Uticaj harmonizacije MSFI na finansijske performanse malih i srednjih preduzeća

Vrsta rada' Pregledni rad

Primljeno' 11.09.2018; Prihvaceno' 16.11.2018

Rezime' Racunovodstvo i finansijsko izveštavanje se sve više globalizuju jer preduzeca postaju sve više multinacionalna a obim trgovine i investicija koji se obavljaju između preduzeca iz razlicitih zemalja sve više raste. Ti faktori pojačavaju potrebu za kvalitetnim finansijskim izveštajima koji ce biti međunarodno uporedivi i konzistentni. Uporedivost i konzistentnost se postiže primenom međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja koji postaju pouzdan osnov donošenja poslovnih odluka i obezbeđuju nesmetano funkcionisanje finansijskih tržišta. Zbog sve veceg ucešca malih i srednjih preduzeca na međunarodnom tržištu javila se i potreba harmonizacije finansijskog izveštavanja za ovaj sektor preduzeca. Rezultat harmonizacije treba da bude poboljšanje poslovnih performansi ovih preduzeca i lakše uključivanje na razvijeno međunarodno tržište.

Kljucne reci' Finansijsko izveštavanje, mala i srednja preduzeca, harmonizacija, međunarodni standardi finansijskog izveštavanja

Uvod

Osnovna svrha izrade finansijskih izveštaja se ogleda u informa-cionom opsluživanju razlicitih interesnih grupa koje se u procesu donošenja važnih odluka oslanjaju na njih, cesto kao na jedini dos-tupni izvor informacija. Finansijsko izveštavanje dobija na znacaju narocito sa pojavom korporativnih preduzeca i razvijanjem tržišta kapitala. Korporativno finansijsko izveštavanje prakticno snabdeva važnim informacijama sve posto-jece i potencijalne ucesnike na finansijskom tržištu, afirmišuci se kao važan činilac koji pospešuje njegovo funkcionisanje. Izvešta-vanje o performansama preduzeca olakšava identifikaciju podrucja najproduktivnije upotrebe kapitala cineci efikasnijom ukupnu aloka-ciju resursa.

Ubrzan proces globalizacije i među-narodne aktivnosti poslednjih godina namece sve vecu potrebu za harmonizacijom racunovodstva i finansijskog izveštavanja u domenu malih i srednjih preduzeca. Nesporna je cinjenica da je iz godine u godinu njihov znacaj sve veci i da predstavljaju generator razvoja posebno zemalja u tranziciji. Kapital malih i srednjih preduzeca se krece prekogranicno, a podrucje zakonske regulative malih i srednjih preduzeca je veoma važno jer cine glavni deo privrednog razvoja tržišta mnogih zemalja. MSFI za mala i srednja preduzeca su nastali modifiko-vanjem i pojednostavljivanjem odredaba punih MRS / MSFI u cilju njihovog prilagođavanja potrebama malih i srednjih preduzeca.

1.    Potreba za finansijskim izveštavanjem i značaj MSFI

Finansijski izveštaji predstavljaju neposredan proizvod sistema racunovodstvenog izveštavanja koji po svojoj suštini i nameni oslika-vaju performanse (ostvarenja)

preduzeca za određeni vremenski period, njegovu finansijsko-strukturnu poziciju, kao i položaj likidnosti na izabrani dan bilan-siranja. Osnovna svrha njihovog sastavljanja ogleda se u informa-cionom opsluživanju razlicitih interesnih grupa koje se u procesu donošenja važnih odluka oslanjaju na njih, ne retko kao na jedini dostupni izvor informacija. Kao takvi, pripremaju se i prezentuju obavezno na kraju poslovne godine, uz mogucnost da to budu polu-godišnji ili još i kvartalni izveštaji.

Finansijsko izveštavanje dobija na znacaju narocito sa pojavom korpo-rativnih preduzeca i razvijanjem tržišta kapitala. Profesionalizacija uprave, uslovljena podvajanjem vlasništva od upravljanja predu-zecem, i izražena disperzija vlasništva, koja znacajno udaljava akcionare od stvarnih dešavanja u preduzecu, proširili su znacaj finansijskih izveštaja. Potreba pola-ganja racuna o ostvarenjima predu-zeca i menadžmenta i obezbeđenje nepristrasnih, pouzdanih i rele-vantnih informacija za donošenje važnih poslovnih odluka (o inves-tiranju, dezinvestiranju, zaduži-vanju, odobravanju kredita i sl.) uslovili su da finansijski izveštaji budu bazicni izvor informacija za akcionare, kreditore, zaposlene, poslovne partnere, menadžment i druge interesne grupe. Korpora-tivno finansijsko izveštavanje praktično snabdeva važnim informacijama sve postoječe i potencijalne ucesnike na finan-sijskom tržištu, afirmišuči se kao važan cinilac koji pospešuje njegovo funkcionisanje.

Finansijski izveštaji omogucavaju sagledavanje kretanja imovine, obaveza, kapitala, novčanih tokova, troškova, prihoda, profitabilnosti, finansijske strukture i sl. u preduzecu. Povezivanjem odgovara-jučih informacija sadržanih u njima mogu se sagledati prinosna moc preduzeca, efikasnost upravljanja imovinom i izvorima, kao i izlože-nosti preduzeca dugoročnim i kratkoročnim finansijskim rizi-cima. Izveštavanje o performansama preduzeca olakšava identi-fikaciju područja najproduktivnije upotrebe kapitala čineci efikas-nijom alokaciju resursa. Finan-sijski izveštaji primarno gledaju unazad i kao takvi prikazuju ekonomsku istoriju preduzeca, ali u isto vreme, oni predstavljaju neophodno polazište za razvijanje korektnih procena o perspektivi preduzeca i buducim performansama.

Svrha finansijskog izveštavanja je, pre svega, kreiranje informacija korisnih za donošenje odluka finansijske prirode. Pri tome se prvenstveno imaju u vidu odluke investitora, kreditora i ostalih eksternih stejkholdera preduzeca.

[Stefanovic, 1995] Oni imaju različite informativne potrebe u zavisnosti od prirode odluka koje donose na osnovu dobijenih informacija. U interesu investitora je da formiraju portfolio sačinjen od takvih ulaganja koji usmeravaju kapital ka područjima njegove najprofitabilnije upotrebe.

Međunarodne računovodstvene standarde (MRS) i Međunarodne standarde finansijskog izvešta-vanja (MSFI) donosi, menja ili ukida Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) čije je sedište u Londonu. Tuma-čenja povezana sa MSFI i MRS donosi Komitet za tumačenja međunarodnog finansijskog izve-štavanja (IFRIC). Cilj donošenja i primene MSFI je obezbeđenje kvalitetnih finansijskih izveštaja privrednog subjekta i njihove uporedivosti sa:

• -    njegovim finansijskim izveštajima iz prethodnih obračunskih perioda, i

• -    finansijskim izveštajima nekog drugog (uporedivog ) privrednog subjekta, bez obzira gde se on geografski nalazi.

Preduslovi za uspešnu primenu MSFI su stabilni uslovi poslovanja, niska inflacija, blage promene kurseva valuta, postojanje aktivnih tržišta sredstava i obaveza, razvijenost tržišta hartija od vrednosti, postojanje dovoljnog broja odgovarajućih strucnjaka koji pružaju usluge na procenjivanju pojedinih stavki FI i sl. Sto se tice Srbije, problemi sa primenom MSFI su velika inflacija u tranzi-cionom periodu, nestabilnost kursa, ceste izmene zakonske regulative, dominantna primena modela nabavne vrednosti (zapostavljenost modela fer vrednosti), nerazvijeno tržiste hartija od vrednosti, nedo-voljan znacaj koji je dat primeni MSFI koji se ogleda u nedostatku literature koja obrađuje MSFI, kašnjenje u prevodu, nedovoljna zastupljenost u visokom školstvu, nepostojanje obuke i podsticaja od strane države. Takođe, i danas je ocigledan nedostatak profesio-nalnih procenjivaca sa neophodnim znanjima. Poreski bilansi predu-zeca se rade na osnovu FI tako da se svi nedostaci u FI reflektuju i na ispravan obracun poreskih oba-veza.

Osnovne prednosti standardizacije finansijskih izveštaja odnose se na sledeće^ [Alihodžić, 2018]

• •    transparentnost finansijskih izve-štaja,

• •    jednostavnije praćenje poslovanja kompanija koje imaju svoje filijale u drugim državamaD

• •    podsticaj integrisanja tržišta;

• •    osiguranje pouzdanih informacija u cilju donošenja odluka o inve-stiranju.

Na usporen proces implementacije i same harmonizacije uticu brojni faktori, kao što su domaći zakonski propisi, dostignuti stepen eko-nomskog razvoja, propisana ili nepropisana forma finansijskih izveštaja, rokovi cuvanja izveštaja, pravila na tržištu kapitala, poreski propisi i dr. [Rodić i dr., 2011]. Na drugoj strani postoje i nedostaci standardizacije finansijskog izve-štavanja koji se ogledaju u sledećem^

• •    složenost ugradnje standarda u domaću regulativu;

• •    uticaj domicilnih poreskih propisa;

• •    ceste izmene i dopune standarda i problemi sa njihovom interpre-tacijomD

• •    spore ili minimalne promene kulture pojedinih zemalja, iz cega proizilazi pitanje dali svi subjekti, bez obzira na organizaciju ili velicinu, trebaju primenjivati navedene standarde.

• 2.    Značaj harmonizacije računovodstvenih stan-darda za mala i srednja preduzeća

  Ubrzan proces globalizacije i među-narodne aktivnosti poslednjih godina nameće sve veću potrebu za harmonizacijom racunovodstva i finansijskog izveštavanja u domenu malih i srednjih preduzeća. Nesporna je cinjenica da je iz godine u godinu njihov znacaj sve veći i da predstavljaju generator razvoja posebno zemalja u tran-ziciji. U pojedinim zemljama se primenjuje ista regulativa za MSP kao za velika preduzeća, ali brojne zemlje donose posebne nacionalne standarde za mikro, mala i srednja preduzeća. [Zager & Decman, 2015]

Harmonizacija računovodstvenih standarda, odnosno usklađivanje međunarodne racunovodstvene prakse u cilju povecanja kompara-tivnosti računovodstvenih informa-cija je od presudnog značaja za aktivno delovanje preduzeca na ino tržištima, ali i lakši pristup inostranim izvorima finansiranja. Najznačajniji instrumenti harmoni-zacije finansijskog izveštavanja su prikazani u Tabeli 1.

Tabela 1: 1nstrumenti harmonizacije finansijskog izveštavanja

Instrument	Osnovne karakteristike
Standardizacija računovodstva	Predstavlja najznačajniji instrument harmo-nizacije, tiče se normiranja određenih pravila finansijskog izveštavanja. Generalno, razli-kuju se dva nivoa standardizacije. Primarni nivo se odnosi na nacionalne računovodstvene standarde. Sekundarni nivo standardizacije tangira pre svega MSFI, GAAP.
Uredba Evropskog parlamenta i Vijeca 1606/2002	Ova uredba se tiče svih velikih preduzeca jer obezbeđuje harmonizovanu računovodstvenu regulativu, odnosno, nalaže im da sastavljaju konsolidovane FI uz obaveznu primenu MSFI.
Računovodstvena direktiva 2013/34/EU	Generalno, direktive se ne odnose samo na obaveznu primenu standarda FI, vec im je cilj ostvarenje što veceg stepena usklađenosti opštih pravila u sastavljanju godišnjih i konsolidovanih FI
Smernice i odluke relevantnih institucija	Osim direktiva i uredbi donesenih od strane Evropske komisije, vrlo značajno mesto zauzi-maju i vodiči, te odluke drugih relevantnih institucija kao što su OECD, Svetska banka i dr.

Donošenje posebnih standarda za mala i srednja preduzeća potrebno je iz više razloga. [Sacer et al., 2009] Finansijske institucije vrše kreditiranje na internacionalnom nivou. U većini tranzicionih zemalja više od polovine svih malih i srednjih preduzeća, koriste ban-karske kredite. Zbog toga se banke oslanjaju na finansijske izveštaje kako bi donele odluke o kredi-tiranju tih preduzeća. Dobavljaci žele da ocene finansijsko zdravlje kupaca u drugim zemljama pre nego što isporuce robu ili izvrše odgovarajuće usluge.

Agencije za kreditni rejting nastoje da razviju pravilno ocenjivanje preduzeća iz drugih zemalja. Takođe, i banke i druge institucije, koje deluju prekogranicno, cesto razvijaju sistem ocenjivanja u pogledu kreditnog rejtinga. Stoga je finansijsko izveštavanje od kapi-talnog znacaja za proces ocenji-vanja i donošenja odluka. Kapital malih i srednjih preduzeća se kreće prekogranicno. Mnoga ova predu-zeća imaju inostrane dobavljace pa koriste njihove finansijke izveštaje za procenu izgleda za održiv dugorocan poslovni odnos. Veliki broj malih i srednjih preduzeća imaju spoljne investitore koji nemaju uvid u svakodnevni rad menadžmenta. Zbog toga su među-narodni racunovodstveni standardi na kojima se zasniva finansijsko izveštavanje od posebnog znacaja za strane investitore.

Podrucje zakonske regulative malih i srednjih preduzeća je veoma važno jer cine glavni deo pri-vrednog razvoja tržišta EU. Postoji veliki broj eksternih faktora koji znacajno uticu na konkurentnost ovog segmenta poslovanja, ali i internih slabosti koje limitiraju produktivniji rast malog i srednjeg biznisa. [Klikovac, 2008] Prednosti malih i srednjih preduzeća prisutne su u kontekstu nezavisnosti, tržišne prilagodljivosti, mogućnosti ostvarivanja finansijskog rezultata, sigurnosti posla, porodicnog zapošljavanja i dr. Neki od limiti-rajućih faktora su porast odgovornosti, mogucnost propasti, izloženost fluktuacijama na tržištu, zavisnost od konkurencije, finan-sijska slabost, nedostatak znanja i strucnosti, nerazvijena pravna regulativa i dr.

U Srbiji su od pocetka 2004. godine u obaveznoj primeni MSFI, a za banke i druge finansijske organi-zacije od 2003. godine. Obavezna primena ovih standarda uvedena je sa ciljem da se sistem racuno-vodstva kod nas uskladi sa opšteprihvaćenim međunarodnim dostignućima u toj oblasti. Pri-menom standarda obezbeđuje se uporedivost FI poslovnih subjekata sa drugim poslovnim subjektima u zemlji i inostranstvu što je narocito znacajno sa stanovišta funkcio-nisanja finansijskih tržišta jer su ucesnicima na tom tržištu potrebne relevantne i pouzdane informacije o finansijskom položaju i celokupnom poslovanju emitenata hartija od vrednosti koje se kotiraju na tom tržištu.

Potpuna primena MSFI je zbog svoje kompleksnosti predstavljala probleme u praksi kod brojnih preduzeća zbog nedostatka ade-kvatnih kadrova i finansijskih pretpostavki pa je IASB pocetkom XXI veka poceo sa izradom pojednostavljenijih standarda koji bi bili obavezni za ova preduzeća.

Odbor za Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (IASB) je 2009. godine usvojio međunarodne standarde finansijskog izvešta-vanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP) koji je nastao modifikovanjem i pojednostavlji-vanjem punih Međunarodnih standarda finansijskog izvešta-vanja (MSFI) u cilju njihovog prilagođavanja potrebama malih i srednjih subjekata koji objavljuju finansijske izveštaje (FI) opšte namene za eksterne korisnike i koji nemaju javnu odgovornost. [Grupa autora, 2017]

Zakon o racunovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/13) propisao je (cl. 21) da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelo-danjivanje pozicija u FI mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP, a clanom 22. da taj standard mogu primenjivati mikro i druga pravna lica. Polazeći od toga, u Republici Srbiji su na snazi tri osnova za priznavanje i vrednovanje pozicija u FI i to:

• 1)    IPuni MSFI, 1koji сobuhvataju Međunarodne standarde finan-sijskog izveštavanja (MSFI) i Međunarodne racunovodstvene standarde (MRS) sa okvirom za pripremanje i prikazivanje FI i sa njima povezana tumacenja, izdata od donosioca tih standarda ("Službeni glasnik RS" br. 35/14);

• 2)    Posebni MSFI za MSP ("Službeni glasnik RS" br. 117/13) i

• 3)    Pravilnik o nacinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedi-nacnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Službeni glasnik RS" br. 118/13, 95/2014), donet od strane Ministarstva finansija Republike Srbije.

Sva pravna lica, nezavisno od toga koji od navedenih standarda primenjuju, moraju doneti opšti akt o racunovodstvenim politikama u skladu sa racunovodstvenom osnovom koji primenjuju (pune MSFI, MSFI za MSP ili Pravilnik za mikro i druga pravna lica) u kome ce osim primenjenih racunovodstevnih politika urediti i pitanja promene racunovodstvenih procena i nacina ispravke grešaka iz prethodnog perioda.

U skladu sa cl. 6. Zakona o racunovodstvu pravna lica se razvrstavaju po velicini na: 1) mikro, 2) mala, 3) srednja i 4) velika, na osnovu podataka iz redovnih godišnjih FI za prethodnu godinu. Kriterijumi za razvrsta-vanje po velicini su:

• -    prosecan broj zaposlenih,

• -    poslovni prihod, i

• -    prosecna vrednost poslovne imo-vine, utvrđenih na dan sastav-ljanja redovnog godišnjeg FI.

Tabela 2 : Razvrstavanje pravnih lica u skladu sa cl. 6. Zakona o racunovodstvu

Veličina pravnog lica	Prosecan broj zaposlenih	Poslovni prihod	Prosecna poslovna imovina
1	2	3	4
Mikro	< 10	< 700.000 E	< 350.000 E
Malo	> 10 < 50	> 700.000 E< 8.800.000 E	>350.000 E <4.400.000 E
Srednje	>50 <250	> 8.800.000 E< 35.000.000 E	>4.400.000 < 17.500.000 E
Veliko	>250	> 35.000.000 E	> 17.500.000 E

Pojednostavljivanje punih MRS / MSFI je izvšeno u svrhu njihovog prilagođavanja potrebama malih i srednjih preduzeca. [Grupa autora, 2017] Eliminisane su odredbe koje nisu relevantne za MSP, kao što su zarade po akciji, segmenti poslo-vanja, ugovori o osiguranju i dr. Propisana su pojednostavljenja kod obelodanjivanja u raznim obla- stima, ukljucujući finansijske instrumente, odložena poreska sredstva i obaveze, primanja zaposlenih, lizing, državna davanja i dr. Takođe je pojednostavljeno vrednovanje nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme.

Zaključak

Finansijski izveštaji predstavljaju osnovni nacin na koji preduzeca izveštavaju eksterne zaintereso-vane strane o uspešnosti svoga pos-lovanja i imovinsko-finansijskom stanju. Zbog toga, finansijski izve-štaji moraju biti urađeni u skladu sa racunovodstvenim standardima koji su prihvaćeni od vecina razvijenih zemalja. Potreba za primenom međunarodnih stan-darda ima svoju praktićnu dimen-ziju jer se putem njih ujednaćuje raćunovodstvena praksa širom sveta, pojednostavljuje berzansko poslovanje van nacionalnih granica i omogucuje rast nacionalnih i međunarodnih tržišta, a time i privrede u celini.

Mala i srednja preduzeca svoj razvoj sve više zasnivaju na inter-nacionalizaciji svoga poslovanja, pa je proces harmonizacije finan-sijskog izveštavanja postao njihova neophodna potreba. U cilju prilago-đavanja njihovim potrebama stvoreni su MSFI za mala i srednja preduzeca, koja predstavljaju modifikovanu verziju standarda za velika preduzeca i javne entitete. Od harmonizacije finansijskog izveštavanja malih i srednjih preduzeca oćekuje se pozitivan efekat na poboljšanje njihovih finansijskih performansi što je posebno znaćajno za preduzeca iz tranzicionih zemalja i njihovo ukljućivanje na razvijeno globalno tržište.