Nova energetska strategija EU sa posebnim osvrtom na naftu i gas i odgovarajuća strategija Republike Srbije u svetlu Zakona o energetici

NOVA ENERGETSKA STRATEGIJA EU SA

POSEBNIM OSVRTOM NA NAFTU I GAS I ODGOVARAJU]A STRATEGIJA REPUBLIKE SRBIJE U SVETLU ZAKONA O ENERGETICI

U poslednje vreme naro~ito je bila aktuelna kriza oko isporuke ruskog gasa Evropi, a koja je (kao {to je poznato) nastala usled izuzetno niskih temperatura koje su pogodile ne samo Rusiju, ve} i mnoge druge dr`ave. Talas nezapam}enih hladno}a izazvao je veliko pove}anje potro{nje energenata, posebno nafte i prirodnog gasa, koji se u velikom broju doma}instava koristi za zagrevanje.

Rusija je morala, {to je i logi~no, udovoljiti interesima doma}eg stanovni-{tva, kako bi se izbeglo masovno smrzavanje ljudi na temperaturama ni`im od -30°C, {to je izazvalo redukciju, odnosno smanjenje isporuke prirodnog gasa planiranim tempom drugim dr`avama.1 Dugotrajni zastoj koji je tada nastupio u isporukama prirodnog gasa naneo je veliku {tetu privredi EU, {to je izgleda osvesti-lo njihove politi~are i privrednike, pa se (logi~no) postavilo pitanje kako re{iti ovaj goru}i problem, koji mo`e nastati usled bilo kakvog spora nekada{nje “sabra}e’’ iz SSSR-a.2 Aktuelna (i sve izra`enija) energetska kriza je sve prisutniji problem, a EU to jako dobro zna, {to potvr|uju pozitivna re{enja u zakonodavstvu, a i zva-

* Stipendista Ministarstva nauke i za{tite `ivotne sredine.

ni~na energetska politika, koja (sve vi{e) zagovara {tednju energije na svim poljima i racionalno tro{enje energetskih resursa. Ina~e, sve do poslednje decenije pro-{log veka EU nije imala neku jedinstvenu energetsku politiku koja bi poslu`ila re-{avanju gore pomenute krize. To ipak ne zna~i da se na tom polju nije ni{ta radi-lo3; zajedni{tvo, iskazano kroz EGKS i EUROATOM, nije dalo o~ekivane rezultate usled porasta potro{nje (i izlaska u prvi plan) nafte, i to uvozne. Uop{te uzev-{i, uvozna zavisnost koja je karakterisala zemlje dana{nje EU ne samo da nije eli-minisana, ve} je i pove}ana, {to mo`e (kao direktnu posledicu) da proizvede i nimalo `eljenu politi~ku, a i ekonomsku zavisnost od zemalja izvoznika, u prvom redu Ruske Federacije. Stoga ne treba da ~udi {to EU (i ne samo ona) na sve mo-gu}e na~ine nastoji da smanji svoju zavisnost od uvoza energenata iz inostranstva.

U skladu sa ovakvim opredeljenjima nastao je, izme|u ostalog, takozvani “zeleni dokument’’ (Green paper).4 On u stvari predstavlja svojevrsnu energetsku strategiju Unije; podrazumeva balans odr`ivog razvoja, konkurentnosti i istovremenog obezbe|enja sigurnosti u snabdevanju.

Evropa je u{la, prema mi{ljenju (i to vrlo opravdanom) redaktora, u novu energetsku eru. Upozorava se na ranije pomenutu pove}anu uvoznu zavisnost ener-genata (naro~ito prirodnog gasa), koja }e u slede}ih 20 do 30 godina sa sada{njih 50% dosti}i neverovatnih 70% u korist uvoza. Polovina od ukupne koli~ine gasa u Uniji dolazi iz tri dr`ave: Rusije, Norve{ke i Al`ira. S druge strane, potro{nja prirodnog gasa bele`i vrtoglav porast od 1,6% godi{nje. Sli~na situacija je i sa cena-ma ovog energenta, koje tako|e rastu, {to najvi{e poga|a krajnje potro{a~e.

Ovaj dokument ukazuje i na ~injenicu da Evropa jo{ uvek nije razvila punu konkurentnost na svom unutra{njem tr`i{tu. Tek sa ispunjenjem ovog preduslova gra|ani Unije mogu ra~unati na ni`e cene energenata i na pove}anje sigurnosti u snabdevanju. U skladu s tim predla`e se ulaganje u razvoj me|ukonekcija, tra`i se i dobra legislativna osnova, a na kraju i puna primena zacrtanih mera u praksi.5 Efekti ovakve strategije direktno }e uticati na `ivote svakog gra|anina EU, stoga se ukazuje na {est klju~nih podru~ja delovanja:

• 1.    Konkurentnost i unutra{nje energetsko tr`i{te;

• 2.    Energetska raznolikost u snabdevanju;

• 3.    Solidarnost, koja ima za cilj da predupredi svaku krizu u snabdevanju;

• 4.    Odr`ivi razvoj; neophodna je sigurnost u snabdevanju, obezbe|enje konkurentnosti na tr`i{tu snabdevanja energentima, ali se sve to treba sprovesti uz o~uvanje `ivotne sredine;

• ³    Jo{ prilikom prvih koraka koji }e dovesti do stvaranja Unije, u prvom planu su ugalj i atomska energija. Primer su Evropska zajednica za ugalj i ~elik i Evropska zajednica za atomsku energiju.

• ⁴    Green paper: A European Strategy for Sustainable, Competitive and Secure Energy; Brussels, 8. 3. 2006.

• ⁵    Izme|u ostalog, predvi|aju se slede}i projekti, ~ija se realizacija o~ekuje do 2023. godine:

• 5.    Tehnologije i inovacije; `eli se (na ovakav na~in) obezbediti da EU postane svetski lider u energetskim tehnologijama;

• 6.    Spoljna politika; ovde se kao jedno od najzna~ajnijih pitanja postavlja pitanje saradnje EU sa Rusijom. Treba li EU da razvija nove partnerske odnose sa Ruskom Federacijom, ali i sa drugim glavnim proizvo|a~ima ener-genata; svakako je gas glavni “artikal’’ove saradnje.

Naravno, preduslov za obezbe|enje zacrtanog jeste otvoreno tr`i{te. Redaktori ovog izve{taja su protiv svakog protekcionizma; misle da je on glavna ko~ni-ca nesmetanom i ubrzanom razvoju energetskog tr`i{ta Unije. Istinska konkurencija na tr`i{tu dove{}e do pada cena energenata, pove}a}e sigurnost u snabdeva-nju; ve} u julu 2007. uz pojedine izuzetke, svaki potro{a~ u EU ima}e zakonito pravo na kupovinu struje i gasa od bilo kog snabdeva~a u EU. Da bi se to postiglo, do kraja 2006. godine Direktive koje se odnose na struju i gas mora}e biti implementirane od strane svih dr`ava ~lanica.

Jedna od najzna~ajnijih direktiva jeste Direktiva 2004/67/ES od 26. aprila 2004. koja se odnosi na mere za{tite u snabdevanju prirodnim gasom.

Naime, prirodni gas postaje sve va`nija komponenta u snabdevanju energijom Zajednice, i kao {to je nazna~eno u “Zelenom dokumentu’’, EU o~ekuje da postane pove}ano zavisna od uvoza gasa iz izvora snabdevanja van EU.

U skladu sa direktivama 98/30/ES i 2003/55/ES koje sadr`e osnovna pravila o unutra{njem tr`i{tu prirodnog gasa, tr`i{te gasa Unije je liberalizovano. Kao po-sledicu toga, svaka nezgoda koja kao efekat proizvodi smanjenje u snabdevanju gasom, mo`e izazvati ozbiljne poreme}aje u privrednoj aktivnosti Unije; zbog ovih razloga, postoji pove}ana potreba za sigurno{}u u snabdevanju gasom.

U Direktivi se dalje navodi da je va`no odr`avati sigurnost u snabdevanju gasom, posebno u svetlosti porasta gasnog tr`i{ta u Evropi. Na raspolaganju je veliki broj instrumenata za industriju, i odvojeno, za Dr`ave ~lanice, da bi se obezbe-dilo po{tovanje propisa o sigurnosti snabdevanja. Naro~ito se ovde isti~u bilateralni sporazumi izme|u dr`ava ~lanica , koji }e svakako doprineti ostvarenju (barem) minimuma sigurnosti u snabdevanju.

Uzev{i u obzir va`nost obezbe|enja u snabdevanju gasom, zasnovanog na dugoro~nim ugovorima (long-term contracts), Komisija }e kontrolisati razvoj gasnog tr`i{ta na bazi izve{taja dr`ava ~lanica. Ovi ugovori igrali su vrlo va`nu ulogu u obezbe|enju sigurnosti u snabdevanju gasom u Evropi i ima}e je i dalje. Trenutni nivo dugoro~nih ugovora je odgovaraju}i za nivo Zajednice, i veruje se da }e takvi ugovori nastaviti da daju zna~ajan doprinos u sveukupnom snabdevanju gasom, ka`e se u direktivi.

Naro~ito je va`na solidarnost izme|u dr`ava ~lanica u hitnim situacijama, posebno kad se ima u vidu ~injenica da dr`ave ~lanice postaju pove}ano me|uza-visne u snabdevanju gasom.

Direktiva nala`e ustanovljenje takozvane Gas Coordination Group koja }e omogu}iti koordinaciju mera u slu~aju zna~ajnijih porema}aja u snabdevanju, a ta-ko|e mo`e pomo}i dr`avama ~lanicama u usagla{avanju mera preduzetih na nacionalnom nivou. Dr`ave ~lanice moraju da usvoje i objave nacionalne hitne mere.

Ova direktiva, ka`e se dalje u tekstu, ustanovljava mere za obezbe|enje od-govaraju}eg nivoa sigurnosti u snabdevanju gasom. Ove mere tako|e doprinose pravilnom funkcionisanju unutra{njeg gasnog tr`i{ta. Ona ustanovljava op{te smernice na osnovu kojih }e dr`ave ~lanice definisati op{te, transparentne i nedi-skriminatorske mere sigurnosti koje }e biti kompatibilne sa uslovima konkurencije unutra{njeg tr`i{ta gasa.

Za potrebe ove direktive defini{u se termini “dugoro~ni ugovori’’ (long-term contracts) i “zna~ajniji poreme}aj u snabdevanju’’.

Dugoro~ni ugovori (long-term contracts) o snabdevanju prirodnim gasom podrazumevaju ugovor o snabdevanju gasom sa rokom va`nosti du`im od deset godina, dok se pod “zna~ajnijim poreme}ajem u snabdevanju’’ podrazumeva situacija gde zajednica rizikuje da izgubi vi{e od 20% njenog snabdevanja gasom iz tre}ih dr`ava, kao i situaciju na nivou Zajednice koja nije adekvatno rukovo|ena nacionalnim merama.

Dr`ave ~lanice }e definisati prava i odgovornosti razli~itih u~esnika na ga-snom tr`i{tu, i posebno odgovaraju}i minimum sigurnosnih standarda u snabdeva-nju kojih se moraju pridr`avati u~esnici na tr`i{tu gasa dr`ave ~lanice u pitanju. Standardi }e biti implementirani na transparentan i nediskriminatorski na~in i bi-}e objavljeni, navodi se u direktivi.

^lan 4. govori o sigurnosti snabdevanja pojedinih potro{a~a. Dr`ave ~lanice }e obezbediti da snabdevanja za doma}instva unutar njihovih teritorija budu za{ti-}ena u odgovaraju}em stepenu u slu~aju ekstremno niskih temperatura, poreme-}aja, i sli~no.

Ukoliko je odgovaraju}i nivo me|upovezivanja na raspolaganju, dr`ave ~la-nice mogu doneti odgovaraju}e mere u saradnji sa drugom dr`avom ~lanicom, uklju~uju}i bilateralne sporazume, da bi postigle standarde u sigurnosti snabdeva-nja koriste}i pristupa~na skladi{ta gasa locirana u krugu druge dr`ave ~lanice.6

Ove mere, posebno bilateralni sporazumi, ne}e spre~iti ispravno funkcioni-sanje unutra{njeg tr`i{ta gasa Unije.

^lan 5. govori o izve{tavanju. Naime, u svojim izve{tajima dr`ave ~lanice }e u skladu sa ovim ~lanom obuhvatiti slede}e:

• 1.    Konkurentski uticaj mera preduzetih u skladu sa ~lanom 3. i 4. na sve u~e-snike na tr`i{tu gasa;

• 2.    Nivoe skladi{nih kapaciteta;

• 3.    Doma{aj dugoro~nih ugovora o snabdevanju gasom sklopljenih od strane kompanija osnovanih i registrovanih na njihovim teritorijama, zasnovan je na informaciji pribavljenoj od zainteresovanih kompanija, ali isklju~uju}i komercijalno osetljive podatke, i na stepenu kolebljivosti tr`i{ta gasa.

^lan 6. ove direktive govori o monitoringu - Komisija }e vr{iti monitoring, na bazi izve{taja iz ~lana 5. (1):

• 1.    stepena novih dugoro~nih uvoznih ugovora o snabdevanju gasom iz tre}ih dr`ava;

• 2.    postojanja odgovaraju}e kolebljivosti u snabdevanju gasom, kao i

• 3.    nivo me|usobne povezanosti nacionalnih gasnih sistema dr`ava ~lanica.

Direktiva govori bli`e o gore pomenutoj Gasnoj koordinacionoj grupi (Gas Coordination Group) koja je ustanovljena da obezbedi koordinaciju mera obezbe-|enja u snabdevanju, ali i o nacionalnim hitnim merama:

• 1.    Dr`ave ~lanice }e pripremiti, ali i usavr{iti nacionalne mere u hitnim situacijama i ove mere }e saop{titi Komisiji. Dr`ave ~lanice }e, kao {to je ve} re~eno, i objaviti njihove nacionalne hitne mere.

• 2.    Grupa }e sa~initi pun izve{taj, izme|u ostalog, o merama preduzetim od strane dr`ava ~lanica, uklju~uju}i relevantne bilateralne sporazume.

• 3.    Do 19. maja 2008. komisija }e, u svetlosti pona{anja dr`ava ~lanica u implementaciji ove direktive, izvestiti o efektivnosti instrumenata upotreblje-nih u saglasno{}u sa ~lanovima 3. i 4. i njihovim efektima kao i razvoju konkurencije na unutra{njem tr`i{tu gasa.

Dr`avama ~lanicama je ustanovljena obaveza da donesu odgovaraju}e propise neophodne za po{tovanje ove direktive do 19. maja 2006. Naravno, postavlja se pitanje da li se u tome uspelo.

Zeleni dokument, kao {to je ve} pomenuto, isti~e neophodnost solidarnosti izme|u dr`ava ~lanica; liberalizovano i konkurentno tr`i{te doprine}e sigurnosti u snabdevanju i poslati pozitivne signale potencijalnim investitorima. Budu}e akcije treba da se baziraju na ustanovljenju takozvane Evropske opservatorije za snab-devanje energijom, i to {to je pre mogu}e, a koja }e imati za zadatak da vr{i monitoring potra`nje, snabdevanja, zatim da uo~ava uska grla u infrastrukturi i snab-devanju u ranim stadijumima, kao i da te radnje budu komplementarne sa radom Me|unarodne agencije za energiju.

U dokumentu se isti~e i potreba za preispitivanjem postoje}ih direktiva koje se odnose na gas i struju, kako bi se videlo da li se one mogu nositi sa potencijalnim poreme}ajima u snabdevanju.

Sve u svemu, evropska energetska politika treba da se zasniva na tri glavna objekta:

• 1.    Odr`ivost-ovde se podrazumeva ulaganje napora da se razviju takozvani obnovljivi izvori energije, a istovremeno zadr`e oni koji najmanje zaga|u-ju `ivotnu sredinu.

• 2.    Konkurencija-obezbedi}e razne korisne posledice za potro{a~e i ekonomiju u celini, stimulisa}e investicije u proizvodnju “~iste energije’’, ali i obezbediti energetsku efikasnost.⁷

• 3.    Sigurnost u snabdevanju - tra`i se takozvani energetski miks, koji podra-zumeva upotrebu raznih izvora energije, kao i kori{}enje razli~itih prava-

• ca snabdevanja iz zemalja izvoznika, prevashodno Rusije.8 Za postizanje ovih ciljeva, va`no je staviti ih u u jedinstven okvir, u prvi Strate{ki EU energetski pregled.

Ina~e, Komisija }e u 2006. godini predlo`iti Akcioni plan energetske efikasnosti, {to }e zahtevati {irok politi~ki konsenzus. Energetska efikasnost je postala ne samo evropski, ve} i svetski prioritet. Sve aktivnosti }e se sprovoditi u saradnji sa Me|unarodnom agencijom za energiju i Svetskom bankom. EU bi trebala, prema redaktorima ovog dokumenta da predlo`i i promovi{e me|unarodni sporazum o energetskoj efikasnosti.

Ovaj dokument predvi|a odre|eni broj konkretnih predloga radi ostvarenja tri gore zacrtana cilja:

• 1.    EU ima potrebu da kompletira unutra{nje tr`i{te gasa i elektri~ne energije. Ovakva akcija bi uklju~ivala slede}e mere:

• a)    razvijanje evropske mre`e; ovde bi trebalo da bude uklju~en i tzv. European regulator i Evropski centar za energetske mre`e (European Centre for Energy Networks)

• b)    pobolj{anje me|ukonekcija;

• v)    stvaranje okvira za stimulaciju novih investicija;

• g)    mere za posticanje konkurencije.

• 2.    EU `eli da obezbedi da njeno unutra{nje tr`i{te garantuje sigurnost u snab-devanju, kao i solidarnost izme|u dr`ava ~lanica . Konkretne mere uklju-~uju slede}e:

• a)    pregled postoje}e legislative Zajednice o tr`i{tu nafte i gasa;

• b)    pobolj{anje sigurnosti mre`e kroz pove}anu saradnju izme|u mre`nih operatera i ukoliko je mogu}e evropske grupacije mre`nih operatera;

• v)    ve}u fizi~ku sigurnost infrastrukture, posebno preko op{tih standarda;

• g)    pobolj{anje transparentnosti energetske ponude na evropskom nivou.

• 3.    Zajednici je potrebna jedna stvarna, {iroka debata (na nivou Zajednice) o razli~itim energetskim izvorima, uklju~uju}i tro{kove i doprinose klimatskim promenama, da bi se postiglo uverenje da je odgovaraju}a EU-kom-binacija energetskih izvora u skladu sa ciljevima sigurnosti u snabdevanju, konkurentnosti i odr`ivog razvoja.

• 4.    Evropi je potreban sporazum sa izazovima klimatskih promena na na~in kompatibilan sa Lisabonskim ciljevima. Komisija bi, izme|u ostalog, mogla da predlo`i slede}e mere Savetu i Parlamentu:

• a)    jasan pristup da je prioritet energetska efikasnost; energetska efikasnost bi mogla do 2020. da donese u{tede i do 20% ;

• b)    usvajanje dugoro~ne putne karte za obnovljive energetske izvore, sa ciljem da stabilizuju i umanje zavisnost EU od uvoza energenata.

• 5.    Dokument isti~e i potrebu za strate{kim energetskim tehnolo{kim planom, koji }e obezbediti najbolju upotrebu evropskih resursa, izgradnju na evropskim tehnolo{kim platformama sa opcijom zajedni~kih tehnolo{kih inicijativa ili zajedni~kih poduhvata da bi se razvilo upravljanje tr`i{tima energetskih inovacija.

• 6.    Op{ta spoljna energetska politika; u skladu sa reakcijom na izazove visokih i nestabilnih cena energije, pove}anjem uvozne zavisnosti, jakog rasta globalne potra`nje i globalnog zagrevanja, EU, ka`e se u dokumentu, ima potrebu za jasno definisanom spoljnom energetskom politikom. S tim u vezi, Komisija izme|u ostalog, predla`e slede}e:

• a)    definisanje evropskih prioriteta u izgradnji nove infrastrukture neophodne za sigurnost snabdevanja energentima EU;

• b)    razvijanje pan-evropskog energetskog sporazuma;

• v)    dublje energetske relacije izme|u glavnih proizvo|a~a i potro{a~a, kao i g) me|unarodni sporazum o energetskoj efikasnosti.

Dakle, na osnovu gore re~enog, vidljivo je da se EU ozbiljno suo~ila sa problemom obezbe|enja dovoljno energije u budu}em periodu, a strah od mogu}ih pore-me}aja, posebno kad je u pitanju njen glavni snabdeva~ prirodnim gasom, Rusija, se pokazao sasvim opravdanim. Stoga ne treba da ~udi {to se EU sve vi{e okre}e tra`e-nju alternativnih pravaca, a jedan od njih bi i{ao i preko Balkana; naravno, re~ je o poznatom projektu Konstanca-Pan~evo-Omi{alj-Trst.9 To bi svakako bio projekat od obostranog interesa, a tako|e bi omogu}io da se izbegnu takozvana uska grla proizvodnje. Ostaje da se vidi kako }e se stvari razvijati u narednom periodu, no sigurno je da Srbija ne sme da dozvoli da joj izmakne ovako dobra prilika koja bi joj mogla omogu}iti da postane lider na Balkanu, {to je mesto koje joj objektivno i pripada.

No, da bi se sa re~i pre{lo na dela, potrebno je da i Srbija defini{e svoju energetsku politiku i da donese odgovaraju}e propise iz ove oblasti koji }e omogu}iti da se ta politika u praksi i sprovede, a ne da samo ostane mrtvo slovo na papiru.

Prvi korak na tom putu predstavlja Zakon o energetici,10 kojim se ure|uju: ciljevi energetske politike i na~in njenog ostvarivanja, na~in organizovanja i funkcio- nisanja tr`i{ta energije, uslovi za uredno i kvalitetno snabdevanje kupaca energijom i uslovi za ostvarivanje bezbedne, pouzdane i efikasne proizvodnje energije, upravljanje sistemima prenosa, transporta i distribucije energije i na~in obezbe|ivanja nesmetanog funkcionisanja i razvoja ovih sistema, uslovi i na~in obavljanja energetskih delatnosti, uslovi za ostvarivanje energetske efikasnosti i za{tite `ivotne sredine u obavljanju energetskih delatnosti i nadzor nad sprovo|enjem ovog zakona.11

Zna~aj ovog zakona je izme|u ostalog, i u tome {to su u njemu postavljene osnove energetske politike Srbije, a koja obuhvata mere i aktivnosti koje se pred-uzimaju radi ostvarivanja dugoro~nih ciljeva u oblasti energetike, a naro~ito:

• 1.    sigurnog, kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja energijom i energentima;

• 2.    uravnote`enog razvoja energetskih delatnosti u cilju obezbe|ivanja potrebnih koli~ina energije i energenata za zadovoljavanje potreba kupaca energije i energenata;

• 3.    podsticanja konkurentnosti na tr`i{tu na na~elima nediskriminacije, javnosti i podsticanja konkurentnosti na tr`i{tu;

• 4.    stvaranja uslova za bezbedan i pouzdan rad energetskih sistema;

• 5.    obezbe|ivanja razvoja energetske infrastrukture i uvo|enja savremenih tehnologija;

• 6.    obezbe|ivanja uslova za unapre|enje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potro{nji energije;

• 7.    stvaranja transparentnih, atraktivnih i stabilnih uslova za ulaganja u izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju energetskih objekata i sistema, kao i uslova za njihovo povezivanje sa energetskim sistemima drugih dr`ava;¹²

• 8.    stvaranja uslova za stimulisanje kori{}enja obnovljivih izvora energije i kombinovane proizvodnje elektri~ne i toplotne energije;

• 9.    unapre|enja za{tite `ivotne sredine;

• 10.    decentralizacije u planiranju i sprovo|enju razvojnih programa.¹³

Prema ovom zakonu, energetska politika se sprovodi realizacijom Strategije razvoja energetike Republike Srbije,14 programa ostvarivanja te strategije i energetskog bilansa. Strategiju donosi Narodna skup{tina, na predlog Vlade Republike Srbije, za period od najmanje deset godina. Vlada Srbije prati realizaciju Strategije i po potrebi pokre}e inicijativu za njeno uskla|ivanje sa realnim potrebama za energijom i energentima.15 Njena obaveza je i da donese program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije na predlog resornog ministarstva.

Programom se utvr|uju uslovi, na~in i dinamika ostvarivanja strategije, energetski objekti koje je neophodno izgraditi i koncesije koje }e se dati za izgradnju energetskih objekata; program se donosi na period od {est godina.16

Zakon promovi{e princip tr`i{nog poslovanja prilikom obavljanja delatnosti na tr`i{tu energije, uz koga neminovno ide i princip konkurentnosti i jednakog pravnog polo`aja svih subjekata na tom tr`i{tu.

Za izgradnju energetskih objekata neophodno je pribaviti energetsku dozvolu , a zahtev za izdavanje te dozvole mogu podneti doma}a i strana pravna i fizi~-ka lica. Ona su potpuno izjedna~ena u pogledu uslova za izdavanje ove dozvole, a koju izdaje ministar nadle`an za poslove energetike. Ova dozvola nije neophodna kada su u pitanju energetski objekti koji se grade na osnovu dodeljene koncesije za izgradnju energetskog objekta na odre|enom podru~ju, kao i za rekonstrukciju ve} postoje}eg energetskog objekta. Izdaje se na period do dve godine od dana izdavanja, sa mogu}no{}u njegovog produ`enja.¹⁷

• b) Prevazila`enje tehni~ko-tehnolo{ke zaostalosti, kad su u pitanju energetski izvori, {to podra-zumeva modernizaciju postrojenja i oplemenjivanje postoje}ih tehnologija - posebno se insistira na takozvanim “~istim tehnologijama’’ i sistemima za za{titu biote; naravno, tra`i se i pove}an stepen u~e{}a energetskih izvora “doma}eg porekla’’, {to je sasvim razumljivo;

• v) Racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata* kao i pove}anje efikasnosti u proizvodnji, transportu i distribuciji elektri~ne i toplotne energije;

• * Ovde treba odmah ista}i jedan zna~ajan podatak, a to je da je Srbija siroma{na kvalitetnim energentima, pa stoga izdvaja velika finansijska sredstva za njihov uvoz; sem toga, gro energetskih resursa, posebno lignita, le`i u ju`noj pokrajini, Kosovu i Metohiji. Primera radi, na teritoriji KiM, na kome Srbija trenutno nema efektivnu kontrolu, prisutne su (prema nekim procenama) rezerve lignita za narednih jedanaest vekova!!! A tu su i nalazi{ta mnogih retkih minerala, posebno rude zeolita, koja predstavlja izvanredan “filter’’ za negativno delovanje osiroma{enog uranijuma, koji je kori{}en prilikom agresije na (tada{nju) SRJ. Eventualna nazavisnost KiM zna~ila bi gubitak sirovinske baze i u budu}nosti bi dovela do energetske krize. Ostale negativne ekonomsko-politi~ke aspekte je nepotrebno isticati.

• g)    Diverzifikaciju izvora i pravca snabdevanja naftom i prirodnim gasom. Podsti~e se i na intenzivniju me|unarodnu saradnju u oblasti istra`ivanja nafte i gasa, sve u skladu sa ekonomskim mogu}nostima;

• d)    Kori{}ene obnovljivih izvora energije* i tehnologija sa prirodnim gasom, naravno uva`a-vaju}i eko-standarde i proklamovani princip energetske efikasnosti;

• * Obnovljivi izvori energije su, prema Zakonu o energetici, izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimi~no, posebno energija vodotokova, vetra, neaku-mulirana sun~eva energija, biomasa, geotermalna energija i dr.

|) Selektivno kori{}enje novih i obnovljivih izvora energije ima za cilj usporavanje stope rasta uvoza energenata, smanjivanje negativnog uticaja na biotu, uz neophodno prilago|ava-nje praksi i regulativi EU u ovoj oblasti;

• e)    Reorganizaciju vertikalno integrisanih javnih preduze}a, {to ima za cilj, kako se ka`e u strategiji, stvaranje ambijenta za tr`i{no poslovanje energetskih subjekata;

`) Podsticanje nau~no-istra`iva~kog rada, usmerenog obrazovanja i usavr{avanja kadrova;

z) Dr`ava mo`e zna~ajno da uti~e na poslovanje i stabilnost energetskih subjekata kroz razli-~ite mere ekonomske politike, uspostavljanje nove savremene tehni~ke regulative, propisa i standarda za energetske delatnosti; ne treba zaboraviti ni dogovor o pristupu Srbije (sa KiM) u energetsku zajednicu zemalja jugoisto~ne Evrope; dalje, dr`ava mora da stimuli{e i ulaganja u nove energetske izvore i tehnologije, ali se mora istovremeno voditi ra~una i o najsiroma{nijim slojevima stanovni{tva. Potpuno sprovo|enje reformi zahteva i izradu od-govaraju}ih programskih instrumenata.

• ¹⁶    ^lan 6. st. 1. i 2.

• ¹⁷    ^lan 25, 26, ~lan 28. st. 1. ~lan 29. st. 1, 3, 4, ~lan 33. st. 3 i4;

Energetska dozvola se, izme|u ostalog, mora pribaviti i za izgradnju i rekonstrukciju naftovoda i produktovoda, objekata za skladi{tenje nafte i rezervoarskog prostora za derivate nafte preko 50 tona, kao i objekata za transport prirodnog gasa, objekata za skladi{tenje prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladi{tenje ute~njenog prirodnog gasa.18

Ina~e, ova dozvola, kad je u pitanju izgradnja direktnih gasovoda, naftovoda, produktovoda, se mo`e izdati energetskom subjektu koji obavlja delatnost proizvodnje elektri~ne energije, derivata nafte ili toplotne energije radi povezivanja njegovih objekata sa objektima kvalifikovanog kupca,19 izolovanog kupca, kao i sopstvenih pogona i drugih objekata proizvo|a~a a u cilju snabdevanja tih objekata energijom. Izdavanje ove dozvole mo`e se odbiti ako bi ta izgradnja s obzirom na trasu, prostor na kome se gradi ili uslove priklju~enja, ugrozila ostvarivanje ciljeva za{tite `i-votne sredine ili ugrozila sigurnost snabdevanja tarifnih kupaca energijom.20

Kriterijumi za izdavanje energetske dozvole za izgradnju pomenutih proizvodnih kapaciteta definisani su zakonom.21

U ~lanu 36. ovog zakona ustanovljena je obaveza Operatora sistema da omo-gu}i pristup tre}e strane sistemu na principu javnosti i nediskriminacije; pod operatorom se podrazumeva energetski subjekt koji obavlja delatnost upravljanja pre-nosnim, transportnim ili distributivnim sistemom, odnosno delatnost upravljanja skladi{tem prirodnog gasa.

Operator sistema mo`e odbiti pristup sistemu ako nema tehni~kih mogu}no-sti zbog nedostaju}ih kapaciteta, zbog pogonskih smetnji ili zbog preoptere}eno-sti sistema, odnosno zbog ugro`ene sigurnosti funkcionisanja sistema ili prigovora proizvo|a~a energije u Republici Srbiji o nepostojanju reciprociteta.22

Tako|e, zakonom je ustanovljena i obaveza operatora prenosnog, odnosno transportnog sistema da omogu}i tranzit energije preko prenosnog, odnosno transportnog sistema kojim upravlja, uz po{tovanje zaklju~enih me|udr`avnih konvencija ili ugovora, kao i principa regulisanog pristupa tre}e strane, nediskriminacije i javnosti. Operator mo`e da odbije zahtev za tranzit energije, ako nema tehni~kih mogu}nosti, zbog nedostaju}ih kapaciteta, zbog pogonskih smetnji, zbog preoptere}enosti preno-snog, odnosno transportnog sistema usled preuzetih ugovornih obaveza i potro{nje energije kupaca na teritoriji R. Srbije, kao i zbog nepostojanja reciprociteta.²³

Naravno, energetsku delatnost mo`e da obavlja preduze}e, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji je upisan u odgovaraju}i registar i koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti, a tu svakako spada transport nafte naftovodima, transport derivata nafte produktovodima, transport prirodnog gasa, upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas, skladi{tenje prirodnog gasa, upravljanje skladi-

{tem prirodnog gasa, kao i distribucija i upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas, i najzad, trgovina prirodnim gasom radi snabdevanja tarifnih kupaca.24

Za obavljanje energetske delatnosti neophodno je posedovanje licence , a koju izdaje Agencija za energetiku. Izdaje se na zahtev energetskog subjekta za svaku energetsku delatnost posebno, i to za period od deset godina, sa mogu}no{}u produ`enja na zahtev energetskog subjekta.<sup>25</sup> Sadr`ina licence i uslovi za njeno izdavanje reguli-sani su ovim zakonom.²⁶ Zakonom je propisana i mogu}nost privremenog oduzimanja licence ako energetski subjekt izme|u ostalog, prestane da ispunjava jedan ili vi-{e uslova koji su sadr`ani u ~l. 46. kao i ako energetske sisteme ne odr`ava u ispravnom i bezbednom stanju i u skladu sa tehni~kim propisima kojima se ure|uju uslovi eksploatacije. Ako energetski subjekt ne otkloni nedostatke zbog kojih je licenca privremeno oduzeta u odgovaraju}em roku, mogu}e je i trajno oduzimanje licence.²⁷

S druge strane, ukoliko bi prestanak rada energetskog subjekta kome je privremeno oduzeta (data) licenca mogao da ugrozi redovno i sigurno snabdevanje energijom, `ivote i zdravlje ljudi ili da prouzrokuje te{ke poreme}aje u privredi, Agencija mo`e re{enjem odobriti da nastavi obavljanje energetske delatnosti do obezbe-|enja uslova za otklanjanje {tetnih posledica prestanka rada energetskog subjekta.28

Da bi mogao snabdevati energijom potencijalne kupce, energetski subjekt i kupac energije imaju zakonsku obavezu da zaklju~e ugovor o prodaji energije (elektri~ne, prirodnog gasa ili toplotne energije) i to pre priklju~enja objekta kupca na prenosni, odnosno transportni ili distributivni sistem. Iako kod nas prilikom zaklju~enja ugovora va`i na~elo neformalnosti, za zaklju~enje ovog ugovora zah-teva se pismena forma i on mora, pored elemenata utvr|enih ZOO, da sadr`i i sle-de}e elemente: vreme priklju~enja, prava i obaveze u pogledu koli~ine energije koja se isporu~uje, dinamike i kvaliteta isporuke, trajanje ugovora i uslove produ-`enja ugovora, prava i obaveze u slu~aju prestanka ugovora, obaveze energetskog subjekta za snabdevanje energijom tarifnih kupaca u slu~aju neispunjenja obaveza u pogledu kvaliteta i kontinuiteta isporuke, obaveze kupca u slu~aju neispunjenja obaveza pla}anja, uslova i na~ina preuzimanja i kori{}enja energije, prava i obaveze u slu~aju privremene obustave isporuke energije, na~ina merenja, obra-~una i uslova pla}anja preuzete energije, na~ina informisanja o promeni tarifa, cena i drugih uslova isporuke i kori{}enja energije, kao i druge elemente u zavisnosti od specifi~nosti i vrste usluga koje pru`a snabdeva~.²⁹

Kupac je du`an da energiju koristi pod uslovima, na na~in i za namene utvr-|ene ugovorom o prodaji energije, zakonom i drugim propisima donetim na osnovu ovog zakona.30 Razumljivo, zabranjeno je samovlasno priklju~ivanje objekata, ure|aja ili instalacija na prenosni, transportni ili distributivni sistem,31 a za one koji to ipak izvr{e, predvi|ene su odgovaraju}e sankcije.32

Uslove isporuke elektri~ne energije i prirodnog gasa kupcima bli`e propisuje Vlada Republike Srbije, kao i mere koje se preduzimaju u slu~aju da je ugro`e-na sigurnost isporuke usled poreme}aja u funkcionisanju energetskog sistema ili poreme}aja na tr`i{tu energije.<sup>33</sup> Uslovima isporuke izme|u ostalog, bli`e se ure-|uju mere koje se preduzimaju u slu~aju kratkotrajnih poreme}aja usled havarija i drugih nepredvi|enih situacija zbog kojih je ugro`ena sigurnost funkcionisanja energetskog sistema, kao i zbog nepredvi|enih i neophodnih radova na odr`ava-nju energetskih objekata ili neophodnih radova na pro{irenju sistema. Odluku o primeni navedenih mera donosi Operator sistema.³⁴

Energetski subjekti koji obavljaju energetske delatnosti transporta prirodnog gasa, upravljanja transportnim sistemom, skladi{tenja prirodnog gasa, upravljanja skladi{tem prirodnog gasa, distribucije prirodnog gasa i upravljanja distributivnim sistemom za prirodni gas du`ni su da koriste i odr`avaju energetske objekte u skladu sa tehni~kim propisima i standardima koji se odnose na delatnost koju obavljaju, uslovima za{tite od po`ara i eksplozija, kao i uslovima za{tite `ivotne sredine utvr-|enim zakonom i drugim propisima. To ne va`i za one subjekte koji koriste sabirno-transportne sisteme na eksploatacionim poljima za proizvodnju prirodnog gasa.35

Isti subjekt je du`an da u planu razvoja, koji se donosi za period od pet godina, utvrdi dinamiku izgradnje novih i rekonstrukciju postoje}ih energetskih objekata za transport prirodnog gasa, izvore sredstava i druge uslove za razvoj transportnog sistema. Ina~e, u zakonu se upotrebljava naziv operator transportnog sistema prirodnog gasa , a koji se bavi ve} pomenutom delatno{}u. Ukoliko on obavlja (i) delatnost transporta prirodnog gasa, u obavljanju delatnosti upravljanja transportnim sistemom nezavisan je u pogledu organizacije i dono{enja odluka koje se odnose na obavljanje delatnosti upravljanja transporta prirodnog gasa, u odnosu na obavljanje delatnosti transporta prirodnog gasa.³⁶

Tako|e, operator je odgovoran (i) za bezbedan transport prirodnog gasa od ulaza u transportni sistem prirodnog gasa do mesta na kojem vr{i isporuku prirodnog gasa energetskom subjektu koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa, odnosno mesta na kojem vr{i isporuku prirodnog gasa kupcu priklju~enom na transportni sistem, ali i za funkcionisanje, odr`avanje i razvoj sistema za transport prirodnog gasa, u skladu sa tehni~kim propisima i standardima koji se odnose na delatnost koju obavlja i uslovima za{tite `ivotne sredine utvr|enim zakonom i drugim propisima.37

Ovaj energetski subjekt je odgovoran, izme|u ostalog, i za operativno upravljanje transportnim sistemom prirodnog gasa, usagla{avanje rada transportnog sistema prirodnog gasa Republike i susednih gasovodnih transportnih sistema, kao i za obezbe|enje sigurnosti funkcionisanja transportnog sistema.38

Zakonom je predvi|ena obaveza operatora da donese pravila o radu transportnog sistema prirodnog gasa, uz saglasnost Agencije, a ona sadr`e naro~ito: tehni~ke uslove za bezbedno funkcionisanje tog sistema, postupke kad se radi o havariji, pravila o pristupu tre}e strane transportnom sistemu prirodnog gasa, i sli~no.39

Sli~no je re{enje i kad se radi o energetskim subjektima koji obavljaju delat-nost skladi{tenja prirodnog gasa.⁴⁰ Tako|e je za njih upotrebljen izraz u zakonu isti - operator skladi{ta prirodnog gasa. Njegove odgovornosti definisane su ovim zakonom.⁴¹

Poseban odeljak ovog zakona posve}en je distribuciji prirodnog gasa . Distributivni sistem prirodnog gasa ~ini mre`a cevovoda, drugi energetski objekti, tele-komunikaciona, informaciona i druga infrastruktura neophodna za distribuciju prirodnog gasa radnog pritiska manjeg od {est bara. Ustanovljena je du`nost energetskog subjekta koji obavlja ovu delatnost da isporu~uje gas svim kupcima na pod-ru~ju na kojem je obavlja, sve u skladu sa principima javnosti i nediskriminacije. Ovaj subjekt je odgovoran za redovnu i bezbednu distribuciju prirodnog gasa, funkcionisanje, odr`avanje i razvoj sistema za distribuciju prirodnog gasa uz obavezu primene tehni~kih propisa i standarda za delatnost koju obavljaju, kao i uslo-va za{tite `ivotne sredine utvr|enih zakonom i drugim propisima. I ovde je prisutna obaveza dono{enja razvojnog plana za isti vremenski period, i za iste objekte; naziv ovog subjekta je tako|e identi~an- operator distributivnog sistema.⁴² On donosi pravila o radu distributivnog sistema uz saglasnost Agencije.⁴³

Zakon predvi|a i mogu}nost postojanja kombinovanog operatora sistema , koji mo`e da obavlja delatnost upravljanja transportnim, distributivnim i skladi-{nim sistemom za prirodni gas.⁴⁴

Identi~na zakonska re{enja va`e i kad je u pitanju transport nafte i naftnih derivata , kojem je posve}en poseban odeljak.

Naime, energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta nafte naftovodom ili delatnost transporta derivata nafte produktovodom du`an je da u planu razvoja (tako|e pet godina) utvrdi dinamiku izgradnje novih i rekonstrukciju postoje}ih transportnih kapaciteta, izvore sredstava i druge uslove za razvoj transportnog sistema i odgovoran je za ostvarivanje plana razvoja.45 On ima du`nost da omogu-}i tranzit nafte naftovodom na principu regulisanog pristupa tre}e strane, nediskri-minacije i javnosti uz po{tovanje zaklju~enih me|udr`avnih konvencija ili ugovora; ipak, on mo`e i odbiti pristup tre}oj strani po zahtevu za tranzit nafte naftovodima ako postoje tehni~ko-tehnolo{ka ograni~enja, ako su kapaciteti naftovoda popunjeni, ili zbog preuzetih ugovornih obaveza i potro{nje nafte od strane kupaca na teritoriji Republike Srbije.46

I on mora da donese pravila o radu transportnog sistema koja, izme|u ostalog, sadr`e tehni~ke uslove za bezbedno funkcionisanje sistema, postupke u slu~a-ju havarije, pravila o pristupu tre}e strane sistemu za transport nafte,47 itd.

Sli~ne odredbe va`e i u slu~aju elektri~ne energije, kao i toplotne energije.

***

Sve u svemu, na osnovu svega gore re~enog, mo`e se zaklju~iti da je energetska kriza ve} uveliko u toku i da se po tom pitanju ve} sad preduzimaju zna~aj-ne mere, kako od strane organa EU, tako i Srbije koja `eli da jednog dana postane punopravna ~lanica EU. Za to je neophodna harmonizacija relevantnih propi-sa-ali i primena u praksi, nije dovoljno samo ih doneti na papiru-koji se broje na hiljade i svakog dana ih je sve vi{e. Deo tih propisa svakako je iz oblasti energetike, koja }e biti sigurno najva`niji oslonac svake dr`ave u budu}nosti (pored pi-ja}e vode). Jako je va`no da ti propisi odgovaraju sada{njem trenutku u kom se nalazimo i da omogu}avaju razvoj ovog va`nog segmenta privrede u budu}nosti.

Zato ne treba da ~udi postojanje energetske strategije, kako EU, tako i na{e zemlje, koje }e svakako u budu}em periodu biti identi~ne. Dobra regulativa i pri-mena zakonskih normi u praksi va`no je i zbog predstoje}eg velikog projekta Konstanca-Pan~evo-Omi{alj-Trst. Nijedan investitor ne}e hteti da ulo`i svoja sredstva u tako ne{to bez odgovaraju}e pravne za{tite koja }e mu pru`iti adekvatno obezbe|enje. Sem toga, Srbija mora da se okrene alternativnim izvorima energije, kao {to su sun~eva energija, energija vetra, i posebno biomasa. Zakonom o energetici poku{alo se da se stvori jedan pravni okvir za realizaciju postavljenih ciljeva u predstoje}em periodu. Koliko se u tome uspelo, pokaza}e budu}nost.