Pristup digitalnom uznemiravanju na mestima rada – ključni izazovi i evolutivna uloga radnog prava

Četvrta industrijska revolucija učinila je upotrebu internet tehnologija i digitalnih alata standardnim elementima savremenih radnih mesta, naročito među zaposlenima tzv. belih okovratnika. Tehnološki napredak uzrokovao je i pojavu novih oblika nedoličnog ponašanja na mestima rada, uključujući i elektronsko uznemiravanje. Ova pojava definiše se kao neprimereno ponašanje na mestima rada i pravno je neprihvatljiva – bilo da je reč o ponavljanim radnjama ili o pojedinačnom aktu sa trajnim posledicama – a sprovodi se putem imejlova, aplikacija za razmenu poruka, društvenih mreža ili drugih digitalnih platformi, sa ciljem uznemiravanja, zastrašivanja ili omalovažavanja kolega, podređenih, odnosno radnika uopšte. Za razliku od tradicionalnog, „licem u lice“ uznemiravanja, koje podrazumeva direktnu interakciju, elektronsko uznemiravanje prevazilazi fizičke granice i odvija se u digitalnom okruženju, kako u toku, tako i van radnog vremena. Njegova upornost čini ga teškim za izbegavanje, jer često prati žrtvu preko digitalnih uređaja, pri čemu predstavlja ozbiljnu pretnju zdravlju i opštem blagostanju radnika. U radu se primenjuje normativni i uporedno-pravni metod prilikom analize pravnih pravila o elektronskom uznemiravanju na radu u odabranim državama, sa ciljem identifikovanja modela dobre zakonodavne prakse, a u kontekstu unapređenja domaćeg radnog zakonodavstva. Važeće srpsko zakonodavstvo o sprečavanju zlostavljanja na radu ne sadrži izričitu definiciju niti posebno uređuje elektronsko uznemiravanje, što stvara regulatorne praznine i ostavlja radnike nedovoljno zaštićenim. Kako se svet rada sve više premešta u virtuelne i digitalne prostore, postaje neophodan holistički pravni pristup prevenciji elektronskog uznemiravanja prilikom zaštite radnika. Jačanje normativnog okvira od ključnog je značaja ne samo za zaštitu prava radnika, već i za podsticanje zdrave i održive radne sredine.