Akcije kao nenovčani osnivački ulog privrednog društva

Pisac ovog rada, kako se to da već zaključiti, ima veoma kritičan odnos prema Agenciji za privredne registre RS. Skoro ni u jednom segmentu rada nije zadovoljan Agencijom i smatra da je sud ove poslove mnogo bolje i brže rešavao. Medijska kampanja koja je organizovana i uspešno sprovedena, a u vezi sa sporošću rada sudova i neažurnošću, sada u potpunosti pada u vodu kad se vidi koliko je Agenciji potrebno vremena za rešavanje nekih stvari. Ovakvo stanje je u potpunosti neodrživo i smatram da bi Ministarstvo privrede moralo što hitnije da reaguje i preduzme neke mere za rešenje celokupne situacije. Ipak ne sme se zanemariti i ne primetiti, dobra volja i dobre namere koje svi zaposleni u Agenciji pokazuju ali to je ipak premalo za rešavanje konkretnih stvari i problema. Stava sam da će vreme pokazati ko je bio u pravu prilikom osnivanja Agencije kao i koliki su stvarni efekti rada i poslovanja Agencije. Što se konkretnog problema tiče, kome sam ovde posvetio određen prostor, mišljenja sam da se može posmatrati sa dve različite strane. _ Prva strana je ona praktična i tumačenjem striktno vezana za zakon. Dakle prema ovom gledištu ne postoje nikakve zakonske granice i prepreke za osnivanje doo u kojima je osnivački kapital akcija. Ovo izričito predviđa ZPD i Agencija u potpunosti postupa i primenjuje Zakon kod osnivanja doo sa specifičnim osnivačkim kapitalom - akcijom. U ovoj situaciji osnivači ne krše nijedan pozitivan zakonski propis. Kao što znamo vlasnici akcija su u potpunosti slobodni da raspolažu svojim akcijama - tačnije svojom imovinom. Način na koji će njima upravljati u potpunoj je slobodi samih vlasnika, što između ostalog i sam Ustav predviđa. Odluka vlasnika akcija da svoje akcije ulože u doo na ime nenovčanog osnivačkog kapitala je potpuno legitimna i legalna. Osnivanjem doo osnivači stiču udele u doo prema visini uloženih akcija i prema udelu koji imaju u društvu, učestvuju u upravljanju i rukovođenju društvom. Ovakvim postupanjem, vlasnici akcija po ovom gledištu ne gube akcije. Menja se jedino oblik crpljenja korpusa prava i obaveza iz njih, dok sve ostalo ostaje isto. Nakon ulaganja akcija u doo vlasnici akcija više ih ne mogu konkretno ulagati u drugi doo, ne mogu ih prodavati kao akcije, ne mogu opterećivati i sl. Međutim, suštinska prava im se ne uskraćuju.Mogu kao osnivači jednog doo, kroz doo biti osnivači i većeg broja drugih privrednih društava. Dalje, mogu da prodaju svoj udeo u doo i tako u suštini da otuđe kroz prodaju svog udela akcije koje poseduju. Udeo u doo se u skladu sa novim ZPD može opterećivati i zalagati, tako da vlasnicima akcija i ovo pravo nije uskraćeno. Zaključak je, da ukoliko prihvatimo ovo gledište onda je potpuno dozvoljeno i zakonito utemeljeno unositi akcije kao osnivački kapital u doo. Ovo nije protivno zakonu. Naprotiv, vlasnici akcija čak suštinski ništa ne gube, jer ostvaruju sva prava kao i da imaju akcije, samo na malo drugačiji način. Negodovanje Komisije za HOV kao i drugih nadležnih institucija koje se bave tržištem hartija od vrednosti, u vezi sa ovim problemom, prema ovom mišljenju nije uopšte pozitivno- pravno utemeljeno, te na njega ne treba obraćati posebnu pažnju. Mišljenja i stavovi Komisije za HOV nisu pravno obavezujući i nisu izvor prava, te predstavljaju samo razmišljanje i tumačenje izvesnih zakonskih odredbi jedne grupe ljudi. _ Druga strana gledišta je u potpunosti oprečna gore navedenom. Dakle, sve što je napred navedeno, ali samo u obrnutom smislu, ukoliko ovako gledamo na ovaj problem vlasnici akcija su oštećeni. Ulaganjem akcija u doo njihovi sopstvenici suštinski gube akcije. Istina je da oni mogu da ostvare određena prava iz akcija, ali postavlja se pitanje na koji na- čin i kako. Nije isto da li se akcija prodaje na berzi ili kao udeo doo. Isto tako, nije isto da li se zalaže samo akcija ili udeo u doo. Dakle, vlasnici akcija su oštećeni i gube veliki broj prava koji imaju kao njihovi sopstvenici. Ovo stanovište nije u potpunosti utemeljeno na zakonodavnoj regulativi, ali ako se izvrši dublja analiza smisla i suštine zakonskih propisa koji regulišu hartije od vrednosti i uopšte ovu pravnu oblast, nedvosmisleno se izvodi zaključak da se grubo krše pravila trgovanja hartijama od vrednosti. Po ovom mišljenju trgovanje hartijama od vrednosti - akcijama van berze kao organizovanog tržišta za trgovanje hartijama od vrednosti - nedozvoljeno je i samim tim izričito u suprotnosti sa pozitivnim zakonima. Ovakvo postupanje proizvodi takve posledice da se dovodi u pitanje smisao postojanja organizovanog tržišta hartija od vrednosti i institucije berze kao mesta gde se vrši promet hartija od vrednosti. Vlasnici akcija na ovakav način gube akcije, odnosno više nisu sopstvenici akcija.