Značaj primene standarda u razvoju sistema obuke kao dela elektronskog učenja

Sonja Radenkovic, dipl. ing

Visoka ekonomska skola strukovnih studija Pec u Leposavicu

Apstrakt: Mnoge tradicionalne metode obuke kao sto su klasicni testovi, ispiti i ankete uglavnom su neupotrebljive u realizovanju elektronskog ucenja jer trose vreme, a i nisu u mogucnosti da dijagnosticiraju razlicit nivo znanja. Sa druge strane pojavile su se nove metode obuke (obuka performansi, portfolio obuka, samo-obuka i peer obuka) koje su ugradene u proces obrazovanja i zahtevaju visok nivo ukljucivanja studenta u obuci. IMS Question & Test Interoperability standard (IMS QTI) predstavlja dobru startnu tacku za modelovanje i projektovanje savremenog sistema obuke. Ovaj rad prikazuje osnovne koncepte IMS QTI standarda, kao i nacin za projektovanje sistema obuke koji je zasnovan na IMS QTI standardu, a pritom zadovoljava kriterijume koje propisuju novi tipovi obuke.

Uvod

Podrucje obrazovnih tehnologija (eng. educational technologies obuhvata razlicite nacine sprovodenja procesa obrazovanja. Samo obrazovanje, danas, postaje potrebnije nego ikad. Osim klasicnog obrazovanja na pocetku zivotnog veka, pojavljuje se potreba sticanja novih znanja i kasnije, na radnom mestu. Rezultati istraživanja koje je sprovela Evropska zajednica1 ukazuju na to da zbog stalnih promena tehnologije i procedura na radnom mestu, svaki radnik mora proci kroz proces sticanja potpuno novih veština barem dva puta u toku svoje karijere.

Da bi se promene sprovele sto bezbolnije potrebno je prevazici tradicionalne metode ucenja i okrenuti se primeni interaktivnih sadrzaja koji ce animirati kako studente koji tek sticu znanja za buduca radna mesta, tako i radnike koje je potrebno osposobiti za stalne promene na tržištu. Mnoge obrazovne ustanove na ovaj izazov odgovaraju razvojem programa elektronskog ucenja (eng. e-learning ). 2

Elektronsko ucenje je vise od pretvaranja postojeceg nastavnog materijala u multimedijalni sadržaj za distribuiranje preko Interneta ili intraneta. To je upravljanje i distribuiranje obuke unutar konteksta online obrazovnog modela. Potpune mogucnosti elektronskog obrazovanja mogu se realizovati preko prihvatanja odgovarajuceg modela. Implementacija modela elektronskog ucenja ne mora obavezno da obuhvati prenamenu celokupnog nastavnog sadržaja i može uveliko poboljšati vrednost postojeceg obrazovnog materijala firme (skole). 3

1. Obuka kao deo elektronskog ucenja

Obuka je jezgro edukativnog procesa zato što ima direktan uticaj na proces ucenja. Postoje razlicite definicije obuke. Obuka predstavlja umetnost prikupljanja informacija o pojedincima ili grupama pojedinaca u cilju njihovog boljeg razumevanja. 4 Dvostruka svrha obuke ogleda se u mogucnosti da obezbedi

Znacaj primene standarda u razvoju sistema obuke kao dela elektronskog ucenja izvestaj o rezultatima sa jedne strane i da sluzi kao dijagnosticki alat za nastavu sa druge strane. U suštini, obuka daje odgovore na pitanja:

• ■    Da li su studenti dostigli propisane standarde?

• ■    Ako studenti nisu dostigli propisane standarde da li ce izvestaj o rezultatima koje ce on/ona dobiti pomoci u usavršavanju studentskih performansi?

• ■    Da li je nastava bila efikasna?

• ■    Ako nastava nije bila efikasna kako nastavnik moze usavršiti svoju nastavu da bi zadovoljio potrebe svih studenata?

Rezultati obuke daju se i studentima i nastavnicima. U ovom slucaju obuka treba da ukaze na potrebu za usavrsavanjem: studenti mogu da istraze nove strategije ucenja, dok nastavnici mogu pronaci i implementirati nove tehnike nastave.

Kada se istrazuje obuka, nije neobicno da dolazi do konfuzije medu terminima “obuka” i “ocenjivanje”. Neki autori ova dva termina cesto zamenjuju. Medutim, termini “obuka” i “ocenjivanje” nisu sinonimi. Ocenjivanje je procena kvaliteta, ili vrednosti rezultata obuke. Ova procena se obavlja na osnovu mnogih izvora informacija iz obuke. U svakoj ucionici obuka je snimak šta studenti znaju i šta su u stanju da urade. Ovi snimci se sakupljaju i daju “foto album” ocenjivanja. Medutim, do procesa ocenjivanja se ne dolazi samo na osnovu sakupljanja informacija, vec se ocenjivanje sastoji od pravljenja procene koja je zasnovana na toj kolekciji.

Da bismo nastavili sa analogijom snimak/foto album, pretpostavimo da foto album pripada profesionalnom fotografu. Kada on konkuriše za posao, sa sobom nosi svoj foto album (portfolio svog najboljeg rada). Prilikom pravljenja fotografija, izvrsio je licnu obuku za svaki snimak u albumu i doneo odluku koju ce od tih fotografija ukljuciti u album koji ce pokazati na konkursu. Zatim ce na osnovu tih fotografija buduci poslodavac proceniti opštu profesionalnost fotografa. Dakle, fotograf se obucava u toku svog posla, a buduci poslodavac ga ocenjuje na osnovu više primeraka njegovog rada.

• 1.1    Vrste obuke

Razlikujemo sumarnu i formativnu obuku. Sumarna obuka omogucava da se utvrdi da li su studenti dostigli ciljeve koji su im postavljeni. Formativna obuka obezbeduje propisane izvestaje o rezultatima koji bi pomogli studentima u dosezanju svojih ciljeva. 5

Ocenjivanje je, dakle, sumarni, dok je obuka formativan proces. Svrha formativne obuke ogleda se u mogucnosti da obezbedi studentu izvestaj o rezultatima koji ce mu ukazivati na to kako napreduju ka cilju. Ukoliko je ovaj rezultat visokog kvaliteta dolazi do povecanja studentskih performansi. Sumarni proces ima više karakter funkcije prikaza. Na primer, studentske molbe za fakultet dobijaju se na osnovu sumarnog procesa i studenti na osnovu njih bivaju primljeni, ili odbijeni. U ucionici nastavnik koristi formativan proces obuke svakog dana i zatim koristi sumarnu evaluaciju da predloži izveštaj sa ocenama na kraju razreda. Nažalost, krajnja evaluacija, ocena, predstavlja samo informaciju o obuci, a ne prikazuje stepen znanja studenta. Kao i kompjuterski aforizam Garbage in – garbage out , tj. ukoliko je nastavnik sproveo losu obuku, ocena ce biti slaba predstava o tome šta student zna, ili je u stanju da uradi.

Pouzdanost podrazumeva konzistentnost izmedu rezultata i ljudi koji vrse procenu kroz vreme ili kroz razlicite verzije testova. Obuka je pouzdana kada isti odgovori daju iste rezultate bez obzira kada se obuka obavlja, odnosno ko ili šta vrši bodovanje, ili kada studenti imaju iste rezultate bez obzira koju su verziju testa koristili. Da bi bila validna, obuka mora da bude merilo onoga što treba da se meri, i da ne sadrži irelevantne karakteristike. Primer nevalidne obuke jeste koriscenje papirnog testa, ili eseja za proveru sposobnosti pravilnog koriscenja mikroskopa. Validnija obuka je provera putem slajdova gde studenti mogu da fokusiraju slajdove za mala i velika uvecanja.

Dolazimo ponovo do saznanja da je ocenjivanje metod za procenu da li je obuka dobro dizajnirana. Ovaj proces ispituje citavu obuku koja je izvrsena koristeci razlicite kriterijume. Ocenjivanje se vrsi periodicno, u odredeno vreme, dok obuka tece kontinualno.

Posto je napravjena jasna razlika izmedu termina “ocenjivanje” i “obuka”, detaljnije ce se razjasniti termin “obuka”, koji se u literaturi retko kada moze naci sam. Vrlo cesto je “obogacen” epitetima, kao što su tradicionalna obuka (eng. traditional assessment ), alternativna obuka (eng. alternative assessment ), autenticna obuka (eng. authentic assessment), ili obuka kvaliteta (eng. quality assessment ). Za uspešno definisanje obuke, potrebno je napraviti jasnu razliku medu ovim terminima.

Tradicionalna obuka je bilo koji tip obuke gde studenti biraju odgovor iz date liste odgovora. Takva obuka obuhvata standardna true/false kviz pitanja, ili testove sa mnogostrukim odgovorima koji su poznati studentima. Medutim, vezbe za slaganje i svrstavanje takode spadaju u ovu grupu, poznate kao ispunjavanje praznih delova, ukoliko je studentima data “banka reci” iz koje biraju odgovore. U tradicionalnoj obuci, dakle, od studenta se ocekuje da prepozna da jedan odgovor najbolje odgovara postavljenom pitanju.

Alternativna obuka , za razliku od tradicionalne, ukljucuje bilo koju obuku u kojoj student kreira odgovor na pitanje. Ovde nailazimo na neke uobicajene aktivnosti u ucionici kao sto su blic pitanja i eseji. U obe ove vežbe studenti se pozivaju da odgovore na postavljeno pitanje svojim recima, koristeci sopstvene ideje. Naravno, ovo nisu jedine aktivnosti koje zahtevaju studentsku kreativnost u ucionici. U ovu kategoriju, takode, spadaju muzicke recitacije, radovi na temu, dramska izvodenja i studentski posteri, umetnicki projekti i modeli, kao i mnogi drugi.

Jasno je da se primarna razlika izmedu tradicionalne i alternativne obuke ogleda u metodu koji se koristi za odgovor na pitanja. Glavni kriterijum za razlikovanje ova dva tipa obuke je odredivanje da li je skup podataka za odgovor dat studentima, ili nije.

Autenticna obuka podrazumeva da pojedinci iznose demonstracije znanja i sposobnosti u slucajevima koji lice na “realan zivot”. Kada studenti ucestvuju u politicki orijentisanim debatama, pisu za skolske novine, ucestvuju u studentskoj vladi, klubu, istrazivackoj grupi, ili izvrsavaju naucna istrazivanja, oni su ukljuceni u zadatke “stvarnog zivota”. Takve aktivnosti spadaju u kategoriju autenticne obuke. Studenti dobijaju motiv da uce kada uvide vaznost ucenja i kada im je okruzenje za ucenje adekvatno. Autenticni scenario mora da obezbedi okruzenje i da ukaze studentima na relevantnost ucenja. Za implementiranje autenticne obuke nastavnik treba da stremi ka obuci u radnom okruženju. Retke su profesije u kojima je

Znacaj primene standarda u razvoju sistema obuke kao dela elektronskog ucenja napredovanje zasnovano samo na osnovu rezultata papirnih testova.

Kada obuka znaci da se od studenta jasno ocekuju rezultati i kada se o tim rezultatima unapred razgovara, onda je rec o obuci kvaliteta . Kada se primenjuje kvalitetna obuka neophodno je obezbediti studentima dobar izveštaj o rezultatima, koristiti podatke za obuku da bi se unapredila nastava i iskoristila razlicitost metoda obuke. Kljuc za razumevanje obuke kvaliteta nalazi se u videnju obuke kao trajne aktivnosti u kojoj student ucestvuje, a ne samo kao nesto sto nastavnik treba da “uradi” studentima.

Primeri obuke kvaliteta su tzv. novi tipovi obuke kao što su :

• ■    obuka performansi,

• ■    portfolio obuka,

• ■    samo-obuka i

• ■    peer obuka.

U obuci performansi licnost treba da pokaze kompetentno ponašanje. U portfolio obuci studenti izvršavaju portfolio kako bi demonstrirali evidenciju, na primer, licnog razvoja. Samo-obuka i peer obuka su nacini da se studenti sto vise ukljuce u proces obuke.

Novi tipovi obuke razlikuju se od tradicionalnih po tome što su ugradeni u obrazovni kontekst, zahtevaju vise ulaganja u proces obuke i podrazumevaju veci nivo ukljucivanja studenta u sam proces obuke. Novi tipovi obuke ne predstavljaju zamenu za tradicionalne tipove obuke, vec daju odgovore na razlicita pitanja na koja tradicionalni tipovi obuke ne mogu dati. Glavne prednosti novih tipova obuke su:

• ■    daju tutorima i studentima dublje razumevanje crta studenta,

• ■    zahtevaju od ucenika da budu kriticni o tome sta uce, kako bi identifikovali adekvatne standarde performansi i ukljucili ih u svoj rad. 6

Pomak sa perspektive koja je fokusirana na profesora na perspektivu u kojoj je centar studentovo ucenje je najveci konceptualni pomak koji se desio u novije vreme u (višem) obrazovanju. To je i jedan od glavnih razloga što savremeni sistemi za obuku treba da budu ugradeni u proces elektronskog ucenja.

Termin obuka u ovom radu se koristi kao skup svih sistematskih metoda koje mogu biti koriscene da prikupe informacije i evidencije o karakteristikama studenta, zasnovane na procesu, rezultatu, ili napretku studenta za svrhu dobijanja sertifikata, zapošljavanja, ili dijagnoze u formativnom i sumarnom kontekstu. Ova definicija ukljucuje klasicne testove, ispite i ankete, kao i nove tipove obuke kao što je obuka performansi, portfolio obuka i peer obuka.

• 1.2    Elementi procesa obuke

Uvod u nastavu i ucenje koje je zasnovano na informaciono-komunikacionim tehnologijama (eng. Information and Communication Technologies, ICT ) uslovljava rapidan napredak skoro svakog aspekta procesa ucenja i, prema tome, zahteva ozbiljnije i dublje veze kako bi obezbedila konzistentnost izmedu ucenja i obuke. Primarni stav koji se ovde mora primenjivati jeste saznanje da je validnu sumarnu obuku potrebno izvesti u istom obrazovnom ambijentu kao i ucenje.

Slika 1 prikazuje kako potpuna interakcija uticaja, procesa i agenata doprinosi procesu ucenja. Ovaj model pokazuje da se sa tradicionalnim netodama ucenja moze lako izvrsiti sumarna obuka, posto postoji mnogo tradicionalnih veza izmedu aktivnosti obuke i drugih komponenti.

Slika 1 : Obuka u ucenju 7

Na primer, skup pitanja ne daje odbor za ispit, vec ispitivac, a to je najcesce nastavnik. Tradicionalne metode ucenja su stabilne, pa iako se silabusi i strukture ispita menjaju, interakcija izmedu obuke i ucenja se tretira u pozadini.

U slucaju uticaja ICT jasan je evolucionarni korak formativnog i sumarnog procesa obuke (kvadrati P2 i P3 na slici 1). Oni koriste slicne tehnike i tehnologije, iako je njihova uloga znacajno razlicita u procesu ucenja. Cesto je moguce da se podaci koji se sakupljaju u toku formativnog procesa koriste u toku sumarne obuke, npr. za davanje sertifikata. ICT deluje u ovom slucaju kao agent za promenu i inovaciju obuke.

Genericka podrska za nastavnike koji koriste ICT materijale u ucionici pripadaju kvadratu R2 na slici, i to je nesto sto utice skoro svuda na dijagramu u odredenom stepenu. Silabusi predstavljaju posebnu podršku nastavnicima, pripadaju resursima u kvadratu R1 na slici i podrzavaju ostale clanove kvadrata R2. Odredivanje i koriscenje elektronskih resursa za ucenje odnosi se na kvadrat R1 na slici i veruje se da direktno utice na resurse autora (A4) i sastavljace testova (A2). Kolicina vremena koja je potrebna da se napise dobra simulacija znaci da ako ce simulacija biti koriscena u ispitima, tada ona mora biti rejuzabilna, odnosno sposobna da se ponovo koristi.

Novi tipovi obuke imaju veliki potencijal, ali glavni problem za njihovo korsicenje je definisanje kvaliteta kriterijuma i resursa. Ljudi koji razvijaju sisteme za obuku treba da savladaju kriterijume kvaliteta kao sto su autenticnost, znacajnost, nepristrasnost i obrazovne konsekvence, što nije ni malo lako. Zato je razvoj pouzdanog sistema za obuku veoma skup, a i traži vreme.

Postavlja se pitanje kako kombinovati dodatne zahteve sa ogranicenim resursima. Odgovor na ovo pitanje stoji u mogucnosti kreiranja sistema za obuku tako da ga ljudi koji razvijaju sisteme mogu istovremeno koristiti, odnosno razmenjivati, i da, pritom, mogu lako izvrsiti ponovno koriscenje (eng. reuse ) sistema.

U realizaciji ovog rešenja potrebno je iskoristiti napredak tehnologije. Prednosti tehnologije omogucavaju da se kompleksnije karakteristike koje zahtevaju novi tipovi obuke ugrade u savremene sisteme. To se, pre svega, odnosi na koriscenje ugradenih struktura za modelovanje studentskih crta, dizajniranje zadataka i sintetizovanje i analizu evidencija. 8

Medutim, samo tehnoloski napredak nece omoguciti ponovno koriscenje ili razmenu obuke. Ljudi koji razvijaju sisteme za obuku moraju i da dele isti konceptualni okvir za domen obuke kako bi uvideli sta je moguce razmenjivati, a sta ponovo koristiti.

Uvek kada se zahteva da eksperti za obuku mogu razmenjivati obuku u elektronskoj formi, bez obzira koji hardver i softver koriste, na scenu stupa interoperabilnost. Termin interoperabilnost se ovde koristi kao sposobnost softverskih sistema da koriste isti format za skladištenje i dobijanje informacija i da obezbede iste usluge na hardverskim i softverskim platformama. Kada se jednom interoperabilnost ustanovi, delovi obuke kao što su pitanja, odgovori, opisi i testovi se mogu razmenjivati medu ekspertima. Svi oni mogu da ih menjaju, skladiste i ponovo koriste. Kljucna stvar ovde je kreirati i upravljati informacijama tako da se maksimiziraju mogucnosti za razmenu i ponovo koriscenje bilo unutar, bilo izmedu institucija.

Prednosti koje donosi interoperabilnost sistema za obuku sa jedne strane ogranicene su konceptualnim modelom, koji je poznat kao „edukativni model“, tj. model edukativnog sistema. 9 Pored sistema za obuku postoje i drugi podsistemi sistema za ucenje koje je moguce modelovati. To su jedinice ucenja (programi, kursevi, zadaci za ucenje...), zatim portfolio, ciljevi ucenja i nastavni planovi. Neke od njih je, takode, moguce razmenjivati, tj. vršiti njihov reuse.

2.    Osnovni koncepti IMS QTI standarda lako koriscenje kompjutera u obuci ima dugu istoriju10, mogucnosti kompjutera jos nisu dovoljno iskoriscene u kontekstu razmene u fazi projektovanja obuke. Kompjuterski podržana obuka (eng. Computer Assisted Assessment - CAA) ima velike prednosti, ali je pitanje razmene podataka i interoperabilnosti sistema nesto sa cime se ljudi koji razvijaju sisteme za obuku srecu jos u fazi analize. Sa druge strane, ljudi koji su ukljuceni u kompjuterski podrzanu obuku takode imaju slicne probleme.

Ovde su primeri nekih situacija u kojima se oni mogu naci:

• ■    Administriraju veliku banku pitanja sa mnogostrukim odgovorima u predmetnoj oblasti. Žele da budu sigurni da nece doci u situaciju da posle odredenog vremena ona postane beskorisna ukoliko budu želeli da je prenesu kasnije na neki drugi sistem.

• ■    Ukljuceni su u selekciju sistema za kompjuterski podržanu obuku. Interesuju se da informacije o ucenicima i njihovi rezultati produ sa lakocom izmedu CAA sistema i centralnog racunarskog sistema, kao i sistema za upravljanje ucenjem.

• ■    Interesuju se za online ucenje i zele da budu u toku sa napretkom, cak iako nisu povezani sa CAA direktno. 11

Da bi se podržala razmena i interoperabilnost potrebno je definisati specifikaciju u obuci koja ce propisati na kompletan, precizan i verifikovan nacin, zahteve, projektovanje, ponasanja, ili karakteristike sistema 12 . Jedna od glavnih prednosti specifikacije je da ona nudi podeljen (kontrolisan) recnik u kome mogu biti izrazeni glavni koncepti i ideje o odredenoj temi. Takva specifikacija za domen obuke je vec definisana i koristi se u praksi.

IMS Global Learning Conzorcium, Inc. (IMS) 13 je institucija koja definise specifikacije da bi omogucila distribuiranim aplikacijama i uslugama o ucenju da rade zajedno, ili interoperišu. Interoperabilnost se ovde odnosi na traženje i koriscenje edukativnog sadrzaja, nadgledanje progresa i performansi ucenika, kao i transfer studentskih podataka (rekorda) izmedu sistema.

IMS Question and Test Interoperability (QTI) standard 14 specificira kako predstaviti podatke o pitanjima i testu, kao i odgovarajuce izvestaje o rezultatima. Ovaj standard, dalje, specificira nacin za razmenu informacija o obuci kao sto su pitanja, testovi i rezultati. Koristi jezik XML - proširivi jezik za markiranje, kao svetski standard za skladištenje i razmenu struktuiranih podataka za pristup po celom Internetu.

U pokušaju da se izbegne dvosmislenost, IMS QTI standard daje sopstvenu terminologiju. Testovi su poznati kao Assessments . Cesto je neophodno grupisati seriju pitanja unutar testa. Ovo je ucinjeno koristeci oblasti (eng. Sections). Mogu se, na primer, na testu imati razlicite oblasti za svaku podtemu i, a zatim se moze tražiti rezultat koji je dobijen za svaku oblast, kao i za test u potpunosti. Generalno, test može sadržati oblasti i/ili druge oblasti.

Licnost koja se testira zove se ucesnik. Na kraju testa generise se izveštaj o rezultatu (eng. Result Reporting ).

Najmanji objekti za razmenu u sistemu za obuku unutar ove specifikacije predstavljaju tzv. stavke (eng. Items ). Test ima jednu ili više stavki. Za svrhu QTI-a, stavka je skup interakcija zajedno sa bilo kojim dodatnim materijalom i opcionim materijalom za konvertovanje kandidatovih odgovor(a) u izlaze obuke 15 . Ova definicija je veoma široka. Stavka obuhvata i pitanje u jednom redu, koje sadrži prostor za upisivanje odgovora, ali, takode, u ovu definiciju spada i test koji sadrzi instrukcije, dodatni materijal za objašnjavanje, kao i veliki broj medusobno povezanih pitanja.

Drugim recima, termin „stavka“ odnosi se na nesto vise od „pitanja“ u sistemu za obuku i sadrži i pitanje i instrukcije kako ce pitanje biti prikazano, zatim procesiranje odgovora koje ce biti primenjeno na odgovor(e) kandidata, kao i podatke o rezultatima koji moze biti predstavljeni (ukljucujuci nagovestaje i resenja).

3.    Elementi sistema zasnovanog na IMS QTI standardu

IMS QTI standard se, pre svega odnosi na autore i ljude koji prave pitanja i testove, odnosno ljude koji razvijaju alate za stvaranje i upravljanje sadržajem, sisteme za isporuku testova i sisteme za ucenje. On je dizajniran da obezbedi interoperabilnost izmedu brojnih sistema koji su opisani u okviru njega u relaciji sa ucesnicima koji te sisteme koriste. To znaci da on treba da:

• ■    obezbedi dobro dokumentovan format sadrzaja za skladistenje stavki, na nacin koji je nezavisan od alata za kreiranje stavki,

• ■    podrzi razmestaj stavki i banke stavki iz razlicitih izvora u jedan sistem za ucenje, ili sistem za isporuku obuke,

• ■    obezbedi dobro dokumentovan format sadrzaja za skladištenje i razmenu testova nezavisno od alata koji te testove konstruiše,

• ■    podrzi razvoj stavki, banke stavki i testova iz razlicitih izvora u jedan sistem za ucenje, ili sistem za isporuku obuke,

• ■    obezbedi sisteme koji mogu da izvestavaju o rezultatima na konzistentan nacin.

Kao što slika 2 prikazuje, glavni podsistemi u sistemu razvijenom po IMS QTI standardu su:

• ■    podsistem za administriranje (eng. Authoring Tool,

• ■    banka stavki (eng. Item Bank,

• ■    podsistem za konstruisanje testa (eng. Test Construction Tool ),

• ■    podsistem za isporuku testa (eng. Assessment Delivery System ),

• ■    podsistem za ucenje (eng. Learning System).

Slika 2 : Uloga testa i stavki u obuci 16

Podsistem za administriranje je sistem koji koristi autor za kreiranje, ili modifikovanje stavki.

• ¹⁶ Preuzeto iz: IMS Question and Test Interoperability Overview, Version 2.1 Public draft , Online: http://www.imsglobal.org/question/qti_v2p1pd/imsqti_oviewv2p1pd.html

Banka stavki je sistem za sakupljanje i upravljanje kolekcijama stavki.

Podsistem za konstruisanje testa predstavlja sistem za izbor testa od individualnih stavki.

Podsistem za isporuku testa je sistem za upravljanje isporukom testa kandidatu. Sistem sadrži mašinu za isporuku stavki kandidatu, kao i deo za automatsko izracunavanje odgovora (gde je primenljivo), ili za distribuciju odgovora mašini za izracunavanje.

Podsistem za ucenje predstavlja sistem koji omogucava ili usmerava ucenika kroz aktivnosti ucenja, najcesce koordinirano sa tutorom. Za svrhu IMS QTI specifikacije ucenik je izlozen ka stavki kao deo interakcije sa sistemom ucenja (npr. kroz formativni test). On je opisan kao kandidat bez formalne razlike kako je napravljen formalni i sumarni test. Razmatra se, takode, da sistem za ucenje sadrzi masinu za isporuku kroz model administracije i bezbednosti, koji bi bio vrlo drugaciji od onog koji je angažovan od strane sistema za isporuku.

Ucesnici u sistemu koji je zasnovan na IMS QTI standardu su:

• ■    autor (eng. author),

• ■    menadzer banke stavki (eng. itemBankManager),

• ■    konstruktor testa (eng. testConstructor),

• ■    nadzornik (eng. proctor),

• ■    zapisnicar (eng. scorer)

• ■    tutor (eng. tutor),

• ■    kandidat (eng. candidate)

Zbog jednostavnosti, skup ucesnika koji su identifikovani u ovoj specifikaciji je smanjen na mali broj apstraktnih aktera. Tipicne uloge u stvarnom sistemu za ucenje i obuku su mnogo slozenije, ali, za svrhe specifikacije, pretpostavljeno je da su uopštene na jednu, ili više uloga.

Autor predstavlja autora stavke. U prostim situacijama stavka može imati jednog autora, dok u kompleksnijim situacijama stavka moze proci kroz kreiranje i proces kontrole kvaliteta od strane mnogo ljudi. Svi ti ljudi su u ovoj specifikaciji generalizovani na ulogu autora. Kada se kaže autor, misli se na kreatora sadržaja stavke. Autor interaguje sa stavkom kroz podsistem za administriranje.

Menadzer banke stavki je akter cija je odgovornost upravljanje kolekcijom stavki pomocu banke stavki.

Konstruktor testa ima ulogu da kreira test (forme testa) od individualnih stavki. Stavke se obicno izvlace iz banke stavki.

Nadzornik je osoba koja je zadužena za nadgledanje isporuke testa. Cesto se odnosi na nadzornike na ispitu. Za svrhe ove specifikacije nadzornik je bilo ko (osim kandidata) koji je ukljucen u proces isporuke testa, ali koji nema ulogu u testiranju kandidatovih odgovora.

Zapisnicar je licnost, ili eksterni sistem koji je zaduzen za ocenjivanje kandidatovih odgovora. Zapisnicari su opcioni, na primer, mnoge stavke mogu biti ocenjene automatski koristeci pravila za procesiranje odgovora koja su definisana unutar same stavke.

Tutor je neko ko je ukljucen u upravljanje, usmeravanje, ili podrzavanje procesa ucenja za ucenike, ali ko nije povezan sa testiranjem.

Kandidat predstavlja osobu koja se ocenjuje preko testa, ili preko stavki.

IMS QTI standard podrzava odredenu pedagogiju, ili metod za ucenje. U okviru standarda postoje najeesce korisceni tipovi pitanja, odnosno tipovi stavki (eng. item types ). Ovaj deo standarda je prosiriv, sto znaci da se novi tipovi stavki mogu dodati ukoliko to zahtevaju ljudi koji izgraduju sisteme zasnovane na QTI standardu.

Raspoložive vrste stavki su:

• ■    mnogostruki izbor (eng. multiple choice)

• ■    tacno/netaeno (eng. true/false)

• ■    mnogostruki odgovor (eng. multiple response)

• ■    obelezene slike (eng. image hotspot

• ■    dopunjavanje praznina (eng. fill in the blank

• ■    selektovanje teksta (eng. select text)

• ■    slajd (eng. slide)

• ■    povlacenje objekata, povlacenje cilja (eng. drag object, drag target )

• ■    redosled objekata (eng. order objects )

• ■    poklapanje stavki (eng. match items )

• ■    tacke za povezivanje. (eng. connect points )

IMS QTI standard omogucava da se jedno isto pitanje predstavi na vise nacina. Cak i svaki odgovor unutar pitanja moze biti razlicito formulisan. Procesiranje odgovora omogucava autoru testa da definise kako ce odgovori testa biti evaluirani. Rezultati testa mogu biti izrazeni koristeci „izvestavanje o rezultatima“. 17 Ova definicija opisuje kako ce rezultati testa biti uskladisteni, tako da drugi sistemi mogu da ih koriste. Komponenta koja se

• ¹⁷ IMS Question and Test Interoperability Result Reporting, Version 2.1 Public draft , Online: http://www.imsglobal.org/question/qti_v2p1pd/imsqti_ resultv2p1pd.html

odnosi na podatke o rezultatima u IMS QTI sistemu sastoji se iz dva dela, modalnog i integrisanog. Modalni deo se prikazuje kandidatu posto se izvrsi procesiranje odgovora, a pre sledeceg pokušaja, ili za vreme pregleda stavke. Integrisani deo se prikazuje samo za vreme sledeceg pokusaja, ili pregleda rezultata.

IMS QTI specifikacija je vrlo detaljno opisana. Trenutna verzija (verzija 2.1.) obuhvata osam dokumenata i to:

• ■    Implementation Guide" : dokument koji prikazuje modele podataka kroz primere. Najbolja startna tacka za citaoce koji su novi u IMS QTI-u kako bi se dobila ideja šta taj standard radi;

• ■    Assessment Test, Section and Item Information Model Referentni vodic za glavni model podataka za testove i stavke. Dokument sadrži detaljne informacije o modelu i specificira zahteve mašina za isporuku i sistema za stvaranje;

• ■    Meta Data and Usage Data Dokument koji opisuje profil IEEE standarda za Learning Object Metadata (LOM), model podataka koji je adekvatan za koriscenje testova i stavki i poseban model podataka za prezentovanje upotrebnih podataka (npr. statistike stavke). Ovaj dokument ce biti koristan za one koji razvijaju i upravljaju banke stavki i ostale repozitorijume sadržaja, kao i onima koji konstruišu sisteme za obuku na osnovu banaka stavki.

• ■    Results Reporting : Referentni vodic za model podataka za procesiranje odgovora. Dokument sadrži detaljnu informaciju o modelu i specificira odgovarajuce zahteve mašina za isporuku.

• ■    Integration Guide Dokument koji opisuje vezu izmedu specifikacije i ostalih IMS specifikacija kao što su IMS

Content Packaging [IMS_CP], IMS Simple Sequencing [IMS_SS] i IMS Learning Design [IMS_LD].

• ■    XML Binding Dokument koji opisuje nacin kako su modeli podataka povezani.

• ■    Conformance Guide Dokument koji opisuje zahteve za prilagodavanje i obezbeduje modela podataka za konstrukciju IMS QTI profila ukljucujuci predefinisani profil koji menja IMS QTI Lite specifikaciju kao deo verzije 1.

• ■    Migration Guide" : Dokument koji je namenjen ljudima koji poznaju verziju 1.x. Prikazuje glavne promene koje su se izvršile u modelu podataka i sadrži listing elemenata verzije 1 u alfabetskom redosledu koji omogucavaju detaljnu informaciju o tome kako se iste informacije prezentuju u verziji 2.

Zakljucak

Kao sto se moze zakljuciti iz izlozenog, IMS QTI specifikacija podržava razmenu stavki u standardizovanom testovima. Na primer, stavke o „znanju ucenika“ koje su razvijene na univerzitetu X poklapace se sa obrazovnim programom nastavnog obrazovanja na univerzitetu Y. Ljudi koji razvijaju testove i žele da koriste ove stavke mojaju biti sigurni da se te stavke poklapaju po formatu i formulisanju i da su zasnovani na istim ciljevima ucenja. Koristeci IMS QTI specifikaciju za njihovo kodiranje ove stavke se mogu razmenjivati medu razlicitim platformama i prezentovati se studentima u razlicitim formatima. Struktura stavki mora biti razumljiva domenskim specijalistima. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je vrlo teško izvršiti implementaciju sistema koji je zasnovan na potpunoj IMS QTI specifikaciji. Softveri koji podržavaju IMS QTI standard u skoro svim slucajevima se ogranicavaju na nivo stavke, ostavljajuci nivo testa i oblasti po strani. S tim u vezi, dalja istraživanja autora ovog rada odnose se na kreiranje edukativnog sistema za obuku koji standardizuje testove i oblasti, a ne samo stavke. To je moguce kroz primenu modelom vodenog inzenjerstva (eng. Model Driven Engineering, savremene metodologije za razvoj softvera.