Олма мевахўрига арши трихограмма энтомофагини ўллаш усулилари ва самарадорлиги

Автор: Парпиева М.

Журнал: Экономика и социум @ekonomika-socium

Рубрика: Основной раздел

Статья в выпуске: 12-2 (91), 2021 года.

Бесплатный доступ

Кейинги йилларда боғдорчилик майдонинг кенгайиб бориши хусусан, интенсив боғлар барпо қилинаётганлиги сабабли, республикамизда қишлоқ хўжалик экинларини жойлашиш структурасида рўй бераётган ўзгаришлар йиллар мобайнида озиқланиш занжири асосида вужудга келган организмлар тур таркибининг ўзгариши, энтомофагларнинг янги турларини кириб келиши, боғдорчиликда мева ҳосилини зараркунандлардан сақлаб қолишда, уларга қарши кураш тадбирларининг аҳамиятини ошириб, унга илмий асосда ёндашишни тақозо қилади.

Мевали боғ, ферамон, трихограмма чилонис, олма

Короткий адрес: https://sciup.org/140289083

IDR: 140289083

Текст научной статьи Олма мевахўрига арши трихограмма энтомофагини ўллаш усулилари ва самарадорлиги

ҳосил сақлаб қолишга эришилмоқда24. Бу эса бугунги ер юзи аҳолисиннинг озиқ-овқатга бўлган талабини қондиришга кўр канча кам ҳисобланади.

Ушбу қарор ва фармойишлардан келиб чиққан холда, касаллик ва заруркундаларга чидамли, истиқболли узоқ жойларга жўнатишга ва сақлашга қулай навларни яратиш, шундай боғларни ва сабзавотлар, полизларни ташкил этиш айнқса олинадиган ҳосил сифатли, ҳаридоргир, саноатбоп бўлишига эришиш умумий тарзда айтганда турли тупроқ иқлим шароитларига мос юқори ва сифатли ҳосил олиш технологияларини яратиш ва ишлаб чиқаришга жорий этиш каби муҳим вазифаларни ҳал этишни тақозо этади.

Фермер ва томорқа хўжаликларида тавсия этилган мева-сабзавот ва полиз экинларини етиштиришни тўғри ташкил этиш, аҳолининг шу маҳсулотларга бўлган талабини ҳамда қайта ишлаш саноатини хом-ашёга бўлган эхтиёжини тубдан яхшилаш билан бозорлармиздаги нарх наволарни пасайишига имкон яратилади.

Мамлакатимиз мевали боғлари ҳосилига олма қурти (Сarpocapsa pomonella) катта зарар етказади.У шунингдек нок, ёнгоқ, олхўри сингари мевали дарахтларнинг асосий зараркунандаси ҳисобланади.

Тадқиқот материали ва услублари Ўзбекистон республикасида қишлоқ хўжалиги экинларини ҳимоя қилишда энтомофаглардан тухумхўр трихограммаларни қўллаш алоҳида ўрин тутади ва умумий биологик усул билан ҳимоя қилинаётган майдони 60% ташкил қилади. Республикамизда 900 дан зиёд биофабрика ва биолабораторияларида трихограммани оммавий равишда кўпайтириб келинмоқда.Мевали боғлар бўйича ўтказилган кузатувларга кўра, фойдали хашарот турлари ва сони бўйича хисоб килинди. Унда экинларида учрайдиган йиртқич ва паразит энтомофаглар, уларнинг хужайралари ўрганилди. Таъкидлаш жоизки, олма қурти республикамизнинг барча минтақаларида 3 марта (тоғ олди туманларида 2 марта)насл бериб ривожланади.Битта авлод 4 ёшни бошдан кечиради.Биз 2016-2018 йиллар йиллар мобайнида Академик М.Мирзаев номли боғдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тадқиқот маркази У.Мансуров номидаги Андижон филиалидан “Ренет” Нафис” Семеренко”навлари экилган боғларда олма қуртига қарши (Trihogramma chiloyisni)қўллаш самарадорлигини аниқлаш мақсадида тадқиқотлар ўтказдик.

Тадқиқот натижалари Trihogramma chilonis олма қуртининг 3 та авлодига қарши хар ҳил меъёрда танлаб олинган 3 туп дарахтга 4 маротаба такрорлаш йули билан 3 кун оралатиб қўйилади.Олма қуртининг учиш муддатлари феромон тутқичлар орқали аниқланади.Вегитатция даврида ҳар 1 туп дарахтда 25-33 та олма қурти тухуми борлигини аниқландик. Трихограммаларни июнь ойида ҳаво ҳарорати +33С0,ҳавонинг нисбий намлиги 64-69% шароитида трихокарталарда (ғумбак холатида) 1гектарнинг 100та нуқтасига тарқатдик.Трихограмманинг самарали сарф меъёрини аниқлаш мақсадида 1:10 1:15 1:20 (тухум паразит) нисбатида тарқатдик.

Олма мевахўрига қарши Trichogramma chilonis турини қўллаш ва самарадорлиги (Андижон вилояти Андижон тумани “Биокимё интенсив МЧЖ” боғдорчилик фермер хўжалиги (8.05 - 10.08. 2020 й).

Олма мевахўри авлодлари

Ферамон тутқичларга тушган капалаклар миқдори, ўртача, дона

Олма мевахўрининг авлодлар бўйича камайиши, %

Бир туп дарахтдаги ҳосилдорлик, ўртача, дона

Олинган соғлом

Мавсум бошида

Мавсум давомида тўкилиши

1

I

8,5

41,7

26,3

174,7

2

II

4,7

67,8

354,6

16,1

3

III

5,4

63

18,4

4

назорат

14,6

-

172,4

58,5

2018 йилда ўртача биринчи авлод капалакларининг тутқичларга тушиши ўртача 9,1 дона, иккинчи авло бўйича 4,9 дона, учинчи авлод бўйича 6,6 дона эканлиги аниқланди. Трихограмма паразити қўлланилгандан сўнги авлодлар бўйича плпуляциянинг камайиши биринчи авлод учун биологик самарадорлик 45,5%, иккинчи авлод учун 50,8% ҳамда учинчи авлод учун 53,4% бўлди.

Мавсум бошидаги бир тупда меваларнинг сони 371,3 дона бўлган бўлса, мавсум давомида зараркунанда туфайли тўкилган мевалар, биринчи авдод қуртларида 28,3 дона, иккинчи авлод учун 14,7 дона, учинчи авлод учун 19,2 дона кузатилди. Назорат вариантимизда зараркунанда таъсирида тўкилганлар мавсум давомида ўртача 211,6 донани ташкил қилди.

Тажриба вариантимизда 184,4 ц/га бўлган бўлса, назорат варинатимизда 54,7 ц/га ҳосилдорлик аниқланди. Назоратга нисбатан ҳосил йўқотилиши 130,2 ц/га эканлиги аниқланди.

Тирихограмма тарқатилгандан 3 кун ўтиб, кузатув ишлари олиб бордик.Тажрибада 3-7-10кунлари кузатилган натижаларни ҳисобга олдик.Кузатувларимиз давомида ўртача ҳарораткундузи 37 + 1-29 + 0,намлик эса ўртача 60-70%ни ташкил этади.Тажрибамизни 7- кунига бориб, тухумларнинг зарарланиши хар ҳил натижаларни кўрсатди.Трихограмма зараркунанда тухумига нисбатан 1:15, 1:20

нисбатта тарқатилганда олинган натижалар бир биридан деярли фарқ қилмади. Шу сабабли трихограммани 1:15 нисбатта қўйиш максадга мувофиқ ҳисобланади, шундай қилиб (Trihogramma chilonis) ни олма қуртига қарши қўллаш,олма қурти тухумларини камайишига олиб келади. Бу эса боғдорчиликда ҳосилни сақлаб қолишга пестицид қолдикларисиз сифатли маҳсулот етиштириш имконини беради.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

  • 1 .Алимухаммедов С. Н,Адылов З.К, Итого исследований по защиты культур хлопкового севооброта от вредителей,болезней и сорняков// Развития науки по хлопководству в Узбекистане за 50 лет –Ташкент;Фан,-1973,с 254-278

  • 2 .Кимсанбоев Х, Нурмухамедов Д,Ўлмасбоева Р, Рашидов М, Сулаймонов Б,Юсупов А.Трихограммани урчитиш,сақлаш ва қўллаш “Ўқитувчи”Ташкент 1999 йил 5 б.

  • 3 . Кимсанбоев Х, Ўлмасбоева Р, Халилов Қ.Умумий ва Қишлоқ

    хўжалик энтомологияси. “Ўқитувчи”Ташкент -2002й 2016 -219 бетлар.

  • 4 .Редецкий А.Ф.Яблонная плодожорка (carpocapsa pomonellaL.)Туркестанском крае и борьба с нею. Жизнь яблонной плодожорки.Ч1.1912

  • 5 .Б.А.Сулаймонов, Х.Х.Кимсанбоев, Ш.Эсанбоев ва бошкалар. Мевали боғ ва уларга қарши биологик усулни қўллаш асослари.-Т.:2015 йил.

  • 6 .ШИПОВНИКА. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

  • 7 .Мирзаитова, М. К., Сиддикова, Н. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). МОНИЛИОЗ НА КОСТОЧКОВЫХ ПЛОДОВЫХ КУЛЬТУРАХ. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

  • 8 .Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдукохарова, К. (2019). АСКОХИТОЗ У ЗЕРНОБОБОВЫХ КУЛЬТУР. Наука, техника и образование, (11 (64)).

  • 9.Dilshodkizi, A. G., Kamildjanovna, M. M., & Kamoldinovna, D. D. (2020, August). RESEARCH OF THE HAZARDOUS OF THE MELPHILE APHID ON SOY IN THE CONDITIONS OF THE ANDIJAN REGION. In Archive of Conferences (Vol. 3, No. 3, pp. 41-45).
  • 10. Kamiljanovna, S. N., Kamilov, S. G., & Kamiljanovna, M. M. (2020). FUSARIUM OXYSPORUM AND DEALING WITH THEM. PalArch's Journal of Archaeology of Egypt/Egyptology, 17(6), 3658-3662.

  • 11.    Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. (2019). Грибные болезни хвойных. Вестник науки, 1(12), 257-259.

  • 12.    Абдуллаева, Г. Д. К., Мирзаитова, М. К., & Сиддикова, Н. К. (2019). Вредители шиповника. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

Agriculture, (2-2).

"Экономика и социум" №12(91)-2 2021

Список литературы Олма мевахўрига арши трихограмма энтомофагини ўллаш усулилари ва самарадорлиги

  • Алимухаммедов С.Н,Адылов З.К, Итого исследований по защиты культур хлопкового севооброта от вредителей,болезней и сорняков//Развития науки по хлопководству в Узбекистане за 50 лет –Ташкент;Фан,- 1973,с 254-278
  • Кимсанбоев Х, Нурмухамедов Д,Ўлмасбоева Р, Рашидов М, Сулаймонов Б,Юсупов А.Трихограммани урчитиш,сақлаш ва қўллаш “Ўқитувчи”Ташкент 1999 йил 5 б.
  • Кимсанбоев Х, Ўлмасбоева Р, Халилов Қ.Умумий ва Қишлоқ хўжалик энтомологияси. “Ўқитувчи”Ташкент -2002й 2016 -219 бетлар.
  • Редецкий А.Ф.Яблонная плодожорка (carpocapsa pomonellaL.)Туркестанском крае и борьба с нею. Жизнь яблонной плодожорки.Ч1.1912
  • Б.А.Сулаймонов, Х.Х.Кимсанбоев, Ш.Эсанбоев ва бошкалар. Мевали боғва уларга қарши биологик усулни қўллаш асослари.-Т.:2015 йил.
  • ШИПОВНИКА. Вестник науки и образования, (24-3 (78)). Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). КОРНЕВЫЕ ГНИЛИ ХВОЙНЫХ И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМИ. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).
  • Мирзаитова, М. К., Сиддикова, Н. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). МОНИЛИОЗ НА КОСТОЧКОВЫХ ПЛОДОВЫХ КУЛЬТУРАХ. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).
  • Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдукохарова, К. (2019). АСКОХИТОЗ У ЗЕРНОБОБОВЫХ КУЛЬТУР. Наука, техника и образование, (11 (64)).
  • Dilshodkizi, A. G., Kamildjanovna, M. M., & Kamoldinovna, D. D. (2020, August). RESEARCH OF THE HAZARDOUS OF THE MELPHILE APHID ON SOY IN THE CONDITIONS OF THE ANDIJAN REGION. In Archive of Conferences (Vol. 3, No. 3, pp. 41-45).
  • Kamiljanovna, S. N., Kamilov, S. G., & Kamiljanovna, M. M. (2020). FUSARIUM OXYSPORUM AND DEALING WITH THEM. PalArch's Journal of Archaeology of Egypt/Egyptology, 17(6), 3658-3662. Agriculture, (2-2).
  • Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. (2019). Грибные болезни хвойных. Вестник науки, 1(12), 257-259.
  • Абдуллаева, Г. Д. К., Мирзаитова, М. К., & Сиддикова, Н. К. (2019). Вредители шиповника. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).
Еще
Статья научная