Promena načina obračuna i stope zatezne kamate

Nikola Nedeljkovic, Sladana Radunovic Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet

Rezime : Predmet analize su nova rešenja koja je propisao Zakon o zateznoj kamati, a odnose se na nacin obracuna i stopu zatezne kamate. Izvrseno je njihovo poredenje sa resenjima koja je predvidao ranije vazeci Zakon o visini stope zatezne kamate, ukazano je na slicnosti i razlike, prikazane su uporednopravne odredbe koje regulišu ovu materiju, a centralni deo rada odnosi se na uticaj promene nacina obracuna i stope zatezne kamate na polozaj duznika novcane obaveze. Novo zakonsko rešenje je preuzeto iz prava Evropske Unije i svojstveno je stabilnoj privredi u kojoj oscilacije referentne kamatne stope nisu velike. U uslovima razvijenosti nase privrede naglo povecanje referentne kamatne stope moze otezati polozaj duznika novcane obaveze, pa je propisana visina stope zatezne kamate neprihvatljiva i mora se umanjiti ili ograniciti.

Kljucne reci: nacin obracuna, stopa zatezne kamate, referentna kamatna stopa, polozaj duznika novcane obaveze

1.    Uvod

Klasicne postavke na kojima se temelji obligaciono-pravni odnos izmedu poverioca i duznika zasnivaju se na pravilo da je poverilac ovlascen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan da obavezu ispuni blagovremeno i u svemu kako glasi. Ukoliko duznik ne ispuni novcanu ili nenovcanu obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac moze zahtevati ispunjenje obaveze ili raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slucaju ima pravo da od dužnika zahteva naknadu štete koju je usled toga pretrpeo. Nezavisno od toga da li je pretrpeo stetu zbog duznikove docnje, poverilac novcane obaveze, osim glavnice, ima pravo da zahteva isplatu zatezne kamate. Opšta pravila koja ureduju institut zatezne kamate su propisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO)2, dok su nacin obracuna i visina stope zatezne kamate, regulisani odredbama Zakona o zateznoj kamati (u daljem tekstu: ZZK)3.

Najsvežijom ustavno-sudskom praksom Srbije inovirano je tretiranje predmetne problematike. Tako je, Odlukom Ustavnog suda⁴ utvrdeno ja odredba clana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate (u daljem tekstu: ZVSZK)⁵ u delu koji glasi “primenom komforne metode“ nije u saglasnosti sa Ustavom. Osporenom odredbom bilo je predvideno da se obracun duga uvecanog za zateznu kamatu vrsi tako da se fiksna stopa od 0,5% mnozi iznosom glavnog duga uvecanog za kamatu po stopi koja se sastoji od mesecne stope rasta cena na malo i fiksne stope od 0,5 % mesecno. 6 Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visini stope zatezne kamate⁷ izmenjen je clan 2. tacka 1. ZVSZK tako sto je predvideno da se stopa zatezne kamate formira na osnovu mesecne stope rasta potrosackih cena umesto mesecne stope rasta cena na malo.

Obrazlazuci svoju odluku Ustavni sud je citirao odredbe clanova 277-279 ZOO kojima je regulisana zatezna kamata i naveo je da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novcane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvdenoj saveznim zakonom.8 Na osnovu nacela odstete poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo štetu zbog dužnikove docnje, a ako je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veca od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade stete.9 Na dospelu, a neisplacenu ugovornu ili zateznu kamatu kao i na druga dospela povremena novcana davanja ne tece zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom odredeno10, pa Ustavni sud zakljucuje da se kroz obracun zatezne kamate ne moze konstituisati poveriocevo pravo na naknadu stete u iznosu vecem od stvarne stete, jer bi se zatezna kamata pretvorila u novcanu kaznu znatno vecu od visine stvarne štete.

Prema pravnom shvatanju Ustavnog suda ne postoji validan ustavni i zakonski osnov za uvodenje komforne metode za obracun zatezne kamate, jer je osporenim clanom ZVSZK povredeno nacelo zabrane anatocizma odnosno obracuna kamate na kamatu predvideno clanom 400. stav 1. i 3. ZOO cije unosenje u zakonski tekst je motivisano zastitom duznika koji je cesto stupajuci u neki pravni odnos nosen odredenom potrebom, spreman da prihvati i odredbe koje pri drugim okolnostima ne bi prihvatio11 i prema kome je u materiji ugovornih kamata nistava odredba ugovora kojom se predvida da ce na kamatu, kada dospe za isplatu, poceti teci kamata, ako ne bude isplacena, ali ako duznik ne plati dospelu kamatu, poverilac moze u sporazumu sa njim, dodati tu kamatu glavnici, tako da se sada na uvecanu sumu glavnice placa ugovorna kamata tako da se kamata na kamatu ne moze unapred ugovoriti, ali naknadno po dospecu, stranke mogu zakljuciti ugovor po kome ce duznik dugovati i taj iznos, s tim da se ovo ne odnosi na kreditno poslovanja banaka i drugih bankarskih organizacija. Primenom komforne metode iskljucena je primena pravnih nacela predvidenih ZOO i to nacelo monetarnog nominalizma, nacelo limita kamate, zabrana zloupotrebe prava; pogazene su temeljne vrednosti zasticene Ustavom i to princip vladavine prava, socijalne pravde i pravne sigurnosti.

Ustavni sud je nacin obracuna zatezne kamate proglasio neustavnim i iz razloga sto je povredeno ustavno nacelo jednakosti pravnog polozaja subjekata na trzistu12, jer se razlicitim metodama obracuna banke kao duznici prema Narodnoj banci Srbije dovode u povoljniji polozaj u odnosu na fizicka i pravna lica koja se zadužuju kod istih banaka, s obzirom da se prilikom zaduživanja banaka kod Narodne banke Srbije vrsi obracun kamate metodom prostog interesnog racuna13, a prilikom zaduzivanja fizickih i pravnih lica po istom osnovu kod banaka obracun kamate se vrsi komfornom metodom. (Odredba clana 3. stav 1. ZVSZK kojom je bila predvidena primena komforne metode prestala je da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasniku RS 27. jula 2012.godine).

2.    Donošenje Zakona o zateznoj kamati

Kao posledica odluke Ustavnog suda o neustavnosti primene komforne metode javila se potreba za zakonskim regulisanjem nacina obracuna i visine stope zatezne kamate. Zakonodavac se umesto izmena i dopuna postojeceg ZVSZK odlucio za izradu teksta novog Zakona. Visina stope i nacin obracuna zatezne kamate koju placa duznik novcane obaveze¹⁴ koji zadocni sa ispunjenjem uredeni su Zakonom o zateznoj kamati (u daljem tekstu: ZZK), kao posebnim Zakonom.¹⁵ Zatezne kamate su zakonom odredene naknade za koriscenje odredenog iznosa (glavnice) tudeg novca, a poverilac ima pravo na zateznu kamatu ako duznik ne ispuni obavezu u roku odredenom za ispunjenje i njegovo pravo postoji nezavisno od toga da li je pretrpeo štetu zbog duznikovog zakasnjenja.¹⁶ Duznik koji zadocni sa ispunjenjem novcane obaveze, na iznos duga koji glasi na dinare pored glavnice duguje i zateznu kamatu po stopi koja se utvrduje na godisnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije uvecane za osam procentnih poena.¹⁷

Na iznos duga koji glasi na evre, duznik novcane obaveze koji se nalazi u docnji ce platiti zateznu kamatu koja se utvrduje na godisnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske Centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvecanu za osam procentnih poena.18Stopa zatezne kamate, na iznos duga koji glasi na drugu stranu valutu, utvrduje na na godisnjem nivou u visini osnovne/referentne kamatne stope koju propisuje ili primenjuje prilikom sprovodenja glavnih operacija centralna banka zemlje domicilne valute uvecana za osam procentnih poena.19

U slucaju da osnovna/referentna kamatna stopa nije utvrdena kao fiksna kamatna stopa, vec je utvrdena u odredenom rasponu izmedu minimalne i maksimalne kamatne stope od strane domicilne centralne banke, stopa zatezne kamate se utvrduje kao aritmeticka sredina minimalne i maksimalne osnovne/referentne kamatne stope uvecana za osam procentnih poena .²⁰ Prilikom obracuna zatezne kamate predvidana je primena prostog interesnog racuna od sto i dekurzivnog nacina obracuna, bez pripisa obracunate zatezne kamate glavnici istekom obracunskog perioda.²¹ Kamata se obracunava za kalendarski broj dana perioda docnje u izmirivanju obaveza u odnosu na kalendarski broj dana u godini (365, odnosno 366 dana) prema formuli:

K=G x p x d / (100 x Gd).22

Ukupan iznos zatezne kamate predstavlja zbir obracunate kamate za svaki pojedinacni obracunski period, pod kojim se podrazumeva period od prvog dana docnje, odnosno promene iznosa duga i/ili promene stope zatezne kamate u periodu docnje za koji se vrsi obracun, zakljucno sa danom konacnog izmirenja glavnice odnosno duga.23 Zatezna kamata obracunava se za sve dane u obracunskom periodu, a primenjuje se stopa zatezne kamate koja je vazila u periodu za koji se vrsi obracun.24 Odredbe ZZK se ne primenjuju na duznicko-poverilacke odnose za koje su nacin obracuna i visina stope zatezne kamate utvrdeni drugim zakonom25 kao sto je slucaj sa dugom Republike Srbije na koji se placa kamata u visini od dva procenta godisnje propisana Zakonom o izmirenju obaveza po osnovu devizne stednje gradana.26

Pozitivnopravna zakonska rešenja sadržana u ZZK se u odnosu na ranija resenja iz ZVSZK razlikuju u tri znacajne stvari. Prvo, umesto primenom komforne metode obracun stope zakonske kamate sada se vrsi metodom prostog interesnog racuna. Drugo, promenjena je visina stope zatezne kamate na iznos duga koji glasi na dinare tako da se umesto na mesecnom nivou u visini stope rasta cena na malo27 odnosno mesecne stope rasta potrosackih cena28 uvecane za fiksnu stopu od 0,5 % sada utvrduje na godisnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije uvecane za osam procentnih poena. Trece, ZZK je regulisan nacin obracuna stope zatezne kamate na iznos duga koji glasi na evre ili neku drugu stranu valutu. To nije bio slucaj sa ZVSZK, zbog cega je ranija sudska praksa stvorila resenje da se u slucaju docnje na obaveze koje glase u evrima placa dinarska protivvrednost kamate koju priznaje Evropska Centralna banka, a na obaveze koje glase na druge strane valute dinarska protivvrednost domicilne kamate zemlje odgovarajuce strane valute.29

Kada se radi o dugu koje glasi na evro, stav sudske prakse je bio da se za zateznu kamatu odreduje kamatna stopa koju Evropska Centralna banka propisuje za evro iz razloga što ne postoji zemlja domicila nacionalne valute, vec se radi o vise zemalja koje imaju zajednicku valutu. Bila je prihvacena kamatna stopa Centralne-zajednicke Banke zemalja Evropske unije koje su istovremeno i clanice Evropske monetarne unije (EMU) u visini „kljucne“ kamatne stope Evropske Centralne banke i to na glavne operacije refinansiranja (main refinancing operations-MRO)30 na osnovu koje se pozitivnopravnim propisima utvrduje stopa zatezne kamate, s tim sto se uvecava za osam procentnih poena. Zakonskim regulisanjem zatezne kamate za obaveze koje glase na evro odnosno neku drugu stranu valutu prestala je potreba njenog definisanja, na nacin proistekao iz sudske prakse, kao „kamate koju priznaje Evropska Centralna banka“ odnosno „domicilne kamate“ , vec se ista ako obaveza glasi na evre treba definisati kao kamata po stopi propisanoj stavom 1. clana 2. ZZK, a za obaveze koje glase u nekoj drugoj stranoj valuti kao kamata po stopi stopi propisanoj stavom 2. i 3. clana 2 .ZZK.

3.    Referentna kamatna stopa

Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, na osnovu koje se vrši obracun zatezne kamate za dug koji glasi na dinare, propisana je Odlukom o utvrdivanju Referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.31 Pod referentnom kamatnom stopom Narodne banke Srbije se smatra kamatna stopa koju Narodna Banka Srbije primenjuje u sprovodenju glavnih operacija na otvorenom trzistu i ona ima ulogu signalizirajuce kamatne stope u sprovodenju monetarne politike.32 Visina referentne kamatne stope Narodne banke Srbije je u periodu od 2006.godine do danas varirala, imala je svoj najnižu vrednost u visini od osam procenata33, a najvišu vrednost u visini od osamnaest procenata.34 Odlukom o izmeni odluke o utvrdivanju referentne kamatne stope Narodne banke Srbije od 17. januara 2013. godine je propisano da visina referentne kamatne stope iznosi 11,50%.

Referentna kamatna stopa Evropske Centralne banke na glavne operacije za refinansiranje, na osnovu koje se vrsi obracun zatezne kamate za dug koji glasi na evre, postoji od 01.januara 2002. godine kada je uveden evro kao zajednicka valuta evrozone i njenu visinu utvrduje Evropska Centralna banka. Najvišu vrednost u visini od 4,25% referentna kamatna stopa Evropske Centralne banke imala je u periodu od 9. jula 2008. godine do 14. oktobra 2008. godine, a najnižu u visini od 0,75% u periodu od 10. jula 2012. godine do danas.35 Kako se stopa zakonske kamate, shodno ZZK sastoji od referentne kamatne stope Evropske Centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvecane za osam procentnih poena, to je sada vazeca stopa zatezne kamate na iznos duga koji glasi na evre 8,75% na godišnjem nivou. Nakon donošenja Zakona o zateznoj kamati Narodna Banka Srbije je na svojoj internet prezentaciji u odeljku „stopa zatezne kamate“ zapocela prikazivanje osnovne/referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, Evropske Centralne banke i ostalih centralnih banaka zemlje domicilne valute predvidene propisom kojim se utvrduje vrsta deviza i efektivnog stranog novca koji se kupuje na deviznom tržištu i stope zatezne kamate obracunate na osnovu osnovne/referentne kamatne stope.36

Na navedeni nacin, poverioci i duznici novcanih obaveza i ostala zainteresovana lica su po prvi put u mogucnosti da na jednom mestu saznaju visinu stope zatezne kamate, bez obzira na koju valutu glasi obaveza.

4.    Uporedna resenja metode obracuna i stopa zatezne kamate

Sedamnaest drzava clanica Evropske Unije koje su istovremeno clanice evrozone („euroland“) imaju jedinstveni devizni kurs i referentnu kamatnu stopu koju utvrduje Evropska Centralna Banka sa sedistem u Frankfurtu koja je odgovorna za monetarnu politiku u Evrozoni.37

Direktiva 2000/35/EC Evropskog parlamenta i Saveta Evropske Unije o borbi protiv docnje u placanju u trgovinskim poslovima (u daljem tekstu:Direktiva 2000/35/EC), se odnosi na „komercijalne transakcije“³⁸, ne primenjuje se na odnose sa potrosacima, niti na potrazivanja regulisana drugim zakonima kao sto su menicne i cekovne obaveze, naknade stete, premije osiguranja, ali se odnosi na ugovorne obaveze kada su strane ugovornice lica koja se bave “slobodnom profesijom“ kao sto su advokati, umetnici i slicno.³⁹ Direktivom 2000/35/EC je odredeno da poverilac ima pravo na zateznu kamatu pocev od trenutka dospelosti obaveze, a stopu zatezne kamate cini referentna kamatna stopa koju je primenjivala Evropska Centralna banka na glavne operacije refinansiranja objavljena pre prvog kalendarskog dana u datom polugodištu uvecana za najmanje sedam procentnih poena.⁴ Direktivom 2000/35/EC nije predviden nacin obracuna kamate.

Da bi otklonili nedostatke iz Direktive 2000/35/EC koji se prevashodno odnose na nepostojanje nacina obracuna kamate, Evropski parlament i Savet su doneli Direktivu 2011/7/EU o borbi protiv docnje u placanju u trgovinskim poslovima (u daljem tekstu: Direktiva 2011/7/EU)⁴¹ kojom je propisano da zatezna kamata koju je dužnik obavezan da plati za kašnjenje prilikom izmirenja duga u „komercijalnim transakcijama“⁴² predstavlja referentnu kamatnu stopu koju odreduje Evropska Centralna banka na glavne operacije za refinansiranje uvecana za najmanje osam procentnih poena, a izvan evrozone, u visini referentne kamatne stope nacionalne centralne banke uvecane za najmanje osam procentnih poena .⁴³ Obracun zatezne kamate vrsi se na dnevnoj bazi, primenom prostog interesnog racuna, a kamatna stopa za prvi semestar svake tekuce godine je ona koja vazi 1. januara te godine,a za drugi semestar ona koja važi 1. jula te iste godine.⁴⁴

Direktiva 2011/7/EU iako doneta 16. februara 2011.godine i objavljena u Službenom listu 23. Februara 2011. godine zamenjuje Direktivu 2000/35/EC pocev od 16. marta 2013. godine, radi ostavljanja dovoljno vremena za uskladivanje zakonodavstva 27 drzava clanica Evropske unije sa novom direktivom. ZZK je u delu koji se odnosi na visinu stope zatezne kamate gotovo u celosti preuzeo resenja predvidena Direktivom 2011/7/EU, dok je navedena Direktiva bila i izvor pravnih pravila predvidenih u Zakonu o rokovima izmirenja novcanih obaveza u komercijalnim transakcijama45 koji ureduje rokove izmirenja novcanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Austrija kao zemlja clanica Evropske unije i Evropske monetarne unije u Austrijsko gradanskom zakoniku nije imala predviden nacin obracuna zatezne kamate, vec je u zakoniku bilo navedeno da kamatu odreduju ugovorne strane. Prilagodavajuci se Direktivi 2000/35/EC Austrija je u svoj zakonik unela odredbu da zakonsku kamatu predstavlja zbir referentne kamatne stope koju odreduje Evropska Centralna banka na glavne operacije za refinansiranje uvecana za osam procentnih poena, a postupajuci po direktivi 2011/7/EU, ova država je kroz izmene Austrijskog privrednog zakonika i Austrijskog gradanskog zakonika propisala zateznu kamatu u slucaju naplate zbog kasnjenja u komercijalnim transakcijama kao zbir referentne kamatne stope koju odreduje Evropska Centralna banka na glavne operacije za refinansiranje uvecana za devet procentnih poena, obracunata primenom prostog interesnog racuna.46

U Velikoj Britaniji duznik koji kasni sa placanjem novcanih obaveza ce na glavni dug platiti zateznu kamatu u visini referentne stope Centralne banke Engleske uvecanu za osam jo rocentnih poena.⁴⁷

Ukoliko analiziramo zakonska resenja drzava u regionu utvrdicemo da je Hrvatska Zakonom o obveznim odnosima48 propisala zateznu kamatu koja se odreduje za svako polugodiste u visini eskontne stope Hrvatske Narodne banke koja je vazila zadnjeg dana polugodista uvecane za osam procentnih poena godisnje, u poslovnim odnosima izmedu trgovaca i trgovaca i osoba javnog prava, odnosno u visini eskontne stope uvecane za pet procentnih poena u ostalim poslovnim odnosima.49 Crna Gora je Zakonom o visini stope zatezne kamate50 propisala da se stopa zatezne kamate utvrduje polugodisnje, a obracunava godisnje u visini osnovne stope zatezne kamate koju odreduje Evropska Centralna banka za glavne operacije refinansiranja uvecanu za sedam procentnih poena, primenom dekurzivnog prostog kamatnog racuna na dospelu glavnicu.

U Bosni i Hercegovini, na teritoriji Republike Srpske pitanje zatezne kamate uredeno je Zakonom o visini stope zatezne kamate koji propisuje da se stopa zatezne kamate sastoji od stope rasta potrosackih cena za period za koji se racuna zatezna kamata i fiksne stope od 0,05% dnevno, a obracun zatezne kamate se vrši tako da se fiksna stopa od 0,05% dnevno množi sa brojem dana zakasnjenja i tako utvrdena stopa mnozi sa iznosom glavnog duga uvecanog za kamatu po stopi potrosackih cena.51 U Brcko distriktu Bosne i Hercegovine, materija zatezne kamate je uredena Zakonom o visini stope zatezne kamate52 na nacin istovetan kao u Republici Srpsokoj s tom razlikom da je umesto 0,05% predvidena fiksna stopa od 0,03% dnevno.

Na teritoriji Federacije BiH primenjuje se Zakon o visini stope zatezne kamate53 kojim je propisano da duznik u docnji osim glavnice placa i zateznu kamatu na iznos duga do isplate, po stopi od 12% godišnje, dok se za period kraci od godinu dana primenjuje komforni metod obracuna zatezne kamate.

5.    Uticaj promene nacina obracuna i stope zatezne kamate na polozaj duznika novcane obaveze

Donosenjem Odluke Ustavnog suda o neustavnosti obracuna zatezne kamate primenom komforne metode i donošenjem ZZK, stopa zatezne kamate se obracunava primenom prostog interesnog racuna poznatog pod imenom proporcionalna metoda.

Komforna kamatna stopa je stopa po kojoj se dobija isti iznos kamate bez obzira na to da li se kamata obracunava jedanput na kraju perioda otplate ili više puta u toku otplate, dok proporcionalna kamatna stopa podrazumeva stopu po kojoj se dobija razlicit iznos kamate u zavisnosti od toga da li se kamata obracunava jedanput na kraju perioda otplate ili vise puta u toku otplate.54 Ukoliko se kamata obracunava vise puta u toku perioda otplate dobija se veci iznos ukupne kamate nego da je obracunata samo jednom na kraju perioda otplate. Kod proporcionalne metode glavnica na koju se obracunava kamata je uvek isti pocetni iznos, dok se kod komforne metode glavnica uvecava za kamatu i na uvecanu glavnicu se obracunava kamata.55

Dakle, promenom nacina obracuna polozaj duznika novcane obaveze se poboljsao, jer je visina zatezne kamate obracunate na glavni dug prostim interesnim racunom manja od visine obracunate komfornom metodom, bez obzira da li dug glasi na dinare,evre ili neku drugu stranu valutu. Medutim, odredbama propisanim ZZK menja se visina stope zatezne kamate, pa je otezan polozaj duznika, jer je predvideno da duznik, na iznos duga koji glasi na dinare pored glavnice duguje i zateznu kamatu po stopi koja predstavlja referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije uvecanu za osam procentnih poena primenom proporcionalnog metoda obracuna kamate. Tako dobijene vrednosti su vise od vrednosti dobijenih koriscenjem proporcionalnog metoda zasnovanog na stopi rasta potrosackih cena uvecanoj za 0,5% koji se primenjivao nakon odluke Ustavnog suda kojoj bi najpribližnija bila stopa dobijena uvecanjem referentne kamatne stope Narodne banke Srbije za 2,5%.⁵⁶

Kamatna stopa koja se primenjivala pre odluke Ustavnog suda zasnovana na stopi rasta potrosackih cena uvecanoj za 0,5% i obracunata komfornom metodom bi bila priblizna stopi koja se dobija uvecanjem referentne kamatne stope Narodne banke Srbije za 10%.57 Stopa zatezne kamate na dug koji glasi na dinare obracunata po ZZK niza je od stope obracunate u skladu sa ZVSZK pre Odluke Ustavnog suda (primenom komforne metode), ali je viša od stope obracunate u skladu sa ZVSZK posle donosenja Odluke Ustavnog suda (primenom proporicionalne metode). Uticaj promene nacina obracuna zatezne kamate na dug koji glasi na evre ili neku drugu stranu valutu je isti kao i na obaveze koje glase na dinare odnosno visina zatezne kamate nakon donošenja Odluke Ustavnog suda je niža nego u periodu pre donošenja odluke, pa je položaj dužnika povoljniji.

Medutim, drugacija je situacija sa promenom stope zatezne kamate. ZVSZK nije propisivao ni vrstu ni visinu kamate koju placa duznik u slucaju docnje sa isplatom duga koji glasi na evre ili neku drugu stranu valutu, ali se u praksi primenjivalo pravilo da na obaveze koje glase u evrima duznik placa dinarsku protivvrednost kamate koju priznaje Evropska Centralna banka (referentna kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja), a na obaveze koje glase na druge strane valute dinarsku protivvrednost domicilne kamate zemlje odgovarajuce strane valute. Nakon Odluke Ustavnog suda, visina zatezne kamate na dug koji glasi na evre je smanjena zbog obracuna proporcionalnom metodom. Pozitivnopravnim propisima je stopa zatezne kamate koju ce platiti duznik na evre ili neku drugu stranu valutu povecana na godisnjem nivou za osam procenata, tako da ista sada predstavlja zbir Osnovne/Referentne kamatne stope i osam procentnih poena, a obracun zatezne kamate vrsi se primenom prostog interesnog racuna. Zatezna kamata na obaveze koje glase u evrima ili nekoj drugoj stranoj valuti propisana ZZK je veca i od kamate cija je visina bila odredena sudskom praksom i obracunavana komfornom metodom i od kamate obracunavane nakon donosenja Odluke Ustavnog suda proporcionalnom metodom.

6.    Pro et contra aktuelnih zakonskih rešenja

Nacin obracuna i stopa zatezne kamate, propisani ZZK, bez obzira da li dug glasi na dinare, evre ili neku drugu stranu valutu, su doneti u skladu sa Direktivom 2000/35/EC i Direktivom 2011/7/EU. Zadovoljena je potreba da se zakonom na odgovarajuci nacin regulise zatezna kamata kojoj je uloga da shodno principu reparacije obezbedi naknadu štete koju poverilac trpi u slucaju duznicke docnje odnosno da dovede poverioca u polozaj u kome bi se nalazilo da je dužnik svoju obavezu ispunio blagovremeno. Ponovo je zakonski regulisan nacin obracuna i stopa zatezne kamate na dug koji glasi na evro ili neku drugu stranu valutu.⁵⁸ Namera zakonodavca je bila da rešenje sadržano u ZZK, osim zaštite prava poverioca na naknadu štete zbog docnje dužnika, treba da ohrabri dužnika da svoje obaveze ispunjava blagovremeno i u ugovorenim rokovima na koji nacin ce izbeci padanje u duznicku docnju. 59

Shodno referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije u visini od 11,50%, stopa zatezne kamate na dug koji glasi na dinare je niza od stope obracunate u skladu sa ZVSZK pre Odluke Ustavnog suda (primenom komforne metode) i ukoliko dode do privrednog oporavka drzave, smanjenja inflacije, povecanja zaposlenosti, pa tim i do smanjenja referentne kamatne stope položaj dužnika novcane obaveze koja glasi na dinare ce biti olaksan. Ukoliko dode do suprotnih efekata i povecanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, pozitivnopravno resenje za obracun stope zatezne kamate ce znacajno otežati položaj dužnika. U odnosu na obaveze indeksirane u stranim valutama zakonodavac je odredio visoke stope zatezne kamate koje dovode dužnika u težak položaj.

Intencija Ustavnog suda, prilikom donošenja odluke o neustavnosti odredbe kojom je bio predviden komforni metod obracuna zatezne kamate, je bila da se izbegne povreda ravnopravnosti pravnog statusa dužnika, koja je postojala zbog toga sto je bio predviden razlicit nacin obracuna za potrazivanja koja banke imaju prema svojim klijentima —fizickim i pravnim licima kada se primenjivala komforna metoda i u slucaju kada su banke bili klijenti Narodne banke Srbije kada se primenjivao prost interesni racun. Jasno je da su primenom prostog ineteresnog racuna banke bile favorizovane i placale su manje kamate od kamata koje su placala fizicka i pravna lica bankama primenom komforne metode.60

Zanemario je zakonodavac da je raniji obracun kamate komfornom metodom bio nepravican po duznike-fizicka i pravna lica, da je predstavljao ogromno opterecenje za njih, pa je trebao da propise stopu koja bi bila jednaka ili malo viša stopi po kojoj su svoje obaveze pre donošenja odluke Ustavnog suda banke placale Narodnoj banci Srbije, a sto bi po sadasnjem nacinu obracuna zatezne kamate bilo jednako ili neznatno više od referentne kamatne stope Narodna banke Srbije uvecane za dva i po procenta.

Direktiva EU 2011/7/EU predvida stopu zatezne kamate u visini Osnovne/Referentne kamatne stope uvecana za najmanje osam procentnih poena, a taj minimum je kroz zakonski tekst preuzeo naš zakonodavac, ali navedena direktiva doneta 23. februara 2011. godine ostavlja zemljama clanicama rok duzi od dve godine, odnosno do 16. marta 2013. godine da prilagode svoje propise direktivi, dok se ZZK poceo primenjivati osam dana od dana donosenja. Zemlje clanice Evropske unije imaju razvijenu privredu, nisku inflaciju, predvidiv razvoj, visoku zaposlenost i imale su dosta vremena da se prilagode povecanju zatezne kamate, pa je argument koji govori protiv ZZK kratko vreme izmedu donosenja i pocetka njegove primene imajuci u vidu razvijenost naše privrede, visinu inflacije i stopu nezaposlenosti.

Umesto da ZZK predvidi umerenu visinu stope zatezne kamate61 koja bi po nasem misljenju predstavljala referentnu kamatnu stopu koju odreduje

Evropska Centralna banka na glavne operacije za refinansiranje odnosno osnovnu/referentnu kamatna stopa koju propisuje ili primenjuje prilikom sprovodenja glavnih operacija centralna banka zemlje domicilne valute uvecana za tri ili najvise pet procentnih poena, zakonodavac donosenjem aktuelnog zakonskog rešenja anulira Odluku Ustavnog suda i kroz primenu prostog interesnog racuna stvara privid povoljnijeg polozaja duznika obaveza koje glase na evro ili neku drugu stranu valutu, a de facto povecava visinu stope zatezne kamate.

Republika Hrvatska koja pocev od 01. jula 2013. godine treba da postane clanica Evropske unije i Republika Crna Gora koje po svim pokazateljima imaju razvijeniju ekonomiju od naše, su predvidele nižu stopu zatezne kamate od stope predvidene ZZK, tako da je zakonodavac trebao da odstupi od visine stope zatezne kamate nalozene Direktivom 2011/7/EU drzavama clanicama Evropske Unije.

Zakljucak

ZZK je zakonski ureden nacin obracuna i stopa zatezne kamate na dug koji glasi na dinare, evre ili drugu stranu valutu, pa duznik novcane obaveze moze unapred znati koliko ce iznositi njegova obaveza po osnovu placanja kamate ukoliko zadocni sa placanjem glavnog duga.

Odredbe ZZK koje su zamenile odredbe ZVSZK predvidaju primenu proporcionalnog umesto komfornog metoda obracuna kamate i utvrdivanje stope zatezne kamate na osnovu referentne/osnovne kamatne stope uvecane za osam procentnih poena, što je uticalo na promenu visine zatezne kamate i na promenu polozaja duznika. Obracun zatezne kamate prostim interesnim racunom predstavlja pozitivnu promenu, ali je propisana stopa zatezne kamate neprihvatljiva. Stopa zatezne kamate na dug koji glasi na dinare obracunata po ZZK niza je od stope obracunate u skladu sa ZVSZK pre Odluke Ustavnog suda (primenom komforne metode), ali je viša od stope obracunate u skladu sa ZVSZK posle donosenja Odluke Ustavnog suda (primenom proporicionalne metode). Zatezna kamata na obaveze koje glase u evrima propisana ZZK je veca i od kamate cija je visina bila odredena sudskom praksom i obracunavana komfornom metodom i od kamate stopa zatezne kamate je primenjena stopa na nivou najniže kamatne stope Evropske

Centralne banke uvecana za tri procentna poena obracunavane nakon donosenja Odluke Ustavnog suda proporcionalnom metodom.

Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije iznosi 11,50%, pa stopa zatezne kamate na dug koji glasi na dinare trenutno iznosi 19,50% . Kako je kamatna stopa koja se primenjivala pre odluke Ustavnog suda zasnovana na stopi rasta potrosackih cena uvecanoj za 0,5% i obracunata komfornom metodom priblizna stopi koja se dobija uvecanjem referentne kamatne stope Narodne banke Srbije za 10% sto iznosi 21,50%, to znaci da je svaka referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije viša od 13,50% nepovoljnija za duznika nego kamata koja je bila obracunavana na osnovu ZVSZK.

Da bi se položaj dužnika doveo na nivo na kome se nalazio pre donošenja Odluke Ustavnog suda, mišljenja smo da stopu zatezne kamate treba ograniciti na nacin da u slucaju da referentna kamatna stopa prelazi maksimum od 13,50%, stopu zatezne kamate treba obracunavati kao zbir maksimuma i osam procentnih poena. Predlažemo da se stopa zatezne kamate za dug koji glasi na evre ili neku drugu stranu valutu zakonski uredi kao osnovna/referentna kamatna stopa uvecana za tri ili najvise pet procentnih poena, da bi se vremenom u slucaju privrednog razvoja nase drzave i uz smanjenje inflacije mogla povecati do visine koju je propisao ZZK.

Radi prilagodavanja duznika na njegov drugaciji polozaj izazvan promenom nacina obracuna i stope zatezne kamate potrebno je odloziti primenu ZZK za najmanje godinu dana. Kako zatezna kamata ne bi poprimila osobine naknade štete, mišljenja smo da treba ustanoviti distinkciju stope zatezne kamate na stopu koja vazi za komercijalne odnose izmedu privrednih drustava i izmedu privrednih drustava i javnih vlasti u kojima bi osnovna/referentna kamatna stopa bila uvecana za osam procentnih poena i na stopu izmedu ostalih lica u kojima bi bila uvecana za pet procentnih poena.