Razlozi i oblici jurističke hermeneutike

Hermeneutika, odnosno tumačenje može se opredeliti kao postupak da se nešto što je nerazumljivo, nejasno ili nedovoljno razumljivo, nedovoljno jasno, zapravo razjasni, tj. protumači do nivoa razumljivog. Hermeneutika se sa punim pravom može nazvati veštinom razumevanja. Juristička hermeneutika kao veština u načelu je veoma složen proces koji se može označiti i kao proces sa potrebama primene znanja iz različitih naučnih oblasti. Pravničko znanje se, u konkretnom slučaju tumačenja pravnih normi od strane organa postupka, ne može osporiti, međutim, pravničko znanje nije uvek dovoljno da bi se u datom slučaju moglo osigurati adekvatno tumačenje i primena prava. Potreba za jurističkom hermeneutikom javlja se u situacijama kada postoji određeno mimoilaženje duha i slova pravne norme, kada je pravna norma nejasna, kontradiktorna, dvosmislena ili čak i višesmislena, i naravno, u situacijama odsustva pravne norme koje bi regulisale određeno pitanje. Rečeno ukazuje na značaj i dimenziju primene jurističke hermeneutike kao vanvremenske veštine u oblasti prava i primene pravnih normi. U radu se, shodno temi, analizira nekoliko važnih pitanja – kako opredeliti pojam jurističke hermeneutike, koji su razlozi koji vode ka potrebi jurističke hermeneutike, i konačno, koji se karakteristični oblici jurističke hermeneutike mogu izdvojiti i bliže predstaviti, shodno kriterijumu sredstava, odnosno metoda tumačenja.