Тут парвонасига қарши биологик кураш чоралари

Автор: Рахмонова М.К., Хамдамов К.К., Абидов А.

Журнал: Экономика и социум @ekonomika-socium

Рубрика: Основной раздел

Статья в выпуске: 10 (89), 2021 года.

Бесплатный доступ

Ўзбекистонда қишлоқ хўжалик экинлари хосилини сақлашда, аҳолига озуқа, саноатга хом-ашё етказиб беришда зарарли организмларга қарши курашда биологик усул етакчи рол ўйнайди. Биологик ҳимоя қилиш усули деб, тирик организмлар ёки уларнинг зарарини камайтириш учун қўллашга айтилади. Ўсимликларни биологик усулда ҳимоя қилиш қадимдан кенг сақланиб келинган.

Короткий адрес: https://sciup.org/140260923

IDR: 140260923

Текст научной статьи Тут парвонасига қарши биологик кураш чоралари

Annotation. In Uzbekistan, the biological method plays a leading role in protecting agricultural crops, providing the population with food, supplying industry with raw materials in the fight against pests. They say that as a method of biological protection, it is applied to living organisms or to reduce their harm. Biological protection of plants has been widely preserved since ancient times.

Кириш Ўзбекистонда қишлоқ хўжалик экинлари хосилини сақлашда, аҳолига озуқа, саноатга хом-ашё етказиб беришда зарарли организмларга қарши курашда биологик усул етакчи рол ўйнайди. Биологик ҳимоя қилиш усули деб, тирик организмлар ёки уларнинг зарарини камайтириш учун қўллашга айтилади. Ўсимликларни биологик усулда ҳимоя қилиш қадимдан кенг сақланиб келинган. Табиий шароитда организмлар ўзаро турли муносабатда бўлиб, бир-бири билан бевосита боғлиқликда бўлади. Тирик организмлар, яъни ҳайвонлар ўсимликлар ва микроорганизмларни ўзаро ҳамжиҳатлиликда яшай оладиган шароит бу биосеноз бўлиб, биосенозда организмларалоқаси жуда мураккаб тур ичида ва турлар аро биологик муносабатларда бўлади. Органнизмларнинг ўзаро алоқасини симбиоз, йиртқичлик, паразитизм ва антибиоз шакллари мавжуд бўлиб, улар биологик ҳимояда етакчи рол ўйнайди.

Тадқикот натижалари Тут парвонаси ва унинг кушандалари ўртасида йиртқичлик, паразитизм алоқалари кенг номоён бўлиб, улар тут парвонасининг сонини бошқариб туришда катта ахамиятга эга экан. Жумладан, тут парвонасининг тухумига трихограмма таъсирини ўрганиш шуни кўрсатганки, назоратда битта новдада 23 та тухум бўлса, 4 кундан сўнг биттага камайган, 7 кун ўтгандан сўнг ўтказилган кузатувда 21 та зарарланмаган тут парвонасининг тухуми бўлиб, 10 кундан кейин 20 та тухум қолган. Яъни, назоратда 10 кун ўтгандан сўнг, унинг табиий камайиши 13,0 % ни ташкил этган. Тажрибанинг иккинчи вариантида битта тут дарахтининг новдасида ўртача 20 та тут парвонаси капалагининг тухуми бўлиб, бир туп дарахтга 0,1 грамм трихограмма қўйилганда тухумлар сони 4 кунда 2 тагача камайган. 7 кундан сўнг эса 16 та зарарланмаган тухум қолган. Бу тажрибада биологик самарадорлик 4 кундан сўнг 10% ни ташкил этган. Кузатувнинг 7-куни эса биологик самарадорлик 20% га ва нихоят 10 кун ўтгандан сўнг 25% га етган.

1-жадвал

Трихограмма тут парвонасининг тухумларига таъсири

Тажриба варианти

Навдадаги тухум сони

Трихограмма Евенсинснинг миқдори (битта тут дарахтига)

Зарарланган тухум сони

Биолоигик самарадорлик %

4кун

7кун

10кун

4кун

7кун

10кун

1

23

назорат

22

21

20

4,3

8,7

13,0

2

20

0,1

18

16

15

10

20

25,0

3

26

0,3

23

20

18

11,5

23,1

30,7

4

15

0,5

13

11

10

13,3

26,6

33,3

5

24

0,8

20

18

14

16,6

24,0

41,6

6

27

1,0

22

19

14

18,5

29,6

48,1

Бир туп дарахтга қўйиладиган энтомофагнинг миқдори 0,3 граммга етказилганда, 4 кун ўтгандан сўнг бир новдадаги 26 та тухумдан 23 таси зарарланмасдан қолган, кузатувнинг 7- куни 6 та тухум зарарланган, яъни 20 та тухум зарарланмасдан қолган ва кузатувнинг 10 куни 18 та зарарланмаган тухум қолган. Бу тажрибада биологик самарадорлик 4 кундан сўнг 11,5 %, 7 кундан сўнг эса 23,1 % ни ташкил этган. Охирги кузатув куни биологик самарадорлик 30,7% бўлган.

Бир туп дарахтга 0,5 грамм трихограмма қўйилганда 15 та тухумдан 13 таси зарарлангани кузатувнинг 4 куни хисобга олинган. Тажрибанинг 10 куни шу вариантда 10 таси зарарланмаган. Бу вазият биологик самарадорлик 4 кундан сўнг 13,3 %, 7 кунда эса 26,6% ва охирги кузатувда 33,3 % тухум зарарлангани кузатилган.

Ўтказилган тажрибанинг 5 вариантида бир туп тут дарахтига 0,8 грамм трихограмма қўйилганда, 24 та тухумдан 10 кун ўтгандан кейин зарарланмаган 14 та тухум қолган. Унинг биологик самарадорлиги бу вақтга келиб, 41,6% ни ташкил этган.

Бир туп тут дарахтидаги битта новдада 27 та тут парвонасининг тухуми бўлиб, бунга қарши 1 грамм трихограмма қўйилганда 4 кундан сўнг 18,5 %, 7 кундан сўнг эса 29,6 % ва 10 кундан кейин 48,1 % биологик самарадорлик кузатилган (1-жадвал).

Трихограммани кўпайтириш Тошкент Давлат Аграр университети олимлари томонидан 1999-йилда чоп этилган “Трихограммани кўпайтириш сақлаш ва қўллаш” услубий қўлланмаси асосида бажарилган (Х.Кимсанбоев ва бошқалар, 1999 й).

Тут парвонаси капалагининг тухумини назарот қилишда трихограммадан ташқари йиртқичлардан ҳам фойдаланилади, улар тут парвонасининг сонини камайтириб туришда катта ахамиятга эга.

Биз ўтказган кузатувларимизда олтинкўзни тут парвонасининг тухуми ҳамда қуртлари билан озиқланиши кузатилган. Дала шароитида олтинкўзнинг икки: оддий (Чрйсопа сарнеа Степҳ) ва етти нуқтали (Чрйсопа септемпунстата Wесм.) тури борлиги кузатилган. Ўтказилган тажрибаларда олтинкўзни хўжайин тухумига лабораторияларда кўпайтирилган личинкалари 1:2 нисбатидан 1:20 нисбатигача қўйилган.

Оддий олтинкўзни лаборатория шароитида кўпайтириш Аграр университетининг олимлари томонидан чоп этилган “Биолабораторияларда энтомофагларни кўпайтириш” (Бўриев, Кимсанбоев, Сулаймонов, 2000й номли услубий қўлланмаси асосида амалга оширилди).

Тут парвонасига қарши олтинкўз қўллаш натижалари 2-жадвалда келтирилган. Жумладан кўринадики, 1-вариантда, яъни назоратда тут парвонасининг тухуми 100 та бўлган бўлса, тажрибанинг 13 куни улар сони 93 та бўлиб, деярли ўзгармасдан қолган, 7% тухум бошқа энтомофаглар ҳисобига камайиб кетган. Тажрибанинг 2–вариантида 100 та тухумга 5 дона олтинкўз личинкаси қўйилганда, яъни 1:2 нисбатда 3 кундан сўнг 87,6 дона тухум, 5 кундан кейин 70,2 дона тухум, 7 кундан кейин 60,4 дона, 9 кундан сўнг эса 51,1 дона тухум ва нихоят 11 ва 13 кундан кейин 46,3; 37,9 дона тухум қолган. Олтинкўз личинкалари икки маротаба оширилганда, яъни 1:10 нисбатда қўйилганда 3 кундан сўнг 66,2 дона тухум 5 ва 76 кунлардан кейин 58,1 ва 46,1 дона тухум қолган. Кузатувнинг охирги 11 ва 13 кунларида 29,0 ва 24,5 дона тухум қолган.

Тажрибанинг 4 вариантида ҳар 100 дона тухумга 20 дона олтинкўз личинкаси қўйилганда 3 кундан кейин 40% тухум йўқ бўлган. 5 кундан сўнг эса 60% тухум нобуд бўлган ва 41 дона тухум қолган. Кузатувнинг 9, 11 –кунлари 80% атрофидаги тухумни олтинкўз еб тугатган ва ниҳоят 13-кунда 100 дона тухумдан 11,8 донагина қолган. Агар 100 дона тухумга 30 дона олтинкўз личинкаси қўйилса, кузатувнинг 5 куни 70% тухумни йўқ қилиши кузатилиб, 9 ва 11-кунларга келганда 90% атрофида тут парвонасининг тухумлари қолган ва ниҳоят 13 кунда 3,3 дона тухум қолган.

2-жадвал

Тут парвонасининг тухумига олтинкўзнинг таъсири

Олтинкўзни Хўжайинга нисбати

100 дона тухумга қўйилган олтинкўзни личинкалар и сони

3 кундан сўнг қолган тухумлар

5 кундан сўнг қолган тухумлар

7 кундан сўнг

қолган тухумлар

9 кундан сўнг

қолган тухумлар

11кундан сўнг қолган тухумлар

13кундан сўнг қолган тухумлар

назарот

-

100

98

97

97

95

93

1:20

5 дона

87,6

70,2

60,4

51,1

46,3

37,9

1:10

10 дона

66,2

58,7

46,1

39,6

29,0

24,5

1:5

20 дона

60,3

41,0

32,5

21,8

17,2

11,8

1:2

50 дона

46,8

26,3

13,6

7,7

3,2

1,7

Тажрибанинг 5-вариантида 100 дона тухумга 50 дона олтинкўз личинкаси қўйилса, яъни 1:2 нисбатда 3 кундан сўнг 50% дан ортиқ тухум нобуд бўлган. Кузатувнинг 7-кунида 100 дона тут парвонасининг тухумидан 13,6% қолгани кузатилган. Тажрибанинг 9-куни 92,3% тухумни олтинкўз личинкалари еб тугатган. Тажриба охирида яъни, 13 кун ўтгандан сўнг 1,7 дона тухум қолган. Шундай қилиб, олтинкўз личинкаларининг лаборатория шароитида кўпайтириб 1:2 нисбатда қўйилганда ҳатто 3 кун ичида 50% тухумлар йўқ бўлиши кузатилиб, олтинкўзни юқори самара бериши маълум бўлган.

Тут парвонасининг тухумига қарши қўлланилган олтинкўз личинкаларини биринчи ва учинчи ёшдаги тут парвонасининг қуртларига қарши ҳам қўллаб кўрилган бўлиб, кузатувлардан шу маълум бўлганки, назорат вариантида битта новдада 8,4 дона 1-3 ёшдаги қуртлар бўлиб, уларнинг сони 3 кундан сўнг 7,9 ва 7 кундан сўнг эса 8,3 дона бўлиб, бу назоратнинг дастлабки кунига қараганда 0,5 ва 0,1 донага камайган. Назаротнинг 14 кунида олиб борилган кузатувда эса 10,6 дона қурт бўлиб, уларнинг миқдори табиий шароитда ўзгариб туриши кузатилган. Тажрибада олтинкўзнинг 4 кунлик тухумини 1:20 нисбатида қўйилганда битта баргда тажрибанинг бошланишида 8,6 дона қурт бўлса, 3 кундан сўнг 7,2 дона, 7кундан сўнг эса 6,2 дона ва 14 кунда 5,8 дона қуртлар

қолган. Унинг биологик самарадорлиги 3 кунда 12 %, 7 кундан кейин 27,9 % ва 14 кунда 32,6 % ни ташкил этган. Шундай қилиб, 1:20 нисбатида олтинкўз тухуми қўйилганда биологик самарадорлик анча паст бўлиб, бу нисбатни ишлаб чиқаришда қўллаш яхши самара бермайди деган хулосага келинган.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

  • 1 .Рахмонова, М. К., Хамдамов, К. К., Парпиева, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. МЕТОД ПРИМЕНЕНИЯ ТРИХОГРАММЫ ПРОТИВ ЯБЛОННОЙ ПЛОДОЖОРКИ. Zbiór artykułów naukowych recenzowanych., 160.

  • 2 . Рахмонова, М. К. (2018). Применение трихограммы (TRICHOGRAMMAEVANESСENS) против яблоневной плодожорки. Актуальные проблемы современной науки, (4), 215-217.

  • 3 . Бустанов, З. Т., Хамдамов, К. К., Рахмонова, М. К., & Рустамова, Г. Ю. (2018). ВЛИЯНИЕ КОМБИНИРОВАННОЙ БОРЬБЫ НА КАЧЕСТВО ФРУКТОВ, ЭКСТРАКТИВНОСТЬ ЧЕРВЕЙ ВОДОРОСЛЕЙ. In Особенности современного этапа развития естественных и технических наук (pp. 84-87).

  • 4 . Рахмонова, М. К., Хамдамов, К. К., & Мирабдулаева, Н. (2020). БИОЛОГИЧЕСКАЯ ЭФФЕКТИВНОСТЬ ПРЕПАРАТА «АБАМ ЭКСТРА» ПРОТИВ ЯБЛОНЕВОЙ ПЛОДОЖОРКИ. Актуальные проблемы современной науки, (5), 148-150.

  • 5 . Исашова, У. А., & Рахмонова, М. К. (2020). ЗНАЧЕНИЕ ПАРАЗИТАРНЫХ ЭНТОМОФАГОВ ПРИ УПРАВЛЕНИИ ЧИСЛЕННОСТЬЮ ТЛЕЙ В ОВОЩНЫХ КУЛЬТУРАХ. Актуальные проблемы современной науки, (5), 139-141.

  • 6 . Рахмонова, М. К., Хамдамов, К. Х., & Абдуллаева, Г. Д. (2019). ИНТЕНСИВНЫЕ ЯБЛОНЕВЫЕ САДЫ: БИОМЕТОДЫ. Вестник науки, 1(12), 252-256.

  • 7 .Сиддикова, Н. К., Мамажонова, О. С., & Кузибоев, Ш. (2017). Эволюция паразитизма. In Результаты фундаментальных и прикладных исследований в области естественных и технических наук (pp. 84-87).

  • 8 .Камилов, Ш. Г., & Сиддикова, Н. К. (2020). Защита сеянцев хвойных культур от корневой гнили. Защита и карантин растений, (5), 17-18.

  • 9 .Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. (2019). Грибные болезни хвойных. Вестник науки, 1(12), 257-259.

  • 10 .Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). КОРНЕВЫЕ ГНИЛИ ХВОЙНЫХ И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМИ. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

  • 11 .Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). КОРНЕВЫЕ ГНИЛИ ХВОЙНЫХ И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМИ. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

  • 12 .Мирзаитова, М. К., Сиддикова, Н. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). Монилиоз на косточковых плодовых культурах. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

  • 13 .Сиддикова, Н. К., Нуралиев, Х. Х., & Абдуллаева, Г. Д. (2020). ЭФФЕКТИВНЫЕ МЕРЫ БОРЬБЫ С ЛЕСНЫМИ БОЛЕЗНЯМИ. Life Sciences and Agriculture, (2-2).

  • 14 .Абдуллаева, Г. Д. К., & Умаралиева, Д. А. К. (2020). ШИПОВНИК И ЕГО ВРЕДИТЕЛИ. Science and Education, 1(9).

"Экономика и социум" №10(89) 2021

Список литературы Тут парвонасига қарши биологик кураш чоралари

  • Рахмонова, М. К., Хамдамов, К. К., Парпиева, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. МЕТОД ПРИМЕНЕНИЯ ТРИХОГРАММЫ ПРОТИВ ЯБЛОННОЙ ПЛОДОЖОРКИ. Zbiór artykułów naukowych recenzowanych., 160.
  • Рахмонова, М. К. (2018). Применение трихограммы (TRICHOGRAMMAEVANESСENS) против яблоневной плодожорки. Актуальные проблемы современной науки, (4), 215-217.
  • Бустанов, З. Т., Хамдамов, К. К., Рахмонова, М. К., & Рустамова, Г. Ю. (2018). ВЛИЯНИЕ КОМБИНИРОВАННОЙ БОРЬБЫ НА КАЧЕСТВО ФРУКТОВ, ЭКСТРАКТИВНОСТЬ ЧЕРВЕЙ ВОДОРОСЛЕЙ. In Особенности современного этапа развития естественных и технических наук (pp. 84-87).
  • Рахмонова, М. К., Хамдамов, К. К., & Мирабдулаева, Н. (2020). БИОЛОГИЧЕСКАЯ ЭФФЕКТИВНОСТЬ ПРЕПАРАТА «АБАМ ЭКСТРА» ПРОТИВ ЯБЛОНЕВОЙ ПЛОДОЖОРКИ. Актуальные проблемы современной науки, (5), 148-150.
  • Исашова, У. А., & Рахмонова, М. К. (2020). ЗНАЧЕНИЕ ПАРАЗИТАРНЫХ ЭНТОМОФАГОВ ПРИ УПРАВЛЕНИИ ЧИСЛЕННОСТЬЮ ТЛЕЙ В ОВОЩНЫХ КУЛЬТУРАХ. Актуальные проблемы современной науки, (5), 139-141.
  • Рахмонова, М. К., Хамдамов, К. Х., & Абдуллаева, Г. Д. (2019). ИНТЕНСИВНЫЕ ЯБЛОНЕВЫЕ САДЫ: БИОМЕТОДЫ. Вестник науки, 1(12), 252-256.
  • Сиддикова, Н. К., Мамажонова, О. С., & Кузибоев, Ш. (2017). Эволюция паразитизма. In Результаты фундаментальных и прикладных исследований в области естественных и технических наук (pp. 84-87).
  • Камилов, Ш. Г., & Сиддикова, Н. К. (2020). Защита сеянцев хвойных культур от корневой гнили. Защита и карантин растений, (5), 17-18.
  • Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. (2019). Грибные болезни хвойных. Вестник науки, 1(12), 257-259.
  • Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). КОРНЕВЫЕ ГНИЛИ ХВОЙНЫХ И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМИ. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).
  • Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). КОРНЕВЫЕ ГНИЛИ ХВОЙНЫХ И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМИ. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).
  • Мирзаитова, М. К., Сиддикова, Н. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). Монилиоз на косточковых плодовых культурах. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).
  • Сиддикова, Н. К., Нуралиев, Х. Х., & Абдуллаева, Г. Д. (2020). ЭФФЕКТИВНЫЕ МЕРЫ БОРЬБЫ С ЛЕСНЫМИ БОЛЕЗНЯМИ. Life Sciences and Agriculture, (2-2).
  • Абдуллаева, Г. Д. К., & Умаралиева, Д. А. К. (2020). ШИПОВНИК И ЕГО ВРЕДИТЕЛИ. Science and Education, 1(9).
Еще
Статья научная