Tendencije u oblikovanju marketing strategije održivog razvoja u budućnosti

Pregledni rad

Primljeno' 01.09.2018; Prihvaćeno' 29.11.2018

Rezime. Preduzeće koje je tržišno orijentisano stalno je u procesu prilagođavanj a i zadovoljavanj a potreba potrošaca, ekonomije i društva. Okruženj e j e složen i dinamican sistem, koj i ukljucuj e demografske, ekonomske, prirodne, tehnološke, pravno-politicke i socio-kulturne faktore, ukljucujući aktuelna pitanj a današnj ice, kao što su globalizacija, bezbednost, klimatske promene, energetika, nove tehnologije, znanje, obrazovanje i dr. Ovako složena i dinamicna sredina dovodi do diferencijacije poslovnih funkcija u preduzeću. Svaka od tih funkcija ima svoje ciljeve i zadatke, pa tako i marketing ima funkciju da direktno kontaktira sredinu, prilagođava j oj se i reaguje na poseban nacin. Ova tendencija inicira kreiranje marketing strategije kojom će se realizovati interesi ne samo sa aspekta preduzeća već i za društvo u celini u kojem se naglašava koncept održivog razvoj a.

Kljucne reći' marketing strategija, održivi razvoj , životna sredina, klimatske promene, obnovljivi izvori energije, obrazovanje.

1.    Uvod

Neophodnost preduzeća da stalno istražuju i preispituju nove tržišne mogućnosti kao i njihova sposob-nost da se prilagođavaju tržišnim izazovima, pretpostavka su za njihov rast i razvoj a na kraju i opstanak na privrednom tlu.

U strategiji tržišne orijentacije preduzeća su najpre usmerena na potrošace, jer razumevanje njihove potrebe znaci i adekvatnu ponudu za njih, što vodi ka izgradnji dobrih i održivih poslovnih odnosa na duži period. Kljucni element tržišne poslovne orijentacije jeste i osvrt na konkurenciju, na njihove aktivnosti u smislu prednosti ali i pretnji za poslovanj e preduzeca, dok saradnj a zaposlenih unutar preduzeca pruža mogucnost da se u konkurentskim uslovima na profitabilan nacin odgovori na potrebe tržišta. Ovi elementi poslovanj a cine novu orij entacij u u poslovanj u predu-zeca, odnosno strategij u marke-tinga koj a vodi ka konceptu održivog razvoj a u buducnosti.

Preduzeca stalno traže rešenj a za svoj e probleme koristeci razne koncepte poslovanj a, metode i tehnike, ali univerzalan stav j e na nivou svih poslovnih funkcij a da preduzece treba da razume potrošače i da ima sposobnost da odgovori na nove društvene tenden-cij e koj e uticu na kreiranj e poslovne klime u preduzecima.

Preduzeca koj a promene vide kao nove tržišne prilike, izazove, a ne kao prepreke na putu poslovanj a imaj u vizij u buducnosti. Promene u sredini dovode do novih strategij a tj. nacina za realizacij u ekonom-skih cilj eva i stvaranj e uslova za opstanak na tržištu što i jeste predmet istraživanj a ovog rada.

2.    Uticaj ključnih promena u okruženju na oblikovanje prakse marketinga

Broj ne su tendencij e u privredi i društvu koj e uticu na kreiranj e strategij e razvoj a preduzeca. Kao znacaj ne u uticaj u na pravilan razvoj i blagostanj e celokupnog društva, a ne samo privrede navode se, inovacij e, stabilno i održivo snabdevanj e energijom, klimatske promene, buducnost globalizacij e, obrazovanj e, nove tehnologij e i j oš mnogo drugih faktora.

Inovacij e imaj u klj ucnu ulogu u današnj em modelu privrednog rasta i smatraj u se veoma važnim faktorom održivog razvoj a. Koncept uvođenj a inovacij a u cilj u pove-canj a konkurentnosti nij e novi koncept, s tim da j e fokus pomeren ka održivom razvoj u i iznalaženj u što efikasnijih mehanizama za transfer inovacij a na tržište. U tom cilj u j e potrebno definisanj e strate-gij e inovativnosti i nj eno ugrađi-vanj e u marketing strategij u uz unapređivanj e kompetencij a, i izgradnj u inovacione klime, kako na makro nivou, tako i na nivou preduzeca. Međutim, postoj i poten-cij alna nekompatibilnost između strategij e inovativnosti i generalne razvoj ne strategij e, a to uklj ucuj e i marketing strategij u kao integralni deo opšte strategij e u privrednom okruženj u, što može usporiti opšti društveni i privredni razvoj, a inovacij e uciniti manj e korisnim, cak kontraproduktivnim. Zbog toga j e veoma važno da se ove strategij e u što vecoj meri usklade, u cilj u stabilnij eg, održivog razvoj a, odnosno veceg i dugorocnij eg efekta od investiranj a u inovacij e.

Naša budućnost veoma zavisi i od efikasne eksploatacije dostupnih izvora energije. Energetska efikas-nost je vec sada u centru rasprava u vezi sa promenom klime, zaštitom prirodnih resursa i stabilnog snabdevanja energijom. Zahtevi u odnosu na energetsku efikasnost, ocuvanje resursa i poboljšanje životnog standarda i dalje ce se uvecavati.

Neophodno je sagledati uslove bezbednosti i nacin prenošenja zagađenja iz eventualno zagađene radne u životnu sredinu i da se predlože optimalne mere za eko-bezbednost rada i zaštitu životne sredine u okviru marketing stra-tegije a saglasno strategiji na nivou cele organizacije.

Brojne aktivnosti iz oblasti ener-getske efikasnosti se realizuju svake godine sa ciljem podizanja svesti o znacaju racionalne pot-rošnje energije i znacaja koji to ima za održivi razvoj celog društva. S druge strane, priroda post-industrijskog društva i nastupajuca globalizacija sveta određuje život i sudbinu modernih poslovnih orga-nizacija. Upravo zbog toga se danas definiše i oblikuje marketing strategija, u kojoj između ostalog mesto zauzimaju ciste i održive tehnologije kao osnova buduceg razvoja organizacija.

• 2.1.    Stabilno snabdevanje ener-gijom - uslov za društvenu stabilnost i privredni rast

Snabdevanje energijom, posebno naftom u godinama iza nas dopri-nelo je povecanoj industrijalizaciji, odnosno razvoju covecanstva, ali bez osvrta na posledice preterane upotrebe energenata. Međutim, poslednjih godina vlade mnogih zemalja razvijaju svest o racio-nalnoj potrošnji prirodnih resursa, energenata i kroz brojne organiza-cije osvrcu se sve više ka ekološkim problemima. Bez obzira na posto-jece probleme, veza između koriš-cenja goriva i razvoja ekonomskog sektora ce uvek biti zastupljena. Rešenje je moguce u razvoju nacio-nalnih strategija za stvaranje jednog realnog odnosa u postizanju energetske efikasnosti sa jedne strane i podmirenju potreba privrede i društva sa druge strane.

Prirodno okruženje je od opšteg društvenog interesa i predstavlja globalnu brigu covecanstva. U prirodne resurse ubrajamo: drvo, naftu, ugalj, minerale kao i neke promene u ekološkom sistemu. Njihova raspoloživost može nepo-sredno da utice na definisanje marketing aktivnosti preduzeca. Nacin na koji prirodni resursi uticu na poslovanje je najcešce kroz povecane troškove energije, nedo-statak sirovina i repromaterijala, opravdane ekološke zahteve.

Rast troškova energij e problem j e ekonomij e na globalnom nivou. U pitanj u su resursi koj i su u prirodi ograniceni, njihova cena j e u stalnom porastu i svaka njihova upotreba iziskuj e povecanj e troš-kova poslovanj a.

Preduzeca pokušavaj u da ulaga-nj em u istraživanj a i razvoj supstituta, novih materij ala, tehno-loških postupaka delimicno reše problem korišcenj a nafte, uglj a, gasa i drugih neobnovljivih izvora koji se najviše koriste u mnogim industrij skim granama. Možda su se najveci uspesi ispoljili kroz sve vece korišcenj e obnovlj ivih izvora, solarne energij e i energij e vetra. Ipak istraživanj a u pronalaženj u alternativnih izvora energij e i dalj e se nastavlj aj u. Na primer, Mini-starstvo rudarstva i energetike Srbij e dodelilo j e podsticaj na sred-stva za izgradnj u energetskih postroj enj a na biomasu. Prema saopštenj u iz ministarstva postro-j enj a ce se graditi u naredne dve godine u Aleksincu, Bacu, Ali-bunaru i Zrenj aninu, a vrednost bespovratnih sredstava j e 1,6 mil. dolara. "Očekivana godišnj a proizvodnj a elektricne energij e iz svih šest elektrana iznosice oko 47 gigavat sati (GWh) i približno isto toliko toplotne energij e". Rec j e o postroj enjima koj a koriste obnov-lj ive izvore energij e, a ukupna vrednost tih investicij a j e 22,7 mil.

dolara. Sredstva za podršku investicij ama u ta postroj enj a obezbeđena su u okviru proj ekta "Smanj enj e barij era za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbij i" koji finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine, a sprovodi UNDP u saradnj i sa Ministarstvom rudar-stva i energetike.

Globalna trka za prirodnim resur-sima tek pocinj e. Vlade mnogih zemalj a kao i poslovne organizacij e pripremaj u se za buducnost u koj oj ih ocekuj e stalna bitka za energentima. Vlade u Kini i drugim zemlj ama ulažu u obezbeđivanj e buducih rezervi nafte. Kinezi sklapaj u ugovore sa Južno-amerikancima i Afrikancima za isporuke nafte do duboko u XXI vek. Tako uspostavlj aj u ravnotežu sa Japanom, koji ima pravo na traganj e za naftnim rezervama na dnu okeana. Kinezima j e j asno da bez energij e ne mogu da ostvaruj u onakav privredni napredak koji ce njihovu nacij u od predindustrij skog giganta pretvoriti u post-industrij sku svetsku silu. Zaj edno sa Indijom, Kina doprinosi 50% globalne potražnj e nafte, a prognoze pokazuj u da ce stopa rasta potražnj e nafte varirati do 2023. u poredj enj u sa periodom iz 2010/2017. [IEA, 2018] Stvara se novi poredak, verovatno zasnovan na energiji.

Grafikon 1. Svetski rast potraznje nafte

I World oil demand growth (year-on-year change) Oil 2018

1.8

Izvor: [IEA, 2018]

Istraživanja govore da je na svetskom tržištu i dalje najveća potražnja za fosilnim gorivima, ona i dalje predstavljaju glavni izvor energije, najznacajnija je nafta, a ugalj i prirodni gas su podjednako zastupljeni.

Da bi se odredio optimalni energent budućnosti potrebno je ispitati kako pojedini energetski izvori zadovoljavaju kriterijume održivog razvoja. U svakom slucaju korišćenje neobnovljivih izvora ne zadovoljava kriterijum održivog razvoja zbog negativnog uticaja na životnu okolinu, dok obnovljivi izvori (energija sunca i energija vetra) zahtevaju razvoj efikasnih i ekonomicnih tehnologija koje će omogućiti stvaranje energije dovoljne za privrednu stabilnost i rast.

Prema podacima Svetske asoci-jacije energije vetra - World Wind Energy Association (WWEA), kapacitet proizvodnje elektricne energije iz vetra je do juna 2014. godine dostigao 336,327 MW. Ovo proširenje je veće od onog u prvim polovinama 2012. i 2013. godine. Kapacitet je prvih šest meseci na svetskom nivou, porastao za 5,5% i za 13,5% na godišnjem nivou (gledano od sredine 2013. do sredine 2014.). Uporedno gledano, u 2013. godini je rast bio niži i iznosioje 12,8%.

Grafikon 2 . Kapacitet proizvodnje električne energije iz vetra u periodu 2011. - 2014. godine

Ukupno instalisana snaga 2011-2014 (MV) Novi instalisani kapacitet

Izvor: [GEG, 2015]

Prema podacima E GE ( (European Gin; Energy (ssociat I ion), instali-rana snaga na nivou Evrope u toku 2014. godine iznosila je 11.791,4 MG, što predstavlja porast od 3,8% u odnosu na isti period u 2013. godini. U 2014. godini vetro-generatori su zauzeli prvo mesto po stopi novih instalacija sa 43,7% ukupnih novih energetskih instala-cija u 2014. godini, što predstavlja 12 procentualnih poena napretka u odnosu na 2013. godinu. Interesantan podatak je da su OIE (obnovljivi izvori energije) činili 79,1% ukupnih novih energetskih instalacija u 2014. - 21,3 GG od ukupnih 26,9 GG. U tabeli 1. su date instalirane snage u evropskim državama.

U okvirima razvojnih milenijum-skih ciljeva definisanih (gendom 2030 pod okriljem Ujedinjenih nacija donete 2015. god., neophodno je izneti i podatak da je Svedska na polju održivosti životne sredine već ispunila postavljene ciljeve. Naime, ona je u nizu razvoj-nih planova povećala udeo investi-cija u sektor obnovljivih izvora energije u snabdevanju na global-nom nivou. Svedsko udruženje vetroelektrana ističe da bi do kraja 2018. godine širom njihove zemlje struju moglo proizvoditi 3.681 vetroelektrana, što po kapacitetima prevazilazi ućešće drugih zemalja. U planu je realizacija još jednog ambicioznog cilja, a to je da emisiju štetnih gasova do 2045. god. svede na nulu. [Energetski portal, 2018]

'abela 1. Kapacitet instalacija na bazi energije vetra po državama

					European Unlon: 128 751.4 MW CandJdate Countries: 3.799.5 MW
1                    Installed II                   2013		End2013	In&talled 2014	End1   ■ 2014  1
E U C a pa city (M W )		1,683.8	411.2	2,095
Austria	308.4
SelgFum	275.B	1,665,5	293.5	1,959	EFTA: 882.6 MW
Bulgana	7.1	681.1	9.4	690.5	Total Etrope: 133,968.2 MW
C roatja	81.2	260.8	85.7	346.5
Cpj}		146.7		146.7
Czech RepKJtilic	8	268.1	14	281.5		Imtslled 2013	End 2013	Instatled 2014	End 2014   1
Oenmark*	694 5	4,807	67	4,845	CandUate Countrles (M W)
Estonia	10.5	279.9	22.8	302.7	FTROM			37	37
Finland	163 3	4 49	184	627	Serbia
France	630	8.243	1,042	9,235	Turkey	646.3	2.958.5	804	3,762,5
Germany	3,238,4	34,250,2	5,279,2	39,165	Total	646.3	2.958.5	841	3,799.5
Greece	116.2	1.865.9	113.9	1,979.8	E FTA (M W |
HLingary		329.2		329,2	lceland	1.8	1.8	1.2	3
IreJand	343 6	2,049.3	222.4	2,2717	Lechtenstein
ltaly	437.7	8,557.9	107.5	8,662.9	N cnvay	110	771.3	48	819.3
Latvia	2.2	61.8		61.8	Svritzerland	13.3	60.3		60.3
Lithuania	16.2	278.8	0.5	279.3	Total	1 26.1	833.4	49.2	882.6
Luxembourg Matta		58.3		58 3	Othe r (M W )		3.4		3.4
					Belams
Netherlands	295	2,671	141	2.805
Potand	893.5'	3.389.5	444.3	3.833 8	Faroe Isfands	4.5	6.6	11.7	18.3
Portugal*	200	4,730,4	134	4,914.4	Russia		15.4		15.4
ftomania	694.B	2,599.6	354	2,953.6	Ukraine	95.3	371.2	126 3	497.5
		3.1		3.1	Total	99.8	396.7	138.0	534.7
Slovenia	2.3	2.3	0.9	3.2	Total Europe	12,228.S	121*572.2	12,819.6	133,968.2
Spain	175.1	22,959.1	27.5	22.966.5	* ProvistonBJ data
Sweden	689	4,381.6	1,050.2	5,424.8	♦* Fcirinflr Vogoslav flaDLitilic of MBcedDnia
UK	2,075	10,7109	1,736.4	12,440.3	i'jotfl: dua u> fMEHii dus year aajuatmenis, 423.5 MW Df prcjgct dac'MtimissiDmng, rapowBn ng a roundingof fjguies, the tolal 2014 ond-of-yeBi cumuiBtive oapacity la not axactly equlvaleot to Ihe Mirti of ths 2013 end-'jf-.vsai (otBt plus the 2014 eddilidns.
TotalEU-26	11,367.3	117,363.6	11,791.4	12B,7fcl4

Izvor- [GEG, 2015]

Srbija ima tehnički iskoristiv vetropotencijal u rasponu od 8 do 15 GW što je znatno više od našeg trenutnog deficita u elektricnoj energiji. Uzimajuci u obzir stalan rast potrošnje elektricne energije, dolazimo do zakljucka da u Srbiji ima dosta potreba za ugradnjom vetrogeneratora. Uz to, najveca potrošnja elektricne energije u Srbiji je u zimskom periodu, a to je upravo i period kada se ostvaruje najveca proizvodnja elektricne energije pomocu vetrogeneratora, jer vetrovi zimi duvaju vecim intenzitetom.

Prvi vetropark u Srbiji postavljen je 2015. god u okolini Kule u

Vojvodini. Dobre strane korišcenja energije vetra jesu pouzdanost rada postojenja, nema zagađenja okoline i troškova za gorivo, kao loše navode se visoki troškovi izgradnje i promenljiva snaga vetra.

Prednosti korišcenja energije iz snage vodenih tokova su velike ako spomenemo relativno niske tro-škove rada i održavanja, vodu za pokretanje rada hidroelektrana priroda obezbeđuje besplatno, zagađivanje okoline je minimalno, padavine obezbeđuju vodu u rezervoarima konstantno itd.

Ulaganje u proizvodnju energije iz obnovljivih prirodnih resursa jeste budućnost sa aspekta zadovolj a-vanj a ekoloških standarda koj e diktira i EU. Snabdevanj e ener-gijom iz obnovljivih izvora j este i uslov za društvenu stabilnost i pri-vredni rast j edne zemlj e. Uslov koji j e u interesu svih nacij a, razvij enih i onih u razvoj u. Uspešna primena koncepta održivog razvoj a u kon-tekstu energetske stabilnosti za neki buduci period, znaci indu-strij ski razvoj zemalj a, održavanj e kvaliteta života, ocuvanj e životne okoline, uspostavlj anj e balansa u podmirenj u potreba stanovništva i korišcenj a obnovlj ivih prirodnih resursa. To j e eticki princip koj i su usvoj ile mnoge zemlj e.

• 2.2.    Obrazovanje i stvaranje ljudskih resursa za održivo društvo u buducnosti

  Tendencij a savremenog društva j e porast opšteg obrazovanj a i novih znanj a. Ovakav trend uzrokuj e da ucenj e i usavršavanj e postaj e permanentni proces koj i traj e tokom celog života. U poslednj ih cetrdeset godina, došlo j e do ekspanzij e i popularizacij e visokog obrazovanj a na globalnom nivou. UNESCO Institute for Statistics (UIS) j e procenio da j e 1970. godine bilo 32,5 miliona studenata upisa-nih u institucij e visokog obrazo-vanj a, 2000. godine taj broj j e povecan na 100 miliona, a 2010. godine na 178 miliona studenata.

(u milionima)

IzvoE [UNESCO, 2009, 5.]

Rast upisa na institucije visokog obrazovanja je prisutan na svim kontinentima, a glavni uzrok je ubrzan tehnološki razvoj koji je proširio mogucnosti pristupa znanju i doprineo razvoju novih modela obrazovanja. Upis na visokoobrazovne institucije je bio veci u nerazvijenim regionima: u Africi se beleži rast od 8,4% na godišnjem nivou, u zemljama Bliskog Istoka 7,4%, u Istocnoj

Aziji 7%, u Južnoj Americi 6,4%. Jedan od najizraženijih trendova koji je zabeležen u Evropi je rast ukupnog broja studenata i ukupnog broja visokoobrazovnih institucija. U periodu od 2002. - 2011. godine ukupan broj studenata u EU porastao je za 32,8%, tj. sa 15.161.054 u 2002. godini na 20.129.065 studenata 2011. godine, upisanih na više od 4.000 visoko-obrazovnih institucija.

Znacajnu komponentu u savre-menim uslovima za ostvarenje kon-kurentske prednosti i visoke stope rasta jedne zemlje upravo cini obra-zovanje. To je dugorocan proces koji je neophodno uskladiti sa dru-štveno ekonomskim razvitkom društva, pa ga možemo i tretirati kao dugorocnu investiciju koja koristi i pojedincu i društvu. Ulaganje u obrazovanje, istraži-vanja i nauku se u buducnosti reflektuju kao produktivan dopri-nos privredi i društvu, a privredni napredak znaci održivu konku-rentsku prednost na globalnom tržištu.

Konkurentnost i razvoj neke zemlje u globalnom svetu u sve vecoj meri zavise od kvaliteta obrazovanja i efikasnosti vaspitno-obrazovnih sistema. Zato je moguce kon-statovati da strategijski osmišljen obrazovni sistem u skladu sa celokupnim ekonomsko društvenim sistemom, može biti preduslov za stvaranje kvalitetnih ljudskih resursa u cilju ekonomskog uspeha i razvoja jedne zemlje u buducnosti.

3.    Marketing£strategija u funkciji zaštite životne sredine

Suštinska veza između nacina života, našeg zdravlja i stanja pri-rodne sredine postaje sve ociglednija. Ukoliko kao društvo, pojedinci i organizacije ne pred-uzmemo znacajne mere, promene koje se dešavaju u prirodnom okruženju kao posledica indu-strijskog zagađenja, nacina života, prirodnih uzroka, narušice i dosadašnju relativnu stabilnost. Primenom strategije koja obuhvata mere za brzo planiranje i hitno ulaganje u promene postoji mogucnost za održivo upravljanje prirodom i usklađivanje naših potreba sa postojecim kapacitetima prirode. Mnoge debate na temu održivog razvoja, podstaknute sve vecom brigom u pogledu naruša-vanju stanja u domenu životne sredine izražene su i u poremecaju klime.

• 3.1.    Klimatske promene u buducnosti

4.    Zaključak

Pojedinci i organizacije svako-dnevno obavljaju niz aktivnosti radi zadovoljavanja licnih potreba, kao i onih koje se odnose na poslo-vanje. U tom procesu, ljudi i organi- zacije svojim ponašanjem naruša-vaju prirodnu sredinu u ogromnim razmerama, između ostalog izazivaju dugorocne klimatske promene, što se negativno odražava na sadašnje i buduce generacije.

Posledice klimatskih promena, pored prirodnih nepogoda, ekonom-skih šteta, donose i ljudske žrtve i stalno su u porastu, a kao najvece katastrofe u ovom veku, navode se: Cunami (Indonezija-Afrika), Sendi (SAD), Katrina (SAD-Nju Orleans), Fukušima (Japan) i Haijan (Filipini). [Telegraf, 2013]

Promene koje se odnose na mere za smanjenje uticaja zagađenja prirode, neke kompanije primereno svojim mogucnostima nastoje da u svom poslovanju primenjuju kroz inovacije usmerene na razvoj održivih tehnologija i imaju za cilj da prirodnu sredinu održavaju ekološki cistom i zdravijom. Obnavljajuci prirodne resurse, zau-stavljajuci proces nestanka šuma i zagađivanja vode i vazduha, kori-steci alternativne izvore energije, solarnu, energiju vetra, biogoriva, kompanije mogu dati pozitivan primer koji ce doprineti novoj viziji održive buducnosti. Cilj je zaštititi ekološke sisteme koji najvecu vred-nost imaju u svom prirodnom stanju i kada su pošteđeni uticaja industrije.

U daljem sagledavanju uticaja mnogobrojnih faktora na klimatske promene u buducnosti neophodna je detaljna analiza.

Razmatranje kljucnih aspekata slo-žene problematike marketing stra-tegije u funkciji održivog razvoja, prema zahtevima i izazovima savremenih ekonomskih tenden-cija, potvrđuje kompleksnost, znacaj i aktuelnost ove proble-matike, pri Demu se mogu izdvojiti sledeci zakljucci:

Marketing strategija je tržišno prihvatljiv proces održivog razvoja, uzimajuci u obzir konstantne promene poslovnog okruženja, razumevajuci i anticipirajuci akcije potrošaca, a posebno konkurenata. Pri tome, okruženje je složen i dinamican sistem, koji ukljucuje demografske, ekonomske, prirodne, tehnološke, pravno-politicke i socio-kulturne faktore, ukljucujuci aktuelna pitanja današnjice, kao što su globalizacija, bezbednost, klimatske promene, energetika, nove tehnologije, znanje, obrazo-vanje i dr. Navedene tendencije određuju buduci razvoj preduzeca, pa ona imaju zadatak da ukljuce u svoje strategije analizu internog i eksternog okruženja i da nauce kako da iskoriste raspoloživa sredstva da bi postala održiva. Aktivnosti preduzeca se moraju posmatrati ne samo sa stanovišta efekata i koristi za samo preduzece, vec i za društvo u celini, u kojem se naglašava koncept održivog razvoja.

Koncept, koji naglašava zadovo-ljenje potreba sadašnje generacije, bez dovođenja u pitanje sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. Tržišni nacin razmišljanja i ukljucivanje svih clanova društva u primeni marketing strategije u poslovanju na svim nivoima, može omoguciti efikasnije ostvarenje održivosti.

Altbach, P.G., Reisberg, L. & Rumbley, L.E., (2009). Trends in Global Higher Education: Tracking an Academic Revolution, Report prepared for the UNESCO 2009 World Conference on Higher Education, Paris: UNESCO Publishing

Osnovi ekologije, Beograd, Klio

Canton, J. (2009). Ekstremna budućnost, Beograd, Klio

Harris, J. M. (2009). Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa, Beograd, Data status

Milisavljevic M., Maricic, B. & Gligorijevic, M. (2005). Osnovi marketinga,           Beograd,

Ekonomski fakultet

OECD (2012). Education at a Glance 2012: OECD indicators, France: OECD Publishing

Misuses., Paris: UNESCO Publishing.

International Energy Agency (IEA), (2018). World Oil Demand growth (year-on-year change), 01.11.2018.

Green Energy Group (GEG) (2015). Obnovljivi izvori energije -Energija vetra, poseceno: 17.11.2015. http://obnovljivi

Telegraf (2013). Pet najvecih kataklizmi u 21. veku, poseceno: 16.09.2015, http :// 756 40-pet-najvecih-kataklizmi-u-21-veku-cunami-sendi-katrina-fukusima-i-haijan-foto-video

Energetski portal (2018), Korišcenje obnovljivih izvora, poseceno: 25.07.2018, https:// www. aispunjava-ciljeve-za-koriscenje-obnovljivih-izvora-cak-12-godina-pre- roka/