Prof. Dr. Filip Turčinović, Uvod u međunarodne odnose, Beograd Publish, 2007

NA^IN I POSTUPAK IZBORA ORGANA MESNE ZAJEDNICE I ODLU^IVANJE U MESNOJ ZAJEDNICI

Skup{tina op{tine je ovla{}ena da utvrdi da se ~lanovi saveta mesne zajednice biraju neposredno, tajnim glasanjem, po ve}inskom sistemu, a da o dono-{enju i promeni statusa savet mesne zajednice odlu~uje dvotre}inskom ve}i-nom od ukupnog broja ~lanova saveta.

Iz obrazlo`enja:

Osporenim odredbama Odluke o osnivanju mesnih zajednica na podru~ju op-{tine, koju je donela skup{tina op{tine, propisano je da se ~lanovi saveta mesne zajednice biraju neposredno, tajnim glasanjem, po ve}inskom sistemu, a da o dono-{enju i promeni statuta mesne zajednice savet mesne zajednice odlu~uje dvotre}in-skom ve}inom od ukupnog broja ~lanova saveta.

Polaze}i od odredaba ~lana 7. Ustava RS i ~lana 7. Zakona o lokalnoj samoupravi (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02, 33/04 i 135/04), Ustavni sud je utvrdio da mesna zajednica nije teritorijalna jedinica, niti je element teritorijalne organizacije Republike Srbije, ve} predstavlja interesnu zajednicu u okviru koje gra|ani zadovoljavaju odre|ene op{te, zajedni~ke i svakodnevne potrebe. U skladu sa tim, osporene odredbe Odluke o osnivanju mesnih zajednica nisu nesaglasne sa odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima se ure|uje postupak izbora odbornika skup-{tine jedinice lokalne samouprave. Naime, polo`aj, uloga i cilj obrazovanja mesnih zajednica razli~iti su u odnosu na op{tinu, te se na ovakav oblik mesne samouprave, prema oceni Ustavnog suda, ne primenjuju neposredno odredbe o izborima za odbornike u skup{tinu jedinice lokalne samouprave, kao ni odredbe o na~inu odlu-~ivanja organa jedinice lokalne samouprave koje su sadr`ane u Zakonu o lokalnoj samoupravi i Zakonu o lokalnim izborima. Imaju}i u vidu odredbe ~lana 72. Zakona o lokalnoj samoupravi, Ustavni sud je ocenio da je skup{tina op{tine ovla{}ena da utvrdi na~in i postupak izbora organa mesne zajednice, odnosno na~in odlu~iva-nja saveta mesne zajednice o pojedinim pitanjima iz svog delokruga, kako je to propisano osporenim odredbama Odluke o osnivanju mesnih zajednica.

(Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, U-br. 223/05 od 23. II 2006)

PRINUDNA NAPLATA DOSPELIH POTRA@IVANJA

U POSTUPKU PRIVATIZACIJE

U toku sprovo|enja restrukturiranja poverioci ne mogu da preduzimaju radnje prinudne naplate svojih dospelih potra`ivanja.

Iz obrazlo`enja:

Osporenim ~lanom 20. stav 4. Zakona o privatizaciji (“Slu`beni glasnik RS”, br. 38/01 i 18/03) propisano je da u toku sprovo|enja restrukturiranja poverioci ne mogu da preduzimaju radnje prinudne naplate svojih dospelih potra`ivanja.

Razmatraju}i odredbu ~lana 20. stav 4. navedenog zakona, Ustavni sud je utvrdio da ustavno ovla{}enje zakonodavca da ure|uje svojinska prava i uslove pod kojima se ta sredstva mogu pretvarati u druge oblike svojine (~lan 59. Ustava), kao i ovla{}enje da ure|uje i obezbe|uje obligacione odnose (~lan 72. stav 1. ta~ka 4. Ustava), predstavljaju pravni osnov da se zakonom reguli{e postupak promene vla-sni{tva dru{tvenog, odnosno dr`avnog kapitala, a u okviru toga, prava i obaveze svih subjekata koji neposredno i posredno u~estvuju u postupku privatizacije, ili imaju neki drugi pravni interes u tom postupku. S obzirom na to da Zakon o privatizaciji ure|uje jedan poseban segment pravnih odnosa, na osnovu izri~itog ustavnog ovla{}enja, on u delu kojim se ure|uju obligacioni odnosi predstavlja lex spe-cialis u odnosu na ZOO i druge zakone, {to zna~i da druga~ije, na na~in primeren postupku privatizacije, ure|uje i pitanja iz du`ni~ko-poverila~kih odnosa. Sagla-snost navedene zakonske odredbe sa Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o prinudnom poravnanju, ste~aju i likvidaciji i Zakonom o izvr{nom postupku, nije nadle`an da ceni Ustavni sud, u smislu ~lana 125. Ustava RS.

(Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, U-br. 167/05 od 9. II 2006)

STUPANJE NA SNAGU PRAVILNIKA O RADU

Pravilnik o radu mo`e stupiti na snagu pre isteka roka od sedam dana od dana objavljivanja, ako je donosilac Pravilnika u postupku njegovog dono{enja utvrdio naro~ito opravdane razloge za stupanje Pravilnika na snagu pre isteka navedenog roka.

Iz obrazlo`enja:

^lanom 120. Ustava Republike Srbije utvr|eno je da zakon, drugi propis ili op{ti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako iz naro~ito opravdanih razloga nije predvi|eno da ranije stupi na snagu. Polaze}i od toga, kao i razloga navedenih u odgovoru donosioca osporenog Pravilnika o radu za stupanje na snagu Pravilnika pre isteka roka od sedam dana od dana objavljivanja, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnoj ustavno-pravnoj stvari donosilac Pravilnika odredio stupanje na snagu tog akta saglasno navedenoj odredbi Ustava, tj. da je utvrdio naro~ito opravdane razloge za stupanje na snagu osporenog Pravilnika pre isteka roka iz ~lana 120. Ustava.

(Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, U-br. 235/05 od 2. II 2006)

PROPISIVANJE USLOVA I KRITERIJUMA ZA UTVR\IVANJE REDA PRVENSTVA U RE[AVANJU STAMBENIH POTREBA ZAPOSLENIH

Davalac stana na kori{}enje ima zakonsko pravo da svojim op{tim aktom propi{e uslove i kriterijume za utvr|ivanje reda prvenstva u re{avanju stambenih potreba zaposlenih, pa da u okviru toga i odredi koja se lica smatraju licem “bez stana”.

Iz obrazlo`enja:

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da osporeni Pravilnik o ras-podeli stanova u ~lanu 9. utvr|uje i vrednuje “stambeni status”, kao jedan od kri-terijuma na osnovu koga se odre|uje redosled re{avanja stambenih pitanja po ovom pravilniku, tako {to utvr|uje odre|eni broj bodova prema razli~itim stambenim situacijama, a odredbom osporenog stava 2. ovog ~lana odre|uje da status lica bez stana ima zaposleni koji je podstanar, odnosno koji stanuje u sama~kom ho- telu, nu`nom sme{taju, slu`benom stanu ili slu`benoj prostoriji na teritoriji grada u kojem je sedi{te donosioca osporenog Pravilnika.

^lanom 27. stav 3. i ~lanom 47. stav 2. Zakona o stanovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 50/92... i 101/05) propisano je da nosilac prava raspolaganja svojim op-{tim aktom ure|uje uslove, kriterijume i postupak davanja zajmova, kao i da pred-uze}a i ustanove mogu, u skladu sa svojim op{tim aktom o re{avanju stambenih potreba, da daju stanove u zakup zaposlenim licima. Iz ovih odredaba proizilazi da zakonom nisu ure|eni uslovi i postupak dodele stanova na na~in koji bi ograni~a-vao donosioca akta, bez obzira na to iz kojih su sredstava stanovi izgra|eni, te da je donosilac akta ovla{}en da ova pitanja ure|uje samostalno, uz obavezu da pri ure|ivanju odnosa po{tuje Ustavom i zakonom utvr|ene principe i da predvi|ene uslove, kriterijume i merila objektivizira radi njihove jednake primene.

Polaze}i od odredaba Ustava RS i Zakona o stanovanju, prema kojima se pravo na re{avanje stambene potrebe ne ostvaruje neposredno na osnovu Ustava, ve} na osnovu zakona, a saglasno op{tem aktu davaoca stana, Ustavni sud je oce-nio da je donosilac osporenog Pravilnika, u okviru zakonskog ovla{}enja da ure-|uje uslove za re{avanje stambenih potreba zaposlenih lica, u skladu sa svojom stambenom politikom i mogu}nostima, imao pravo da ovim Pravilnikom propi{e uslove i kriterijume za utvr|ivanje reda prvenstva u re{avanju stambenih potreba zaposlenih. Po oceni Ustavnog suda, osporenim odredbama Pravilnika nisu preko-ra~ena zakonska ovla{}enja za autonomno propisivanje konkretizovanih i objekti-viziranih kriterijuma i merila za raspodelu stanova.

Prema oceni Ustavnog suda, osporenim odredbama Pravilnika ne povre|uje se na~elo pravne jednakosti gra|ana iz ~lana 13. Ustava RS, s obzirom da osporene odredbe pod jednakim uslovima va`e za sva lica koja se nalaze u istim pravnim situacijama, a navedeni ustavni princip ne podrazumeva jednakost gra|ana u apsolutnom smislu i u svim pravima, ve} garantuje jednakost u na~inu i uslovima ostvarivanja pojedinog prava, u identi~nim pravnim situacijama koje su ure|ene zakonom ili drugim op{tim aktom.

(Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, U-br. 231/05 od 23. III 2006)

IZRICANJE DISCIPLINSKE MERE PRESTANKA RADNOG ODNOSA ZAPOSLENOM U USTANOVI OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Zaposlenom u {koli, kao i u drugoj ustanovi u oblasti obrazovanja i vaspita-nja, mo`e se zbog u~injene te`e povrede radne obaveze izre}i mera prestanka radnog odnosa samo ako je povreda u~injena sa umi{ljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvr|ene olak{avaju}e okolnosti za zaposlenog.

Iz obrazlo`enja:

Osporenom odredbom Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih u {koli propisano je da se za izvr{enje krivi~nog dela na radu ili u vezi sa radom izri~e disciplinska mera prestanka radnog odnosa, ukoliko je povreda u~inje-na sa umi{ljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvr|ene olak{avaju}e okolnosti.

^lanom 131. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Slu`beni glasnik RS”, br. 62/03... i 105/01) taksativno su utvr|ene te`e povrede radnih obaveza zaposlenog u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, a stavom 2. je propisano da se za povrede radne obaveze iz stava 1. ovog ~lana izri~e mera prestanka radnog odnosa, ako je povreda u~injena sa umi{ljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvr|ene olak{avaju}e okolnosti za zaposlenog, dok se u ostalim slu~ajevima mo`e izre}i nov~ana kazna u visini od 20% do 30% od plate ispla}ene za mesec u kome je odluka doneta. Polaze}i od navedenih odredaba Zakona, Ustavni sud je ocenio daje osporena odredba Pravilnika nesaglasna s odredbom ~lana 131. stav 2. navedenog Zakona koja predvi|a da se za te`e povrede radnih obaveza, utvr|ene ovim ~lanom Zakona, ukoliko je povreda u~injena sa umi{ljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvr|ene olak{avaju}e okolnosti za zaposlenog, izri~e mera prestanak radnog odnosa, s obzirom da je osporenom odredbom Pravilnika ova mogu}-nost su`ena samo zbog krivi~nog dela u~injenog na radu ili u vezi sa radom.

(Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, U-br. 366/05 od 30. III 2006)

PREME[TAJ ZAPOSLENOG IZ JEDNOG U DRUGO MESTO RADA

Zaposleni ne mo`e biti preme{ten na rad iz jednog u drugo mesto kad je udaljenost ve}a od 50 km u jednom pravcu i na osnovu jednostrane odluke poslodavca.

Iz obrazlo`enja:

Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama Kolektivnog ugovora predvi|eno da zaposleni po potrebi procesa i organizacije rada mo`e biti preme-{ten na rad iz jednog u drugo radno mesto, ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se preme{ta manja od 60 km u jednom pravcu i da odluku o tome donosi direktor uz saglasnost sindikata.

Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/05 i 61/05) propisano je da se pre-me{taj zaposlenog iz jednog u drugo mesto rada kod istog poslodavca mo`e sprovesti jedino izmenom ugovora o radu (~lan 171. stav 1. ta~ka 2); da zaposleni mo-`e biti preme{ten u drugo mesto rada: ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedi{ta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela; ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se pre-me{ta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovni prevoz koji omogu}a-va blagovremeni dokazak na rad i povratak sa rada i obezbe|ena naknada tro{ko-va prevoz u visini jedne prevozne karte u javnom saobra}aju, kao i da zaposleni mo`e da bude preme{ten u drugo mesto, van navedenih slu~ajeva, uz svoj pristanak (~lan 173).

Ustavni sud je utvrdio da su osporene odredbe Kolektivnog ugovora nesagla-sne sa Zakonom o radu iz razloga {to zaposleni ne mo`e biti preme{ten na rad iz jednog u drugo mesto kad je udaljenost ve}a od 50 km u jednom pravcu i na osnovu jednostrane odluke poslodavca.

(Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, U-br. 170/04 od 16. II 2006)

ZAKONSKO REGULISANJE OBAVLJANJA PRIVREMENIH

I POVREMENIH POSLOVA I PRAVA LICA KOJA OBAVLJAJU TE POSLOVE

U skladu sa Ustavom zakonsko odre|enje da poslodavac mo`e za obavljanje privremenih i povremenih poslova sa odre|enim licem, odnosno ~lanom omladinske ili studentske zadruge da zaklju~i odgovaraju}i ugovor, i da lice koje zaklju~i takav ugovor ima pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, a lice koje je ~lan omladinske ili studentske zadruge samo pravo na osiguranje za slu~aj povrede na radu i profesionalnog oboljenja.

Iz obrazlo`enja:

Osporenim odredbama ~l. 124. i 125. Zakona o radu (“Sl. gl. RS”, br. 70/01 i 73/01), koji je prestao da va`i stupanjem na snagu Zakona o radu (“Sl. gl. RS”, br. 24/05), propisano je da poslodavac mo`e za obavljanje privremenih i povremenih poslova sa odre|enim licem, odnosno ~lanom omladinske ili studentske zadruge, da zaklju~i odgovaraju}i ugovor. Lice sa kojim je zaklju~en ugovor za obavljanje privremenih i povremenih poslova imalo je pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, a lice koje je bilo ~lan omladinske ili studentske zadruge samo pravo na osiguranje za slu~aj povrede na radu i profesionalnog oboljenja, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud je ocenio da je zakonodavac bio ovla{}en da propi{e uslove i na-~in obavljanja privremenih i povremenih poslova, kao i da odredi njihovu prirodu i trajanje u toku kalendarske godine. U pogledu ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona, u delu u kojem su ~lanovima omladinske i studentske zadruge, za razliku od ostalih zaposlenih, priznata samo prava na osiguranje za slu~aj povrede na radu i profesionalnog oboljenja, Ustavni sud je utvrdio da se osporenim odredbama ne povre|uje ustavni princip pravne jednakosti iz ~lana 13. Ustava RS, s obzirom na to da su se odnosile podjednako na sva lica koja su se nalazila u istoj pravnoj situaciji obuhva}enoj istim odredbama, kao i iz razloga {to osporenom regulativom nije dovedena u pitanje jednakost gra|ana s obzirom na njihova li~na svojstva. Utvr|ivanje kategorija lica koja su imala status osiguranika, odnosno koja su ostvarivala pravo samo za slu~aj invalidnosti i telesnog o{te}enja prouzrokovanih povredama na radu ili profesionalnom bole{}u stvar je zakonodavne politike u ure|ivanju odre|enih odnosa i u granicama je ustavnih ovla{}enja zakonodavca, sadr`anih u odredbama ~lana 40. i ~lana 72. stav 1. ta~ka 4. Ustava RS.

(Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, U-br. 186/05 od 9. III 2006)

TRO[KOVI UPISA U IMENIK ADVOKATA

Zakonom se mogao odrediti najvi{i iznos tro{kova koje pla}aju podnosioci zahteva za upis u imenik advokata.

Iz obrazlo`enja:

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su Zakonom o advoka-turi propisani uslovi za bavljenje advokaturom, te da je Advokatskoj komori Srbije, pored ostalog, povereno i javno ovla{}enje da odlu~uje o zahtevu za upis u imenik advokata. Osporenom odredbom ~lana 6. tog zakona odre|eno je da podnosilac zahteva snosi tro{kove upisa ~iju visinu utvr|uje Advokatska komora Republike i to najvi{e do iznosa tri prose~ne neto mese~ne zarade u Republici ostvarene u mesecu koji prethodi podno{enju zahteva za upis, prema zvani~nim podacima republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike.

Ustavni sud je ocenio da se odredbom ~lana 6. Zakona o advokaturi ne ogra-ni~ava samostalnost i nezavisnost advokature i samouprava advokatske komore, te da ure|ivanje pitanja na na~in kako je to u~injeno ovom odredbom Zakona predstavlja realizaciju ustavnih ovla{}enja. Naime, iz odredaba ~lana 65. Ustava RS proizilazi ovla{}enje zakonodavca da osporenom odredbom Zakona utvrdi uslove za bavljenje advokaturom, odnosno obavezu podnosioca zahteva da snosi tro{ko-ve upisa u imenik advokata, kao i da utvrdi na~in odre|ivanja visine tro{kova tog upisa odre|ivanjem najvi{eg iznosa ovih tro{kova koji obavezuju advokatsku komoru republike pri dono{enju konkretne odluke o visini upisnine. Odre|ivanje najvi{eg iznosa visine upisnine koji se odlukom Advokatske komore Republike mo`e utvrditi, iz domena je celishodnosti zakonodavne politike o ~emu Ustavni sud, u smislu ~lana 125. Ustava RS, nije nadle`an da odlu~uje.

(Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, U-br. 239/05 od 23. III 2006)

SUDSKE TAKSE

Zakonodavac je ovla{}en da utvrdi osnove pla}anja i visinu sudskih taksi, kao i da propi{e sankcije za slu~aj nepla}anja, odnosno zadocnjenja u pla}anju sudske takse.

Iz obrazlo`enja:

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom odredbom ~l. 41. st. 1. Zakona o sudskim taksama (“Sl. gl. RS”, br. 28/04... i 29/04) propisano da ako je takseni obveznik preduze}e ili drugo pravno lice, sud }e re{enjem utvrditi iznos nepla}ene takse i iznos kaznene takse i re{enje }e radi izvr{enja dostaviti slu`bi nadle`noj za poslove platnog prometa kod koje se vodi ra~un taksenog obveznika.

Odredbama ~lana 52. i ~lana 69. stav 3. Ustava RS utvr|ena je obaveza svakoga ko pla}a poreze i druge da`bine utvr|ene zakonom, kao i da se obaveza njihovog pla}anja utvr|uje prema ekonomskoj snazi obveznika. ^lanom 72. stav 1. ta~ka 4. Ustava utvr|eno je ovla{}enje za Republiku da ure|uje i obezbe|uje fi-nansijski sistem, a ~lanom 57. stav 1. Ustava proklamovan je princip slobodnog obavljanja privrednih i drugih delatnosti, pod jednakim uslovima, u skladu s Ustavom i zakonom. Odredbama ~lana 68. stav 1. Ustava utvr|eno je da se sredstva za ostvarivanje Ustavom zajem~enih prava gra|ana obezbe|uju u bud`etu Republike Srbije, a ~lan 69. stav 2. Ustava utvr|uje da se sredstva bud`eta obezbe|uju iz poreza i drugih zakonom utvr|enih prihoda.

Iz navedenih odredaba proisti~e da Ustav imenuje samo poreze kao vrstu fiskalnih da`bina, dok ostale da`bine (uklju~uju}i i takse) ne imenuje, ve} prepu{ta zakonodavcu da ih opredeli po nazivu i uredi njihove bitne elemente. U tom smislu Zakonom o sudskim taksama su uvedene sudske takse i utvr|eni elementi tog javnog prihoda, a visina sudskih taksi odre|ena je Taksenom tarifom, koja je sastavni deo ovog zakona.

Polaze}i od navedenih odredaba Ustava, Ustavni sud je ocenio da je zakonodavac bio ovla{}en da utvrdi osnove pla}anja i visine sudskih taksi, kao i da pro-pi{e mere za sprovo|enje odredaba Zakona, odnosno da u okviru ure|ivanja sistema sudskih taksi propi{e i sankciju za slu~aj nepla}anja, odnosno zadocnjenja u pla}anju sudske takse, kao {to je to korigovanje visine sudske takse za odre|eni iznos na ime “kaznene takse”, radi obezbe|enja naplate ove takse. Propisivanjem ovakve sankcije, takseni obveznici su unapred upoznati sa posledicama eventualnog propu{tanja, odnosno neblagovremenog pla}anja zakonom predvi|enih sudskih taksi. Prema oceni Ustavnog suda, odre|ivanjem visine sudskih taksi na propisani na~in ne ~ini se povreda Ustava, s obzirom na to da svi takseni obveznici koji se na|u u zakonom propisanoj situaciji imaju obavezu da plate istu visinu sudske takse, a to je dugovna taksa uve}ana za iznos kaznene takse. Ustavni sud, sa-glasno svojoj nadle`nosti iz stava 125. Ustava, nije ovla{}en da ocenjuje odabir elemenata za odre|ivanje visine sudskih taksi, kao ni mehanizme za obezbe|iva-nje naplate ovih taksi, jer su to pitanja iz domena celishodnosti zakonskih re{enja koja su u isklju~ivoj nadle`nosti zakonodavnog organa.

(Odluka Ustavnog suda Republike Srbije, U-br. 258/04 od 30. III 2006)