0,077	0,182	2,220*	-0,420
Implementacija nove ili značajno promenjene korporativne strategije	0,302	1,734*	0,820	2,022*	0,877
Implementacija promena u strategiji upravljanja	0,637	-0,579	-0,620	-3,480*	0,071
Značajne promene u marketing konceptu	0,263	-1,004	0,393	-0,085	0,916
Subvencije države	0,886	-0,220	0,478	-0,231	-0,866
Subvencije opštine/grada	-0,020	-0,551	-0,420	1,501	0,773
Saradnja sa fakultetima ili institutima	-0,428	1,287	0,837	0,366	0,742
Nacionalno tržište	0,143	1,192*	-0,048	0,131	0,449
Međunarodno tržište	0,242	0,098	-0,249	0,311	0,981

Kao i prilikom analize korelacije, i kod analize binarne logistike je potrebno posmatrati statističku značajnost između odabranih faktora inovativnosti i tipova inovativnosti. Rezultati iz Tabele 6 pokazuju da faktor inovativnosti delatnost ispitanog preduzeća ostvaruje statistički značajnu, pozi- tivnu povezanost sa inovacijom pro-cesa ispitanih preduzeća. Naime, delatnost preduzeća ima pozitivan uticaj na inovaciju procesa.

Faktor inovativnosti vreme osni-vanja organizacije ima pozitivan uticaj na tip inovativnosti kopiranje konkurenata. Sa druge strane, implementacija promena u strategiji upravljanja ima veoma negativan uticaj na inoviranje posredstvom kopiranja konkure-nata. Implementacija nove ili značajno promenjene korporativne strategije je statistički značajno povezana sa inovacijom procesa i kopiranjem konkurenata. Ovakav rezultat podrazumeva da su preduzeća koja su implementirala novu ili značajno promenjenu korporativnu strategiju u najvećem broju izvršila i inovaciju procesa, odnosno inoviranje posredstvom kopiranja konkurenata.

Nacionalno tržište ima veoma povoljan uticaj na inoviranje procesa razmatranih kompanija.

Dakle, plasiranje robe ili pružanje usluga na teritoriji Republike Srbije je pozitivno i značajno uticalo na inoviranje procesa unutar razmatranih preduzeća.

Broj zaposlenih, značajne promene u marketing konceptu, subvencije države, subvencije opštine/grada, saradnja sa fakultetima ili insti-tutima i međunarodno tržište su faktori inovativnosti koji ne poka-zuju statistički značajan uticaj ni na jedan tip inovacija. Pored toga, binarna logistička regresija je pokazala da nijedan od faktora inovativnosti nema značajan uticaj na inovaciju proizvoda, modifi-kaciju postojećeg proizvoda ili inoviranje putem kreiranja potpuno novog proizvoda. Faktori inovativ-nosti koji imaju statistički značajan uticaj su povezani sa inovacijom procesa i kopiranjem konkurenata.

Prepreke inovativnim naporima malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji su klasifikovane kao spoljne i unutrašnje. Spoljne prepreke inovativnosti se odnose na ponudu, tražnju i finansije. Kada govorimo o unutrašnjim preprekama, one se odnose na resurse unutar kompanije. Sve unutrašnje i spoljašnje prepreke inovativnosti su merene korišćenjem dva indeksa koji se obračunavaju na osnovu četiri izjave procenjene na skali od 1 do 3 na kojoj ocena 1 znači da nema značaja za inovativne aktivnosti dok ocena 3 podrazu-meva veliki značaj za inovativne aktivnosti. Srednje vrednosti ocena posmatranih kompanija koje se odnose na prepreke inovativnosti su date u Tabeli 7.

Tabela 7. Srednje vrednosti ocena inovativnih prepreka

Prepreka inovativnosti	Prosečna ocena
Troškovi inovacija su suviše visoki	2,43
Nedostatak pravih izvora finansiranja	2,26
Nedovoljna pomoć države	2,30
Navika potrošača	2,07
Nedostatak kvalifikovanog osoblja	1,91
Nedovoljna motivisanost zaposlenih	1,89
Nedostatak informacija vezanih za tehnologiju	2,02
Nedostatak informacija vezanih za tržište	2,04

Na osnovu rezultata ispitivanja malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji, najveća prepreka inovativnim aktivnostima ovom sektoru sa prosečnom ocenom 2,43 predstavlja visina troškova inova-cija. Veliki broj preduzeća je troškove inovacije označio kao velikim negativnim uticajem na inoviranje. Usled velikih troškova inovacije, mali broj preduzeća se odlučuju na primenu bilo kojeg tipa inovacije zbog ograničenih finan-sijskih mogućnosti.

Najveći uticaj na inovativne aktivnosti malih i srednjih preduzeća (pored velikih troškova inovativnosti) je nedovoljna pomoć države. Naime, veoma mali broj preduzeća iz MSP sektora koji posluju na teritoriji Republike Srbije dobio bilo kakve subvencije za inoviranje. Vlada Srbije izdvaja mala novčana sredstva za pomoć inoviranju što dodatno otežava inoviranje preduzeća iz ovog sektora.

Treća najznačajnija prepreka inovativnosti MSP sektora se takođe tiče nedostatka finansija. Nedostatak pravih izvora finansi-ranja sa prosečnom ocenom od 2,26 zauzima treće mesto u preprekama inovativnosti malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Izvori finansiranja su vrlo ograničeni. Najbrži način za dolaženje do odre-đenih sredstava u Srbiji jesu bankarski krediti. Međutim, kamate na odobrene kredite su veoma visoke što negativno utiče na finansijsko stanje određenog preduzeća.

Navike potrošača, nedostatak informacija vezanih za tržište i nedostatak informacija vezanih za tehnologiju predstavljaju prepreke inovativnosti koje imaju sličan uticaj na inoviranje malih i srednjih preduzeća.

Najmanji uticaj na inoviranje malih i srednjih preduzeća koja posluju na teritoriji Republike Srbije su nedostatak kvalifikovanog osoblja i nedovoljna motivisanost zaposlenih. Elem, ova dva faktora vrlo malo utiču na inoviranje iz razloga što je u najvećem broju ispitanih preduzeća radna snaga kvalifikovana za obavljanje dode-ljenih zadataka. Pored toga, najveći deo radne snage u preduzeću je motivisan za rad kojim se bavi.

Zaključak

Mala i srednja preduzeća se smatraju za privredne subjekte koji pokreću ekonomski rast. U skladu sa tim, zadatak svih država ogleda se u utvrđivanju načina poslovanja ovih preduzeća radi preduzimanja određenih akcija u cilju unapre-đenja poslovanja. Jedini put opstanka i unapređenja poslovanja malih i srednjih preduzeća jeste inoviranje. Radi utvrđivanja nivoa inoviranja, najčešćeg tipa inovacije, faktore koje utiču na inovativnost i prepreke inovativnosti, izvršeno je istraživanje malih i srednjih preduzeća koji posluju na teritoriji Republike Srbije.

Rezultati istraživanja su pokazali da su mala i srednja preduzeća u Republici Srbiji implementirala svih pet tipova inoviranja: inovacije vezane za proizvod/uslugu, ino-vacije vezane za proces, modifi-kacija postojećih proizvoda/usluga, kopiranje konkurenata i potpuno novi proizvod. Najčešće korišćen tip inovacije malih i srednjih predu-zeća iz Republike Srbije je inovacija vezana za proces/uslugu. Sa druge strane, najmanje korišćen tip inovacije je kopiranje konkurenata.

Pri analizi unutrašnjih faktora koji utiču na inoviranje malih i srednjih preduzeća, rezultati istraživanja su pokazali da delatnost ima pozitivan uticaj na inovaciju procesa. Pored toga, unutrašnji faktor vreme osnivanja organizacije je ostvarila statistički značajnu pozitivnu pove-zanost sa tipom inovacije kopiranje konkurenata. Treći unutrašnji faktor koji je razmatran je imple-mentacije nove ili značajno promenjene korporativne strate-gije. Ovaj unutrašnji faktor pozitivno utiče na inovaciju procesa i kopiranje konkurenata. Naime, istraživanje je pokazalo da su mala i srednja preduzeća koja su spro-vela novu ili značajno promenjenu korporativnu strategiju na lakši način obavila inoviranje procesa ili