Primena intelektualnog kapitala u unapređenju privrede Republike Srbije

Pregledni rad

Primljeno' 20.08.2018? Prihvaćeno' 05.09.2018

Rezime' Analiza ekonomskog okvira za poslovanje između Srbije i Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, koji je pod privremenom civilnom i vojnom administracijom Ujedinjenih nacija, prema Rezoluciji UN 1244 (u daljem tekstu' Kosovo*) ima za cilj da ukaže da je potrebno eliminisati barijere u poslovanju između Srbije i Kosova*, dajući preporuke za poboljšanje poslovnog okruženja. Istraživanje je uključilo eksperte koji su analizirali zakonske propise koji regulišu poslovno okruženje na Kosovu*. Oni su intervjuisali poslovne ljude i predstavnike kompanija iz centralne Srbije i Kosova*. Rezultati ankete omogućili su stvaranje šire slike poslovanja preduzeća prilikom prelaska administrativnih prelaza, identifikovanje poremećaja u prolasku roba i usluga, kao i formulisanje predloga za prevazilaženje postojećih barijera u poslovanju između privrednih subjekata u centralnoj Srbiji i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija ključne reci' poslovni ambijent, poslovno okruženje, privreda

1.    Uvod

U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Republika Srbija je do kraja 2017. godine otvorila dvanaest poglavlja. U okviru pregovora o pristupanju, poglavlje 35 o drugim pitanjima - "normalizacija odnosa između Srbije i Kosova*" otvoreno je u cilju adekvatnog praćenja ekonomskih odnosa između Srbije i autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koja je pod privremenom civilnom i vojnom administracijom

Ujedinjenih nacija, prema Rezo-luciji UN 1244 (u daljem tekstu: Kosovo*). Zato je veoma znacajno izvršiti analizu i sagledati makro-ekonomski i poslovni ambijent u celini, kako bi se poboljšalo ekonomsko okruženje i ukazati na potrebu za eliminisanjem barijera u poslovanju. Cilj je da se naglasi važnost korišćenja intelektualnog kapitala kao znanja koje je potrebno iskoristiti u tržišnoj vrednosti. [Ros et al., 1997] Postoje tri osnovne komponente intelek-tualnog kapitala^ ljudski kapital, strukturni kapital i relacioni kapital. [Martin de Castro et al., 2005] Ljudski kapital je znanje koje grupa ili ljudi poseduju, kao i njihova sposobnost da ga generišu i ojacaju. [Spender & Grant, 1996] Strukturni kapital se odnosi na kombinaciju znanja i nematerijalne imovine koja proizlazi iz procesa delovanja koji su vlasništvo organi-zacije i koji ostaju u njoj. Konacno, heterogenost spoljnih agenata preporucuje eksplicitnu razliku između poslovnog kapitala i socijalnog kapitala, koji su ukljuceni u relaciju kapitala [Euroforum Escorial, 1998; Bueno, 2001], kao i u kapitalu klijenata. [Stewart, 1997] Ljudski kapital, strukturni kapital, kao i relacioni kapital veoma su važni u prevazi-laženju barijere između privrednih aktera na obe strane.

2.    Metodologijaiistraživanja

U cilju unapređenja poslovnog okruženja neophodna je identi-fikacija i evidencija barijera u poslovanju. Otklanjanje barijera u poslovanju ima za cilj unapređenje ekonomskih veza i odnosa. Imajući u vidu brojne prepreke u poslo-vanju pravnih lica na severu Kosova*, u fokusu istraživanja su carinske i necarinske barijere sa kojima se suocavaju privredni subjekti u svom poslovanju. Spro-vedeno istraživanje skreće pažnju na kljucne probleme koji otežavaju slobodan protok robe i rad privred-nika u gotovo svim sektorima industrije i daje uvid u trenutno stanje na terenu.

Osnovni cilj istraživanja bio je da ukaže na glavne probleme, utvrdi dobre i loše prakse, i identifikuje barijere u poslovanju firmi koje su uzrokovane neusaglašenim, nejas-nim i nepotpunim propisima Republike Srbije i Kosova*. Jedan od specificnih ciljeva istraživanja je definisanje preporuka za otkla-njanje barijera, rešavanje problema i unapređenje uslova poslovanja između Republike Srbije i Kosova*. U tom cilju, poseban deo istraži-vanja odnosi se na analizu primene CEFTA sporazuma između Srbije i Kosova* i preporuke za otklanjanje zastoja u sprovođenju potpisanih sporazuma.

Na osnovu raspoloživih podataka o aktivnim privrednim subjektima koji ostvaruju poslovne veze sa Kosovom*, odabran je reprezen-tativni uzorak firmi i nadležnih institucija sa kojima se stupilo u kontakt meilom i/ili telefonom. Odabir ciljnih firmi izvršen je prema vrednosti redovnog prometa sa Kosovom* u 2015. i 2016. godini uvažavajuci pri tom što vecu geografsku zastupljenost i razlici-tost šifre delatnosti. Metodološku osnovu istraživanja cinilo je slanje posebno pripremljanog upitnika na adrese 120 firmi u Republici Srbiji i Kosovu*, kao i organizovanje i sprovođenje intervjua sa firmama u Srbiji i srpskih firmi na Kosovu*, ali i sa nadležnim institucijama. Od 120 kontaktiranih firmi u Srbiji i 30 firmi na severu Kosova*, 65 firmi je popunilo upitnik pri cemu je: 10 firmi sa teritorije Beograda, 12 firmi iz Vojvodine, 28 firmi iz Centralne i Južne Srbije (Leskovac, Vranje, Preševo i Bujanovac) i 15 firmi sa severa Kosova*. Tokom terenskog dela istraživanja obav-ljen je 46 intervju sa firmama. U cilju izvođenja adekvatnih zaklju-caka, sprovedeni su dubinski intervjui sa nadležnim institu-cijama u Srbiji i to sa: Upravom carina (Ministarstvo finansija), Upravom za veterinu (Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sre-dine), Graničnom fitosanitarnom inspekcijom (Ministarstvo poljopri- vrede i zaštite životne sredine), Kancelarijom za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije. U analizi su korišceni primarni podaci pri-kupljeni terenskim istraživanjem carinskih kontrolnih punktova (carinska ispostava u Vranju) odnosno zajednicke tacke prelaza KonCulj. Glavni izvori sekundarnih podataka su selektovane baze podataka Privredne komore Srbije, Uprave Carina i Svetske banke.

Pristup koji je korišcen tokom istraživanja omogucava da se stekne uvid u realno stanje na terenu i doprinosi boljem infor-misanju privrednika o uslovima poslovanja na Kosovu*. Unapre-đenjem komunikacije između privrednika, s jedne strane i relevantnih institucija, s druge strane, mogu se postici znacajni rezultati na polju unapređenja poslovnog ambijenta.

3.    Rezultatiiistraživanja 3.1.    Implementacija CEFTA sporazuma - stanje i perspektiva

Promet između Republike Srbije i Kosova* regulisan je Sporazumom o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA) između Albanije, Moldavije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Makedonije i UNMIK-a u ime Kosova* u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. CEFTA sporazum definiše opšte obaveze koje se odnose na trgovinu svim robama. Klasifikacija robe je izvršena u skladu sa Harmonizovanom carin-skom tarifom i režimima izvoza i uvoza koja se primenjuje u Evropi. Sporazum predviđa ukidanje kvan-titativnih ograničenja, carina i drugih dažbina na izvoz i uvoz roba u trgovini među zemljama u regionu, kao i to da se nova ogranicenja neće uvoditi. Spora-zumom su odrađene tehnicke prepreke u trgovini, trgovina uslu-gama, investiciona ulaganja, javne nabavke, zaštita prava intelek-tualne svojine, arbitraža u slucaju spora, pravila o poreklu robe, saradnja carinske administracije, pravila konkurencije i državne pomoći, kao i pravila o zaštiti. [PKS, 2018]

Jedna od obaveza koja je proistekla iz tehnickih sporazuma tice se carinskog pecata. Naime, Spora-zum o carinskom pecatu se u potpunosti primenjuje, a rešenja iz ovog Sporazuma se koriste u svim dokumentima vezanim za promet robe (veterinarski sertifikati, fitosanitarni sertifikati itd.). Republika Srbija vrši naplatu svih dažbina u skladu sa Sporazumom o carinama, dok se alokacija sred-stava iz Fonda za razvoj severa Kosova i Metohije vrši ka većinskim srpskim opštinama na severu. Od oktobra 2015. godine iz

Fonda je dodeljeno preko 4,4 miliona evra, pri cemu je opština Severna Mitrovica dobila oko 1,3 miliona evra, opština Leposavić oko 1,1 miliona evra, opština Zubin Potok oko 1 milion evra i opština Zvecan 950.000 evra. Od ukupno prikupljenih oko 8,3 miliona evra navedenim opštinama je podeljeno oko 6,6 miliona evra u cilju podrške socioekonomskim aktivnostima. [VRS, 2016, 11-17]

U prvoj polovini 2016. godine uspešno su rešena sporna pitanja koja se odnose na integrisano upravljanje prelazima (IBM): [VRS, 2016, 15]

• -    Pojednostavljena je elektronska korespodencija između Uprave carina Republike Srbije i tzv. Carine Kosova*, koja se sada odvija samo preko EU IMB Kancelarije za posredovanje u Prištini (E U IMB Facilitation Office .), bez posredovanja MUP Republike Srbije;

• -    Pocelo se da punom primenom SEED sistema, kojim je omo-gućena sistematska elektronska razmena podataka između Uprave carina Republike Srbije i tzv. Carine Kosova* za sve vrste robe koje prelaze administra-tivnu linijuJ

• -    Nakon što je dobijena zvanicna potvrda od strane Evropske unije da su Procedure uzajamne

pravne pomoci izmenjene, nas-tavljeno je postupanje po ovim predmetima od strane Ministar-stva pravde Republike Srbije;

• -    Usaglašen je Sertifikat farma-ceutskog proizvoda (CPP). Nadležne institucije Prištine su izdale proizvođačima lekova prva registraciona rešenja za puštanje u promet lekovana na prostoru Kosova i Metohije;

• -    Republika Srbija je od 21. septembra 2015. godine pocela da izdaje ulazno/izlazni doku-ment i tablice za privremeno oznacavanje vozila "PROBA", sa rokom trajanja do 60 dana i sa mogučnošču više prelazaka preko zajednickih tacaka prelaza (ZTP);

• -    Na zajednickoj tacki prelaza Mutivode carinski službenici obe strane rade sedam dana nedeljno od 8:00 do 20:00 Casova?

  - Usaglašeni su veterinarski serti-fikati za žive životinje (osim sertifikata za priplodna goveda) koji su postali operativni 1. marta 2016. godine. U toku je usaglašavanje sertifikata za mleko i mlecne proizvode, kao i sertifikata za proizvode živo-tinjskog porekla?

• -    Usaglašeni fitosanitarni serti-fikat se uspešno primenjuje na svim administrativnim prela-zima na kojima se odvija

• 3.2.    Analiza popunjenih upitnika i dubinskih intervjua

komercijalni saobracaj (Rudnica / Jarinje, Merdare i KonCulj / Bela Zemlja).

Jedan od problema koji nije rešen odnosi se na neadekvatno određivanje carinske osnovice za naplatu dažbina za građevinski materijal (termo blokove). Naime, utvrđivanje carinske osnovice prema transakcijskoj vrednosti dovodi do znacajnog povecanja cene proizvoda i smanjenja konkurent-nosti robe. Uz to, suprotno regulativi i praksi unutar CEFTA i EU, neophodno je da veterinarski sertifikati za mešovite proizvode prate i produkte koji u svom sastavu, pored biljnog, imaju i određeni (minimalni) procenat sastojaka animalnog porekla. Ovakva praksa dodatno usporava proces razmene dobara i pos-kupljuje cenu proizvoda. Takođe, postoji problem oko dopremanja neopasnog otpada koji se, pre svega, odnosi na hartije, staklo i metalni otpad. Privredni subjekti sa severa KiM ne mogu da obavljaju trgovinu na prostoru KiM ukoliko nisu registrovani kod nadležnih institucija Prištine, a privrednici sa severa KiM ne mogu da uvezu proizvode iz Srbije na sever Kosova i Metohije bez posedo-vanja odgovarajuce licence. Takođe, preduzetnici sa severa KiM, koji nisu registrovani kod nadležnih organa, svoju robu mogu prodavati samo krajnjim kupcima, s obzirom da nisu u fiskalnom sistemu Kosova*. [VRS, 2016, 15]

U nastavku studije koja obuhvata analizu popunjenih upitnika i spro-vedenih dubinskih intervjua, izvr-šena je sistematizacija dobijenih odgovora od firmi i instutucija.

Tokom istraživanja poslato je ukupno 120 emailova firmama u Srbiji i 30 emailova na severu Kosova*, pri cemu je 65 firmi odgovorilo na pitanja iz upitnika. Reprezentativni uzorak cinile su firme iz Beograda (10), Vojvodine (12), Centralne i Južne Srbije (Leskovac, Vranje, Bujanovac i Preševo) (28) i Sever Kosova* (15) koje se bave razlicitim delatno-stima. Upitnik je cinilo 13 pitanja otvorenog tipa.

• 1.    Naziv proizvoda koji se izvozi / uvozi /provozi-

• 2.    Da li imate problema prilikom pribavljanja dokum entacije koja prati robu prilikom izvoza / uvoza /provoza ?

• 3.    Pored obaveznih dokum enata koja prate robu prilikom izvoza / uvoza /provoza da li se od vas zah tevaju dodatna dokumen ta ?

• 4.    Da li ste nailazili na situaciju da vam se na administra-

• tivnim prelazima ne priznaju određena dokumenta?

• 5.    Da liim ate problema na admi-nistrativnim prelazima sa nadležnim službama (carina, pogranična policija, insp ekcije veterinarska, fitosanitarna...)?

• 6.    Da li su službe i insp ekcije na administrativnim prelazima koordinisane i da li su im radna vremena usklađena?

• 7.    Da li se vašem poslovanj u suo-čavate sa dvostrukim napla-tom akciza i PD V-a, kao i obračunom transportnih tro-škova viših od realnih -slobodna procena carinika ?

• 8.    Da li ste nailazili na situaciju da službe i insp ekcije na administrativnim prelazima krše CEFTA sporazum?

• 9.    Da li ste im ali problema sa tretmanom tranzita robe preko Kosova - Srbije?

• 10.    Da li ste imali problema oko naplate vaših potraživanja, a posebno u vezi sa osiguranjem poslova (bankarske garancije, osiguranje potraživanja i dr)?

• 11.    Da li se u svom svakodnevnom poslovanju susrećete sa nedo-statkom adekvatne infrastru -kture (saobraćajna, neadekva-tni uslovin a administrativnim prelazima, telekomunikacije, pla tn ipromet, osiguranje...)?

• 12.    Da li ste se u svom poslovanju susretali sa nelojalnom kon -kurencijom (dampinške cene, favorizovanje određenih kom -panija, prikriven i monopoli, neregularnosti u postupku ja vnih nabavk ii dr.)?

• 13.    Ukažite na barijere koji ste imali u trgovini, a koje nisu obuhvaćene ovim upitnikom .

4 . Opšti problemi svih učesnika u istraživanju

Istraživanje je sprovedeno u dva koraka. U prvom koraku poslat je posebno pripremljen upitnik na email privrednika. Kao drugi korak u istraživanju organizovan je dubinski intervju, kako bi firme detaljnije definisale probleme koje se odnose na specificnu delatnost kojom se bave..

Analiza dobijenih podataka imala je za cilj stvaranje što jasnije slike o poslovanju firmi iz ovih krajeva prilikom prelaska administrativnih prelaza, identifikovanje smetnji prilikom, provoza, ili uvoza roba u / iz Republike Srbije. Reprezen-tativni uzorak firmi razvrstan je prema zvanicnoj klasifikaciji delatnosti Republickog zavoda za statistiku Republike Srbije. [RZS, 2018]

Problemi privrednika iz centralne Srbije koji posluju na teritoriji autonomne pokrajine Kosovo i

Metohija selektovani su u narednom tekstu:

- Nedovoljna usaglašenost propisa Republike Srbije i Kosova* koje funkcioniše kao nezavisna država i fakticko stanje je takvo da se plasman robe na Kosovu* tretira kao izvoz.

• -    Kosovske institucije se ponašaju kao da je Kosovo* nezavisna država.

• -    Nedostatak kvalitetne putne infrastrukture predstavlja smetnju efikasnom poslovanju i racionalizaciji troskova.

• - Uski, jednosmerni, nedovoljno opremljeni administrativni pre-lazi.

  - Kasni se sa uspostavljanjem novih administrativnih prelaza Rajetići / Izvor i Kapija / Vrapce, ali i sa proširenjem i rekon-strukcijom postojećih admini-strativnih prelaza (Merdare).

  - Spor protok vozila, velika gužva i zadržavanje na putu.

  - Na administrativnim prelazima postoje problemi sa funkcioni-sanjem platnog prometa odnosno ne postoji mogućnost plaćanja platnim karticama i ne postoji mogućnost plaćanja osiguranja za vozila na prelazu Rudnica.

  - Radna vremena inspekcijskih službi na prelazima nisu uskla-đena u dovoljnoj meri, rade samo određenim danima u

nedelji tako da ima dosta cekanja i kašnjenja.

• -    Ne postoji direktna komuni-kacija između nadležnih službi na prelazima sa srpske i albanske strane.

• -    Otežana je telefonska komuni-kacija jer signali mobilnih ope-ratora iz Srbije ne rade kada se pređu administrativni prelazi.

• -    Mali broj fitosanitarnih inspek-tora na terenu dodatno uspo-rava promet robe.

• -    Funcionisanje platnog prometa. Neohodna je konverzija deviza u dinare i tom prilikom se ostva-ruju velike negativne kursne razlike.

Problemi sa kojima se susreću privrednici na severu Kosova* su, takođe, veoma veliki:

• -    Lekovi iz Republike Srbije ne mogu da se uvezu u ovom tre-nutku, osim kao humanitarna pomoć

• -    Od 1. juna 2014. godine nije moguće uvesti lekove ni uz plaćanje carine.

• -    Za poslovanje apotekarskih ustanova, institucije iz Prištine traže licencu koja bi im omogu-ćila nabavku lekova samo sa pozitivne liste iz Prištine, bez lekova koji se proizvode u Srbiji.

• -    Apoteke na severu Kosova* upale su u dugove prema vele-drogerijama iz Srbije, koje ne

mogu izmiriti bez pomoći Republike Srbije.

• -    Institucije iz Prištine ne razli-kuju privatne od državnih apoteka.

• -    Liste lekova iz Prištine su mnogo manje, u odnosu na liste lekova iz Republike Srbije.

• -    Svi koji voze PTT kombi morali su da uzmu međunarodne dozvole, da promene adrese boravka (u Srbiji) i da imaju vozilo registrovano na grad u Srbiji (Vranje).

• -    Maksimalna vrednost robe koja može da se pošalje iz Srbije je 2.000 dinara

• -    Ako korisnik uplati novac elek-tronski, pošiljka se na carini zaplenjuje i korisnik mora da plati carinu prilikom preuzi-manja.

• -    Klijenti kojima se oduzme roba dobuju obaveštenje "Predato je nadležnom organu".

• -    Službenici na adminstrativnim prelazima vrše slobodnu pro-cenu kilometraže od dobavljaca do kupca na Kosovu* i na proiz-voljnu vrednost obracunavaju PDV u iznosu od 10%.

• -    Takođe, službenici cesto vrše slobodnu procenu vrednosti robe prilikom carinjenja bez obzira na vrednost naznacenu na fakturi.

• -    U slučaju da na istoj fakturi se nalazi roba proizvođača iz Srbije (domaca roba) i inostranog pro-izvođača, službenici na admini-strativnom prelazu carine robu kao da su sve stavke inostranog porekla (duplo carinjenje).

• -    Administrativni prelaz Brnjak nema fitosanitarnu inspekciju. Iako carina radi 24h dnevno, prelaz je moguc ukoliko se dobije odobrenje do 18h do kada radi služba u Prištini koja izdaje neohodne dozvole za prolaz robe.

• -    U slučaju nabavke inostrane robe od dobavljača u Srbiji do-lazi do dvostrukog carinjenja: prvi put prilikom ulaska robe u Srbiju, drugi put prilikom ulaska robe na Kosovo*. Nemo-gucnost reeksporta.

• -    Nepoznata usklađenost rada službi na administrativnim pre-lazima, oslanjanje na iskustvo sa dobavljačima i vozačima, i njihovo poznavanje pravila i procedura u cilju smanjenja vremena čekanja prolaska robe.

• -    Svi ispitanici u neformalnom razgovoru izjavili su da je ko-rupcija jedan od velikih pro-blema na prelazima, gde službe-nicima moraju dati novac, kako bi se ubrzala procedura i roba prešla preko administrativnog prelaza.

5 . Zaključna razmatranja

Osnovna preporuka za rešavanje identifikovanih problema je isklju-čiti politiku iz ekonomije i biznisa. Neki od predloga koji bi mogli da poboljšaju trenutnu situaciju i olak-šali brži promet robe i usluga su:

• -    Ukinuti necarinske barijere i ograničiti primere negativne prakse.

• -    Administrativno pojednostaviti procedure prilikom izvoza odno-sno uvoza robe. Potrebno je dodatno relaksirati i usaglasiti potrebnu izvoznu dokumenta-ciju.

• -    Povezivanje privreda i saradnja privrednih komora Srbije i Kosova* kroz organizovanje saj-mova, B2B sastanaka, okruglih stolova i drugih vidova poslovne komunikacije.

• -    Pomoc Privrednih komora u pronalaženju i povezivanju pri-vrednih subjekata iz Srbije i Kosova* koji su spremni da posluju u legalnim okvirima je od nepročenljive važnosti. Stra-teški je važno imati poslovnog partnera i dobro sarađivati sa velikim albanskim distribute-rima u cilju uspešnog plasmana srpskih brendova na Kosovu*.

• -    Dodatno raditi na izradi meto-dologije izvoza.

• -    Raditi na internacionalnoj ambalaži koja bi se plasirala na čitavom regionu. Adaptacija am-balaže je neophodna (zameniti š, č, ć, đ, dž da bi se proizvodi lakše izvezli na tržište Evropske unije).

• -    Veliki potencijal tržišta treba iskoristiti u narednom periodu i zadovoljiti tražnju za sirovi-nama i gotovim proizvodima. Karakteristike tržišta su takve da su kupci naviknuti na srpske proizvode. Prostora i volje za saradnju ima i može se ocekivati dalji razvoj (npr. pekarske industrije).

• -    Razmotriti mogućnost uspostav-ljanja linija za prevoz putnika po principu reciprociteta.

• -    Usaglasiti veterinarski serti-fikat i dogovoriti bilateralni spo-razum koji bi omogućio slobodan protok mesnih proizvoda na tržište Kosova*.

• -    Sprečavanje izvoza mlecnih pro-izvoda je veliki problem koji traži sistemsko rešenje. Za eliminisanje postojećih barijera, potrebno je usaglasiti propise i nadležnosti. Nemogućnost izvoza namernica životinjskog porekla na Kosovo* ogranicava poslovanje kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mleka i zato se što pre mora

pristupiti rešavanju postojećih problema.

• - Neophodno je harmonizovanje dozvoljenih koncetracija alfa-toksina u mleku u što kraćem roku kako bi postalo moguće zadovoljiti potrebe kupaca u regionu.

Implementacija jednostranih od-luka, uvođenje tarifnih i necarin-skih barijera i negativna praksa nanose velike gubitke preduzecima. Tako se znacajno ogranicava plas-man srpskih proizvoda, koji imaju dugu tradiciju i prepoznatljivi su na Kosovu*. Tržište Kosova* ima veliki potencijal i dominantan je tercijarni sektor. Ovo može biti prilika za srpski proizvodni sektor. Problemi identifikovani tokom istraživanja pokazuju da je puni potencijal u ekonomskoj saradnji sa Kosovom* neiskorišćen. Imajući u vidu obim i strukturu robne raz-mene između Srbije i Kosova*, liberalizacija trgovine i harmoni-zacija pravila i korišcenje alata za izgradnju intelektualnog kapitala, [Radenkovic et al., 2014] koji regulišu promet su u interesu obe strane. Potrebno je dodatno povećati institucionalne kapacitete i efikasnost relevantnih institucija u cilju stvaranja okruženja koje će obeshrabriti alternativne kanale trgovine.