Akcije kao nenovčani osnivački ulog privrednog društva

U poslednjih 5 godina u Srbiji su se dogodile veoma velike promene. Prvenstveno, ovde mislim na to da se jedan autokratski i centralisti~ki politi~ki sistem sklonio sa scene, a pojavio se nov. U po~etku su se gajile velike nade i o~ekivanja od tog novog sistema, ali su veoma brzo splasle. Do{lo se veoma brzo do spoznaje su{tine, koja se svodi na to da je za sprovo|enje bilo kakvih reformi i promena u dru{tvenom sistemu neophodno mnogo dublje i sistemati~nije ra{~istiti sa prethodnim sistemom i to bez ikakvih kompromisa (ovo posebno nagla{avam, jer ~im ima kompromisa u preduzimanju bilo kakve su{tinske reforme i promene, onda reforme i promene zapravo nema, nego se jedino menja ambala`a radi zamagljivanja o~iju krajnjih potro{a~a).

Ovakva situacija neminovno se odra`ava i na celokupni dru{tveni `ivot u Srbiji. Ovde se posebno misli na zakonodavnu regulativu kao skup pravila koja ure-|uju organizvan i odr`iv `ivot u ovoj zemlji. Kao {to je poznato vladaju}a elita opredeljuje pravac i stepen razvoja svakog dru{tva. U na{em konkretnom slu~aju, elita se opredelila za veoma sumnjiv i veoma rizi~an put. Mislim prvenstveno na to, da je donet veoma veliki broj zakona, i to posebno u poslednje dve godine, a da pri tom gotovo nijedan nije pro{ao ozbiljniju javnu raspravu i stru~no razmatranje. Isticanje samo cifre, odnosno broja donetih zakona, na obi~nog gra|anina mo`e da ostavi neki efekat. Da li je taj efekat pozitivan ili negativan opet zavisi od primaoca te informacije, ali za svakog ozbiljnijeg ~oveka koji se bavi bilo kojim poslom ovo je potpuno neozbiljno. Neozbiljno u smislu jer se zna koliko je vremena neophodno da se zavr{i i uspe{no okon~a neki posao. U slu~aju dono{enja zakona, o~igledno se i{lo na kvantitet i na jeftin marketing kod {irokih narodnih masa, a {to se kvaliteta ti~e ra~unalo se na to da }e on proiza}i iz kvantiteta.

Situacija se neminovno odrazila i na zakonodavstvo koje reguli{e trgovinsko, odnosno privredno pravo. Ta~nije, oblasti dru{tvenog `ivota gde se odvija veoma `iva privredna aktivnost. U kratkom periodu donet je veliki broj zakona koji parcijalno i veoma lo{e ure|uju razne oblasti privrednog `ivota. Isto tako, nakon dono-{enja zakona brzo se pristupilo dono{enju velikog broja njihovih izmena. Do{lo se do neverovatne situacije da zakoni koji su doneti, nakon godinu dana imaju ve} tri do ~etiri izmene. Obrazlo`enja predlaga~a zakona i izmena zakona jesu da se zakon prilago|ava `ivotu i tr`i{nim uslovima. Ali, surovu stvarnost i istinu je veoma te{ko sakriti, a to je da su zakoni lo{i, povr{ni i ura|eni veoma nestru~no i brzo, bez javnih diskusija i kriti~kog razmatranja.

Usled ovakve zakonodavne aktivnosti do{lo je do pojave veoma velikog broja spornih situacija u privrednom poslovanju i postupanju. Problem koji je medij- ski posebno propra}en i sa kojim je pored stru~ne i obi~na javnost upoznata jeste osnivanje dru{tava sa ograni~enom odgovorno{}u u kojima se kao osniva~ki ulog javljaju akcije. Prvi javni istup ovog problema imali smo prilikom kupovine “Knjaz Milo{a” i nastupom na{eg poznatog ko{arka{kog reprezentativca u celoj pri~i. Nakon toga ovaj problem se sve vi{e medijski habao i to preko “C marketa”, “Toze Markovi}a”, “Ve~ernjih novosti” itd. U ovom kratkom prikazu poku{a-}u da na osnovu pozitivnih zakonskih propisa stavim u odnos zakonodavne argumente za i protiv na~ina re{avanja ovog problema.

Izvori prava koji reguli{u ovu oblast

Pre nego {to se upustim u dublje razmatranje, nave{}u osnovne pozitivne zakonodavne akte koji reguli{u ovu oblast direktno, ali i one koji je marginalno do-ti~u. Neophodno je imati u vidu prikaz celokupnog zakonodavnog izvora za ovu oblast kako bi se {to bolje shvatio problem i te`ina njegovog re{avanja. Ovde je u su{tini veoma te{ko, ustvari gotovo nemogu}e, jer je se “ne vidi drvo od {ume”.

Osnovni zakonodavni akti koji reguli{u oblast privrednih dru{tava i hartija od vrednosti su:

• •    Zakon o privrednim dru{tvima, 1

• •    Zakon o registraciji privrednih subjekata,

• •    Zakon o tr'i{tu hartija od vrednosti,²

• •    Predlog zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrume-nata,³

• •    Zakon o privatizaciji,⁴

• •    Zakon o akcijskom fondu,⁵

• •    Zakon o agenciji za privatizaciju,

• •    Zakon o ste~ajnom postupku,⁶

• •    Zakon o bankama,

• •    Zakon o javnim preduze}ima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa,

• •    Zakon o osiguranju.

Pored zakonodavnih akata veliki zna~aj u regulisanju ovih oblasti privrednog `ivota imaju, naravno, i podzakonski akti. Navodim samo mali broj tih akata jer je njihov broj neverovatno velik i zauzeo bi dosta mesta u ovom radu. Podzakonski akti koji reguli{u ovu oblast su:

• •    Pravilnik o uslovima i na~inu vršenja nadzora nad poslovanjem u~esnika na finansijskom tr`i{tu,⁷

• •    Pravilnik o sadr'ini i formi ponude za preuzimanje akcija,⁸

• •    Pravilnik o utvrlivanju vrsta HOV i dr. finansijskih instrumenata,⁹

• •    Pravilnik o sadr'ini i formi prospekta i dr. dokumenata koji se podnose radi distribucije HOV,¹⁰

• •    Zna~ajni pokazatelji poslovanja preduze}a, 11

• •    Pravilnik o sadr'ini i na~inu izve{tavanja javnih dru{tava, 12

• •    Pravilnik o objavljivanju obave{tenja o posedovanju akcija s pravom glasa,¹³

• •    Pravilnik o prodaji HOV na koje se odnose privilegovane informacije,¹⁴

• •    Pravilnik o sadr'ini i formi zastupni~ke izjave,¹⁵

• •    Pravilnik o uslovima za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog dru{tva.¹⁶

Savremeno doba name}e stalno nove i savremenije vidove komunikacija i dola`enja do informacija. U tom smislu kod izvora za ovu konkretnu oblast navodim i aktuelne internet adrese na kojima se mogu prona}i izvesni podaci i informacije vezane za ovu problematiku. Najva`nije internet adrese su:

• •    Agencija za privredne registre RS - www.apr.sr.gov.yu

• •    Komisija za hartije od vrednosti - www.sec.sr.gov.yu

• •    Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti - www.crhov.co.yuwww.crhov.co.yu

• •    Akcijski fond Republike Srbije -

• www.share-fund.co.yuwww.share-fund.co.yu

• •    Agencija za privatizaciju Republike Srbije - www.priv.yu

• •    Narodna skup{tina Republike Srbije - www.parlament.sr.gov.yu

• •    Autonomna pokrajina Vojvodina - Izvr{no ve}e - www.vojvodina.sr.gov.yu

• •    Vrhovni sud Srbije - www.vrhovni.sud.srbija.yu

• •    Trgovinski sudovi Srbije - www.trgovinski.sud.srbija.yu

Osvrt na zakonodavnu regulativu

Zakon o privrednim dru{tvima

Osnivanje i registracija dru{tava sa ograni~enom odgovorno{}u regulisani su, pre svega, Zakonom o privrednim dru{tvima, a posredno i Zakonom o registraciji privrednih subjekata. Ono {to je veoma va`no re}i jeste da je u Zakonu o privrednim dru{tvima u ~l. 1. navedeno da se ovim zakonom ure|uje osnivanje privrednih dru{tava i preduzetnika, upravljanje dru{tvima, prava i obaveze osniva~a, ortaka, ~lanova i akcionara, povezivanje i reorganizacija, prestanak preduzetnika i likvidacija privrednih dru{tava. ^lan 2. istog zakona navodi da je privredno dru{tvo pravno lice koje osnivaju osniva~kim aktom pravna i/ili fizi~ka lica radi obavljanja de-latnosti u cilju sticanja dobiti. Pravne forme privrednih dru{tava koje Zakon o privrednim dru{tvima poznaje su orta~ko dru{tvo, komanditno dru{tvo, dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u i akcionarsko dru{tvo (otvoreno i zatvoreno).

Prema Zakonu o privrednim dru{tvima (u daljem tekstu ZPD) dru{tvo sa ogra-ni~enom odgovorno{}u (u daljem tekstu doo) u smislu ovog zakona jeste privredno dru{tvo koje osniva jedno ili vi{e pravnih i / ili fizi~kih lica, u svojstvu ~lanova dru-

{tva, radi obavljanja odre|ene delatnosti pod zajedni~kim poslovnim imenom.17 Bitno je navesti da zakonodavac ograni~ava broj ~lanova doo i to do najvi{e 50 ~lano-va.18 Nadalje se navodi da ulog u doo mo`e biti nov~ani ili nenov~ani, uklju~uju}i iz-vr{en rad i pru`ene usluge dru{tvu.19 Ulozi ~lanova doo ne moraju biti jednake vred-nosti i nov~ani ili nenov~ani ulozi u doo ula`u se u dru{tvo u skladu sa osniva~kim aktom.20 U ZPD se izri~ito navodi da se nenov~anim ulozima u smislu ovog zakona smatraju ulozi u stvarima i pravima, radu i uslugama, kao i udeli i akcije u drugim dru{tvima.21 Vrednost nenov~anih uloga utvr|uju sporazumno osniva~i doo u skladu sa osniva~kim aktom.22 ^lan doo sti~e udeo u osnovnom kapitalu dru{tva srazmerno vrednosti uloga. ^lan doo mo`e imati jedan udeo u dru{tvu. Ako ~lan doo stekne jedan ili vi{e udela oni se spajaju sa postoje}im udelom i zajedno ~ine jedan udeo.23

Udeli doo nisu hartije od vrednosti.24 Udeli doo ne mogu se sticati, niti se njima mo`e raspolagati upu}ivanjem javne ponude.25 Udeo ~lana doo mo`e se slobodno prenositi, ako ZPD, osniva~kim aktom ili ugovorom ~lanova dru{tva nije druk~ije ure|eno i to: drugom ~lanu dru{tva ili dru{tvu, bra~nom drugu prenosioca, bratu, sestri, pretku, potomku ili bra~nom drugu potomka, zakonskom zastupniku ili nasledni-ku ~lana dru{tva nakon njegove smrti, statusnom promenom u skladu sa ZPD.26

Predlog zakona o tr`i{tu hartija od vrednosti i dr. finansijskih instrumenata

Moram da napomenem da u momentu izrade ovog rada, Narodna Skup{tina Republike Srbije je dana 25. 05. 2006. godine izglasala Zakon o tr`i{tu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, ali tekst zakona nije bio dostupan na internet strani parlamenta Srbije, a isto tako zakon nije bio ni objavljen u “Sl. glasniku Republike Srbije”. Dakle, prilikom izrade rada osvrnuo sam se na nacrt zakona, s tim {to nisam uspeo da saznam da li je u vezi sa problematikom koju sam obra|ivao bilo nekih izmena ili promena.

Kako to predlaga~ navodi i {to mislim da treba ista}i na ovom mestu jeste da zakon predstavlja zna~ajan iskorak u odnosu na postoje}i Zakon o tr`i{tu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Slede}i savremene tendencije u razvoju finansijskih tr`i{ta zemalja EU i zemalja u tranziciji, uvodi nove pravne institute – organizatora tr`i{ta (market operator) i vanberzansko tr`i{te (over-the-counter market), koji }e sistemski izmeniti i unaprediti postoje}u strukturu orga-nizovanog tr`i{ta u Republici u smislu:

• 1.    podele organizovanog tr`i{ta na berzansko i vanberzansko tr`i{te,

• 2.    zna~ajnog pove}anja transparentnosti,

• 3.    stvaranja uslova za aktivnije u~e{}e malih i srednjih preduze}a u mobilizaciji kapitala preko mehanizama vanberzanskog tr`i{ta,

• 4.    stvaranje tr`i{ne konkurencije radi smanjenja transakcionih tro{kova i dr.

Berzansko i vanberzansko tr`i{te je identi~no organizovano u smislu ta~no odre|enih pravila poslovanja, javnosti i transparentnosti rada, mogu}nosti pristupa zainteresovanih lica, tehni~ke i informacione opremljenosti za rad, propisane obaveze izve{tavanja u vezi sa obavljenim transakcijama i tome sli~no. Razlika je u tome {to na berzanskom tr`i{tu kotiraju samo hartije od vrednosti koje ispune uslove koje propisuje berza svojim pravilima poslovanja odobrenim od strane Komisije za hartije od vrednosti, a na vanberzansko tr`i{te se uklju~uju hartije od vrednosti izdate javnom ponudom bez propisivanja dodatnih uslova.

Prilikom dono{enja novog Zakona o tr`i{tu hartija od vrednosti i drugih finan-sijskih instrumenata, zakonodavac je sledio bazi~ne principe i standarde osnovne direktive EU koja predstavlja krucijalan deo Akcionog plana o finansijskim uslugama (Financial Services Action Plan) – Direktiva o tr`i{tu finansijskih instrumenata (DIRECTIVE 2004/39/EC of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004m on markets in financial instruments amending Council Directives 85/611/EEC and 93/6/EEC and Directive 2000/12/EC of the European Parliament and of the Council and repealing Council Directive 93/22/EEC), koja postavlja osnovne kriterijume za na~in organizovanja i struktuiranja organizovanog tr`i-{ta (regulated market), odnosno organizatora tr`i{ta (market operator), u~esnika na njemu (investment firm), kao i nadzor Komisije (competent authority), radi harmonizacije propisa u dr`avama ~lanicama EU, sa ciljem integracije lokalnih tr`i{ta u jedinstveno finansijsko tr`i{te EU (Single market).

Tako|e, zakonodavac je usaglasio odgovaraju}e odredbe zakona sa bazi~nim principima propisanim u Direktivi o transparentnosti (DIRECTIVE 2004/109/EC of the European Parliament and of the Council of 15 December 2004 on the harmonisation of transparency requirements in relation to information about issuers whose securities are admitted to trading on a regulated market and amending Directive 2001/34/EC), koja ima za cilj unapre|enje za{tite investitora kroz obezbe|enje visokog nivoa transparentnosti i informisanosti u~esnika na or-ganizovanom tr`i{tu, Komisije i celokupne javnosti.

Predlog zakona, a samim tim i doneti zakon, je u najve}noj mogu}oj meri uskla|en sa standardima koji su propisani u Direktivi o spre~avanju manipulacija na tr`i{tu (DIRECTIVE 2003/6/EC of the European Parliament and of the Council of 28 January 2003 on insider dealing and market manipulation - market abuse), ~ija je osnovna intencija u~vr{}enje integriteta i kredibiliteta finansijskih tr`i{ta kroz spre~avanje zloupotreba privilegovanih informacija, odnosno tr`i{nih manipulacija, jer informacija predstavlja osnovni resurs na kome je zasnovan mehanizam finansijskog tr`i{ta ~ija je inherentna karakteristika informaciona asimetri~nost.

Odredbe zakona koje se odnose na prospekt su uskla|ene sa principima propisanim u Direktivi o prospektu (DIRECTIVE 2003/71/EC of the European Parliament and of the Council of 4 November 2003 on the prospectus to be published when securities are offered to the public or admitted to trading and amending Directive 2001/34/EC).

Pored sagledavanja tendencija u legislativi EU, zakonodavac je prilikom izrade predloga zakona imao u vidu i zakonsku regulativu zemalja u tranziciji, kao i zemalja koje su uspe{no okon~ale proces tranzicije, sa ciljem da prihvati i prime-ni sva pozitivna re{enja koja }e doprineti stabilizaciji, razvoju i osavremenjavanju finansijskog tr`i{ta u Republici, ali istovremeno imaju}i u vidu i aktuelni trenutak razvoja finansijskog tr`i{ta u Republici.

O samom Zakonu

Organizovano tr`i{te je tr`i{te hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koje je dostupno javnosti i na kome se po unapred propisanim pravilima trguje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima, a koje or-ganizuje organizator tr`i{ta i nad kojim nadzor vr{i Komisija.27 Organizovano tr-`i{te obuhavata berzansko i vanberzansko tr`i{te.28 Berzansko tr`i{te je tr`i{te na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje berza. Vanberzansko tr`i{te je tr`i{te na kome se obavlja trgovina har-tijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje organizator vanberzanskog tr`i{ta.29

Sekundarna ponuda hartija od vrednosti, odnosno trgovina hartijama od vrednosti obavlja se na organizovanom tr`i{tu, osim ako zakonom o HOV nije druk~ije odre|eno. Na organizovanom tr`i{tu mogu trgovati samo njegovi ~lano-vi brokersko-dilerska dru{tva i ovla{}ene banke, a druga lica – jedino posredstvom ~lanova organizovanog tr`i{ta.30 Vlasni~kim hartijama od vrednosti kojima se trguje na jednom organizovanom tr`i{tu u Republici ne mo`e se trgovati na drugom organizovanom tr`i{tu u Republici. Sticanje i otu|enje sopstvenih akcija vr{i se u skladu sa zakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva. Trgovina na organizova-nom tr`i{tu podrazumeva javnu ponudu hartija od vrednosti i povezivanje ponude i potra`nje HOV i drugih finansijskih instrumenata. Trgovina HOV obavlja se is-klju~ivo na organizovanom tr`i{tu u Republici koje obuhvata berzansko i vanber-zansko tr`i{te, ako zakonom HOV nije druk~ije odre|eno.31

Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko dru{tvo koje, u skladu sa ovim zakonom, obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tr`i{tu, odnosno na berzan-skom i vanberzanskom tr`i{tu. Osniva~ odnosno akcionar berze mo`e biti Republika Srbija, doma}e i strano, pravno i fizi~ko lice.32 Organizovanje trgovine HOV obuhvata slede}e poslove: organizovanje javne ponude HOV i povezivanje ponude i tra`nje HOV, objavljivanje informacije o ponudi, tra`nji i tr`i{noj ceni HOV i drugih podataka zna~ajnih za trgovinu HOV, utvr|ivanje i objavljivanje kursnih lista HOV, obavljanje drugih poslova u skladu sa ovim zakonom.33

Prava zakonitih imalaca HOV iz tih hartija nastaju upisom HOV na njihov ra~un koji se vodi u Centralnom registru. Prenos prava iz HOV vr{i se prenosom HOV na ra~un novog zakonitog imaoca u Centralnom registru.34

Osnivanje doo i praksa Agencije za privredne registre RS

Procedura osnivanja doo kod Agencije za privredne registre, u potpunosti je pojednostavljena u odnosu na period pre osnivanja Agencije. Me|utim, samim tim

Mr Aleksandar Gruji}: Akcije kao nenov~ani osniva~ki ulog privrednog dru{tva {to je procedura upro{}ena i {to je maksimalno pojednostavljeno osnivanje doo, time je automatski i direktno proporcionalno pove}an rizik zloupotreba i manipulacija prilikom osnivanja doo. Ali, tema ovog rada nisu manjkavosti osnivanja doo po novom ZPD ili pak nedostaci i prednosti po novom ZPD, ve} jedna potpuno druga problematika.

Ono {to je veoma bitno navesti u ovom delu rada, jeste da Agencija za privredne registre (u daljem tekstu Agencija) u potpunosti po{tuje zakonski rok za dono{enje re{enja o osnivanju doo. Agencija naime, ukoliko se dostavi sva neophodna dokumentacija koju zakonodavac predvi|a, u roku od 5 pa do maksimalno 7 dana, dostavlja na nazna~enu adresu u registracionoj prijavi35 re{enje o osnivanju doo. U ovom je Agencija veoma a`urna i koliko sam upoznat na ovaj deo rada Agencije, nema uop{te prigovora ve} samo naprotiv. Ali kad pogledamo druge segmente rada Agencije, situacija je prakti~no tragi~na. Na re{enja u vezi sa promenama kod privrednih subjekata ~e-ka se i po tri meseca pa ~ak i vi{e. Tako|e je veoma i velik broj situacija da je donet zaklju~ak od strane Agencije, ali na sajtu Agencije nije objavljen, odnosno jo{ nije ura|en (otkucan) i naravno nije dostavljen podnosiocu prijave.

Kad se kao osniva~ki ulog javljaju akcije situacija je prakti~no slede}a u vezi sa osnivanjem doo. Kako sam to i napred naveo, Agencija ne pravi nikakve probleme prilikom osnivanja doo na ovakav na~in. Bitno je da se ispo{tuju svi zakonski uslovi za osnivanje doo i Agencija donosi re{enje o osnivanju.

Slede}e {to je potrebno da bi se osnovao jedan doo u kojem osniva~ki kapital ~ine i akcije. Potrebno je prvo da se overi osniva~ki akt doo-a. Ovde je veoma va`no paziti na izri~itu zakonsku odredbu ZPD da maksimalan broj ~lanova doo ne mo`e da bude vi{e od 50 osniva~a. Ovo je bitno jer u odre|enim situacijama veoma veliki broj ljudi poseduje akcije i imaju nameru da osnuju doo. Nakon ove-re ugovora o osnivanju doo, prelazi se u fazu pred Agencijom za privredne registre RS. Za podno{enje registracione prijave osnivanja doo u ovom konkretnom slu~aju neophodno je podneti pravilno popunjenu registracionu prijavu, zatim je potrebno prilo`iti i overenu odluku (Ugovor o osnivanju) o osnivanju doo, overen potpis ovla{}enog lica doo-a, potrebno je dostaviti overen izvod iz Centralnog registra HOV sa najsve`ijim stanjem vlasnika akcija. Bitno je navesti da se akcije unose kao nenov~ani osniva~ki kapital privrednog dru{tva. Vrednost akcije kao osniva~kog uloga odre|uju osniva~i, ali je praksa da se kao vrednost uzima nominalna vrednost akcije, odnosno vrednost akcije koja je takva i na berzi ({to je situacija u 90% slu~ajeva). Prema novom ZPD za osnivanje doo, neophodno je da se upi{e i uplati nov~ani kapital. Dakle, ne postoji mogu}nost da se osnuje doo sa samo nenov~anim ulogom, ve} mora da se uplati minimalno 250 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate, na ime nov~anog kapitala.

Nakon {to se preda celokupna gore navedena dokumentacija36 i po{to se uplate takse Agenciji, u potpunosti je zavr{ena procedura osnivanja doo. U roku od 5 do 7 dana sti`e re{enje Agencije o osnivanju doo, ukoliko je u potpunosti ispo{tovana procedura u pogledu predate dokumentacije i uskla|enosti predatih akata sa zakonom.

Ovako osnovana privredna dru{tva u potpunosti su ravnopravna i ista kao i sva ostala koja posluju na privrednom nebu Srbije. Njihova struktura osniva~kog kapitala u su{tini ne bi trebala da optere}uje nijednog u~esnika na tr`i{tu. Oni istu- paju u pravnom prometu u svoje ime i za svoj ra~un. Za svoje obaveze odgovaraju celokupnom svojom imovinom. I ovo bi sve bilo u redu da se ovakav na~in osnivanja doo ne iskori{}ava za neke druge stvari, {to posledi~no izaziva neke nove tendencije i pojave.

Stavovi i mi{ljenja Komisije za hartije od vrednosti (HOV)

Prema Predlogu Zakona o tr`i{tu HOV i drugih finansijskih instrumenata regu-lisan je polo`aj i ovla{}enja Komisije za HOV. U glavi XV predloga Zakona pod nazivom “Komisija za hartije od vrednosti” reguli{u se sva pitanja vezana za samu komisiju. Navodi se da je komisija pravno lice sa sedi{tem u Beogradu, ~iji je osniva~ Republika Srbija.37 U ~lanu 220. Predloga Zakona nabrojane su sve nadle`nosti komisije kojih ima oko dvadesetak izri~ito nabrojanih. Komisija donosi statut kojim ure|uje svoje nadle`nosti, kao i organizaciju i na~in obavljanja poslova iz tih nadle-`nosti, prava, obaveze i odgovornost ~lanova, predsednika i sekretara Komisije, prava i obaveze ostalih zaposlenih, na~in obezbe|ivanja sredstava za rad, na~in dono{e-nja op{tih i pojedina~nih akata i druga pitanja zna~ajna za rad Komisije.38

Predlogom Zakona u ~l. 224. izri~ito se predvi|a da Komisija mo`e davati mi{ljenja, kao i druge oblike javnih saop{tenja, kada je to potrebno radi primene i sprovo|enja pojedinih odredaba Zakona. Komisija u re{avanju u upravnim stvarima shodno primenjuje odredbe zakona o op{tem upravnom postupku, osim ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Re{enja Komisije su kona~na a protiv njih se mo`e pokrenuti upravni spor.39

Navodim u daljem radu dva poslednja mi{ljenja i stava Komisije za HOV u vezi sa osnivanjem doo, u kojima nenov~ani osniva~ki kapital predstavljaju akcije. Ova saop{tenja su skra}ena i prilago|ena radu.

Primer 1. Beograd, 27. septembar 2005.

SAOP[TENJE

Povodom u~estalih poku{aja trgovine akcijama van finansijskog tr`i{ta, Komisija za hartije od vrednosti smatra da je re~ o nedopustivom pona{anju koje mo-`e da bude spre~eno samo usvajanjem izmena Zakona o tr`i{tu hartija od vredno-sti i dono{enjem Zakona o preuzimanju.

Osnivanje orta~kih dru{tava, ili dru{tava sa ograni~enom odgovorno{}u, sa osnovnom svrhom da se stekne vlasni{tvo nad akcionarskim dru{tvom je direktno zaobila`enje institucija finanansijskog tr`i{ta, odnosno berze, ili ponude za preuzimanje, koje su jedini zakoniti i transparentan na~in trgovanja akcijama. Komisija za hartije od vrednosti skre}e pa`nju malim akcionarima da sklapanjem spornih ugovora, kojima se simulira prodaja akcija, mogu biti najvi{e o{te}eni.

Pojava simulovanih pravnih poslova onemogu}ava legalan na~in trgovanja akcijama, zaustavlja razvoj finansijskog tr`i{ta i kao najva`nije - ukida smisao njegovog postojanja. Imaju}i u vidu mogu}nost da ovakvi poslovi postanu pojava, Komisija za hartije od vrednosti ukazuje da to mo`e ozbiljno kompromitovati tr`i-{te kapitala i ugroziti njegov dosada{nji razvoj.

Komisija za hartije od vrednosti je uverena da je neophodno usvajanje paketa sistemskih zakona kojima se celovito reguli{e funkcionisanje tr`i{ta kapitala. Is-ti~emo da su pre svega izmene Zakona o tr`i{tu hartija od vrednosti i Zakon o preuzimanju jedini ispravan i zakonit na~in da se stane na put uo~enim i {tetnim pojavama za razvoj finansijskog tr`i{ta.

Primer 2. Beograd,14.02.2006.

SAOP[TENJE

UNO[ENJEM AKCIJA U D.O.O. GUBI SE PRAVO RASPOLAGANJA AKCIJAMA

Povodom sve u~estalijih poku{aja trgovine akcijama van finansijskog tr`i-{ta, Komisija za hartija od vrednosti ponovo skre}e pa`nju pre svega vlasnicima ovih hartija od vrednosti da mogu u}i u poslove ~ija je posledica gubitak prava raspolaganja akcijama, odnosno gubitak vlasni{tva.

Osnivanje dru{tava sa ograni~enom odgovorno{}u, ili orta~kih dru{tava sa osnovnom svrhom da se stekne vlasni{tvo nad akcionarskim dru{tvom je direktno zaobila`enje institucija finanansijskog tr`i{ta, odnosno berze, ili ponude za preuzimanje , koje su jedini zakoniti i transparentan na~in trgovanja akcijama.

Komisija za hartije od vrednosti skre}e pa`nju malim akcionarima da sklapanjem ugovora, kojima se simulira prodaja akcija, mogu biti najvi{e o{te}eni -oni. Uplatom kapitala u d.o.o. u vidu akcija, njihovi vlasnici zauvek prenose svoje pravo svojine nad hartijom od vrednosti, odnosno zauvek gube pravo da njom u budu}e raspola`u.

Komisija isti~e da se takvim poslovima zapravo blokiraju akcije, dakle, gubi se smisao su{tine akcije, koji u dobroj meri ~ini i sloboda raspolaganja.

Formiranje d.o.o. ili orta~kih dru{tava onemogu}ava legalan na~in trgovanja akcijama, zaustavlja razvoj finansijskog tr`i{ta i kao najva`nije - ukida smisao njegovog postojanja.

Imaju}i u vidu mogu}nost da ovakvi poslovi postaju pojava, Komisija za har-tije od vrednosti ukazuje da to mo`e ozbiljno kompromitovati tr`i{te kapitala i ugroziti njegov dosada{nji razvoj. Osim toga, {tetne posledice }e uticati i na razvoj privrede, a posebno na investicionu klimu i time budu}e investicije.

Komisija za hartije od vrednosti zato isti~e da je neophodno usvajanje paketa sistemskih zakona kojima se celovito reguli{e funkcionisanje tr`i{ta kapitala. Nagla{avamo da su, pored izmena Zakona o tr`i{tu hartija od vrednosti i dono{e-nja Zakona o preuzimanju, neophodni i amandmani na odre|ene odredbe Zakona o privrednim dru{tvima, kako bi se ove ne`eljene posledice u njegovoj primeni spre~ile. O~uvanje duha Zakona mogu}e je uno{enjem obaveze da se d.o.o. mo`e osnivati uplatom u pravima, pa i akcijama, jedino ako se uz to uplati i jednaka vrednost nov~anog kapitala.

Zaklju~ak

Pisac ovog rada, kako se to da ve} zaklju~iti, ima veoma kriti~an odnos prema Agenciji za privredne registre RS. Skoro ni u jednom segmentu rada nije zadovoljan Agencijom i smatra da je sud ove poslove mnogo bolje i br`e re{avao. Medijska kampanja koja je organizovana i uspe{no sprovedena, a u vezi sa sporo-

{}u rada sudova i nea`urno{}u, sada u potpunosti pada u vodu kad se vidi koliko je Agenciji potrebno vremena za re{avanje nekih stvari. Ovakvo stanje je u potpunosti neodr`ivo i smatram da bi Ministarstvo privrede moralo {to hitnije da reagu-je i preduzme neke mere za re{enje celokupne situacije.

Ipak ne sme se zanemariti i ne primetiti, dobra volja i dobre namere koje svi zaposleni u Agenciji pokazuju ali to je ipak premalo za re{avanje konkretnih stvari i problema. Stava sam da }e vreme pokazati ko je bio u pravu prilikom osnivanja Agencije kao i koliki su stvarni efekti rada i poslovanja Agencije.

[to se konkretnog problema ti~e, kome sam ovde posvetio odre|en prostor, mi{ljenja sam da se mo`e posmatrati sa dve razli~ite strane.

• •    Prva strana je ona prakti~na i tuma~enjem striktno vezana za zakon. Dakle, prema ovom gledi{tu ne postoje nikakve zakonske granice i prepreke za osnivanje doo u kojima je osniva~ki kapital akcija. Ovo izri~ito predvi|a ZPD i Agencija u potpunosti postupa i primenjuje Zakon kod osnivanja doo sa specifi~nim osniva~kim kapitalom – akcijom. U ovoj situaciji osniva~i ne kr{e nijedan pozitivan zakonski propis. Kao {to znamo vlasnici akcija su u potpunosti slobodni da raspola`u svojim akcijama – ta~nije svojom imovinom. Na~in na koji }e njima upravljati u potpunoj je slobodi samih vlasnika, {to izme|u ostalog i sam Ustav predvi|a. Odluka vlasnika akcija da svoje akcije ulo`e u doo na ime nenov~anog osniva~kog kapitala je potpuno legitimna i legalna.

Osnivanjem doo osniva~i sti~u udele u doo prema visini ulo`enih akcija i prema udelu koji imaju u dru{tvu, u~estvuju u upravljanju i rukovo|enju dru-{tvom. Ovakvim postupanjem, vlasnici akcija po ovom gledi{tu ne gube akcije. Menja se jedino oblik crpljenja korpusa prava i obaveza iz njih, dok sve ostalo ostaje isto. Nakon ulaganja akcija u doo vlasnici akcija vi{e ih ne mogu konkretno ulagati u drugi doo, ne mogu ih prodavati kao akcije, ne mogu optere}ivati i sl. Me|utim, su{tinska prava im se ne uskra}uju. Mogu kao osniva~i jednog doo, kroz doo biti osniva~i i ve}eg broja drugih privrednih dru{tava. Dalje, mogu da prodaju svoj udeo u doo i tako u su{tini da otu|e kroz prodaju svog udela akcije koje poseduju. Udeo u doo se u skladu sa novim ZPD mo`e optere}ivati i zalagati, tako da vlasnicima akcija i ovo pravo nije uskra}eno.

Zaklju~ak je, da ukoliko prihvatimo ovo gledi{te onda je potpuno dozvoljeno i zakonito utemeljeno unositi akcije kao osniva~ki kapital u doo. Ovo nije protivno zakonu. Naprotiv, vlasnici akcija ~ak su{tinski ni{ta ne gube, jer ostvaruju sva prava kao i da imaju akcije, samo na malo druga~iji na~in. Negodovanje Komisije za HOV kao i drugih nadle`nih institucija koje se bave tr`i{tem hartija od vrednosti, u vezi sa ovim problemom, prema ovom mi{ljenju nije uop{te pozitiv-no-pravno utemeljeno, te na njega ne treba obra}ati posebnu pa`nju. Mi{ljenja i stavovi Komisije za HOV nisu pravno obavezuju}i i nisu izvor prava, te predstavljaju samo razmi{ljanje i tuma~enje izvesnih zakonskih odredbi jedne grupe ljudi.

• •    Druga strana gledi{ta je u potpunosti opre~na gore navedenom. Dakle, sve {to je napred navedeno, ali samo u obrnutom smislu, ukoliko ovako gledamo na ovaj problem vlasnici akcija su o{te}eni.

Ulaganjem akcija u doo njihovi sopstvenici su{tinski gube akcije. Istina je da oni mogu da ostvare odre|ena prava iz akcija, ali postavlja se pitanje na koji na-~in i kako. Nije isto da li se akcija prodaje na berzi ili kao udeo doo. Isto tako, nije isto da li se zala`e samo akcija ili udeo u doo. Dakle, vlasnici akcija su o{te}e-ni i gube veliki broj prava koji imaju kao njihovi sopstvenici.

Ovo stanovi{te nije u potpunosti utemeljeno na zakonodavnoj regulativi, ali ako se izvr{i dublja analiza smisla i su{tine zakonskih propisa koji reguli{u harti-je od vrednosti i uop{te ovu pravnu oblast, nedvosmisleno se izvodi zaklju~ak da se grubo kr{e pravila trgovanja hartijama od vrednosti. Po ovom mi{ljenju trgovanje hartijama od vrednosti – akcijama van berze kao organizovanog tr`i{ta za trgovanje hartijama od vrednosti – nedozvoljeno je i samim tim izri~ito u suprotnosti sa pozitivnim zakonima. Ovakvo postupanje proizvodi takve posledice da se dovodi u pitanje smisao postojanja organizovanog tr`i{ta hartija od vrednosti i institucije berze kao mesta gde se vr{i promet hartija od vrednosti. Vlasnici akcija na ovakav na~in gube akcije, odnosno vi{e nisu sopstvenici akcija. Jer osnivanjem doo i njima kao osniva~ima koji su ulo`ili akcije na ime osniva~kog udela, te akcije postaju udeli dru{tva. Vlasnici akcija sti~u udeo u doo spram ulo`enih akcija, ali gube same akcije. Pravi vlasnik akcija postaje novoosnovano doo i mo`e dalje sa njima u potpunosti slobodno da raspola`e.

Ovakvim na{im postupanjem, ne samo u ovom konkretnom problemu ve} i u nizu drugih, direktno uti~emo na to da nas svaki ozbiljniji strani investitori i ula-ga~i veoma zaobilaze. Kad nismo u mogu}nosti da uredimo jednu od klju~nih institucija kapitalisti~kog sistema poslovanja i privre|ivanja, zaista je pitanje kako }emo re{iti i urediti druge, mnogo te`e i kompleksnije, stvari.

Zaklju~ak koji se odavde izvodi jeste da je pitanje kojem se carstvu treba pri-voleti. Smatram da je ovde neophodna {to hitnija zakonodavna intervencija koja bi na potpun i sveobuhvatan na~in regulisala problem koji se ovde obra|uje. Ne `elim da naga|am re{enja i u kom pravcu treba problem re{avati. Ovo bih ipak ostavio na odluku stru~njacima za ovu oblast, ali sa zahtevom da pri tom obavezno uzmu u obzir pozitivna re{enja iz zemalja sa sli~nim problemima kao i na{a. Naravno, ne sme se dozvoliti da se zakon promeni ili donese nov, a da se ne kon-sultuje stru~na i prakti~na javnost ({to je ina~e praksa u poslednje 3 godine zakonodavne aktivnosti na{e republike).