Primena alata veštačke inteligencije ChatGPT u učenju: rezultati empirijskog istraživanja u srednjem stručnom obrazovanju

Oblikovanje medijske budućnosti u digitalnom okruženju

Dr. Slobodan Vuletić1*, Dr. Nataša Kulić2, Dr. Vojislav Todorović3

• ¹    OŠ “Nikola Tesla” Novi Sad, slovu79@gmail.com

• ²    SMŠ 7. April, novi Sad, natasa.kulic.vuletic@gmail.com

• ³    OŠ “Dušan Dugalić” Beograd, vojatodorovic@gmail.com

Apstrakt: Rad predstavlja rezultate empirijskog istraživanja sprovedenog na teritoriji Novog Sada, sa ciljem ispitivanja upotrebe alata veštačke inteligencije ChatGPT u obrazovne svrhe. Istraživanje je realizovano među učenicima Srednje medicinske škole „7. april“, a fokus je bio na načinima i učestalosti korišćenja ChatGPT-a u procesu učenja, istraživanja nastavnih sadržaja i izrade domaćih zadataka. Posebna pažnja posvećena je stavovima učenika o prednostima, ograničenjima i etičkim aspektima primene ovog digitalnog alata u nastavnom procesu. Prikupljeni podaci analizirani su kombinacijom kvantitativnih i kvalitativnih metoda. Kvantitativna obrada omogućila je uvid u učestalost i obrasce korišćenja ChatGPT-a, dok je kvalitativna analiza doprinela dubljem razumevanju iskustava, percepcija i očekivanja učenika. Rezultati istraživanja ukazuju na sve značajniju ulogu digitalnih alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u savremenom obrazovanju, ali i na potrebu za njihovom pedagoški utemeljenom i odgovornom primenom. Nalazi mogu poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i za unapređenje nastavne prakse u srednjem stručnom obrazovanju budućih medicinskih radnika.

Ključne reči: veštačka inteligencija u obrazovanju, učenje, stavovi učenika, srednja medicinska škola.

1.    Teorijski deo

Razvoj digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije značajno utiče na transformaciju savremenog obrazovanja. Jedan od najzastupljenijih alata zasnovanih na generativnoj veštačkoj inteligenciji jeste ChatGPT, koji omogućava interakciju putem prirodnog jezika i pružanje informacija u realnom vremenu. Nove tehnološke promene upućuju nas na analizu mogućnosti primene ChatGPT-a u procesu učenja u srednjoj školi, sa posebnim osvrtom na njegovu ulogu u razvoju samostalnog i samoregulišućeg učenja kod učenika. U poslednjih nekoliko godina poseban značaj dobija razvoj veštačke inteligencije, posebno generativnih modela koji omogućavaju komunikaciju između čoveka i računarskog sistema putem prirodnog jezika. Jedan od najpoznatijih takvih sistema jeste ChatGPT, koji može generisati tekst, odgovarati na pitanja i pružati objašnjenja različitih pojmova i problema.

Veštačka inteligencija - VI, predstavlja oblast informatike koja se bavi razvojem sistema sposobnih da obavljaju zadatke koji inače zahtevaju ljudsku inteligenciju, kao što su rešavanje problema, donošenje odluka i razumevanje jezika. U obrazovanju se sve više razvijaju sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji koji mogu pružiti podršku učenju kroz adaptivne platforme, digitalne asistente i personalizovane obrazovne sadržaje.

Prema nekim autorima (Holmes, Bialik, Fadel, 2019), sistemi veštačke inteligencije u obrazovanju mogu pomoći u: personalizaciji nastavnog procesa, analizi napretka učenika, automatizaciji određenih nastavnih aktivnosti i pružanju individualne podrške učenicima.

U obrazovnom kontekstu, ovakvi sistemi predstavljaju miks kvalitetnih efekata i mogu imati značajnu ulogu kao dodatni alati za učenje koji doprinose i metaučenju, odnosno refleksiji i adaptaciji. Pojam „augmented intelligence“ prevodi se kao proširena ili pojačana inteligencija i dovodi u vezu sa

*Autor za korespondenciju

konceptom koji označava da veštačka inteligencija ne zamenjuje čoveka, već ga dopunjuje i unapređuje njegovo razmišljanje i odlučivanje.

Drugim rečima čovek ostaje glavni, a tehnologija mu pomaže da bude bolji, brži i precizniji (Holmes, Bialik, Fadel, 2019). Ove tehnologije mogu da personalizuju i individualizuju učenje koje učenicima može biti od velike pomoći u ravijanju intelektualnih kapaciteta jer mogu koristiti ChatGPT za objašnjenje složenih pojmova, rešavanje zadataka, pripremu za testove ili istraživanje različitih tema. Nastavnici mogu koristiti ovakve alate za pripremu nastavnih materijala, kreiranje zadataka i unapređenje nastavnog procesa. Međutim, primena veštačke inteligencije u obrazovanju otvara i niz pitanja:

• •    da li učenici razvijaju dublje razumevanje gradiva ili se previše oslanjaju na tehnologiju?

• •    koliko su informacije pouzdane i na koji način treba regulisati korišćenje ovih alata u obrazovnom sistemu?

1.1.    Primena ChatGPT u obrazovanju

Samoregulišuće učenje u slučaju ChatGPT-a predstavlja proces u kome učenici aktivno upravljaju sopstvenim učenjem kroz postavljanje ciljeva, planiranje strategija i praćenje sopstvenog napretka. U vezi sa tim, autor Cimerman (Zimmerman, 2002) naglašava da uspešni učenici razvijaju sposobnost planiranja, samokontrole i evaluacije sopstvenog rada, pa prema tome te sposobnosti omogućavaju učenicima da postanu samostalniji u procesu učenja. Digitalni alati, uključujući i sisteme veštačke inteligencije, mogu značajno doprineti razvoju ovih veština jer omogućavaju učenicima pristup informacijama u trenutku kada im je to potrebno.

Prema grupi autora (Lalić i saradnici, 2025) koja je vršila istraživanja efekata alata VI u učenju i obrazovanju, smatra se da se prelazi iz faze „davanja odgovora“ u ulogu „trenera razmišljanja“. Cilj je da se podstiče kritičko mišljenje, razumevanje i refleksija, a ne samo reprodukcija znanja. Opcija „Study and Learn“ u ChatGPT-u ima pedagoški potencijal za personalizovano i interaktivno učenje. Savremeni pristupi primeni veštačke inteligencije u obrazovanju ističu važnost učenja kroz proces, a ne kroz gotove rezultate. U tom pogledu postoje dva suprotna stava:

• 1.    Pozitivan kojim se ukazuje da veštačka inteligencija povećava motivaciju i efikasnost učenja,

• 2.    Negativan kojim se ukazuje na rizik od preteranog oslanjanja na veštačku inteligenciju, površno učenje i gotovanstvo.

ChatGPT predstavlja generativni model veštačke inteligencije koji omogućava komunikaciju sa korisnicima putem dijaloga. U obrazovanju se može koristiti na različite načine. Učenici mogu koristiti ovaj alat za: objašnjenje složenih pojmova, rešavanje zadataka, pripremu za testove, odnosno generisanje primera i vežbi. Na primer, učenik može postaviti pitanje iz matematike ili istorije i dobiti detaljno objašnjenje korak po korak. Takođe, sistem može generisati dodatne zadatke za vežbanje, što može pomoći učenicima u utvrđivanju gradiva. Sa druge strane, nastavnici mogu koristiti ChatGPT za: pripremu nastavnih materijalna, izradu radnih listova, generisanje pitanja za diskusiju ili u pripremu testova. Upotreba ChatGPT-a i sličnih alata u obrazovanju donosi niz prednosti za nastavnike.

Prvo, učenici dobijaju trenutni fidbek, koji im omogućava da brzo uoče greške i isprave ih. Drugo, omogućava se navedeno personalizovano učenje (Šafranj i sar., 2022) jer učenici mogu dobiti objašnjenja prilagođena njihovom nivou znanja. Treće, učenici imaju stalnu dostupnost pomoći , bez obzira na vreme i mesto učenja. Četvrto, ovi alati mogu podstaći radoznalost i istraživački pristup učenju, jer učenici mogu postavljati dodatna pitanja i istraživati teme koje ih zanimaju. Uopšte on može postati i trener u razmišljanju (Lalić i saradnici, 2025). Uprkos brojnim prednostima, postoje i određeni izazovi u primeni veštačke inteligencije u obrazovanju. Jedan od glavnih problema jeste mogućnost

*Autor za korespondenciju

netačnih informacija koje sistem može generisati. Drugi problem predstavlja preterano oslanjanje učenika na tehnologiju , što može dovesti do smanjenja kritičkog razmišljanja . Treći izazov odnosi se na etička pitanja. Novija istraživanja ukazuju da postoje brojni etički rizici u upotrebi ovog alata. Neki od najvećih su sledeći:

• 1.    Iluzija komunikacije sa „živom osobom“ - VI nema emocije, ali može delovati kao čovek.

• 2.    Zaštita ličnih podataka – rizik od prikupljanja i zloupotrebe podataka bez znanja i saglasnosti korisnika.

• 3.    Pristrasnost algoritama – modeli mogu davati neuravnotežene i nepravedne zaključke.

• 4.    Deepfejk i dezinformacije – lažni video/slike mogu dovesti do manipulacije i gubitka poverenja.

• 5.    „Informativni mehur“ - personalizacija može suziti poglede i oslabiti kritičko mišljenje.

• 6.    Greške (halucinacije) VI sistema – netačni, ali uverljivo predstavljeni odgovori u različitim oblastima.

• 7.    Netačna predviđanja – modeli obučeni na drugim populacijama ne daju pouzdane rezultate u drugim kontekstima.

• 8.    Digitalni jaz – nejednak pristup tehnologiji, posebno kod marginalizovanih grupa i osoba sa invaliditetom.

• 9.    Plagijarizam (nastavni rizik) – zloupotreba VI za prepisivanje i predaju tuđeg rada kao svog (Ristić, 2025).

2.    Metodološki deo

Cilj rada jeste da analizira i pojasni ulogu ChatGPT-a u procesu učenja u srednjoj školi, kao i da razmotri njegove prednosti, ograničenja i potencijal za unapređenje obrazovnog procesa.

Problem: na koje sve načine učenici koriste ChatGPT-a u procesu samostalnog učenja u srednjoj školi i pri izradi zadataka?

Opšta hipoteza glasi: Upotreba ChatGPT-a u procesu učenja ima značajan pozitivan uticaj na razumevanje nastavnog gradiva i kvalitet učenja kod učenika srednjih škola.

H1: Upotreba ChatGPT-a pozitivno utiče na razvoj samostalnog i samoregulisanog učenja kod učenika.

H2: Učenici ne pokazuju dovoljno razvijen kritički odnos prema informacijama dobijenim putem ChatGPT-a, što ukazuje na potrebu za dodatnim pedagoškim usmeravanjem.

H3: Sistematska integracija ChatGPT-a u nastavni proces može unaprediti kvalitet nastave i digitalne kompetencije učenika.

Istraživanje je obuhvatilo 117 učenika Srednje medicinske 7. april iz Novog Sada, kao škole različitih razreda i obrazovnih profila. Istraživanje je sprovedeno tokom meseca februara 2026. tehnikom anketiranja putem Gugl upitnika.

Polna struktura ispitanika pokazuje da u uzorku dominiraju učenice. Ženski pol čini 70,1% ispitanika (oko 82 učenika), muški pol 24,8% (oko 29 učenika), dok 5,1% učenika nije želelo da navede pol. Ovakva struktura ukazuje na izraženu zastupljenost učenica u uzorku.

Prema razredu koji pohađaju , najveći broj ispitanika čine učenici prvog razreda (62,4%), zatim učenici trećeg razreda (22,2%) i četvrtog razreda (15,4%), dok u uzorku nije bilo učenika drugog razreda. Ovi podaci pokazuju da uzorak najviše predstavlja stavove učenika mlađih razreda srednje škole.

Prema obrazovnom profilu, najveći broj ispitanika dolazi sa smera laboratorijski tehničar (46,2%). Ostali učenici dolaze sa smerova kozmetički tehničar (17,9%), farmaceutski tehničar (13,7%), medicinska sestra – tehničar (11,1%) i ginekološko-akušerska sestra (11,1%). Ovakva raspodela

*Autor za korespondenciju

pokazuje da je u istraživanju najzastupljeniji profil laboratorijskog tehničara.

Prema opštem školskom uspehu, većina učenika ostvaruje visok akademski uspeh. Odličan uspeh ima 50,4% učenika, vrlo dobar uspeh 44,4%, dok oko 4% učenika ima dobar uspeh. Ovi podaci ukazuju da u istraživanju dominiraju učenici sa vrlo dobrim i odličnim školskim postignućem . Na osnovu analize može se zaključiti da uzorak istraživanja karakterišu tri glavne odlike: dominacija učenica u odnosu na učenike, najveća zastupljenost učenika prvog razredna i visok školski uspeh većine ispitanika.

Ovakva struktura uzorka ukazuje da su rezultati istraživanja najreprezentativniji za učenice i učenike prvog razreda srednje medicinske škole sa dobrim akademskim postignućem, što je važno imati u vidu prilikom tumačenja rezultata istraživanja.

2.1.    Analiza rezultata

Jedno od ključnih pitanja u istraživanju odnosilo se na to da li su učenici do sada koristili ChatGPT u svrhu učenja . Rezultati pokazuju sledeću raspodelu odgovora: jeste 90,6 % (oko 106 učenika), nije 9,4 % (oko 11 učenika). Dobijeni rezultati ukazuju da je većina učenika već koristila ChatGPT kao pomoć u učenju.

Ovaj podatak pokazuje da su alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji postali značajan deo savremenog procesa učenja među srednjoškolcima . Mali procenat učenika koji nisu koristili ovaj alat može se objasniti nedovoljnom informisanošću o njegovim mogućnostima ili ličnim preferencijama u načinu učenja.

Učenici koji su koristili ChatGPT odgovarali su i na pitanje koliko često koriste ovaj alat u procesu učenja.

Slika 1 . Učestalost upotrebe ChatGPT

ф Сваксдневно ф Неколико пута недегьно ф Неколико пута месечно Ф Ретко

Ф Не користим то у учему

Rezultati pokazuju sledeću raspodelu: Nekoliko puta nedeljno: 36,8 % (oko 43 učenika), Svakodnevno: 17,1 % (oko 20 učenika), Nekoliko puta mesečno: 17,1 % (oko 20 učenika), Retko: 21,4 % (oko 25 učenika), Ne koristim to u učenju: 7,7 % (oko 9 učenika). Rezultati pokazuju da najveći broj učenika koristi ChatGPT nekoliko puta nedeljno , što ukazuje na relativno čestu upotrebu ovog alata u procesu učenja. Značajan broj učenika koristi ChatGPT i svakodnevno, dok određeni deo učenika koristi ovaj alat povremeno ili retko. Ovi podaci ukazuju da ChatGPT postaje važan dodatni obrazovni resurs, koji učenici koriste za razumevanje gradiva, rešavanje zadataka i pripremu za proveru znanja. Rezultati istraživanja ukazuju da je veštačka inteligencija već značajno prisutna u procesu učenja među

• ^*Autor za korespondenciju

  
  
  

srednjoškolcima pri čemu se potvrđuje trend sve veće integracije digitalnih tehnologija u obrazovni procesu.

Slika 2 . Svrha upotrebe ChatGPT-a

Najčešći razlozi: Objašnjenje i tumačenje gradiva – 84 učenika (71,8%), pomoć pri izradi domaćih zadataka – 53 (45,3%), prevođenje i jezička pomoć – 42 (35,9%), pisanje referata / seminarskih radova – 40 (34,2%) i ponavljanje i priprema za test – 38 (32,5%). Manje zastupljeni odgovori: ne koristim ga – 5 (4,3%), da mi proveri domaći – 2 (1,7%) i straživanje – 1 (0,9%). Učenici ChatGPT najviše koriste kao alat za razumevanje gradiva, a zatim za pomoć oko domaćih zadataka i jezičku pomoć.

U kojoj meri ChatGPT pomaže u razumevanju gradiva?

Slika 3. Skala Likertovog tipa 1-5, koliko im pomaže u razumevanju gradiva

Ocene: 1 - 7,7%, 2 - 6,8%, 3 - 28,2%, 4-38,5%, 5 - 18,8%. Prosečna ocena je oko 3,5 / 5. Većina učenika smatra da ChatGPT prilično pomaže u razumevanju gradiva (ocene 4 i 5 daju 57,3% učenika). Mali procenat smatra da skoro ne pomaže (ocene 1 i 2 ukupno 14,5%). Rezultati pokazuju da učenici ChatGPT najviše koriste kao pomoć pri učenju i razumevanju gradiva, a većina smatra da on značajno doprinosi učenju.

*Autor za korespondenciju

Upotreba ChatGPT-a u samostalnom učenju, samoprocena efekata na učenje

Slika 4. Upotreba ChatGPT-a u samostalnom učenju, samoprocena efekata na učenje

Da ono utiče značajno smatra 22,2%, dok delimično utiče čak 40,2%. Da uopšte ne utiče tvrdi 18,8%, dok nije sigurno16,2%. Samo 2–3% tvrdi da ga ne koristi. Najveći broj učenika smatra da ChatGPT delimično unapređuje samostalno učenje. Ako se spoje odgovori „značajno“ i „delimično“, vidi se da više od 60% učenika smatra da ima pozitivan uticaj.

32,5%

17,9% ф Увек проверавам ф Често проверавам ф Ретко проверавам ф Не проверавам nxjep ми да]е тачне и поуздане информаци]е

Ф Не користим га

Slika 5 . Da li učenici proveravaju tačnost informacija koje dobiju od ChatGPT-a

Da uvek provera tačnost informacija tvrdi 17,9%, često proverava 33,3%, retko proverava 32,5%, ne proverava jer veruje da im ChatGPT daje tačne i pouzdane informacije – oko 10%. Oko 6% tvrdi da ga ne koristi na takav način. Dakle oko 51% učenika redovno proverava informacije (uvek ili često). Međutim, veliki procenat (više od 30%) to radi retko, što pokazuje potrebu za razvijanjem kritičkog odnosa prema informacijama dobijenim od veštačke inteligencije.

*Autor za korespondenciju

Slika 6 . Način na koji učenici proveravaju informacije dobijenih putem ChatGPT-a

Odgovori učenika pokazuju da najveći broj upoređuje sa sadržajem iz knjiga i udžbenika 71 60,7%, sa drugim izvorima na internetu upoređuje 43,6%, 27% proverava da li se informacije citiraju u drugim izvorima, na druge načine 10,3%, dok 6,8% ne koristi.

Najčešći način provere je poređenje sa školskim udžbenicima, što je pozitivan pokazatelj jer učenici i dalje koriste tradicionalne izvore znanja. Takođe, značajan broj učenika koristi internet izvore za dodatnu proveru informacija. Rezultati pokazuju da većina učenika smatra da ChatGPT ima pozitivan uticaj na proces samostalnog učenja, iako ga najčešće doživljavaju kao dopunski alat, a ne kao jedini izvor informacija. Oko polovina učenika redovno proverava dobijene informacije, najčešće poređenjem sa udžbenicima i drugim internet izvorima. Ipak, značajan procenat učenika informacije proverava retko, što ukazuje na potrebu razvijanja digitalne i informacione pismenosti, kao i kritičkog pristupa korišćenju veštačke inteligencije u obrazovanju.

Prednosti koje učenici vide u korišćenju ChatGPT-a u samostalnom učenju. Iz odgovora učenika koji su napisali komentar izdvajaju se sledeće najčešće prednosti: brzina dobijanja informacija, lakše razumevanje gradiva, dobro objašnjavanje gradiva, ušteda vremena . Takođe ChatGPT pruža pomoć pri učenju i domaćim zadacima, objašnjavanje zadataka i dodatna pojašnjenja gradiva.

Ograničenja ili nedostaci koje učenici primećuju u korišćenju ChatGPT-a su sledeća: netačne ili pogrešne informacije, nepouzdanost odgovora, ograničeno poverenje u informacije . Učenici su svesni da ChatGPT može biti koristan alat, ali naglašavaju da nije potpuno pouzdan i da informacije treba proveravati u drugim izvorima. Rezultati otvorenih pitanja pokazuju da učenici kao najveće prednosti korišćenja ChatGPT-a u učenju ističu brzinu dobijanja informacija, jednostavnost korišćenja i pomoć u razumevanju gradiva.

Sa druge strane, kao glavni nedostatak navode mogućnost netačnih odgovora, zbog čega smatraju da je potrebno dodatno proveravati informacije u drugim izvorima. ChatGPT učenici doživljavaju kao koristan alat.

2.2.    Diskusija

Rezultati istraživanja ukazuju da alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, već imaju značajno mesto u procesu učenja srednjoškolaca, što je u skladu sa postavljenim ciljem rada da se analizira i pojasni njegova uloga u obrazovnom procesu. Ujedno, dobijeni nalazi daju odgovor i na istraživački problem, koji se odnosi na načine na koje učenici koriste ChatGPT u samostalnom učenju i pri izradi zadataka. Podaci pokazuju da učenici ovaj alat najčešće koriste za pojašnjenje nastavnog

*Autor za korespondenciju

gradiva, dobijanje dodatnih objašnjenja i pomoć pri izradi školskih zadataka, što ukazuje na njegovu praktičnu primenu u svakodnevnom učenju. U skladu sa tim , opšta hipoteza, prema kojoj upotreba ChatGPT-a ima značajan pozitivan uticaj na razumevanje nastavnog gradiva i kvalitet učenja, u velikoj meri je potvrđena . Visok procenat učenika koji koriste ovaj alat, kao i njihova procena da im on pomaže u učenju, ukazuju na njegov značajan obrazovni potencijal.

Prva posebna hipoteza (H1), koja se odnosi na uticaj ChatGPT-a na razvoj samostalnog i samoregulisanog učenja, takođe je potvrđena . Rezultati pokazuju da učenici prepoznaju ovaj alat kao podršku u samostalnom radu, posebno u situacijama kada im je potrebno dodatno pojašnjenje ili pomoć u razumevanju gradiva, što doprinosi razvoju njihove samostalnosti u učenju.

Druga hipoteza (H2) je delimično potvrđena . Iako određeni broj učenika pokazuje svest o potrebi provere dobijenih informacija, rezultati ukazuju da deo učenika to čini retko ili uopšte ne čini. Ovo potvrđuje postojanje problema nedovoljno razvijenog kritičkog odnosa prema informacijama, što ukazuje na potrebu za dodatnim pedagoškim usmeravanjem i razvojem kritičkog mišljenja.

Treća hipoteza (H3), koja se odnosi na mogućnost unapređenja nastavnog procesa kroz sistematsku integraciju ChatGPT-a, takođe nalazi uporište u rezultatima istraživanja . S obzirom na već postojeću upotrebu ovog alata među učenicima i njegove uočene prednosti, može se zaključiti da bi njegova kontrolisana i pedagoški osmišljena primena mogla doprineti povećanju interaktivnosti nastave, kao i razvoju digitalnih kompetencija učenika.

U celini posmatrano, rezultati istraživanja potvrđuju da ChatGPT ima značajan potencijal u obrazovanju, ali i da je za njegovu efikasnu primenu neophodno obezbediti jasne smernice i adekvatnu ulogu nastavnika kao mentora u procesu učenja. Na taj način se postiže ravnoteža između prednosti koje donose nove tehnologije i potrebe za razvojem kritičkog i samostalnog mišljenja kod učenika.

Dobijeni rezultati ukazuju da je ChatGPT postao značajan deo savremenog obrazovnog okruženja i da učenici ovaj alat u velikoj meri koriste kao podršku u procesu učenja. Učenici ga najčešće koriste za bolje razumevanje gradiva, izradu zadataka i pripremu za proveru znanja. Istovremeno, rezultati pokazuju da učenici prepoznaju i ograničenja ovog alata, pre svega u pogledu pouzdanosti informacija, zbog čega deo njih vrši dodatnu proveru podataka. Rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da je upotreba alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, konkretno ChatGPT-a, široko rasprostranjena među srednjoškolcima medicinske struke i da on sve više postaje deo savremenih strategija učenja.

Čak 90,6% učenika u ispitivanom uzorku koristi ChatGPT u svrhu učenja, što ukazuje na visok stepen prihvaćenosti ovog alata u obrazovnom procesu. Ovi nalazi su u skladu sa rezultatima više međunarodnih istraživanja koja ukazuju na brzu integraciju generativne veštačke inteligencije u obrazovanje. Istraživanje koje su sproveli Kasneci i saradnici (2023) pokazuje da učenici i studenti ChatGPT najčešće koriste kao podršku u razumevanju složenih koncepata, dobijanju dodatnih objašnjenja i pronalaženju informacija. Slično tome, Dwivedi i saradnici (2023) ističu da generativna veštačka inteligencija ima potencijal da transformiše proces učenja, pre svega kroz personalizovanu podršku učenicima i brz pristup informacijama.

Kada je reč o učestalosti korišćenja, rezultati pokazuju da 36,8% učenika koristi ChatGPT nekoliko puta nedeljno, dok 17,1% učenika ovaj alat koristi svakodnevno. Ovi podaci ukazuju na relativno visok nivo integracije ovog alata u svakodnevne obrazovne aktivnosti učenika. Slične rezultate pokazuju i istraživanja UNESCO (2023), koja ukazuju da učenici sve češće koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji kao dopunu tradicionalnim izvorima učenja, posebno u procesu samostalnog učenja i pripreme za nastavu. Posebno je značajan nalaz koji se odnosi na svrhu korišćenja ChatGPT-a.

U ovom istraživanju učenici su naveli da ChatGPT najčešće koriste za objašnjenje i tumačenje gradiva (71,8%), što ukazuje da ga doživljavaju kao sredstvo za bolje razumevanje nastavnog sadržaja. Ovaj rezultat je u skladu sa nalazima Zhai (2023), koji ističe da generativni sistemi zasnovani na

*Autor za korespondenciju

veštačkoj inteligenciji mogu funkcionisati kao svojevrsni „digitalni tutori“, omogućavajući učenicima da dobiju dodatna objašnjenja i prilagođene odgovore na svoja pitanja.

Pored toga, značajan broj učenika ChatGPT koristi i za pomoć pri izradi domaćih zadataka (45,3%), kao i za jezičku podršku i prevođenje (35,9%). Ovi rezultati su slični nalazima istraživanja Cotton, Cotton i Shipway (2023), koji pokazuju da učenici generativnu veštačku inteligenciju često koriste kao alat za pomoć u akademskim zadacima, uključujući pisanje tekstova, analizu sadržaja i rešavanje problema. Kada je reč o percepciji korisnosti ChatGPT-a u učenju, rezultati pokazuju da učenici u proseku ocenjuju njegov doprinos razumevanju gradiva ocenom 3,5 na skali od 1 do 5, dok 57,3% učenika smatra da on značajno pomaže u razumevanju nastavnog sadržaja.

Ovi rezultati ukazuju na umereno visok stepen poverenja u obrazovni potencijal ovog alata. Slične nalaze iznose i Holmes, Bialik i Fadel (2019), koji naglašavaju da sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu značajno doprineti individualizaciji učenja i pružiti učenicima dodatnu podršku u savladavanju nastavnog gradiva. Posebno je značajan i rezultat koji se odnosi na samostalno učenje. Više od 60% učenika smatra da ChatGPT značajno ili delimično unapređuje njihovo samostalno učenje, što ukazuje da učenici ovaj alat doživljavaju kao podršku u procesu samousmerenog učenja. Ovaj nalaz je u skladu sa savremenim pedagoškim teorijama koje naglašavaju značaj digitalnih alata u razvoju autonomije učenika i samoregulisanog učenja (Zimmerman, 2002).

Ipak, rezultati pokazuju i da učenici imaju određeni stepen kritičkog odnosa prema informacijama koje dobijaju putem ChatGPT-a. Oko 51% učenika redovno proverava tačnost dobijenih informacija, najčešće poređenjem sa udžbenicima i drugim internet izvorima. Ovaj rezultat je posebno značajan jer ukazuje da učenici ne prihvataju informacije dobijene putem veštačke inteligencije nekritički. Sličan stav iznosi i UNESCO (2023), koji naglašava da je razvoj digitalne i informacione pismenosti ključan u kontekstu sve šire upotrebe veštačke inteligencije u obrazovanju.

Sa druge strane, rezultati istraživanja ukazuju i na određene izazove u korišćenju ovog alata. Učenici kao najznačajniji nedostatak navode mogućnost dobijanja netačnih ili nepouzdanih informacija, što je u skladu sa upozorenjima brojnih istraživača o ograničenjima generativnih sistema veštačke inteligencije (Kasneci et al., 2023). Upravo zbog toga većina autora naglašava da ovi alati treba da se koriste kao dopuna, a ne kao zamena tradicionalnim izvorima znanja i nastavnom procesu. U celini posmatrano, rezultati ovog istraživanja pokazuju da učenici ChatGPT doživljavaju kao koristan obrazovni alat koji može doprineti boljem razumevanju gradiva, bržem pristupu informacijama i efikasnijem samostalnom učenju. Istovremeno, učenici su u izvesnoj meri svesni ograničenja ovog alata, što ukazuje na značaj razvijanja kritičkog pristupa korišćenju digitalnih tehnologija u obrazovanju. Ovi nalazi potvrđuju globalni trend sve veće integracije veštačke inteligencije u obrazovni proces i ukazuju na potrebu za sistematskim razvijanjem digitalnih kompetencija učenika i nastavnika.

3.    Zaključna razmatranja

Rezultati istraživanja ukazuju da alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, već imaju značajno mesto u procesu učenja srednjoškolaca. Visok procenat učenika koji koriste ovaj alat u svrhu učenja, kao i njihova procena da on u izvesnoj meri doprinosi boljem razumevanju nastavnog gradiva, ukazuju na potrebu da se ovakve tehnologije sistematski razmatraju u kontekstu nastavne prakse. U tom smislu mogu se izdvojiti nekoliko važnih pedagoških implikacija.

Integracija veštačke inteligencije u nastavni proces jedna je od najvažnijih implikacija odnosi se na potrebu za postepenom i promišljenom integracijom alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u nastavni proces. S obzirom na to da značajan broj učenika već koristi ChatGPT za razumevanje gradiva, nastavnici mogu ove alate koristiti kao dopunski resurs u nastavi.

*Autor za korespondenciju

Podrška razvoju samostalnog i samoregulisanog učenja . Rezultati istraživanja pokazuju da više od polovine učenika smatra da ChatGPT u izvesnoj meri unapređuje njihovo samostalno učenje. Ovo ukazuje da alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu imati važnu ulogu u razvoju samoregulisanog učenja.

Razvijanje kritičkog odnosa prema informacijama . Iako značajan broj učenika proverava informacije dobijene putem ChatGPT-a, rezultati pokazuju da deo učenika to čini retko ili nikada. Ovo ukazuje na potrebu da se u nastavi više pažnje posveti razvoju kritičkog odnosa prema informacijama dobijenim putem digitalnih alata.

Razvoj digitalne i informacione pismenosti . Upotreba alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji nameće i potrebu za sistematskim razvojem digitalne i informacione pismenosti učenika. Ovo podrazumeva ne samo tehničku sposobnost korišćenja ovih alata, već i razumevanje njihovih mogućnosti i ograničenja.

Uloga nastavnika u digitalnom okruženju . Sve veća prisutnost veštačke inteligencije u obrazovanju ne umanjuje značaj nastavnika, već menja prirodu njegove uloge. Nastavnik sve više postaje mentor i vodič u procesu učenja, koji učenike usmerava ka pravilnom i odgovornom korišćenju digitalnih alata. Potreba za jasnim pedagoškim smernicama. S obzirom na sve veću upotrebu generativne veštačke inteligencije u obrazovanju, postoji potreba za razvijanjem jasnih pedagoških smernica koje bi definisale na koji način se ovi alati mogu koristiti u nastavi.