Pripremljenost Srbije za primenu poglavlja 22 u oblasti regionalne politike

Pregledni rad

Primljeno: 18.09.2020; Prihvaćeno: 01.11.2020

Rezime: Regionalna politika je glavni instrument EU za investiranje u održiv i inkluzivan privredni rast. Države članice snose odgovornost za njeno sprovođenje, koje zahteva odgovarajuće administrativne kapacitete i dobro finansijsko upravljanje. Srbija će, kada postane članica EU, na raspolaganju imati višestruko veća sredstva iz strukturnih fondova EU od onih koje trenutno dobija, a za čije korišćenje se mora pripremiti pre ulaska u Uniju. Države članice moraju da poštuju zakonodavstvo EU prilikom izbora i sprovođenja projekata, u oblastima koje se odnose na regionalnu politiku i Strukturne instrumente. Takođe, države članice moraju da uspostave institucionalni okvir, organizaciono uređenje i neophodne organizacione šeme da pripreme prateća dokumenta. Ovo podrazu-meva osnivanje svih struktura na nacionalnom i regionalnom nivou koje zahtevaju propisi i standardi EU. Ovo poglavlje 22 ima dvostruki značaj: važno je samo po sebi, jer se kroz pregovore o ovom Poglavlju mora dokazati da smo u stanju da uspostavimo dobre i dovoljne kapacitete za korišćenje Kohezione politike EU. Isto-vremeno, Srbija se ovako priprema i da bude ravnopravni učesnik Kohezione politike Unije, kao i sve ostale države članice.

Ključne reči : regionalna politika, regionalani razvoj, poglavlje 22 EU

Uvod

Poglavlje 22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrume-nata, odnosno sinhronizacija aktiv-nosti u ovoj oblasti je od izuzetnog značaja za oblast regionalnog razvoja i usklađivanje sa regio- nalnom politikom Evropske unije. Ovo poglavlje ne zahteva od država članica da harmonizuju regulative sa svojim zakonodavnim okvirom, već one postavljaju pravila za delovanje programa Strukturnih fondova (Evropski fond za regio-nalni razvoj i Evropski socijalni fond) i Kohezionih fondova, koje sačinjavaju države članice. Pravna tekovina EU u vezi sa ovim poglavljem sastoji se od okvirnih propisa i propisa za sprovođenje, koji ne zahtevaju prenošenje u domaće zakonodavstvo. Njima se definišu pravila za izradu, odobra-vanje i sprovođenje programa Strukturnih fondova i Kohezionog fonda. O ovim programima se dogovara i pregovara sa Evropskom Komisijom, ali su države članice odgovorne za njihovo sprovođenje.

Zakonodavni okvir mora da postoji da bi se omogućilo višegodišnje programiranje na nacionalnom, regionalnom nivou i fleksibilnost budžeta i obezbedila delotvorna finansijska kontrola i revizija intervencija. Institucionalni okvir zahteva i uspostavljanje meha-nizma za međuresorsku koordi-naciju, i konsultacije sa širokim partnerstvom organizacija prilikom priprema i sprovođenja projekata i programa. Odgovarajući admini-strativni kapaciteti moraju da se obezbede u svim relevantnim strukturama. Ovo znači zapošlja-vanje i obučavanje kvalifikovanog i iskusnog kadra u ovoj oblasti.

1.    Ključna uloga države u pripremi poglavlja 22

Države koje su članice EU, treba da organizuju široka partnerstva za pripremu programskih dokume- nata. Moraju da osiguraju paket pripremljenih projekata koji čekaju odobrenje, a koji omogućava spro-vođenje programa u finansijskom pogledu. Države će takođe, morati da donesu i posebne podsticaje u vezi sa informisanjem i javnošću kada je reč o Strukturnim instru-mentima.

Uspostavljanje sistema za monitoring i evaluaciju podrazumeva uspostavljanje struktura i postu-paka za evaluaciju u različitim nadležnim organima, kao i insta-laciju kompjuterizovanog Uprav-ljačkog informacionog sistema (MIS), koji će biti dostupan svim relevantnim organima. Države članice moraju da imaju poseban program za upravljanje finan-sijama, kontrolu i reviziju. Takođe, moraju da imaju i definisane strukture koje zahtevaju propisi, i adekvatan sistem institucija sa jasnom definicijom zadataka i odgovornosti.

Predmet pregovora Poglavlja 22 jesu definisanje institucionalnog okvira, programiranje razvojnih prioriteta zemlje, definisanje sis-tema za praćenje i izveštavanje i uspostavljanje efikasnog funkcioni-sanja upravljanja i kontrole.

Regionalna politika EU se zasniva na dva glavna principa a to je supsidijarnost i partnerstvo. Zbog toga je u pripremi i tokom celog procesa pregovaranja ključna uloga aktera na nižem nivou od nacio-nalnog. Resorna ministarstva će morati da budu sposobna da na sebe preuzmu zadatke i obaveze, koje će biti veće od onoga čime se trenutno bave u vezi fondova EU.

Svako ministarstvo će morati da se pobrine da korisnici u njegovoj nadležnosti budu sposobni da pripreme i primene projekte, što zahteva postojanje dobrog odnosa između svih nivoa vlasti. Takav sistem bi Evropska komisija sma-trala funkcionalnim sistemom izvr-šenja u celini, koji bi predstavljao dobru osnovu za pregovore o sistemu izvršenja u periodu posle pristupanja. Pregovori o Poglavlju 22, takođe se odnose i na primenu principa partnerstva, kao jednog od principa regionalne politike EU. Zainteresovane strane u regio-nalnoj politici su obično i krajnji korisnici i njihovi kapaciteti će odrediti stvarnu spremnost zemlje za regionalnu politiku na terenu. Zato je neophodno da se radi sa svim stranama zainteresovanim za regionalnu politiku na sistematičan način, u svim fazama pripreme. U tu svrhu biće potrebno da se defi-niše uloga zainteresovanih strana i aktera sa nivoa nižih od nacio-nalnih, kao i njihova interakcija sa resornim ministarstvima.

Svaka sektorska analiza, moraće da utvrdi uloge zainteresovanih strana, na koji način će biti uklju-čene u izradu programa i u njegovo sprovođenje. Moraće da se donose odluke o spremnosti, u smislu posedovanja veština i znanja i institucionalnog kapaciteta, da preuzmu poverene zadatke, sa ciljem da se postepeno uključe u proces. Za opštine, uključivanje u buduće sprovođenje regionalne politike EU bi trebalo da bude prirodni proces, dok će za neke druge biti potrebna jasnija defi-nicija njihove uloge, prvenstveno u smislu savetodavne prirode na osnovu procesa izrade projekta. Zainteresovane strane bi bile: Agencije za regionalni razvoj; Regionalni saveti; Opštine; Javne organizacije koje se bave obrazo-vanjem i obukom. Ostale ključne strane koje će imati uticaj na proces pregovoranja u okviru Poglavlja 22 su: Institucije Evrop-ske unije; Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji; Države članice EU.

Poglavlje 22 će biti zatvoreno kada Evropska Komisija bude smatrala da je država dobro pripremljena za transparentno programiranje, upravljanje i ulaganje znatne koli-čine sredstava iz fondova EU, koja će joj biti na raspolaganju posle pristupanja EU. [GIZ, 2013, 8]

U poslednjem Izveštaju Evropske komisije za 2019. godinu, ističe se da je Srbija još uvek nije u potpunosti pripremljena u oblasti regionalne politike i koordinacije strukturnih instrumenata ali da je ostvaren izvestan napredak. Izves-tan napredak je postignut u sprovo-đenju preporuka prošlogodišnjih, usvajanjem akcionog plana, koji je potreban za ispunjavanje zahteva kohezione politike EU. [EK, 2019, 90-92]

2.    Mere i preporuke u domenu ravnomernog regionalnog razvoja Srbije

Da bi se rešili nagomilani problemi sa kojima je opterećen današnji razvoj Srbije, neopodno je da se regionalna politika i regionalni raz-voj integrišu u strateške prioritete Srbije. Vlada Republike Srbije mora da posveti veću pažnju reša-vanju pitanja ravnomernog regio-nalnog razvoja i na taj način pokaže da podjednako brine o svim svojim građanima bez obzira u kojem delu Srbije oni živeli. Mere regionalnog razvoja ne bi trebale da budu "ad hoc" karaktera, mere treba da budu povezane sa regionalnom strategijom i realnim planovima na višegodišnjoj osnovi. Evropska unija je mišljenja da se sa ovakvim pristupom strukturne neravnoteže u Srbiji mogu uspešno rešiti i lokalne privrede svih delova Srbije mogu značajno ojačati.

Kao prvu meru potrebno je prome-niti Zakon o ministarstvima na način da Ministarstvo regionalnog razvoja bude zasebno i da ima ulogu promotera ravnomernog regionalnog razvoja na čitavoj teri-toriji naše Republike. Na ovaj način Vlada bi poslala jasnu poruku da želi da zadrži kontinuitet u razvoju regionalnih politika u Srbiji. U opisu nadležnosti ovog ministar-stva potrebno je vratiti poslove podsticanja međuopštinske, među-regionalne kao i prekogranične saradnje i promociju regiona u svim svojim komparativnim predno-stima. Trenutno, Ministarstvo regionalnog razvoja samostalno ne postoji, već je pripojeno 2013. godine Ministarstvu privrede čime je njegova uloga marginalizovana. Nažalost, nova Vlada koje je formi-rana u oktobru 2020. nije pred-videla posebno Ministarstvo za regionalni razvoj koje bi se bavilo konkretno ovim problemima.

Zatim, potrebno je unaprediti Nacrt Nacionalnog plana regionalnog raz-voja (na kome se toliko dugo radilo) i staviti ga na javnu raspravu i predati Skupštini Srbije na usva-janje. Nacionalni plan regionalnog razvoja je strateški i finansijski planski dokument Srbije. On daje okvir za društveno-ekonomski raz-voj zemlje integrisan po sektorima i regionima. Metodologijom je pred-viđeno da se tokom procesa plani-ranja, programiranja i formulisanja politike regionalnog razvoja obavljaju konsultacije po vertikali (nacionalni/regionalni/lokalni nivo) i po horizontali, međusektorski. Planirano je da Nacionalni plan regionalnog razvoja obuhvati: insti-tucionalnu i organizacionu infra-strukturu, analizu stanja, ciljeve, mere i instrumente, finansijske mehanizme, mehanizme za pra-ćenje i kontrolu ostvarivanja ciljeva.

U izradi Nacrta plana regionalnog razvoja za period 2013-2022. god. primenjen je jedan novi pristup. Težište je na tome da se podstiče razvoj razvijenih regiona ali i da se omogući da se viškovi iz razvijenih delova prelivaju u one oblasti koje imaju potrebe za njima a nemaju dovoljno sopstvenih resursa.

Paralelno sa ovim procesom, potre-bno je kompletirati izradu regio-nalnih strategija za dva regiona centralne Srbije. Treba pristupiti izradi Strategiji razvoja Grada Beograda, vodeći računa o strateš-kom okviru datom u Nacionalnom planu regionalnog razvoja. Pot-rebno je unaprediti rad regionalnih razvojnih saveta u regionima. Trenutno, samo dva naša regiona imaju svoje regionalne strategije (Beograd i Vojvodina). Potrebno je naći adekvatan pristup i modelirati regionalne razvojne strategije za svaki region ponaosob. Vrlo je verovatno da će sadržina strategije Zapadne Srbije biti različita od strateškog opredeljenja građana Istočne ili Južne Srbije. Govoreći o Zapadnoj Srbiji, mnoga prirodna blaga ovih krajeva mogu biti inicijalan činilac za sve veći razvoj turizma u ovim predelima. Sve je veći broj posetilaca Drinske Regate (Bajina Bašta, Podrinje, Zlatibor). Ona je jedna od najznačajnijih turističkih manifestacija u Srbiji. Takođe, velelepni predeli planine Zlatar, su još uvek nedirnuti i nisu komercijalizovani i nude turistima prijatan odmor u prirodi. Takođe, među njima su Tara i Perućac kao biseri Zapadne Srbije. To je samo deo naše velike turističke ponude koji bi trebao da se obuhvati ukoliko se bude radilo na izradi strategije razvoja Regiona Zapadne Srbije. Kada se govori o Regionu Istočne Srbije, dovoljno je pomenuti Pirotski okrug i grad Pirot. Neka-dašnji centar tekstilne i konfek-cijske industrije, prehrambene industrije u kojem je sektor domaće radinosti bio veoma razvijen. Značajna saobraćajnica koja tuda prolazi je istočni krak saobraćajnog Koridora X. Prilikom definisanja pojedinačnih strategija treba uzeti u obzir sve komaparativne pred-nosti regiona i mogućnosti onih pri-vrednih grana koje imaju duboke korene i tradiciju u privrednom razvoju opštine i okruga. [Živojinović, 2016, 141-145]

Još jedna mera podsticaja je i unapre-đenje regionalne konku-rentnosti . Jedan od prioriteta i principa integracije u Evropsku uniju je stvaranje moderne, efi-kasne i konkurentne tržišne privrede, kroz unapređenje regio-nalne konkurentnosti i smanjivanje regionalnih disproporcija. Ono što karakteriše privredu Srbije je neravnomeran regionalni razvoj, a samim tim i veoma neujednačen nivo konkurentnosti. Međutim, prema kompozitnom indikatoru smanjene su regionalne razlike u nivou konkurentnosti u 2012. u odnosu na 2007. godinu. Najkon-kurentnije oblasti u 2012. i dalje su Beogradska i Južnobačka, dok su na najnižem nivou konkurentnosti oblasti na jugu Srbije: Jablanička i Pčinjska. Nivo produktivnosti, zaposlenosti, investicija, stepen otvorenosti privrede, kao i raspolo-živost visoko obrazovanog stanov-ništva, su najvažniji za porast konkurentnosti. Ravnomeran eko-nomski razvoj srpske privrede zahteva privredni oporavak u svim regionima. Kako bi se iskoristili potencijali pojedinačnih oblasti, gradova i opština i smanjile regionalne disproporcije neophodno je investirati u razvoj ljudskih resursa, izgraditi modernu infra-strukturu, ruralna područja učiniti održivim, ali i definisati celoviti strateški krovni dokument iz oblasti regionalnog razvoja.

[Jakopin i dr., 2013] Regionalna konkurentnost, ukoliko ubrzo postanemo članica EU, meriće se i upoređivati ne samo unutar Srbije već i unutar Unije. Što znači da naši regioni moraju da budu na globalnom nivou dovoljno reprezen-tativni kako bi se oduprli jakoj konkurenciji. Taj takmičarski duh može biti i podstrek za nas da pokažemo da umemo da se nosimo i sa ostalim regionima u Evropi.

Vlada Republike Srbije treba da osnuje Fond za ravnomerni regio-nalni razvoj koji bi finansirao pro-jekte i programe koji se odnose isključivo na smanjenje regionalnih dispariteta i pospešuju razvojne performanse regiona. Ovaj Fond bi trebalo da pomogne u realizaciji strateških ciljeva definisanih u okviru regionalnih strategija. U okviru ovog Fonda mogla bi biti obezbeđena sredstva za finan-siranje projekata koja su značajna za ravnomerni regionalni razvoj, a koji mogu biti finansirani iz sred-stava EU, programa drugih među-narodnih institucija pa čak i donacijama naše dijaspore. Sred-stva fonda morala bi da budu namenski korišćena, da se njihov plasman prati i da se vrednuju ostvareni efekti na razvoj.

Treba takođe, formulisati dugo-ročnu strategiju kojom bi se usmeravao dalji regionalni razvoj (2016.-2021.) na nivou države, i za svaki region posebno. Ovako formu-lisana strategija trebala bi da obu-hvati mere kojima bi se obezbedio dugoročan stabilan napredak u svim delovima Srbije. Neophodno je smanjiti veliki socijalni i ekonom-ski problem, a to je visoka stopa nezaposlenosti (RZS, 17,9% u dru-gom kvartalu 2015.) u svim područ-jima Srbije. Treba strategijom ukazati na pravce koji vode pove-ćanju privredne aktivnosti u manje razvijenim predelima, jer je 50% teritorije demografski devastirano. Mere ulaganja u obrazovanje u skladu sa potrebama tržišta i privrednom strukturom mogu dati značajne rezultate i sprečiti "odliv mozgova". Takođe, novom strate-gijom treba poboljšati uslove života stanovništva i privlačenje novih investitora ulaganjem u infra-strukturu. Realizacijom planiranih projekata u oblasti saobraćajne infrastrukture očekuje se povećana aktivnost lokalnih privreda i ravnomerniji regionalni razvoj. Još jedan bitan faktor koji se mora obuhvatiti strategijom jesu prirodni resursi u regionima koji mogu biti opredeljujući činilac za osnivanje novih firmi. Takođe, veoma je važno povećati investicionu aktiv-nost u regionima nižeg stepena razvijenosti, jer se iz analize u radu može konstatovati, da su u pret-hodnim godinama značajna sredstva odlazila u razvijena pod-ručja što je i dovelo do polarizacije

Beograda i Vojvodine od ostalog dela Srbije.

Uporedo sa formiranjem nove i jasne strategije potrebno je pripre-mati novu viziju regionalne politike Republike Srbije. Postojeći zakon osvežiti nekim novim predlozima, dopunama i izmenama. Tačno je, da ekonomska kriza još uvek traje i njen uticaj se vidi u svim segmen-tima života. Neki ovu politiku guraju u drugi plan, ne shvatajući koliko je u stvari ona bitna. U Evropskoj uniji je druga po zna-čaju. Evropska regionalna politika ima izgrađene institucije regio-nalnog razvoja, fondove i principe njihovog korišćenja. Republici Srbiji predstoji suštinsko prilago-đavanje ovim principima, politici i načinu ponašanja da bi unapredila svoje kapacitete i efikasnije kori-stila već raspoložive fondove i oni koji će biti raspoloživi u narednom periodu.

3.    Šta je do sada urađeno u cilju pripreme poglavlja 22?

Izrada Akcionog plana predstavlja osnovno merilo za otvaranje Pog-lavlja 22. Akcioni plan za Poglavlje 22 - Regionalna politika i koordi-nacija strukturnih instrumenata u Srbiji je usvojen na sednici Vlade Srbije u aprilu 2019, čime je ispu-njen preduslov za početak prego- varačke pozicije u okviru tog poglavlja Ministarstvo za evropske integracije je vodilo i organizovalo rad na izradi Akcionog plana. Pro-ces pripreme Akcionog plana podra-zumevao je dugoročan proces kon-sultacija sa predstavnicima svih institucija koje su od važnosti za Poglavlje 22, od predstavnika organa i organizacija državne uprave, članova Pregovaračke grupe za Poglavlje 22, Nacionalnog konventa o EU, do drugih predstavnika civilnog društva.

Obavljen je izvestan pripremni rad za uvođenje zakonskog okvira za kohezionu politiku EU u nacionalni sistem, za koji se očekuje da će biti zaključen do kraja 2020. godine. Prenošenje ključnih pravnih propisa iz drugih poglavlja u nacio-nalno zakonodavstvo predstavlja neophodan preduslov za korišćenje evropskih strukturnih i investi-cionih fondova. Planiranje više-godišnjeg budžeta je uređeno Zakonom o budžetskom sistemu. Kredibilitet srednjoročnog budžetskog okvira koji je utvrđen u Fiskalnoj strategiji narušen je činjenicom da on ne uključuje finansijske projekcije na nivou sektorske strategije ili programa. Nacionalno sufinansiranje za pro-grame EU je obezbeđeno na nivou projekta, ali je potrebno razviti sistematski pristup za obezbe-đivanje nacionalnog višegodišnjeg sufinansiranja kohezionih pro-grama. Sveobuhvatni zakonodavni okvir za kohezionu politiku treba da bude usvojen.

Uspostavljen je institucionalni okvir za upravljanjem Instrumentom za pretpristupnu pomoć EU (IPA). I pored toga, potrebno je dalje ispitati kapacitete za sprovo-đenje u pogledu ugovaranja i upravljanja IPA programima pod indirektnim upravljanjem.

I dalje treba rešiti slabosti u administrativnim kapacitetima u ključnim institucijama koje se bave upravljanjem fodovima EU. Pot-rebno je razviti i primeniti politiku zadržavanja zaposlenih kako bi se zadržali iskusni zaposleni u struk-turama indirektnog upravljanja.

Nastavljene su aktivnosti za izgradnju kapaciteta za upravljanje pretpristupnim fondovima EU i za uvođenje kohezione politike. Nacionalna akademija za javnu upravu je počela sa radom u martu 2018. godine. Kursevi i obuke uključuju programe o upravljanju finansijskom pomoći EU i kohe-zionoj politici EU. Do kraja 2018. godine ukupno 160 učesnika sa nacionalnog i podnacionalnog nivoa je pohađalo program kohezione politike EU.

Značajan napredak je učinjen i u oblasti programiranja, postepenim uvođenjem sektorskog pristupa u okviru IPA. Postoji profileracija stra-egija u pojedinim sektorima koji treba da budu procenjeni i konsolidovani na pravilan način i povezani sa budžetskim plani-ranjem. [EK, 2019, 90-92] Radi prevazilaženja ovog problema parlament je usvojio Zakon o planskom sistemu 2018. godine. Prateći podzakonski akti tek treba da se usvoje. Resursi bi trebali efikasno da se raspodele i da se izrade sektorski planovi za upravljanje strukturnim fodovima u budućnosti. U kontekstu praćenja i evoluacija, odbor za praćenje u okviru indirektnog upravljanja je osnovan i redovno se sastaje, Plan evaluacije upravljanje sredstvima IPA je donet, ali se još uvek nije započela njegova primena. Sprovodi se ugovor za razvoj upravljačkog i informacionog sistema za IPA.

Kada je u pitanju finansijsko upravljanje, kontrola i revizija, nacionalni sistemi su dodatno razvijeni kako bi bili usklađeni sa zahtevima decentralizovanog upravljanja.

Tabela 1 . IPA II Allocations (2014-2020) u milionima/u tekućim cenama¹

Country	2014	2015	2016	2017	2018 2020	Total
Albania	83,7	86,9	89,7	92,9	296,3	649,5
The former Yugoslav Republic of Macedonia	85,7	88,9	91,6	94,9	303,1	664,2
*Kosovo	83,8	85,9	88,7	91,9	295,2	645,5
Motenegro	39,6	35,6	37,4	39,5	118,4	270,5
Sebia	195,1	201,4	207,9	215,4	68,2	1,508.0
Turkey	620,4	626.4	630,7	636,4	1.940,0	4.453,9
Multi-country2	348,0	365,0	390,0	410,14	1.445,3	2.958,7

1 Izvor: [Fule, 2014]

2 Ta izdvajanja uključuju sredstva za višečlane aktivnosti, kao i za informisanje i komunikaciju, reviziju, praćenje i procenu troškova Kancelarije visokog predstavnika i nedodeljena sredstva za Bosnu i Hercegovinu

Složena struktura aktera, politika, mehanizama kanala povezivanja koji deluju u regionu čine sadašnju rundu proširenja Evropske unije daleko kompleksnijom i sporijom, nego u prethodnim etapama. Ali na ukrštanju svih tih "vektora" koji potencijalno mogu pokrenuti region i ubrzati njegov razvoj i integri-sanje sa evropskim okruženjem otvorenost, fleksibilnost i sprem-nost da se bude pouzdan partner i član šire zajednice pre svega sa susedima, mogu biti dobitna karta u budućnosti. [Minić, 2019, 25-30]

Zaključak

Srbija je umereno pripremljena u oblasti regionalne politike i koordi-nacije strukturnih instrumenata. Izvestan napredak je postignut u sprovođenju prošlogodišnjih prepo-ruka usvajanjem akcionog plana za ispunjavanje zahteva kohezione politike EU. Neke preporuke i dalje nisu usvojene: da se započne spro-vođenje usvojenog akcionog plana kako bi se ispunili zahtevi kohe-zione politike EU, institucionalni okvir za kohezionu politiku još uvek nije donet;

- da se obezbede odgovarajući kapaciteti za sprovođenje pro-grama indirektnog upravljanja u okviru pretpristupne pomoći EU i osigura da se ključne pozicije u strukturama popune na trajnoj osnovi

- Srbija i dalje treba da razvije jedinstveni mehanizam za odre-đivanje prioriteta za sve investicije, nezavisno od izvora finansiranja a u skladu sa pro-gramom reforme upravljanja javnim finnasijama

- plan evaluacije za indirektno upravljanje sredstvima IPA je donet, ali još uvek nije započela njegova primena

Koheziona politika EU je jedna od najsloženijih politika. Ona je sre-dišna tema evropskih integracija i zemalja članica EU kada je u pitanju održivi regionalni razvoj, održiva politika je ona koja u sadašnjem trenutku kreira odgo-vornu buduću ekonomsku i dru-štvenu razvojnu politiku koja će doneti isti nivo razvijenosti, ali i učiniti da buduće generacije mogu još više i bolje da rade na svom razvoju. Saradnja regionalnih raz-vojnih agencija sa ministarstvom je veoma važna i razvojne agencije su važan deo i nosioci procesa regio-nalog razvoja. One će biti noseća institucionalna mreža za pripremu i sprovođenje politike regionalnog razvoja i prelaska na kohezionu politiku. Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije je bilo i ostaje čvorište ovog procesa koordi-nacije i partnerstva i očekuje se da će se u budućnosti pojačati i koordinacija i komunikacija i da ćemo imati sve više projekata koji će pomoći regionalnim agencijama da osnaže svoje kapacitete.

Uspostavljanje sistema za uprav-ljanje fondovima i programima u funkciji ukupnog razvoja države članice predstavlja okosnicu ovog poglavlja. Budući da je reč o sistemu koji treba da obezbedi efektivno, efikasno i vidljivo kori-šćenje fondova za potrebe reali-zacije ekonomskog i društvenog razvoja država članica, uspostav-ljanje ovog sistema predstavlja značajan izazov. Srbija će morati da pojača svoje kapacitete kako bi uradila dobre projekte koji će u kompetitivnom regionalnom for-matu doneti velike investicione zajmove u vidu grantova EU. Za priključenje Srbije EU jako je važno unaprediti život njenih