О личним именима према мотивној лексеми у српском језику

Предмет овога рада представља истра-живање могуће мотивисаности личних имена, углавном словенског порекла, на корпусу Матичне књиге рођених у периоду од 1904 до 1930 године у Врњачкој Бањи [3–6]. На основу неких смерница из наведене литературе, по-кушаћемо да направимо класификацију поме-нутих антропонима према могућој мотивној лексеми.

У српској ономастичкој литератури, по-ред релевантних речника [1; 7; 8; 12; 13 и др.], постоје радови [2; 10], па чак и обимније сту-дије [9; 11 и др.] које се баве проблемима наше антропонимије.

Име је важна ознака лица; оно каракте-рише носиоца и битан је део његове личности «јер оно што каже име, то је он» [1 Сам. 25, 25]. Словенски назив везује се за стсл. глагол imêti , па imê може означавати оно што особа има у себи, оно што носи као своју унутра-шњу вредност.

Дете добија име на знамењу (нар. ’на во-дици’) првих дана по рођењу, обично у осми дан. Такво име има привремену намену и може бити: 1) дато по светоме који се празнује тих дана и 2) народно. Ако буде прихваћено на крштењу, оно постаје трајно и уписује се у протокол крштених.

Крштење је чин прилажења Христу (ох-ристовљење), а име је један од видљивих зна-кова те промене. То је света тајна у којој чо- век, претходно исповедивши праву веру, кроз троструко погружење у воду (у име Оца и Сина и Светога Духа), бива очишћен од свих грехова и постаје члан Цркве. То је нови, обнов-љени човек, «нова твар у Господу» [2 Кор. 5, 17; Гал. 6, 15]. Име које се даје новокрштено-ме, уколико је име по светоме, треба да га подсећа и мотивише на подвиге светог име-њака који постаје његов заштитник (o овоме опширније [14, с. 18]). За разлику од ситуа-ције у Руској Православној Цркви, где се народна имена не дају на крштењу, у Српској Православној Цркви то је допуштено и често, што потврђује и наш материјал.

Давање имена на крштењу препушта се куму који има улогу духовног родитеља. Он обично поштује: жеље најближих, датум рођења детета и могућност поклапања тог дана са неким верским празником, а врло че-сто крштеник добија име неког свог или ку-мовог претка односно потомка. Некада, ус-лед сујеверја, устаљеног у народу, или некак-вог лошег пређашњег искуства именом, да-том новорођеноме, сугерише се остварење некаквих, обично родитељских, замисли и при-писује му се заштитна улога. Тако, име Дос-тана, према веровању, давало се детету у по-родицама са женским потомством и на тај начин се исказивала жеља за рођењем муш-ког наследника (= Доста су се рађала деца женског пола. Нека се роди мушко!). Уколи-ко се дешава да новорођенчад родитељима стално умире, последњем рођеном даје се име Живка // Живко како би му се подарио дужи опстанак. С обзиром на то да је вук мито- лошка животиња и симбол срчаности и здра-вља, и име дато детету сматра се апотропа-јоном против злих духова и демона. Птица голуб је синоним за чистоту, супружничку верност и приврженост, па је раније приношен као жртва духовима покојних предака. И Јов је једну своју ћерку прозвао Јемима или Голубица. У народној поезији паун се велича као лепа птица изузетног перја, а веровало се да мушку и женску децу такво име штити од урока или мађија. Звезде као накит небески и божја кандила, која ноћу светле, рефлектују на имена Даница и Звездан своју заштитну улогу и лепоту. Светлост у имену Светлана и ватра (или огањ) у антропонимима Огњeн / / Огњeнка треба да растерају зле духове и демоне. Амајлију може представљати и гво-жђе или злато због велике јачине и тврдоће, па се и имена Гвозден, Гвоздена, Гвозденија, Злата и Златана сматрају заштитним. Виле Равијојла и Загоркиња истицале су се лепо-том и због тога су врло често деца носила њихова имена.

Антропоним чине компоненте којима се лице именује формално-граматички и семан-тички. На тај начин се обједињава творбена структура и ономатолошко значење имена. У овом раду пажња ће се фокусирати само на могући семантички аспект.

Семантичка класификација подразу-мева поделу на основу прецизно и јасно одре-ђене мотивисаности појма. Такво разврста-вање код имена готово је немогуће направити будући да се семантички садржаји у антропо-нимској основи преплићу.

У нашем корпусу, који обухвата 14 945 особа (3 826 деце, 3 717 мајки, 3 654 оца и 3 748 кумова), забележено је 381 мушко и 355 женских имена. Покушаћемо само да дамо могућа решења:

• А)    Лична имена од меница.

Имена могу носити садржај:

• 1)    властитих именица:

• -    име божанства: Богоје, Божа/Божо, Божин, Бошко; Божана, Божика ( ← Бог, хришћанско божанство), Перу-ника [ ← Перун, бог грома код старих Словена (уп. пољ. piorun – гром)];

• -    лично име: Будимка ( ← старо име Будим);

• -    ороним: Златиборка ( ← Златибор, пла-нина у Србији);

• -    хороним: Косовка ( ← Косово, област у Србији);

• 2)    заједничких именица:

• -    са ознаком бића: Воја, Војин/Вохин ( ← воинъ) [Ово је стара словенска име-ница која означава војника; уп. 14, с. 56], Момчило ( ← момче), Чеда ( ← чедо);

• -    именице које значе сродничке односе: Синиша ( ← син);

• -    фитонимски називи (или лично име пред-ставља преузети назив за биљке): Бо-сиљка (лат. ocimum basilicum – босиљак), Грозда, Гроздана ( ← грозд), Дафина (лат. elaeagnus angustifolia – дафина), Дуња (лат. pirus cydonia, cydonia vulgaris – дуња, гуња), Јаблан (лат. populus pyramidalis – јаблан), Јагода (лат. fragaria vesca – јагода), Каранфил, Карамфи-ла/Каранфила, Каранвилка/Каранфил-ка (лат. dianthus caryophyllus – каранфил/ карамфил), Љиљана ( ← лат. lilium candidum – љиљан, крин), Малина (лично име узето од истоименог назива биљ-ке), Невена (лат. calendula officinalis – не-вен), Неранча (лат. citrus aurantium – на-ранча, поморанча), Перуника (лат. iris germanica – перуника, богиша), Ракита (лат. salix caprea), Ружа, Ружица (лат. rosa gallica – ружа), Селена (лат. ligusticum levisticum – селен), Смиља, Смиљан // Смиљана, Смиљка // Смиљ-ко, Цмиљка (лат. helichrysum – смиље, смиљ, цмиље), Трњина (лат. prunus spinosa – трњина, трнавка), Цвета ( ← цвет).

За дате биљке постоје разна веровања [16]: босиљак се сматра божијим цветом који има важну улогу у религији, али и у ма-гији, медицини и нашој народној поезији. Рај мирише на босиљак и сматра се да ће и ис-тоимена особа на ономе свету лако доспети у рај; грожђе нема велику улогу у култу, али везује се за празник Преображење када се носи у цркву и освећује; дуња се употре-бљава у љубавним враџбинама и помиње се симболички или метафорично у љубавним песмама; уз дафину се у једној митолошкој песми јавља епитет племенита, а у медици-ни се сматра леком против шуге и краста; јаблан се везује за мај и апотропајон је, а има улогу и у љубавној симболици; јагода се користи као Liebeszauber (’љубавна враџ-бина’), али има улогу и у медицини и ма-гији; карамфил се користи у домаћем кул-ту за кићење печенице о Ускрсу или бардака са ракијом за свадбу; даје се млади као заштита од свађа са мужем, а има примену и у медицини; љиљан је цвет који је архангел Гаврило држао у руци када је наговес-тио Пресветој девици да ће зачети Исуса и зато се он зове још и богородичин цвет; на-ранча је често замена за јабуку у култу, а помиње се у народној поезији како мајка не жели свог сина да сахрани на гробљу, већ га ставља у башту, под наранчу; перуника је биљка која се повезује са богом Перуном – она се бере и носи у цркву због благослова, на Спасовдан, а назива се и богиша. Тако освећена, доноси се у кућу и штити од грома. Забележено је чак да се у Дубровнику слави Богиша у част светог Петра Боги-шара; ракита се носи на Цвети у цркву, а после се њоме кити кућа и штала како би се свако зло одагнало од дома и стоке; ружа се сматра цветом љубави и са њом се чес-то идентификује млада девојка; селен је Liebespflanze (’биљка љубави’) и врло чес-то се сади у баштама. Верује се да га треба носити када се пролази поред куће во-љеног момка или ставити у воду у којој ће се девојка купати са ускршњим јајетом; смиље се у поезији јавља са босиљем и ко-виљем. Сматра се девојачким (девичанс-ким) биљем и вилинским цвећем; трњина у цвату наговештава долазак пролећа и као све поменуте биљке користи се у лечењу;

• -    зоонимски називи: Вујадин, Ву(ј) ица; Вујана, Вујка ( ← вуја); Вук, Вукадин, Вукан, Вукашин, Вукоје, Вуко(ј) ица, Вукоман, Вуксан; Вука, Вукана, Вуке-на ( ← вук); Вучић, Вучко; Вучица ( ← вуче, вук). Оваква имена имају про-филактичку улогу. У групу зооморфних имена убрајају се и: Голубица ( ← голуб), Јеленко ( ← јелен, име животиње узето као лично име) [7, с. 105], несловенско Паун // Пауна ( ← итал. paone или pavone – назив птице паун који је узет за лично име);

• -    именица која значи географски предео (гора, планина, шума): Горча ; Горинка ( ← гора);

• -    именица која означава небеско тело (употребљена као заједничка): Звездан ( ← звезда);

• -    именица крст која значи предмет – симбол спасења, живота и хришћан-ства: Крсман, Крста ; Крстина ( ← крст);

• -    именица која означава пропратни део главе и представља један од симбо-ла лепоте: Косана, Косара ( ← коса, власи);

• 3)    апстрактних именица:

• -    као ознаку неког неопипљивог појма, осо-бине, осећања или могућег девербати-ва: Бојана [14, с. 50], Бојика ( ← бој < бојевати), Гојко ( ← гој, синоним за мир), Дара, Даринка ( ← дар < даривати), Душан, Душко ; Душанка, Душица ( ← душа), Разуменка ( ← разум), Слава, Славко // Славка ( ← слава), Слободан ; Слобода, Слободанка ( ← слобода), Спасенија ( ← спас < спасити), Страхиња ( ← страх);

• -    именице које означавају одсеке времена: Дана, Даница, Данка ( ← дан), Зоран; Зора, Зорица, Зорка ( ← зора), Не-дељко // Недељка ( ← недеља), Петка-на, Петко ( ← петак). Ова имена могу упућивати на време или дан рођења од-носно крштења особе.

• 4)    градивних именица:

• -    као ознаке изузетне вредности: Бисенија, Бисерка ( ← бисер), Гвозден // Гвозде-на, Гвозденија ( ← гвозд, гвожђе), Злата, Златана ( ← злато).

Б) Лична имена од описних придева.

Тајанствена повезаност имена и особи-на које се прижељкују код носиоца уврстила је у антропонимске основе неке придеве:

• -    благ: Благоје, Блажа ;

• -    велики: Вељко; Велија, Велика ;

• -    весео: Веселин ;

• -    горд: Гордана ;

• -    диван: Дивна ;

• -    добар: Добрија, Добрила, Добринка ;

• -    драг: Драган, Драгић, Драгиша, Дра-гоје, Драгош, Драгутин; Драга, Драгана, Драгиња, Драгица, Драгојла ;

• -    жив: Живадин, Живан, Живко, Живо-јин, Живота; Живадинка, Живана, Живанка, Живка ;

• -    здрав: Здравко // Здравка ;

• -    јасан: Јасна ;

• - љуб [15]: Љуба, Љубинко, Љубиша, Љубо; Љубинка, Љубица ;

• -    мио: Миладин, Милан, Милен, Милен-ко, Милета, Милија, Милић, Милко, Милоица, Милоје, Милојко, Милош, Милун, Милутин, Миљко, Миљојко Мирко, Мирча; Мијона, Мила, Мила-дија, Миладинка, Милана, Миланка, Милева, Милевка, Милена, Миленија, Миленка, Милика, Милкана, Милојка, Милона, Милосија, Милостија, Милу-ника, Милунка, Миља, Миљојка .

• -    млад: Младен // Младена ;

• -    нов: Новак, Новица; Новка ;

• - рад: Раде, Раденко, Радоје, Радо(ј)ица, Радојко, Радош, Ратко, Ра(ј) ица, Рај-ко; Рада, Радика, Радинка, Радојка, Радунка, Рајка, Рајна ;

• - румен: Румена, Руменија ;

• -    свет: Света ;

• -    светао: Светлана ;

• -    стамен: Стамена, Стаменка ;

• -    тих: Тијана ;

• -    убав: Убавенка .

• В)    Лична имена од глагола.

Узајамна веза између глагола и личног имена показује да се носилац штити именом од разних негативних појава; на тај начин се омогућава дужи опстанак и пружа могућност бољег квалитета живљења. То ће потврдити следећи примери:

• -    борити (се): Бора, Борис; Борика, Бор-јанка, Борка ;

• -    видети: Видоје; Вида ;

• -    владати: Влада, Владан, Владета ;

• -    десити (се): Десанка ;

• -    дојити: Дојчин ;

• -    жарити / горети: Жарко ;

• -    (х)ранити: Ранко // Ранка ;

• -    срдити: Срдан ;

• -    стајати: Стајка ;

• -    стати: Станиша, Станко, Станоје, Станојло; Стана, Станија, Станика, Станица, Станка, Станојка, Станојла ;

• -    стојати: Стојадин, Стојан; Стојадин-ка, Стојана, Стојанка, Стојка, Стоимена, Стојна ;

• -    трајати: Трајко .

Да закључимо. На основу испитивања датог корпуса личних имена, углавном словен-ског порекла, показује се да мотивна лексема може бити именица, описни придев или глагол. Овај рад представља само мали прилог за некакве будуће опсежније студије, које би поред лингвистике, укључивале и низ других научних дисциплина.