Strane direktne investicije i lokalna finansijska tržišta

Vrsta rada^ Pregledni rad

Primljeno^ 19.02.2018; Prihvaćeno^ 12.04.2018

Rezime. Međunarodno kretanje kapitala predstavlja znaćaj an oblik međunarodnog finansiranj a i j edan od odlućujućih faktora globalizacije, imajući u vidu da kapital koji je uložen van granica nacionalne ekonomije dobija multinacionalni karakter, a pored toga utice na platni bilans, privredni rast, zaposlenost, transformaciju privredne strukture i privrednu stabilnost individualnih zemalja. Međunarodno kretanje kapitala ukljućuje međunarodno kreditiranje, međunarodne portfolio investicije i direktne investicije u inostranstvu. Pocetkom devedesetih godina prošlog veka, znatno je povećan udeo tokova kapitala preko granica, a dolazi i do promene njihove strukture, uz znaćajno ucešće stranih direktnih investicija. Predmet rada su efekti stranih direktnih investicija na zemlju domaćina, a posebno na ekonomski razvoj zemlje domaćina, i sagledavanje uloge lokalnih finansijskih tržišta kao posrednika radi ostvarivanja potencijalne koristi. U fokusu istraživanja j e veza finansija, stranih direktnih investicija i razvoj a. Cilj istraživanj a j e ukazivanje na komplementarnost između stranih direktnih investicija i lokalnih finansijskih tržišta.

Kljucne rečf strane direktne investicije, zemlja domaćin, ekonomski razvoj , kapital, finansijska tržišta.

1.    Uvod

ranje ili kretanje zajmovnog kapitala, međunarodne portfolio investioije i direktne investioije u inostranstvu. [Rakita, 2006] Tokom vremena dolazi do menjanja uloge i znacaja ovih kategorija kapitala, pri cemu je danas znacaj stranih direktnih investioija (SDI) veliki. Njihov znacaj se tokom vremena menjao, iako ovaj oblik kretanja kapitala ima dugu istoriju. U odnosu na druga dva oblika kapitala, SDI imaju znacajan udeo u finansiranju kako globalne pri-vrede, tako i naoionalnih privreda pojedinacnih zemalja, a narocito zemalja u razvoju i u tranzioiji. Narocito znacajan period za SDI je period posle 1980. godine, kada dolazi do brzog rasta finansiranja putem SDI. S obzirom na rastuci znacaj SDI u finansiranju, one pocinju da dominiraju u među-narodnim tokovima kapitala i postaju vodece kada je u pitanju međunarodno poslovno finansi-ranje. Vrednost priliva SDI se znacajno povecala u periodu od 1980. do 2015. godine. Povecanje vrednosti je oko 32 puta, pri cemu je u 1980. godini vrednost iznosila 54.400 miliona dolara, dok se u 2015. godini povecala na oko 1.760 milijardi dolara, sa prosecnom godišnjom stopom rasta od 10,45%. Pre nastanka velike svetske eko-nomske krize, vrednost priliva je dostigla maksimum i iznosila 2007. godine preko 1.870 milijardi dolara, a u 2015. godini vrednost priliva je blizu tom maksimumu. Smanjenje priliva i kolebanje vrednosti nakon 2007. godine posledioa je svetske ekonomske krize. [Đorđevic, 2016, 159]

2.    Definisanje6stranih direktnih investioija

3.    Efekti SDI na zemlju domaćina

SDI mogu prouzrokovati mnogo-brojne i višestruke efekte u zemlji domaćinu. Najznacajniji efekti se odnose na zaposlenost, spoljnu trgovinu i platni bilans, pri cemu se oni međusobno preplicu i kreiraju mrežu utioaja. U modernoj raz-vojnoj etapi, SDI imaju ulogu ključnog razvojnog faktora. One uz međunarodnu trgovinu postaju osnovni mehanizam globalizaoije svetske privrede odnosno poslo-vanja preduzeca. [Bjelic i dr., 2002, 29]

Pozitivni efekti SD! s4 ogl4:aju u pok-4tanju privrednog razvoja zemalja u razvoju i država u tranzioiji. Osnovna odlika ovih zemalja je nestašioa kapitala, koji je neophodan za generisanje eko-nomskog prosperiteta. U odnosu na zajmovni kapital, SDI ne zahtevaju vracanje glavnioe i kamata, pri cemu uticu na poboljšanje stanja platnog bilansa, rast bruto domaceg proizvoda i stabilizaoiju inflaoije. Pozitivni efekat se dalje ogleda kroz smanjenje stope nezaposlenosti i povecanje raspoloživog dohotka stanovništva, usled angažovanja lokalne radne snage u filijalama. Ovo utice na bolje prilive u zdravstvene i penzione fondove, ali i budžete lokalnih zajednioa. Kako bi se omogucilo pokretanje novog biznisa u inostranstvu, neohodno je omoguciti transfer tehnologija u zemlju domacina. Transfer tehno-logija kao pozitivan efekat SDI odnosi se ne samo na tehnicka znanja, vec i na veštine iz oblasti marketinga i menadžmenta cime se unapređuje nacin poslovanja naoionalne ekonomije u oelini, što u krajnjoj instanoi doprinosi rastu konkurentnosti oelokupne privrede. SDI doprinose i boljem snab-devanju domaceg tržišta putem novoizgrađenih kapaoiteta, dok se viškovi izvoze, cime se poboljšava imidž zemlje domacina. Bubnjevic, (2009, 74) ukazuje da se putem SDI, omogucava da se privreda zemlje domacina oproba u industrijama sa visokim fiksnim troško-vima i vecim nivoom proizvodnje.

Pored pozitivnih efekata u litera-turi se navode i negativni efekti po osnovu SDI. [Bubnjevic, 2009, 74] Bubnjevic (2009, 74) ukazuje da je jedan od argumenata protiv SDI eksploatacija radne snage, pri cemu transnacionalne kompanije koje se bave radno-intenzivnim delatnos-tima, odlucuju da plasiraju kapital u državama sa najnižim nad-nicama. Pod uticajem stranog kapitala narocito kada su u pitanju direktne investicije, privreda se razvija prema potrebama i interesima stranaca, a ne vodi se racuna o nacionalnim ciljevima eko-nomskog i društvenog razvoja. [Jovanovic Gavrilović, 2004]. U nedovoljno razvijenim zemljama, posebno se istice problem u pogledu obezbeđivanja transparentnosti tržišta. Ovo predstavlja poseban izazov za državnu upravu i druga vladina tela, imajući u vidu da narocito u pocetnim godinama poslovanja, ekonomski moćne kom-panije mogu eliminisati konku-renciju i iskoristiti dominantan položaj na tržištu. Kao negativni efekti javljaju se i prelivanja akumulacije zemlje domaćina u inostranstvo putem transfera profita iz filijale u maticnu kompaniju. Transfer profita ima za posledicu narušavanje bilansa plaćanja što može dovesti do neutralisanja inicijalnih pozitivnih efekata koji nastaje prilivom kapitala.

• 3.1.    Direktni i indirektni efekti SDI

  Posebna pažnja istraživaca po pitanju direktnih efekata SDI usmerena je na ispitivanje efekata na spoljnu trgovinu, pri cemu su razvijene teorije koje se bave ovim pitanjem. [Vasyechko, 2012, 118] Teorija supstitucije razmatra pitanje povezanosti SDI i izvoza, odnosno kako SDI uticu na izvoz iz

  matične zemlje u zemlju domacina. Mundellzastupa tvrdnju da su SDI savršeni supstitut izvozu, navodeci još 1968. godine da porast odliva SDI doprinosi smanjenju izvoza iz maticne zemlje u zemlju domacina. [Đorđevič, 2016, 159] Stanovište Goldenber-a & Kelima se razlikuje od prethodnog, s obzirom da oni navode da je SDI moguče posmat-rati i kao supstitut i kao kom-plement izvozu. Ovo stanovište se zasniva na tome da neki tokovi SDI dovode do rasta, a neki do pada trgovine. Kritike teorije supstituoije se zasnivaju na stanovištu da SDI ne mogu biti savršen supstitut izvozu, kao i da prilivi SDI doprinose rastu trgovine polu-proizvodima koji se koriste u proiz-vodnji u zemlji domacinu. Pored teorije supstituoije, kasnih 1970-ih godina razvijena je teorija komple-mentarnosti. Ovu teoriju je razvio Kojima koji navodi da SDI uticu na povecanje trgovine i bogatstva putem promovisanja izvoza kako maticne tako i zemlje domacina. Teorija komplementarnosti se zasniva na stanovištu da SDI dolaze iz onih sektora koji nisu konkurentni u maticnoj zemlji, ali da potenoijalno imaju konku-rentsku prednost u zemlji doma-cinu, u zavisnosti od razlicitog nivoa privrednog razvoja zemalja. Efekti SDI na spolju trgovinu variraju u zavisnosti od namene date investioije. Povoljni efekti se

  postižu kada SDI predstavljaju supstitut za uvoz, dok ce efekti biti nepovoljniji ukoliko se investioija preduzima radi prodaje proizvoda na tržištu zemlje domacina, pri cemu proizvodnja u velikoj meri zavisi od uvoza inputa iz drugih zemalja. [Đorđevic, 2016, 159]

• 3.2.    SDI i ekonomski razvoj

  Efekti SDI su veoma kompleksni kada se razmatra odnos SDI i ekonomskog razvoja. SDI posma-trano sa makroekonomskog aspekta, predstavljaju generatore zapošljavanja, visoke produktiv-nosti, konkurentnosti i prelivanja tehnologije. Posebno su znacajne za nerazvijene zemlje, pri cemu obezbeđuju veci izvoz i pristup međunarodnim tržištima. SDI generišu prelivanja produktivnosti za privredu domacina. [Blomstrom & Kokko, 1998] Ovo je posledica superiornih tehnologija koje pose-duju multinacionalne kompanije, pri cemu uvezene veštine una-pređuju marginalnu produktivnost osnovnog kapitala u zemljama domacinima, cime se promoviše rast i razvoj ekonomije. [Wang & Blomstrom, 1992] Ram & Zhang (2002) ukazuju na nacine na koje SDI promovišu rast i razvoj, i to tako što one^ l) osiguravaju finan-sijska sredstva potrebna zemlji

4.    SDI i prUiv kapitala

Dunning & Lundan (2008) ukazuju da indirektni utioaji predstavljaju dopunu direktnim efektima SDI na spoljnu trgovinu zemlje domacina i ogledaju se u efektima prelivanja ( spillove r). Kako bi efekat bio okarakterisan kao efekat preli-vanja, preduslov je taj da strani investitor ne može da ga prisvoji i ucini delom svoje poslovne prakse. [Đorđevic, 2015] Efekti prelivanja podrazumevaju utioaj stranih kompanija na domace dobavljace (vertikalni efekti unazad), na domace distributere (vertikalni efekti unapred), na lokalna predu-zeca iz iste grane (horizontalni uski efekti) i na lokalna preduzeca iz drugih grana (horizontalni široki efekti). Transnaoionalne kompanije (TNK) kao nosiooi SDI, kreiraju tražnju za proizvodima i uslugama domacih dobavljaca i distributera, i brojnih drugih preduzeca koja u interesu strane kompanije obav-ljaju određene poslove. Kreirajuci tražnju, kroz postavljanje visokih standarda, kao i kroz prooese transfera znanja, obuke i tehnicke podrške i pomoci, TNK doprinose razvoju domacih preduzeca, pobolj-

šavaju kvalitet njihovih proizvoda, cime uticu na unapređenje njihove konkurentnosti, a samim tim i na izvoz. Efekti SDI na izvoz zavise od strukture investicija, tj. od karakteristika poput sektorske distribucije, oblika SDI (vertikalne, horizontalne i konglomeratske) i tipa SDI prema nacinu preduzi-manja (grinfild, braunfild, merdžeri i akvizicije).

domaćinu; 2) deluju kao sredstvo za transfer savremenih proizvodnih tehnologija iz razvijenih zemalja u manje razvijene zemlje; 3) povecavaju konkurenciju na tržištu zemlje domaćina; 4) pružaju podršku i pomoć zemljama doma-ćinima da poboljšaju svoje devizne rezerve (ili poziciju platnog bilansa) uticajem na povećanje izvoza; 5) donose menadžerska znanja i veštine koje su neophodne za upravljanje; 6) unapređuju obuke i mogućnosti zapošljavanja za ljude u zemljama domaćinima; 7) kroz supstituciju uvoza, smanjuju teret uvoza na zemlje; 8) deluju kao katalizator za povećanje domaće štednje i investicija.

Rezultati istraživanja raznih autora, ukazuju da s jedne strane SDI obezbeđuju priliv kapitala u ekonomiju zemlje domacina, ali i da u određenoj meri oslikavaju arbi-tražnu aktivnost multinacionalnih korporacija. (va vrsta SD! uzro-kovana je obicno namerom stranaca da poseduju lokalno dobro cija je vrednost potcenjena. [Krugman, 2000] Pitanje korisnosti priliva svežeg kapitala po osnovu SDI, razmatra se imajuci u vidu problem "nestalnosti", odnosno iznenadnog transfera kapitala u i izvan zemlje. Talas investicija arbitražnog tipa, posledica je znatnog narušavanja tržišta kapitala i kreditnog tržišta.

5.    Finansijska tržišta i efekti SDI na makro nivou

6.    Finansijska1tržištaii efekti SDI na mikro nivou

Efekti SDI na mikro nivou, podra-zumevaju utioaj multinaoionalnih korporaoija na razvoj, u slucaju da njihovo prisustvo doprinosi pobolj-šanju produktivnosti lokalnih firmi. Ovi indirektni efekti se ostvaruju na bazi teorijskih kanala. Jedan od nacina je, "prelivanje" znanja o tehnologijama, praksama i mogu-cnostima izvoza predstavnika multinaoionalnih korporaoija na lokalne kompanije koje su geografski na maloj razdaljini, kao i na osnovu razmene kadrova između stranih i domacih preduzeca i zajednickog rada. [Aitken et al., 1997] Lokalna preduzeca i njihove mogucnosti za preuzimanje određenih akoija, uticu na pozitivne efekte preli-vanja, poput adaptaoije i imitiranja stranih preduzeca u primeni tehnologija ili praksa poslovanja. Efekti mogu podrazumevati i samo-nadogradnju (self-upgrading), gde lokalna preduzeca prognoziranjem intenzivnije konkurenoije usled ulaska stranih preduzeca na tržište, mogu dodatno investirati radi povecanja svoje produk-tivnosti. [Alfaro & Chen, 2012]

Efekti SDI mogu se ogledati i u povezivanju (linkages) unazad i unapred. Generisanjem proizvodnje raznih repromaterijala, multi- nacionalne korporacije obezbeđuju ekonomiji zemlje domaćina kom-parativnu prednost u proizvodnji sofisticiranijih finalnih dobara i uticu na povecanje produktivnosti i zarade. Strana preduzeca mogu da povecaju potražnju za repro-materijalima kroz lokalno usmera-vanje zahteva (povezivanje unazad) na tržištu na koje su ušli, kao što mogu i da direktno obezbede veci kvalitet ili raznovrsnost repro-materijala, što može predstavljati korist za druga preduzeca u lokalnoj ekonomiji (povezivanje unapred). Sa druge strane, nega-tivni efekti ogledaju se kroz moguce smanjenje zahteva za sirovinama, a time specijalizacije i raznovrsnosti, ukoliko multinacionalne korpo-racije uvoze potrebne repro-materijale i ogranicavaju lokalne aktivnosti i preuzimaju radnu snagu. [Rodriguez-Clare, 1996]

7.    Zaključak

Finansijska tržišta imaju kljucnu ulogu i uticaj prilikom ostvarivanja pozitivnih efekata u zemlji domacinu po osnovu aktivnosti stranih preduzeca. Efekti SDI na ekonomski razvoj zemlje domacina i razvojna korist sagledana je sa aspekta priliva kapitala, makro-ekonomske i mikroekonomske koristi.

SDI direktno doprinose eko-nomskom razvoju putem povecanja kapitala raspoloživog ekonomiji zemlje domacina. Potencijalni priliv kapitala u zemljama u razvoju jeste znacajna korist SDI, jer direktno utice na povecanje investicije i BDP-a u zemlji domacinu. Lokalni finansijski uslovi su znacajni po pitanju obima u kome aktivnost stranog preduzeca može realno generisati neto povecanje kapitala. Finansijski uslovi u zemlji domacinu uticu na nacin finan-siranja SDI, kao i na to da li ce se SDI realizovati. Dobri finansijski uslovi utioace na privlacenje investioija na odredišnom tržištu.

Efekti SDI na makro nivou ogledaju se u povecanim prima-njima, obimu i diversifikaoiji domaćeg izvoza. Kvalitet finan-sijskih tržišta je preduslov koji određuje u kojoj meri se SDI prevode u rast BDP-a, i povecava agregatna produktivnost i izvoz. Razvijena lokalna finansijska tržišta predstavljaju znacajan pred-uslov za materijalizovanje koristi po osnovu SDI.

Na mikro nivou efekti SDI podrazumevaju utioaj multi-naoionalnih korporaoija na razvoj u slucaju da njihovo prisustvo doprinosi poboljšanju produktiv-nosti lokalnih firmi. Ovi indirektni efekti se ostvaruju na bazi teorijskih kanala (pozitivni efekti prelivanja, povezivanje, samo-nadgradnja i realokaoija). Razvoj finansijskih tržišta, speoificnosti tržišta rada i lokalnih uslova, mogu odrediti obim realokaoije faktora na tržištu i efekte na produktivnost multinaoionalne proizvodnje. Kom-plementarnost između SDI i uslova na finansijskom tržištu zahteva usmeravanje politika ka poboljšanju uslova i uklanjanju ogranicenja, kao što je pristup kreditima. Ovo je posebno znacajno za preduzeca u sektorima koji ce biti posebno pogođeni prisustvom stranih kompanija, odnosno u konkurentnim i vertikalno pove-zanim industrijama. Veci dobitak od konkurenoije i realokaoije resursa zasnovan je na politikama koje eliminišu barijere za transfer rada i kapitala između preduzeca.