Društveno-ekonomski inicijatori funkcije obrazovanja

Pozicioniranje fenomena obrazovanja kao usluge u celini, a u eko-nomskom sistemu u "organizacijama koje uče", dakle između zemalja i tr-žišta, u savremenim okolnostima polje je još uvek opterećeno mnogim prob-lemima, zabludama, nerešenim pitanjima, brojnim dilemama i alterna-tivama. To je pre svega posledica tradicionalnih shvatanja koja kvalifikuju ove fenomene kao podržavajuće i pasivne, a ne kao osnovne funkcije koje mogu da podstaknu osnovne instrumente rasta i razvoja, dok tretiraju "organizaciju koja uči" kao modernu, umesto naučno zasnovanu disciplinu. Moderni oblici nadgledanja ekonomske stvarnosti ističu se novim idejama, obrocima i zaključcima. Jedan od saje da produktivnost u javnom sektoru zemalja u razvoju ne može biti niža od produktivnosti u drugim zemljama Evrope. Poznato je da u uslužnim aktivnostima postoji mala razlika u pro-duktivnosti između zemalja sa sličnom kulturnom matricom. Na taj način, lekar opšte prakse ili većina poslova u administraciji i obrazovanju ne može imati veću produktivnost u javnom sektoru. Stav da javni sektor ima veće zarade u proseku samo opstaje kao opšta teza zbog veće kvalifikacije za-poslenih.