Značaj stranih direktnih investicija za ekonomski razvoj regiona Šumadije i Pomoravlja

• 2.2.    Ekonomska razmena sa inostranstvom

  Ekonomiju Šumadije i Pomoravlja karakteriše pretežna tradicionalna aktivnost u oblastima poljoprivrede i industrije, pre svega metaloprerađivačke, prehrambene, drvno prerađivačke i industrije nemetalnih materijala. Nakon decenije krize i stagnacije, industrija u Šumadiji i Pomoravlju počinje polako da se oporavlja što pokazuje i podatak da je tokom 2004.godine ostvaren rast industrijske proizvodnje za 6.3% u odnosu na 2003. godinu.

2006.,2007.,2008.,2009.,2010,2011.,2012.,2013.,2014.)

Spoljnotrgovinska razmena regiona Šumadije i Pomoravlja najviše se odvija u okviru EU i zemalja CEFTA. Izvoz privrede Šumadijskog okruga učestvuje sa 67% u ukupnom izvosu privrede regiona ŠiP dok pomoravski učestvuje sa 33%. Pojedinačno najveći uvoznik ali i izvoznik u regionu ŠiP je firma “Fiat automobili Srbija FAS“. Evidentno je da je 1990.god. ostvarivan suficit spoljnotrgovinskog platnog bilansa a sada je deficit oko 200 miliona dolara i da je prisutan trend rasta uvoza a smanjenje izvoza. Privreda Šumadije i Pomoravlja ostvarila je u 2013. godini spoljnotrgovinsku razmenu od 5,2 milijarde dolara, to jest izvoz od 2,7 milijardi i uvoz 2,6 milijarde dolara, uz rast industrijske proizvodnje za 47,7 odsto. Pored kompanije “Fiat automobila Srbija (FAS)” koji je i neto izvoznik, tu su i “Jura” iz Rače, “Panasonic” iz Svilajnca, “Peštan” iz Aranđelovca i “Zastava-oružje” iz Kragujevca. Među najvećim uvoznicima su FAS, Johnson control automotive, PMC Automotive, Jura i Agromarket iz Kragujevca, kao i da je ukupna spoljnotrgovinska razmena Šumadije i Pomoravlja 4 puta povećana u prošloj, u odnosu na 2012. godinu, a samo Šumadijskog 4,5 puta. Učešće privrede Kragujevca čini 81 odsto u ukupnom izvozu Šumadijsko-pomoravskog regiona. Najznačajniji izvoz je ostvarila fabrika Fiat automobili Srbija (FAS), oko 2 milijarde dolara.

Da bi se na što verodostojniji način prikazala ekonomska realnost jednog regiona naredna tabela daje analizu odnosa ekonomskog agregata i ostvarenih investicija ovog regiona.

Ekonomski agregat najdrastičnije raste u 2008. godini kada iznosi 5.004.765.920,00 rsd. Vrednost ukupnih investicija u ovom regionu je takođe visoka i iznosi 19.987.149.000,00 rsd. Prosečna zarada po jednom zaposlenom u Šumadijskom i Pomoravskom okrugu je u skladu sa republičkim prosekom i na kraju 2013.god. iznosi 53.983,00. Iz prethodne tabele se može videti da vrednost ekonomskog agregata pada i stagnira tokom 2009.god. i 2010.god. da bi ove vrednosti opet počele da rastu u periodu od 2011.god. do 2013.god. Ovaj pad je direktna posledica stagnacije privredne aktivnosti ovog regiona i odsustva stranih direktnih investicija. Dolaskom Fiata u ovaj region i formiranjem preduzeća FAS krajem 2009.god. oživljava industrujska proizvodnja u ovom regionu. Investicije FIAT-a i kooperntskih preduzeća realizovane su u ovom regionu tokom 2010.god. Efekti ovih ulaganja na privredu Šumadijsko-pomoravskog regiona uočavaju se 2012.god. i 2013.god. kada rastu vrednosti ekonomskog agregata ovog regiona što se može i videti iz prethodne tabele. Rezultati iz prethodne tabele su najbolji dokaz uzročno posledične veze između stranih direktnih investicija i privrednog razvoja posmatranog regiona.

Ekonomski		Proeecna Ъш» zarada hia kraju aodine (rsd) 20419	Ostvarene investioje Ukupno (гяУ 3812571000
2005	(isd) 2915138954
2006	3443 401 800	25400	11260075000
2007	4336600572	32607	12120971000
2008	5004765920	38084	1996 7149000
2009	4483960864	382 54	1173 8215000
2010	3193320000	40940	1485 8438000
2011	4916195439	459 17	2 582 7821000
2012	5450280150	50106	9606 7816000
2013	5803928262	53983	28498945000

Izvor : autorski prikaz na osnovu podataka republičkog zavoda za statistiku           (Opštine           i           regioni           RS

Strane direktne investicije u regionu Šumadije iPomoravlja

U periodu nakon društveno-političkih promena sprovedenim 2000. godine, suksesivno je dolazilo do priliva kapitala inostranih kompanija, koje su našle svoj interes u ostvarivanju saradnje sa partnerima iz regiona. Nacionalna vlast, ali i lokalne vlasti u regionu, uvidevši značaj stranih investicija, počele su razvijati mehanizme za privlačenje istih. Sa druge strane, lokalne vlasti, u okvirima svojih nadležnosti i u saradnji sa merama na nacionalnom nivou, pokušavale su da učine dodatne napore kako bi promovisale ovaj region i privukle strane investitore.

Pored već postojećih institucija (Regionalna privredna komora Kragujevac, Univerzitet sa 11 fakulteta i 2 instituta), oformljeno je više instutucija u regionu koje su svojim aktivnostima promovisale region - Agencija za promociju investicija i podršku biznisu Centralne Srbije, Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, Mreža kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Razvoj i opremanje industrijskih zona na svojim teritorijama, jedan je od najznačajnijih oblika promovisanja tržišta Šumadijsko-pomoravskog regiona koje su sprovele lokalne samouprave.

Iako region Šumadije i Pomoravlja spada u nedovoljno razvijene regione u proteklom periodu ovaj region uspeo je da privuče značajne inostrane investitire. Pored postojećih prednosti privrede ovog regiona kao što su strateški geografski položaj, obrazovana i jeftina radna snaga, bescarinski izvoz u zemlje Jugoistočne Evrope i Rusiju, podrška lokalne vlasti, ipak je relativno malo stranih investicija privučeno u region Šumadije i Pomoravlja. Tokom proteklih deset godina, više međunarodnih kompanija pronašlo je interes za investitanje u region Šumadije i Pomoravlja. Najznačajniji strani investitori koji su ušli u region potiču iz sledećih zemalja : Italija, Austrija, Slovenija, Nemačka, Švajcarska, Izrael, Češka, Bugarska. Od zemalja bivše SFRJ investirale su kompanije iz Slovenije i Hrvatske.

Tabela 4. Najznačajnije SDI u regionu Šumadije i Pomoravlja

Kompanija	Država	Sektor	Vrsta investicije	Iznos investicije u (eur.)
FIAT / FAS	Italija	automobilska industrija	Zajedničko ulaganje	940 000 000
Fiatovi kooperanti (Sigit, HTL, Promo, Magnetti Mareli, Johnson Controls)	Italija	Automobilska industrija	Greenfield	20 000 000
Plaza Centers	Izrael	Trgovina	Greenfield	55 000 000
Hoedlmayr Zastava	Austrija	Transportne usluge	Zajedničko ulaganje	5.000.000

Roda centar Merkator	Slovenija	Trgovina	Greenfield	22 000 000
FPP Balkan Ltd-Knjaz Miloš	Velika Britanija	Prehrambena industrija	Akvizicija	41.000.000
Yura Corporation	Južna Koreja	Automobilska industrija	brownfield	8.000.000
Meggle	Nemačka	Prehrambena industrija	akvizicija	10.000.000
Nova KBM	Slovenija	Finansijsko posredovanje	akvizicija	30.000.000
Kronospan	Austrija	Prerada drveta	greenfield	200.000.000
Metro cash and carry	Nemačka	trgovina	greenfield	15.000.000
Panasonic	Japan	proizvodnja	brownfield	15.000.000
Porr Werner Weber	Austrija	Reciklaža i upravljanje otpadom	Greenfield, privatizacija	9.200.000
Holcim	švajcarska	građevinarstvo	privatizacija	185.000.000
Confezioni Andrea Serbia	Italija	Automobilska industrija	greenfield	9.000.000

Izvor: autorski prikaz na osnovu podataka preuzetih sa :

Vrednost stranih direktnih investicija u region Šumadije i Pomoravlja u periodu posle 2000. god. kumulativno iznosi oko 1.640.734.000 evra. Od toga veći iznos stranih direktnih investicija se slio u Šumadijski region i to oko 1.045.000.000 evra a u Pomoravski region oko 595.000.000 evra. Najznačajnija zemlja po vrednosti investicija je Italija, čiji udeo u ukupnoj vrednosti SDI iznosi 60%. Najveći udeo posle Italije ima Austrija sa 13,6% i Švajcarska sa 11%. Preostalih 15% čine direktne investicije iz Slovenije, Izraela, Velike Britanije, Nemačke, Južna koreje, Japana, Grčke, Bugarske, Norveške, Hrvatske. Pored postojećih prednosti privrede ovog regiona kao što su strateški geografski položaj, obrazovana i jeftina radna snaga, bescarinski izvoz u zemlje Jugoistočne Evrope i Rusiju, podrška lokalne vlasti, ipak je relativno malo stranih investicija privučeno u region Šumadije i Pomoravlja.

U ovom periodu najviše je investirano u prerađivačkoj industriji, trgovini i građevinarstvu, pri čemu dominira sektor prerađivačke industrije. Značajne investicije ostvarene su i u sektoru finansijskog posredovanja.

Najviše investicija je relizovano u gradu Kragujevcu kao regionalnom ekonomskom centru.

Slika 2. Struktura SDI prema vrsti investicije

Izvor: Autorski prikaz na osnovu podataka NALED-a ( Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj),

Posmatrajući strukturu stranih direktnih investicija u periodu nakon 2000. godine u regionu Šumadije i Pomoravlja datu u prethodnom dijagramu uočava se da zajedničko ulaganje kao oblik ulaska stranog kapitala učestvuje u ukupnoj strukturi SDI sa 58%, slede greenfield investicije sa 22%, investicije ostvarene kroz privatizaciju i akviziciju sa 16%, brownfield sa 4%.

Region Šumadije i Pomoravlja, pored oscilacije u obimu SDI, karakteriše i oscilacija u granskoj (sektorskoj) strukturi. SDI u ovom regionu su uglavnom dolazile u primarni sektor (proizvodnja i prerada), zatim sledi sekundarni sektor pre svega trgovina i na kraju sektor usluga i to bankarsko finansijskih. Region Šumadije i Pomoravlja ima problem vezan i za ravnomernu alokaciju SDI na svojoj teritoriji. Najrazvijeniji gradovi i opštine su najčešća destinacija investitora. Kragujevac kao ekonomski, politički i univerzitetski centar ovog regiona je privukao najviše SDI. Neravnomeran raspored SDI na svim nivoima ima za posledicu nejednak razvoj koji se ogleda u tome da su pojedine opštine i gradovi koji su primili više SDI ujedno i razvijeniji, dok opštine koje su primili vrlo malo ili uopšte nisu imali. Veliki je problem što su se SDI uglavnom koncentrisale oko industrijske proizvodnje, proizvodnje automobila i rezervnih delova npr. Fiat i Fiatovi kooperanti što bi u slučaju odlaska ovih kompanija i pomeranja proizvodnje ka jeftinijim tržištima (kao što se desilo u Poljskoj) imalo drastične posledice na privredu ovog regiona. Primetno je odsustvo investicija u ruralnim krajevima čija je odlika poljoprivredna proizvodnja.

Ravnomernom alokacijom investicija postavila bi se dobra osnova za privlačenje novih investitora.

4.    Ekonomski efekti stranih direktnih investicija na razvoj regiona Šumadije i Pomoravlja

Poznato je da dolazak SDI ima veliki razvojni potencijal naročito za slabo razvijene privrede: da li će i u kojoj meri on biti iskorišćen, zavisi od mnogih faktora ali i od sposobnosti zemlje domaćina da iskoristi pozitivne i izbegne negativne efekte i rizike koje SDI mogu da proizvedu.

U godinama nakon društvenih promena sprovedenim 2000. godine, došlo je do priliva kapitala inostranih kompanija, koje su našle svoj interes u ostvarivanju saradnje sa partnerima iz regiona. Zadnjih godina, više međunarodnih kompanija pronašlo je interes za investiranje u region Šumadije i Pomoravlja. Na osnovu empirijske analize makroekonomskih pokazatelja može se uvideti da su u region Šumadije i Pomoravlja strani investitori uložili oko 1650 miliona evra. Smatra se da je ovaj iznos stranih ulaganja zavidan ali nije dovoljan za pokretanje privrede ovog regiona koja je i dalje u nedostatku svežeg kapitala i zdravih investicionih ulaganja. Takođe komparativnom analizom ostvarenih investicija i ekonomskog agregata ovog regiona dolazi se do zaključka da u periodu većih investicionih ulaganja raste i ekonomski agregat ovog regiona i obrnuto. Strane direktne investicije tada utiču i na povećanje izvoza ovog regiona kao i na povećanje spoljno trgovinske razmene.

Iako su još uvek za ceo region glavni izazov institucionalne i strukturne reforme, u regionu su vidne pozitivne makroekonomske karakteristike. U periodu 2004. pa do 2008. godine u ovom regionu zabeležen je najveći privredni rast od početka tranzicionih promena. Rast je bio uglavnom rezultat priliva stranih direktnih investicija, nagle ekspanzije kredita kojima su finansirani potrošnja i ulaganja. Pored rasta makroekonomskih pokazatelja značaj stranih direktnih investicija za ekonomski razvoj regiona Šumadije i Pomoravlja ogleda se u sledećim zaključcima :

• -    SDI donose značajan transfer tehnologije koji ne može da bude postignut putem finansijskih investicija, pozajmljivanjem kapitala ili trgovinom robama i uslugama;

• -    SDI unapređuju konkurenciju na domaćem tržištu;

• -    SDI otvaraju nova radna mesta i na taj način direktno utiču na smanjenje stope nezaposlenosti;

• -    primaoci SDI često dobijaju obuku zaposlenih (know-how) tokom poslovanja novih preduzeća što doprinosi razvoju ljudskog kapitala;

• -    dobit koju ostvare SDI uvećava prihode od poreza na dobit preduzeća;

• -    SDI mogu voditi izmeni tehnoloske baze zemlje i smanjivanju tehnoloskog jaza u odnosu na razvijene zemlje;

• -    SDI direktno uticu na povecanje priliva novih stranih investicija.

• -    Strani direktni ulagaci kroz svoja investicione aranzmane vrse promociju ovog regiona na medunarodnom trzistu.

5.    ZAKLJUČAK

Jedan od najvecih problema privrede ovog regiona je velika nezaposlenost, koja se u godinama ekonomske krize dodatno uvecala. Jedini nacin za odrzivi rast zaposlenosti, u nedostatku domace stednje i kapitala, jesu upravo SDI i to pretezno greenfield SDI koje ce otvoriti nova radna mesta i u dugom roku direktno uticu na privredni rast ovog regiona.

Iskustvo uspesnih tranzicionih privreda pokazuje da greenfield SDI zaostaju u prvoj fazi tranzicije, pretezno zbog toga sto se vecina zemalja u prvoj fazi tranzicije odluci za velike privatizacije u kojima merdzeri i akvizicije imaju veoma vaznu ulogu, koju greenfield SDI ne bi mogle da odigraju. Prednost merdzera i akvizicija u takvom trenutku je sto se snjima restrukturiraju postojeci kapaciteti koji bi inace bili suoceni sa rizikom otpustanja ili zatvaranja. Medutim mnoge empirijske strukture SDI u tranzicionim privredama su pokazale da od svih vrasta SDI najvise efekata na privredni razvoj imaju greenfield investicije. U kratkom i srednjem roku uloga ovih investicija je jednaka ulozi merdzera i akvizicija ali u dugom roku njihov efekat je najsnazniji. Stoga su uprave ove investiciej neophodne privredi regiona.

I pored pozitivnih privrednih aktivnosti koje su se dogodile u proslom periodu danas privredu regiona karakterise pre svega visoka nezaposlenost, zatvaranje mnogih preduzetnickih radnji, malih i srednjih preduzeca, stagnacija privredne aktivnosti, slab priliv investicija, rast cena komunalnih usluga, pad standarda gradana. To je direkna posledica odsustva stranih investicija u ovaj raegion zadnjih godina.

Privredu regiona karakterise i problem neadekvatne alokacije investicija. Strani investitori uglavnom se koncentrisu na podrucjima vecih gradova, sto je jos vise produbilo ionako velike regionalne razlike. Takav je slucaj i u regionu Sumadije i Pomoravlja. Najvise investicija se u proteklom periodu slilo u Sumadijski okrug i grad Kragujevac kao regionalni centar dok je u Pomoravskom okrugu izrazena nedovoljna investiciona aktivnost.

Nesklad u regionalnoj konkurentnosti se ogleda u koncentraciji privredne aktivnosti uspesnih preduzeca, visokoj dobiti i zaposlenosti u Beogradu i Juzno-backom okrugu, dok su svi ostali regioni suoceni sa niskom privrednom aktivnoscu, nerazvijenoscu i visokom stopom nezaposlenosti. Regionalna privreda nije dovoljno prilagodena za visoke zahteve konkurentskih ino-trzista, tako da je izvoz koncentrisan u razvijenim regionima dok je učešće pojedinih nerazvijenih regiona u ukupnom izvozu i uvozu simbolično. Konkurentski potencijal nacionalne privrede najbolje odražava njena izvozna aktivnost, dok je regionalna konkurentnost sposobnost regiona da privuče investitore, ubrza i podrži privrednu aktivnost tako da privreda regiona ima održiv i dinamičan privredni rast. Kako je ravnomeran privredni razvoj cilj, a podizanje njihove konkurentnosti strateško opredelenje Srbije, prioritet regionalne politike u izvoznom segmentu je podsticanje dinamičnog razvoja regiona povećanjem njihove konkurentnosti i izvozne orijentacije.

Sigurno je da se ovako negativno regionalno stanje može promeniti, pre svega, povećanjem investicija u pojedine opštine, okruge i regione a u tom procesu aktivnu ulogu moraju imati i nadležne državne institucije, od Fonda za razvoj, Agencije za regionalni razvoj, Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA) i drugih regulatornih tela na državnom i lokalnim nivoima. Značajne mere za dinamičan regionalni razvoj su infrastukturne investicije u putnoj privredi, investicije u energetski sektor (hidro i termo-elektrane), formiranje razvojne (investicione) banke na nivou države, razvoj regionalnog tržišta hartija od vrednosti, povezivanje institucionalnih investitora (investicioni fondovi, dobrovoljni penzioni fondovi, sektor osiguranja) i privrede, posebno sektora malih i srednjih preduzeća, stvaranje stimulativnog privrednog ambijenta i pravne sigurnosti za privlačenje investicija iz dijaspore, stimulisanje povezivanja sektora malih i srednjih preduzeća putem poslovnih inkubatora, klastera i sl.

Proces transformacije nacionalne privrede je u proteklom periodu bio veoma dinamičan, nestabilan što je rezultiralo negativnim uticajem na regionalne centre tradicionalne industrije, kakav je region Šumadije i Pomoravlja. To je uzrokovalo niz regionalnih problema kao što su : demografska migracija stanovništva iz sela u gradove, devastacija ovih područja, povećanje društvenih troškova zbog velike koncentracije stanovništva u gradovima, spora vlasnička trahsformacija privrednih subjekata, visoka stopa nezaposlenosti, stagnacija privrednog rasta i razvoja... Svi dosadašnji modeli privrednog rasta i razvoja ovog regiona bazirali su se na sektorskim prioritetima i sektorskim politikama, uglavnom na kratkoročnim i srednjoročnim ciljevima. Regionalni razvoj i dugoročno regionalno planiranje su bili marginalizovani, a mere na ovom području su bile nesinhronizovane, kratkoročnog karaktera. Tranzicioni procesi od 2000. godine samo su dodatno potencirali i multiplikovali negativne efekte regionalne ekonomske politike. Potrebno je definisati jasne ciljeve ekonomskog razvoja regiona Šumadije i Pomoravlja : održiv razvoj, podizanje regionalne konkurentnosti, smanjenje regionalnih neravnomernosti i siromaštva, zaustavljanje negativnih demografskih kretanja, nastavak procesa decentralizacije, i izgradnja institucionalne regionalne infrastrukture. Ovim istraživanjem izvodi se zaključak da i pored određenih problema region Šumadije i Pomoravlja ima potencijala za dinamičan razvoj u budućnosti. Povoljan geografski položaj, duga industrijska tradicija, ljudski kapital, izvozno orijentisana privreda i inovativno poslovno okruženje sa bogatim prirodnim resursima su samo neke od komparativnih prednosti koje čine ovo tržište atraktivnim za poslovanje i investiranje. Такође, region karakteriše tržišna ekonomija i relativno stabilno makro-ekonomsko i političko okruženje. Nastavak ekonomskih, institucionalnih i zakonodavnih reformi uz jačanje infrastrukturne mreže omogući će stvaranje povoljne investicione klime. Izborom strategije direktnih investicija neophodno je u narednom periodu nastaviti sa promocijom regiona Šumadije i Pomoravlja i permanentnim prilivom pre svega stranih direktnih investicija kako bi se kvantitativno i kvalitativno unapredili ekonomski agregati ovog područja.