Тикувчилик ипларининг сифат кўрсаткичларига тола таркибининг таъсири

Автор: Худайбердиев М., Арипова О., Очилов Т.А.

Журнал: Экономика и социум @ekonomika-socium

Рубрика: Современные технологии управления организацией

Статья в выпуске: 4-1 (95), 2022 года.

Бесплатный доступ

Вариация коэффициенти, узилиш кучи, узилишдаги узайиши, узилишдаги узайиши бўйича вариация коэффициенти, солиштирма узилиш кучи

Короткий адрес: https://sciup.org/140292854

IDR: 140292854

Текст статьи Тикувчилик ипларининг сифат кўрсаткичларига тола таркибининг таъсири

Технологик жараённинг самарадорлиги ҳам тайёр кийимларнинг сифати ва ишончлилигини кўп жиҳатдан тикувчилик ипларининг сифатига боғлиқ. Шунинг учун тикувчилик иплари тегишли меъёрий-техник ҳужжатларда белгиланган талабларга жавоб бериши керак.

Тикувчилик ипларига бир қатор талаблар қўйилади: йўғонлиги бир хил бўлиши керак. Олинган номинал чизиқий зичликдан оғиши тегишли стандарт талабларидан четлашмаслиги зарур.

Тикувчилик иплари керакли пишиқликка эга бўлиши лозим. Узилишгача бўлган чўзилишдаги мустаҳкамлик кўрсаткичи ва мустаҳкамлик бўйича вариация коэффициенти стандартларда белгиланган бўлади. Ундан ташқари, белгиланган чўзилувчанликка ва оптимал деформация таркибига эга бўлиши лозим. Тикувчилик ипларининг узилишдаги узайиши ва эшилишлар сони ҳам белгиланган стандарт талабларига мос келиши керак бўлади.

Икки ва ундан ортиқ якка ипларни қўшиб пишитилганида ип белгиланган кўрсаткичларга эга бўлиб, барча истемол хоссалари ҳам яхшиланади.

Ипларни пишитишнинг мақсади ип маҳсулотларининг белгиланган хоссаларга эгалигини, жилодор ташқи кўринишини ва маълум барқарор структурага эга бўлишини таъминлашдир. Ипларни пишитишнинг моҳияти бир нечта ипларни қўшиб барқарор структурага ва хоссаларга эга бўлган ип яратишдир.

Ипларни пишитиш амалиётида 2; 3 та ипни қўшиб бир йўла пишитиш тавсия этилади ва бу усулни бир қайта пишитиш деб аталади. пишитилган иплар сони 3 тадан ортадиган бўлса, икки ва уч қайта пишитиш тавсия этилади.

Ипларнинг пишитилиш даражаси, унинг пишиқлигинигина баҳолаб қолмай, технологик жараённи қандай кечганлигини ҳам билдиради. Бурам бериш билан боғлиқ бўлган машиналар маҳсулдорлигини, уларни бошқарувчи ишчиларнинг меҳнат унумдорлигини ҳам аниқлашда бу кўрсаткичдан фойдаланилади.

Шу билан бир қаторда 200 br/m бурам берилган 3 қўшимли ипларнинг сифат кўрсаткичлари ҳам тадқиқ этилди ва олинган натижалар 1-жадвалда берилган.

1-жадвал

Тикувчилик ипларнинг сифат кўрсаткичларига турли таркибли толалар аралашмаси ва бурамлар сонининг таъсири (200 br/m бурам берилган)

т/р

Кўрсаткичлар

Турли таркибли толалалар аралашмаси, %

100% пахта толасидан олинган ип

90%     пахта

билан    10%

лавсан

толалари аралашмасидан олинган ип

80%    пахта

билан    20%

лавсан

толалари аралашмасидан олинган ип

70%    пахта

билан    30%

лавсан

толалари аралашмасидан олинган ип

1.

Ипнинг ҳақиқий чизиқли зичлиги, текс

12,3х3

12,1х3

12,3х3

12,2х3

2.

Ипнинг  чизиқий

зичлиги   бўйича

2,96

2,36

2,44

2,24

вариация коэффициенти,%

3.

Ипнинг буралишлар сони, бр/м

208

202

201

200

4.

Ипнинг буралишлар сони бўйича  вариация

коэффициенти,%

4,51

4,00

3,97

3,78

5.

Ипнинг   узилиш

кучи, сН

551,92

650,45

678,23

687,54

6.

Ипнинг   узилиш

кучи      бўйича

вариация коэффициенти,%

6,64

5,78

5,69

5,62

7.

Ипнинг узилишдаги узайиши, %

6,26

6,66

6,56

6,43

8.

Ипнинг узилишдаги узайиши   бўйича

вариация коэффициенти, %

8,11

6,16

5,92

5,97

9.

Ипнинг солиштирма узилиш     кучи,

cN/текс

15,59

18,0

18,4

19,10

10.

Солиштирма узулиш      кучи

бўйича  вариация

коэффициенти, %

6,64

6,95

6,88

6,62

Тикувчилик ипларнинг сифат кўрсаткичларига турли таркибли толалар аралашмаси ва бурамлар сонининг таъсири бўйича олинган тикувчилик ипларининг чизиқий зичлиги бўйича вариация коэффициенти, буралишлар сони бўйича вариация коэффициенти, узилиш кучи, узилиш кучи бўйича вариация коэффициенти, узилишдаги узайиши, узилишдаги узайиши бўйича вариация коэффициенти, солиштирма узилиш кучи, солиштирма узилиш кучи бўйича вариация коэффициентининг ўзгариш гистограммалари 1-4-расмларда келтирилган.

Пишитилган ипнинг хоссалари якка ипнинг хоссаларидан кўп жиҳатдан юқори бўлади. Пишитилган ипнинг пишиқлиги пишитишда қатнашган ҳамма якка иплар пишиқлигининг йиғиндисидан ортиқ бўлади. Бунинг сабаби шундаки пишитиш жараёнида толалар ва якка ипларнинг бир-бирига бўлган босими, умумий ишқаланиш ва узилишга қаршилиги ортади, демак, ип пишиқ бўлади.

Толар таркиби турлича иплар и -чизиқий зичлик бўйича квадратик нотекислиги; s - буралишлар сони бўйича квадратик нотекислиги.

1-расм. Тола таркиби турлича бўлган тикувчилик ипларининг чизиқий зичлиги ва буралишлар сони бўйича квадратик нотекислигининг ўзгариши.

Толар таркиби турлича иплар

2-расм. Тола таркиби турлича бўлган тикувчилик ипларининг узилиш кучининг ўзгариши.

Толар таркиби турлича иплар и -узилишдаги узайиши;

s - узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислиги.

3-расм. Тола таркиби турлича бўлган тикувчилик ипларининг узилишдаги узайиши ва узилишдаги узайиши бўйича квадратик нотекислигининг ўзгариши.

Толар таркиби турлича иплар я - солиштирма узилиш кучи;

s - солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик

4-расм. Тола таркиби турлича бўлган тикувчилик ипларининг солиштирма узилиш кучи ва солиштирма узилиш кучи бўйича квадратик нотекислигининг ўзгариши.

Тадқиқот натижаларини таҳлил қиладиган бўлсак, 100% пахта толасидан олинган тикувчилик ипларининг сифат кўрсаткичларига нисбатан солиштирадиган бўлсак, таркибида лавсан толаси миқдори ва бурамлар сонининг ортиши билан тикувчилик ипларининг чизиқий зичлиги бўйича вариация коэффициенти 20,3% дан 1,8% гача, буралишлар сони бўйича вариация коэффициенти 14,2% дан 4,8%гача камайди, узилиш кучи 15,2% дан 25,4% гача ошди, узилиш кучи бўйича вариация коэффициенти 14,4% дан 9,8% гача камайди, узилишдаги узайиши 4,6% дан 22,6% гача ошди, узилишдаги узайиши бўйича вариация коэффициенти 32,4% дан 3,9% гача камайди, солиштирма узилиш кучи 13,4% дан 16,9% гача ошди, солиштирма узилиш кучи бўйича вариация коэффициенти 9,8% дан 3,5% гача камайди.

Адабиётлар рўйхати:

  • 1 .Смирнова Н. А. Швейные нитки: Учеб. пособие/ Н. А. Смирнова-Кострома, КТИ, 1994. -80 с.

  • 2 . Шустов Ю.С. и др. Текстильное материаловедение лабораторный практикум. Учебное пособие., Москва, ИНФРА-М, 2016.

  • 3 .Б.А.Бузов Н.Д. Алыменкова. Материаловедение в производстве изделий легкой промышленности (швейное производство). Учебник - М.: ACADEMA, 2010. - 448 стр.

  • 4 .Б.А.Бузов, Н.Д. Алыменкова. Практикум по материаловедению швейного производство. Учебное пособие - М.: ACADEMA-2004.- 416 стр.

  • 5 .S.E. Mardonov., R.Kh. Nurboev., F.F. Kazakov., M.C.Khidoyatova «Development of a new composition for sizing the warp thread» International Journal of Advanced Research in Science,Engineering and Technology Vol. 7, Issue 6, June 2020 p 14044-14048

  • 6. Rashit Nurboev, Murkosim Khudayberdiev Anvar Abdullaev, Okhun Sharofov and Olima Aripova Improvement of product drafting process in drafting devices of the spinning machines with the application of straps. Journal of Physics: Conference Series.

"Экономика и социум" №4(95)-1 2022

Список литературы Тикувчилик ипларининг сифат кўрсаткичларига тола таркибининг таъсири

  • Смирнова Н. А. Швейные нитки: Учеб. пособие/ Н. А. Смирнова- Кострома, КТИ, 1994. -80 с.
  • Шустов Ю.С. и др. Текстильное материаловедение лабораторный практикум. Учебное пособие., Москва, ИНФРА-М, 2016.
  • Б.А.Бузов Н.Д. Алыменкова. Материаловедение в производстве изделий легкой промышленности (швейное производство). Учебник - М.: ACADEMA, 2010. - 448 стр.
  • Б.А.Бузов, Н.Д. Алыменкова. Практикум по материаловедению швейного производство. Учебное пособие - М.: ACADEMA-2004.- 416 стр.
  • S.E. Mardonov., R.Kh. Nurboev., F.F. Kazakov., M.C.Khidoyatova "Development of a new composition for sizing the warp thread" International Journal of Advanced Research in Science,Engineering and Technology Vol. 7, Issue 6, June 2020 p 14044-14048.
  • Rashit Nurboev, Murkosim Khudayberdiev Anvar Abdullaev, Okhun Sharofov and Olima Aripova Improvement of product drafting process in drafting devices of the spinning machines with the application of straps. Journal of Physics: Conference Series.
Статья