Uticaj krize na računovodstveni sistem

Serif Sabovic

Ekonomski fakultet Priština u Kosovskoj Mitrovici

Rezime: Pouzdan racunovodstveni sistem je osnova funkcionisanja trzisne ekonomije. Finansijski izvestaji, racunovodstvo i revizija pružaju relevantne informacije o finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja preduzeca. Potreba za unapredenjem finansijskog izvestavanja, racunovodstva i revizije je opsti trend u svim finansijskim sistemima. Ovo je uslovljeno pojavom finansijskih kriza i kriza korporativnog upravljanja. Danas finansijska kriza ima globalni karakter.

Kljucne reci: finansijski izvestaji, racunovodstvo i revizija, globalna finansijska kriza, instrumenti bilansiranja, acqis communautaire i Medunarodni racunovodstveni standardi, izvestavanje po segmentima preduzeca.

UVOD

Savremeni koncept racunovodstva i revizije podrazumeva uvodenje standarda kvaliteta finansijskog izveštavanja. Standardi moraju biti zasnovani na principima upravljanja ukupnim kvalitetom. To podrazumeva sagledavanje i ocenu uspešnosti obrazovanja racunovodstvenih kadrova u zemljama u tranziciji. Poboljsanje kvaliteta finansijskog izveštavanja obuhvata usvajanje i ispunjenje relevantnih delova acquis communautaire i Medunarodnih racunovodstvenih standarda, kao i najbolje medunarodne prakse. Jacanje regulatornog i nadzornog okvira u skladu sa Medunarodnim racunovodstvenim standardima i EU pravom i praksom, predstavlja prioritet u uslovima globalne finansijske krize.

Zakonska racunovodstvena regulativa u vecini zemalja regiona nije uskladena sa Medunarodnim racunovodstvenim standardima. To je slucaj sa mnogim zemljama koje se nalaze u fazi tranzicije. Ovo se negativno odražava posebno na velika, multiproizvodna, diversifikovana i dislociran preduzeca. Ovo stanje negativno utice i na ona preduzeca koja su upucena na inostrano trziste, a cijim se vlasnickim i duznickim hartijama od vrednosti trguje na berzi efekata. Sve to namece prioritetnu obavezu uskladivanja internog racunovodstvenog izvestavanja sa zahtevima Medunarodnih racunovodstvenih standarda.

1 Pregledni naucni rad

1.    Rano otkrivanje kriza u poslovanju preduzeca

Nepredvidive promene i nepredvideni dogadaji prouzrokuju neizvesnost. Neizvesnost je glavni faktor rizika. Svi poremecaji u odnosu na redovno stanje u sustini cine rizik. Ako je rizik slozen i nekontrolisan, on izaziva krizu. Kriza je crv koji nagriza preduzece ,,u korenu’’.

Fenomen rizika mora se objasniti sa više aspekata, kako bi se moglo njime što uspešnije upravljati. Da bismo bolje razumeli pojam rizika, moramo se osvrnuti na ulogu informacija. Na trzistu cesto jedna strana ne zna dovoljno o drugoj strani, kako bi mogla ispravno da donese poslovne odluke. Takva nejednakost predstavlja vrstu rizika poznatu pod nazivom asimetricne informacije. Asimetricne informacije predstavljaju nedovoljno znanje jedne strane u odnosu na drugu prilikom donošenja poslovnih odluka.[4]

Problem asimetricnih informacija dovodi do rizika negativne selekcije i moralnog hazarda. Rizik negativne selekcije nastaje pre nego što je preduzece donelo odredenu odluku. Moralni hazard nastaje nakon sto preduzece donese odredenu poslovnu odluku.

Rizik moze biti materijalne i nematerijalne prirode. Materijalni rizik znaci gubitak ili štetu na nekom predmetu ili materijalnoj stvari. Nematerijalni rizik znaci gubitak rejtinga, koji moze imati velike posledice na uspeh preduzeca.

Blagovremeno otkrivanje uzroka rizika postaje izvanredno važan faktor stabilnosti preduzeca. Usled sve tezeg prilagodavanja tokovima razvoja, preduzeca su sve vise izlozena riziku naucno-tehnickog progresa.

Nemoguce je zamisliti opstanak savremenog preduzeca bez:[1] a) povecanja inovativnosti, kreativnosti i efikasnosti menadzmenta, b) fleksibilnog prilagodavanja promenama i povecanom riziku poslovanja i c) potpunih i blagovremenih informacija.

Rastuca slozenost je fenomen danasnjeg doba. Ona pociva na razvoju nauke i tehnike. Na pojavu rastuce slozenosti posebno utice brzina, vreme i mnogobrojnost informacija. Informacije cirkulišu kao „potoci“. Njihova kolicina i mnogobrojnost se stalno uvecavaju.

Preduzeca su permanentno izlozena riziku. Rizik je fenomen procesa i trajanja. To nije samo trenutno stanje. Elementi rizika u preduzecima su 32

raznovrsni. Neprestana izlozenost riziku i nemogucnost prilagodavanja izaziva krize u preduzecima.

Pojam krize potice od grcke reci „krisis“ sto znaci preokret, poremecaj, neredovno stanje, zbrka. To je posebno stanje u razvoju jedne pojave . Kriza predstavlja obrt stvari u odnosu na dotadašnji tok. Kriza je puna previranja, ali svaka pokazuje neko kretanje. Kada su protivurecnosti sistema poznate i kretanja su objašnjiva, iako su neprihvatljiva i razarajuca.

Da bi se shvatio pojam krize u preduzecima, potrebno je definisati pojmove „poteskoca“ i „poremecaja“ u poslovanju. Poteskoce predstavljaju neredovno stanje, neuskladenost sa normalnim tokovima poslovanja. Poteskoce su blazi vid poremecaja u preduzecu. One nastaju pre poremecaja. Medutim, svojim ucestalim delovanjem uticu na pojavu poremecaja. Poteskoce u naplati potrazivanja ako duze potraju, izazivaju poremecaje u vidu nelikvidnosti. U preduzecu poteskoce u pogledu nabavke sirovina ako duze potraju, dovode do poremecaja u procesu proizvodnje.[11]

Poremecaji u preduzecu nastaju kada je rezultat na margini pozitivnog. Preduzece nema zarade u poslovanju, a akcionarima se ne isplacuju dividende. Ocigledno je, da su poremecaji vec nastali. Ako se ne zaustave, poslovanje u preduzecu bice sve komplikovanije. Preduzece mora preduzeti efikasne mere za otklanjanje uzroka koji su doveli do takvog stanja. Na pojavu poteskoca i poremecaja deluju isti faktori. Ako deluju duze, poteskoce se polako pretvaraju u poremecaje. Poteskoce koje se na vreme ne eliminisu generiraju u poremecaje.

Kriza je nemogucnost prilagodavanja preduzeca uslovima trzista i naucno-tehnickog razvoja. Kriza podrazumeva poteskoce i poremecaje veceg stepena. Delovanje je višestrano i složeno. Uzroci nastanka krize, spoljni i unutrasnji, istovetni su kao i kod poteskoca i poremecaja.

Kriza izaziva stanje nesolventnosti preduzeca. Nesolventnost nastaje kada visina obaveza prevazilazi stanje sredstava. To je stanje kada ostvareni gubici premasuju kapital preduzeca. Nesolventnost je stanje krize u preduzecu.

2.    Harmonizacija racunovodstvenih standarda u funkciji objektivnog finansijskog izvestavanja, racunovodstva i revizije

Finansijski izvestaji su neposredan proizvod sistema racunovodstevnog izvestavanja, racunovodstva i revizije. Finansijski izvestaji su najznacajniji instrumenti informisanja zainteresovanjih stejkholdera o performansama preduzeca za odredjeni vremenski period. [6] Analiza racunovodstvene reforme i racunovodstvenog izvestavanja pokazuje, da je nivo harmonizacije finansijskog izvestavanja, racunovodstva i revizije sa medjunarodnim racunovodstvenim standardima razlicit u pojedinim zemljama regiona. Pojedine zemlje su na pocetku tog procesa, dok su druge zemlje regiona na kraju procesa implementiranja EU acquis communautaire.

Pouzdan racunovodstveni sistem je osnova funkcionisanja trzisne ekonomije. Finansijski izveštaji pružaju relevantne informacije o finansijskom položaju, uspešnosti, kapitalizaciji i tokovima gotovine preduzeca. Finansijski izvestaji prezentuju ekonomsku sustinu poslovnih transakcija i dogadaja.[5] Potreba za unapredenjem finansijskog izvestavanja, racunovodstva i revizije je opsti trend u svim finansijskim sistemima. Ovo je pre svega uslovljeno pojavom finansijskih kriza i kriza korporativnog upravljanja, koje su prisutne još od osamdesetih godina prošloga veka u mnogim zemljama. Danas, finansijska kriza ima globalni karakter. Kvalitetno finansijsko izvestavanje, racunovodstvo i revizija, pomažu izbegavanju i oklanjanju finansijskih kriza i imaju pozitivan uticaj na ukupna ekonomska kretanja. Propisi o racunovodstvu i reviziji u vecini zemalja regiona Jugoistocne Evrope nisu u potpunosti usaglaseni sa relevantnim elementima fundamentalnog acquis-a o finansijskom izvestavanju, racunovodstvu i reviziji (cetvrta, sedma i osma Direktiva).

Vaznost acquis communautaire za zemlje regiona Jugoistocne Evrope je dvostruka:

• 1.    to je visoko kvalitetan model za unapredenje finansijskog izvestavanja, racunovodstva i revizije, i

• 2.    usvajanjem acquis communautaire u oblasti racunovodstva i revizije, podrzava cilj vecine zemalja Jugoistocne Evrope da postanu clanice EU.

Zemlje regiona moraju pokazati, da ne primenjuju acquis communautaire samo u zakonu, vec da preduzimaju i konkretne mere implementacije u praksi (institucionalni okvir). U tom pogledu, zemlje regiona mogu se osloniti na iskustvo postojecih zemalja clanica EU. Stvaranje visoko kvalitetnog regulatornog i institucionalog okvira za finansijsko izvestavanje, racunovodstvo i reviziju zahteva sprovodenje reformi u sferi zakonodavstva.

Osnovne racunovodstvene i revizorske direktive su:

• 1.    Cetvrta direktiva,

• 2.S edma direktiva, i

• 3.S tatutarna direktiva revizije.

Ad1) Cetvrta direktiva ima za cilj ujednacavanje nacionalnih propisa clanica EEZ o polaganju racuna i finansijskom izvestavanju. Posebnost pravnog poretka zemalja clanica EEZ uslovila je znatne razlike u nacionalnim propisima. To je imalo za posledicu nemogucnost uporedivanja finansijskih izvestaja u okviru zemalja EEZ. Medutim, to je bio preduslov slobodnog kretanja kapitala. Otuda je i nastala potreba ujednacavanja principa procenjivanja, kontrole i objavljivanja godisnjih racuna.

Ad2) Sedma direktiva o konsolidovanim racunima koordinira nacionalne zakone o konsolidovanim racunima i definise okolnosti pod kojima se konsolidovani racuni izraduju.

Ad3) Statutarna direktiva revizije je poznata kao nova osma EU Kompanije zakonska direktiva. Ona objašnjava odgovornost statutarnih revizora i postavlja odredene eticke principe kako bi osigurala objektivnost i nezavisnost. Direktiva uvodi zahtev za spoljnu garanciju kvaliteta, osigurava javni nadzor nad revizorskom profesijom i poboljšava kooperaciju izmedu nadzornih organa u EU.

Transparentnost i objavljivanje podataka je od izuzetne važnosti za efikasno korporativno upravljanje i funkcionisanje tržišta kapitala. Kvalitetni i uporedivi finansijski izvestaji omogucuju investitorima da procene performanse i perspektivu rasta i razvoja preduzeca. Donosenje pouzdanih investicionih odluka podrazumeva regularan i pravovremen pristup pouzdanim i uporedivim informacijama. Transparentnost i objavljivanje podataka je baza za tržišno orijentisan nadzor nad radom preduzeca. To omogucuje vlasnicima preduzeca i javnosti da ocenjuju uspesnost menadzmenta preduzeca. [9]

Presudnu ulogu na kvalitet finansijskih izveštaja ima podrška obrazovanju i razvoj racunovodstvene i revizorske profesije. U tom procesu glavnu ulogu imaju institucije za stvaranje i transfer racunovodstvenih znanja, kao i profesionalne asocijacije racunovoda i revizora. Njihova uloga je kontinuirana edukacija i usavrsavanje racunovoda i revizora. To je dinamican proces koji se oslanja na harmonizaciju racunovodstvenog obrazovanja sa odgovarajucom medunarodnom profesionalnom racunovodstvenom regulativom. Kvalitet finansijskih izvestaja prvenstveno je uslovljen kvalitetom stvaranja i transfera racunovodstvenog znanja i profesionalnom edukacijom racunovoda i revizora.

Osnovni cilj harmonizacije finansijskog izveštavanja je podizanje kvaliteta primene medunarodnih standarda racunovodstva i revizije do nivoa koji ce povecati korisnost racunovodstveno-revizorske delatnosti i obezbediti uskladenost sa acquis communautaire. Na osnovu ovog cilja razvijen je citav sistem ciljeva, koji ustvari predstavlja samo razradu osnovnog cilja. Sistem ciljeva obuhvata sledece:

• 1.    Zakonodavni okvir za medunarodno priznato finansijsko izvestavanje.

• 2.    Visok stepen uskladenosti finansijskih izvestaja sa EU acquis communautaire i medunarodno prihvacenom praksom.

• 3.    Zakonodavni okvir za reviziju finansijskih izvestaja uskladen sa EU acquis communautaire i medunarodnom praksom.

• 4.    Finansijsko-racunovodstvene institucije koje imaju kapacitet da implementiraju i razvijaju okvir za primenu medunarodnih standarda racunovodstva i revizije.

• 5.    Mehanizme nadzora i kontrole u obavljanju racunovodstvenih i revizorskih poslova.

• 6.    Razvoj racunovodstveno-revizrske profesije i primena etickih standarda i kodeksa ponašanja.

• 7.    Mehanizme delovanja tržišne discipline na kvalitet finansijskog izveštavanja.

• 8.    Razvoj i uvodenje novih oblika medunarodne saradnje u ostvarivanju tehnicke pomoci.

U pogledu informacija koje pružaju, finansijski izveštaji moraju ispunjavati sledece zahteve:[8]

• 1.    Razumljivost je najvažnija karakteristika finansijskog izveštaja. Zahtev za razumljivoscu finansijskih izvestaja znaci, da su informacije u finansijskim izveštajima razumljive odmah, odnosno, u momentu upoznavanja korisnika sa njima.

• 2.    Relevantnost polazi od toga, da se korisnost informacija ocenjuje samo na osnovu toga koliko su one relevantne za donošenje poslovnih odluka korisnika. Prema paragrafu 26.Okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih izvestaja, informacija je relevantna kada utice na ekonomske odluke korisnika time što im pomaže da procene prošle, sadašnje ili buduce dogadaje ili time sto potvrduje ili ispravlja prethodne procene korisnika. [12]

• 3.    Pouzdanost prema paragrafu 31.Okvira predstavlja informaciju koja nema materijalnih grešaka i predrasuda, a korisnici se mogu na nju osloniti da verno predstave ono što informacija predstavlja ili što bi moglo da se ocekuje da ona predstavlja.[12]

• 4.    Uporedivost predstavlja zahtev da finansijski izvestaji preduzeca u uzastopnim periodima budu uporedivi. Zahtev uporedivosti podrazumeva i mogucnost uporedivanja finansijskih izvestaja razlicitih preduzeca. U vezi sa zahtevom uporedivosti je i koncept materijalnosti, koji podrazumeva odvojeno prikazivanje u finansijskim izveštajima svake materijalno znacajne stavke.

Finansijski izvestaji su proizvod velikog broja transakcijja i dogadaja u preduzecu. Dobijeni podaci se grupisu u skladu sa njihovom prirodom i funkcijom odredene grupe ili klase, a oznacavaju kao elementi finansijskih izvestaja. U elemente koji prikazuju finansijsku poziciju preduzeca spadaju imovina, kapital i obaveze, a u elemente na osnovu kojih se utvrduje uspesnost poslovanja preduzeca spadaju prihodi i rashodi.[7]

Konkretne aktivnosti koje treba sprovesti u cilju harmonizacije racunovodstvenog izvestavanja, racunovodstva i revizije odnose se na sledece:

• 1.    dogradnja normativno-institucionalnog okvira,

• 2.    razvoj mehanizma nadzora, i

• 3.    delovanje tržišne discipline.

3.    Instrumenti bilansiranja u uslovima krize

Ad1) Dogradnja normativnog okvira podrazumeva statutarno zaokruzivanje primene Medunarodnih standarda finansijskog izvestavanja, Medunarodnih standarda revizije, etickih standarda, kao i pravila delovanja racunovodstvene i revizorske profesije.

Institucionalni okvir podrazumeva jacanje kapaciteta institucija koje doprinose ostvarivanju postavljenih ciljeva. To se pre svega odnosi na Ministarstvo finansija, Centralnu banku, Komisiju za hartije od vrednosti, Agenciju za osiguranje depozita, Poresku upravu i dr.

Ad2) Mehanizam nadzora podrazumeva razvoj korporativnog, samoregulatornog i upravnog nadzora. Korporativni nadzor znaci uvodenje i razvijanje oblika interne revizije, uvodenje veceg stepena odgovornosti menadzerskog vrha za finansijsko izvestavanje, uvodenje revizorskog odbora i procedura za izradu finanijskih izveštaja. Samoregulatorni nadzor pretpostavlja jacanje motiva i kapaciteta racunovodstvene i revizorske struke.

Ad3) U okviru trzisne discipline nalaze se oni mehanizmi koji obezbeduju pristup, uporedivost, aktivno delovanje u analitickom i korekturnom smislu na osnovu informacija iz finansijskih izvestaja preduzeca. Sve sto doprinosi aktivnom odnosu tržišta prema finansijskom izveštavanju odredenog preduzeca, moze se tretirati kao uticaj trzisne discipline.

Primena konkretnih aktivnosti u cilju harmonizacije finansijskog izvestavanja, racunovodstva i revizije, pretpostavlja definisanje akcionog plana i vremenskog okvira za razvoj i impementaciju plana. Za svaku definisanu aktivnost potrebno je navesti instituciju odgovornu za njenu realizaciju i odgovarajuci budzet i resurse.

Osnovni cilj bilansiranja u uslovima krize je realno održavanje vrednosti ulozenog kapitala. Buduci da tradicionalno racunovodstvo pozicije bilansa stanja u uslovima krize procenjuje po nabavnim vrednostima, to se na odredenim pozicijama ostvaruju ili inflatorni dobici ili inflatorni gubici , kao odraz promene vrednosti novcane jedinice. Drugim recima”nastaju razne pometnje pozicije bilansa”.[2] Na realnim dobrima ostvaruju se inflatorni dobici u visini razlike izmedu vrednosti realiteta obracunatih po tržišnim nabavnim cenama na dan bilansiranja i vrednosti realiteta obracunatih po nabavnim cenama u momentu njihove nabavke.

Prilikom izrade bilansa preduzeca u uslovima krize, postoji mogucnost primene razlicitih instrumenata koji neposredno uticu na materijalnu sadržinu bilansa. Ovi instrumenti odnose se na pravila otpisivanja, procenjivanja, rashodovanja, vremenskih razgranicenja, predzakljucnih knjiženja i sl. Njihova primena zavisi od zakonskih propisa o bilansiranju. Najvazniji instrumenti i mere koje uticu na materijalnu sadrzinu bilansa su:

• 1.    mogucnost primene razlicitih metoda amortizacije (linearne, progresivne, degresivne i funkcionalne);

• 2.    mogucnost da se amortizacija obracunava iznad propisanih stopa;

• 3.    mogucnost razlicite procene utrosaka zaliha materijala i trgovacke robe primenom razlicitih metoda (prosecna cena, FIFO i LIFO);

• 4.    sloboda u obracunu i knjizenju troskova sitnog inventara i ambalaže (otpisivanje u potpunosti 100%, otpisivanje metodom 50% otpisa i kalkulativni otpis);

• 5.    sloboda u procenjivanju zaliha nedovršene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda (sistem obracuna po stvarnim troskovima, sistem obracuna po standardnim troskovima i sistem obracuna po standardnim varijabilnim troskovima);

• 6.    sloboda u izboru trenutka rashodovanja potpuno ili delimicno otpisanih osnovnih sredstava, sitnog inventara i ambalaže;

• 7.    sloboda u procenjivanju troškova rizika zaliha (troškovi kala, rastura, loma i kvara);

• 8.    sloboda u procenjivanju i korekciji salda racuna stanja (gotovina i novac u blagajni, zalihe materijala, gotovih proizvoda i robe, ugrožena i nenaplativa potrazivanja preduzeca);

• 9.    sloboda u izboru i u kalkulisavanju racuna vremenskih razgranicenja i dugorocnih rezervisanja;

• 10.    mogucnost izbora razlicitih metoda obracuna periodicnog rezultata (metoda ukupnih troskova i metoda troskova prodatih ucinaka).

Ilustracije radi, kako utice jedna od pomenutih mera na materijalnu sadrzinu bilansa preduzeca u uslovima krize i inflacije, pokazacemo na primeru mogucnosti razlicite procene utrosaka zaliha materijla primenom razlicitih metoda obracuna. U tradicionalnom racunovodstvu, obracun i knjiženje troškova materijala vrši se po stvarnim nabavnim cenama ili po planskim nabavnim cenama. Troskovi materijala obracunati po planskim nabavnim cenama, ne mogu biti predmet iskazivanja u bilansu preduzeca. U bilansu uspeha troškovi materijala moraju se iskazati po stvarnim nabavnim cenama, a ne po planskim nabavnim cenama. Zbog toga, preduzeca imaju obavezu, da pre bilansiranja periodicnog rezultata, plansku nabavnu vrednost utrošenog materijala svedu na stvarnu nabavnu vrednost. Svodenje planskih na stvarne nabavne cene vrsi se periodicno.

Troskovi materijala su proizvod utrosene kolicine materijala i nabavne cene. Troskovi materijala imaju svoju kolicinsku i cenovnu komponentu. Promene u nabavnim cenama iskazuju se kroz promene u cenovnoj komponenti troškova materijala. Kako se isti materijal nabavlja po razlicitim cenama, nastaje problem izbora stvarne nabavne cene za obracun utroska materijala. Zbog toga se u racunovodstvu postavlja problem izbora i pimene “prave” cene za obracun kolicine utrosenog materijala. Prema Medunarodnim racunovodstvenim stndardima, preporucuju se sledece metode za obracun troskova materijala.[9]

• l .Metoda prosecne cene,

• 2 .Metoda prva ulazna cena jednaka prvoj izlaznoj ceni-FIFO, 3.Metoda poslednja ulazna cena jednaka prvoj izlaznoj ceni-LIFO. Efekti primene razlicitih metoda stvarne nabavne cene na rezultat i zalihe materijala najbolje se mogu prikazati na sledecem hipotetickom primeru: Ukupni prihodi preuzeca u posmatranom obracunskom periodu iznose 100.000 dinara. Ostali troškovi, osim troškova materijala su 30.000 dinara. Potrebno je, utvrditi efekte obracuna materijala primenom FIFO, LIFO i metode prosecne cene na rezultat i zalihe materijala preduzeca.

Tabela 1 : Efekti stvarne nabavne cene na rezultat i zalihe materijala

Metode obracuna	Troškovi materijala	Ostali troškovi	Rashodi	Prihodi	Poslovni rezultat	Vrednost zaliha
1	2	3	4 (2+3)	5	6 (5-4)	7
FIFO	41.000	30.000	71.000	100.000	29.000	68.000
Prosecna cena	43.600	30.000	73.600	100.000	26.400	65.400
LIFO	46.000	30.000	76.000	100.000	24.000	63.000

Primena razlicitih metoda obracuna troskova materijala ima za rezultat sledece razlike:

• 1 .razlike u visini troškova materijala (kolona2),

• 2 .razlike u visini rashoda (kolona4),

• 3 .razlike u visini poslovnog rezultata (kolona 6), i

• 4 .razlike u vrednostima zaliha (kolona 7).

4.    Izvestavanje po segmentima preduzeca

FIFO metoda iskazuje najniže troškove materijala, zato što se trošak materijala obracunava po cenama prvih nabavki koje su najnize. Zbog najnižih troškova materijala najviši je poslovni rezultat i najviša je vrednost zaliha. Zalihe su obracunate po visim cenama materijala koji je ostao na zalihi.

LIFO metoda iskazuje najviše troškove materijala, jer se utrošak materijala obracunava po cenama poslednjih, najvisih cena nabavki materijala. LIFO metoda rezultira najmanji poslovni rezultat. Vrednost materijala na zalihi je najniža, jer ostaje materijal vrednovan po najnižim cenama.

Metoda prosecne cene iskazuje prosecnu visinu troskova materijala, prosecnu vrednost zaliha materijala i prosecnu visinu poslovnog rezultata. Primenom ove metode ublažavaju se negativni efekti prethodne dve metode. Obracun poslovnog rezultata, po bilo kojoj metodi stvarne nabavne cene, sadrzi i inflatorne efekte. Inflatorni efekti se utvrduju medusobnim suceljavanjem prihoda obracunatih po tekucim prodajnim cenama sa troskovima obracunatim po ranijim nabavnim cenama. Ako je na primer, nabavna cena naredne nabavke 130 dinara za 1kg materijala “A”, inflatorni efekat sadržan u poslovnom rezultatu pojedinih metoda moze se ilustrovati na sledeci nacin:

Tabela 2 : Inflacioni efekti u poslovnim rezultatima

Metode kalkulacije	Kolicina u kg	Nabavna cena	Nabavna vrednost	Istorijski troškovi	Inflaciona dobit	Moguca nabavka u kg	Razlika u kg	Obracunati rezultat	Stvarni rezultat
1	2	3	4 (2x3)	5	6 ( 4-5)	7 (5:3)	8 (7-2)	9	10 (9-6)
FIFO	400	130	52.000	41.000	11.000	315	-85	29.000	18.000
Prosecna cena	400	130	52.000	43.600	8.400	335	-65	26.400	18.000
LIFO	400	130	52.000	46.000	6.000	354	-46	24.000	18.000

U uslovima krize i inflacije, pomenute metode stvarne nabavne cene ne obezbeduju ponovnu nabavku iste kolicine materijala. Najvisi inflatorni efekat iskazan je primenom FIFO metode, a najniži primenom LIFO metode. U uslovima krize i produženog rasta cena, potrebno je izabrati metod koji eliminiše ili ublažava nerealno iskazivanje poslovnog rezultata. Opasnost od potcenjene aktive mnogo je manja nego od precenjenog poslovnog rezultata. Precenjeni poslovni rezultat može da ugrozi materijalnu osnovu preduzeca. Obracun troskova materijala po LIFO metodi je najblizi iskazivanju realnog poslovnog rezultata preduzeca. U uslovima krize i inflacije najrealniji rezultat se postiže primenom LIFO metode.

Prema Medunarodnom racunovodstvenom standardu 14- Izvestavanje po segmentu preduzeca moze biti po:

• 1 .kriterijumu delatnosti ( poslovni segment), i

• 2 .geografski kriterijum (geografski segment).

Poslovni segment je jasno razlicit sastavni deo preduzeca u kome se stvaraju odredeni ucinci ili grupe srodnih proizvoda ili usluga. Razlicitost prinosa i rizika je kriterijum za identifikovanje poslovnog segmenta. Prilikom utvrdivanja da li su odredeni proizvodi ili usluge srodni, neophodno je imati u vidu sledece:[3]

• a)    prirodu proizvoda ili usluge,

• b)    prirodu povezanih procesa,

• c)    vrstu ili klasu kupaca za ucinke,

• d)    koriscene metode u cilju distribucije ucinaka,

• e)    prirodu regulatornog okruženja.

Geografski segment je jasno razlicit sastavni deo preduzeca, koji posluje u posebnom ekonomskom okruženju. Geografski segment je podložan riziku i prinosu razlicitom od drugih delova preduzeca.

Segment o kome se izveštava predstavlja poslovni ili geografski segment za koji se zahteva da informacije budu obelodanjene prema Medunarodnom racunovodstvenom standardu 14. Prema ovom standardu segmente treba shvatiti kao:[10]

• a)    Deo preduzeca koji proizvodi jedan proizvod ili grupu proizvoda, kao i deo preduzeca koji pruza uslugu ili grupu srodnih usluga, predstavlja poslovni segment.

• b)    Delovi preduzeca koji su geografski razdvojeni, bez obzira da li proizvode iste proizvode ili grupu proizvoda i da li pružaju iste usluge ili grupu usluga, cine geografski segment.

Poslovni ili geografski segment treba identifikovati kao segment o kome se izvestava, ako je veci deo njegovog prihoda zaraden od prodaje eksternim kupcima.

U praksi postoje dva oblika segmenta preduzeca:

• 1.    profitni centri, i

• 2.    investicioni centri.

Profitni centri predstavljaju:

• a)    a)zaokružene proizvodno-prodajne segmente,

• b)    b)deo preduzeca koji ima neophodnu kriticnu masu direktnih troškova i prihoda koji su pod kontrolom menadžera segmenta,

• c)    c)deo preduzeca kojem je odlucivanje o prihdima i troskovima preneto sa uprave preduzeca na menadzere segmenta, koje uz pomoc rezultata poslovanja kontrolise i motivise uprava preduzeca.

Investicioni centri su segmenti preduzeca u kojem menadzeri pored odluka o troškovima i prihodima, donose i odluke o sredstvima i izvorima sredstava koja su vezana za investicioni centar. Kod investicionih centara javljaju se rashodi finansiranja, a mogu se pojaviti i prihodi finansiranja. Kontrola i motivisanje menadžera investicionih centara vrši se preko stope prinosa na angažovana sredstva.

Cilj izvestavanja po segmentima preduzeca je da pomogne korisnicima finansijskih izveštaja da bolje:

• l .razumeju performanse preduzeca,

• 2 .ocene rizike i prinose preduzeca,

• 3 .prosuduju o preduzecu kao celini.

Mnoga preduzeca proizvode grupe proizvoda i usluga ili posluju u razlicitim geografskim podrucjima sa razlicitim stopama rentabilnosti, mogucnostima rasta i rizika. Informacije o razlicitim vrstama proizvoda i usluga preduzeca i njegovim operacijama na razlicitim geografskim podrucjima, nazivaju se informacije po segmentu. Informacije segmenata preduzeca su vazne za procenjivanje prinosa i rizika diversifikovanih i multiproizvodnih preduzeca. Takve informacije ne mogu se dobiti iz agregiranih podataka na nivou preduzeca kao celine.

Izvestavanje po segmentima preduzeca je u osnovi sredstvo za maksimiranje dobitka u dugom roku, što predstavlja vrhunski cilj poslovanja preuzeca. Bilansiranjem finansijskog rezultata po segmentima preduzeca, menadzment preduzeca dobija informacije o tome, koliko svaki segment doprinosi ostvarenju dobitka preduzeca. Na osnovu tih informacija menadzment preduzeca preduzima sledece:

• 1.    Podstice rast i razvoj onih segmenata preduzeca ciji je doprinos ostvarenju dobitka najznacajniji.

• 2.    Segment preduzeca koji ima nezadovoljavajuci rezultat je predmet posebne paznje menadzmenta preduzeca. Menadzment preduzeca analizira i pokusava da otkloni uzroke nezadovoljavajuceg finansijskog rezultata datog segmenta preduzeca. Ako se uzroci loseg rezultata ne mogu otkloniti, menadzment preduzeca ukida taj segment preduzeca, osim ako je doticni segment povezan sa drugim segmentima preduzeca, tako da njegov nestanak ugrožava uspeh ili opstanak drugih segmenata.

Drugi vazan razlog segmentiranja preduzeca je izgradnja motivacionog mehanizma preduzeca. Izgradnja i operacionalizacija motivacionog mehanizma odnosi se pre svega na rukovodioce segmenata preduzeca, koji predstavljaju srednji sloj menadzera preduzeca. Motivacioni mehanizam za srednji sloj menadzera preduzeca ne moze se izgraditi i operacionalizovati bez bilansiranja finansijskog rezultata segmenata preduzeca. Motivacioni mehanizam segmenata sastoji se u tome, da se putem posebne procedure racunovodstvenog planiranja utvrde standardi za merenje uspeha menadzera. Ostvareni rezultati menadzera uporeduju se sa standardom, a sa menadzerima se zakljucuju posebni ugovori.

Zakonska racunovodstvena regulativa u vecini zemalja regiona nije uskladena sa Medunarodnim racunovodstvenim standardom14-Izvestavanje po segmentima. To je slucaj sa mnogim zemljama koje se nalaze u fazi tranzicije. Ovo se negativno odražava posebno na velika, multiproizvodna, diversifikovana i dislociran preduzeca. Ovo stanje negativno utice i na ona preduzeca koja su upucena na inostrano trziste, a cijim se vlasnickim i duznickim hartijama od vrednosti trguje na berzi efekata. Sve to namece prioritetnu obavezu uskladivanja internog racunovodstvenog izvestavanja sa zahtevima MRS14.

ZAKLJUCAK

Kvalitetno finansijsko izvestavanje, racunovodstvo i revizija, vremenom sve vise dobijaju na znacaju. Povecava se broj finansijskih izvestaja, broj korisnika i institucija za kontrolu kvaliteta finansijskog izveštavanja. Poboljsanje kvaliteta finansijskog izvestavanja, pored racunovodstva i revizije obuhvata usvajanje i ispunjenje relevantnih delova acquis communautaire i najbolje medunarodne prakse i standarda. Jacanje regulatornog i nadzornog okvira za finansijske posrednike i finansijsko tržište u skladu sa EU pravom i praksom, predstavlja prioritet za zemlje regiona u sferi finansijskih usluga.

Za potrebe finansijskog izvestavanja narocito je vazna primena MRS 1 -Prezentacija finansijskog izveštavanja i MRS 14 – Izveštavanje po segmentima. Proces implementacije MRS 1 u vecini zemalja regiona veoma je intenzivan ili je završen u odredjenim zemljama. Medjutim, primena i usaglasavanje MRS 14 u vecini zemalja je na samom pocetku, i to bez bilo kakvih konkretnih rezultata.

Instrumenti bilansiranja poslovnog rezultata preduzeca u uslovima krize su raznovrsni. Oni imaju uticaj na materijalnu sadržinu bilansa preduzeca, njegov finansijski polozaj i finansijski rezultat. Instrumenti i mere koje dovode do procenjivanja aktive na nižem nivou i procenjivanja pasive na višem nivou, poboljšavaju finansijski položaj, a smanjuju finansijski rezultat preduzeca i obrnuto. Mere koje dovode do procenjivanja aktive na visem nivou, a pasive na nizem nivou, povecavaju finansijski rezultat, a pogoršavaju finansijski položaj.