Akcije kao nenovčani osnivački ulog privrednog društva

Grujić Aleksandar; Grujić Aleksandar

Научные статьи \ Экономика. Народное хозяйство. Экономические науки \ Экономическое положение. Экономическая политика. Управление и планирование в экономике. Производство. Услуги. Цены \ Экономическая политика. Управление и планирование в экономике

Akcije kao nenovčani osnivački ulog privrednog društva

Автор: Grujić Aleksandar

Журнал: Pravo - teorija i praksa @pravni-fakultet

Рубрика: Views and oppinions

Статья в выпуске: 1-2 vol.24, 2007 года.

Бесплатный доступ

Pisac ovog rada, kako se to da već zaključiti, ima veoma kritičan odnos prema Agenciji za privredne registre RS. Skoro ni u jednom segmentu rada nije zadovoljan Agencijom i smatra da je sud ove poslove mnogo bolje i brže rešavao. Medijska kampanja koja je organizovana i uspešno sprovedena, a u vezi sa sporošću rada sudova i neažurnošću, sada u potpunosti pada u vodu kad se vidi koliko je Agenciji potrebno vremena za rešavanje nekih stvari. Ovakvo stanje je u potpunosti neodrživo i smatram da bi Ministarstvo privrede moralo što hitnije da reaguje i preduzme neke mere za rešenje celokupne situacije. Ipak ne sme se zanemariti i ne primetiti, dobra volja i dobre namere koje svi zaposleni u Agenciji pokazuju ali to je ipak premalo za rešavanje konkretnih stvari i problema. Stava sam da će vreme pokazati ko je bio u pravu prilikom osnivanja Agencije kao i koliki su stvarni efekti rada i poslovanja Agencije. Što se konkretnog problema tiče, kome sam ovde posvetio određen prostor, mišljenja sam da se može posmatrati sa dve različite strane. _ Prva strana je ona praktična i tumačenjem striktno vezana za zakon. Dakle prema ovom gledištu ne postoje nikakve zakonske granice i prepreke za osnivanje doo u kojima je osnivački kapital akcija. Ovo izričito predviđa ZPD i Agencija u potpunosti postupa i primenjuje Zakon kod osnivanja doo sa specifičnim osnivačkim kapitalom - akcijom. U ovoj situaciji osnivači ne krše nijedan pozitivan zakonski propis. Kao što znamo vlasnici akcija su u potpunosti slobodni da raspolažu svojim akcijama - tačnije svojom imovinom. Način na koji će njima upravljati u potpunoj je slobodi samih vlasnika, što između ostalog i sam Ustav predviđa. Odluka vlasnika akcija da svoje akcije ulože u doo na ime nenovčanog osnivačkog kapitala je potpuno legitimna i legalna. Osnivanjem doo osnivači stiču udele u doo prema visini uloženih akcija i prema udelu koji imaju u društvu, učestvuju u upravljanju i rukovođenju društvom. Ovakvim postupanjem, vlasnici akcija po ovom gledištu ne gube akcije. Menja se jedino oblik crpljenja korpusa prava i obaveza iz njih, dok sve ostalo ostaje isto. Nakon ulaganja akcija u doo vlasnici akcija više ih ne mogu konkretno ulagati u drugi doo, ne mogu ih prodavati kao akcije, ne mogu opterećivati i sl. Međutim, suštinska prava im se ne uskraćuju.Mogu kao osnivači jednog doo, kroz doo biti osnivači i većeg broja drugih privrednih društava. Dalje, mogu da prodaju svoj udeo u doo i tako u suštini da otuđe kroz prodaju svog udela akcije koje poseduju. Udeo u doo se u skladu sa novim ZPD može opterećivati i zalagati, tako da vlasnicima akcija i ovo pravo nije uskraćeno. Zaključak je, da ukoliko prihvatimo ovo gledište onda je potpuno dozvoljeno i zakonito utemeljeno unositi akcije kao osnivački kapital u doo. Ovo nije protivno zakonu. Naprotiv, vlasnici akcija čak suštinski ništa ne gube, jer ostvaruju sva prava kao i da imaju akcije, samo na malo drugačiji način. Negodovanje Komisije za HOV kao i drugih nadležnih institucija koje se bave tržištem hartija od vrednosti, u vezi sa ovim problemom, prema ovom mišljenju nije uopšte pozitivno- pravno utemeljeno, te na njega ne treba obraćati posebnu pažnju. Mišljenja i stavovi Komisije za HOV nisu pravno obavezujući i nisu izvor prava, te predstavljaju samo razmišljanje i tumačenje izvesnih zakonskih odredbi jedne grupe ljudi. _ Druga strana gledišta je u potpunosti oprečna gore navedenom. Dakle, sve što je napred navedeno, ali samo u obrnutom smislu, ukoliko ovako gledamo na ovaj problem vlasnici akcija su oštećeni. Ulaganjem akcija u doo njihovi sopstvenici suštinski gube akcije. Istina je da oni mogu da ostvare određena prava iz akcija, ali postavlja se pitanje na koji na- čin i kako. Nije isto da li se akcija prodaje na berzi ili kao udeo doo. Isto tako, nije isto da li se zalaže samo akcija ili udeo u doo. Dakle, vlasnici akcija su oštećeni i gube veliki broj prava koji imaju kao njihovi sopstvenici. Ovo stanovište nije u potpunosti utemeljeno na zakonodavnoj regulativi, ali ako se izvrši dublja analiza smisla i suštine zakonskih propisa koji regulišu hartije od vrednosti i uopšte ovu pravnu oblast, nedvosmisleno se izvodi zaključak da se grubo krše pravila trgovanja hartijama od vrednosti. Po ovom mišljenju trgovanje hartijama od vrednosti - akcijama van berze kao organizovanog tržišta za trgovanje hartijama od vrednosti - nedozvoljeno je i samim tim izričito u suprotnosti sa pozitivnim zakonima. Ovakvo postupanje proizvodi takve posledice da se dovodi u pitanje smisao postojanja organizovanog tržišta hartija od vrednosti i institucije berze kao mesta gde se vrši promet hartija od vrednosti. Vlasnici akcija na ovakav način gube akcije, odnosno više nisu sopstvenici akcija.

Еще

Короткий адрес: https://sciup.org/170203896

IDR: 170203896

Stocks as non-monetary founding deposit of economic society

The writer of this paper, as it can be concluded, has a very critical attitude towards the Agency for Business Registers of the RS. He is not satisfied with the Agency in almost any segment of the work and believes that the court handled these cases much better and faster. The media campaign that was organized and successfully implemented, and in connection with the slowness of the work of the courts and lack of promptness, now completely falls into the water when you see how much time the Agency needs to solve some things. This state of affairs is completely unsustainable and I believe that the Ministry of Economy should react as soon as possible and take some measures to resolve the entire situation. However, the good will and good intentions shown by all the employees of the Agency should not be ignored or noticed, but it is still too little to solve concrete issues and problems. I believe that time will show who was right when the Agency was founded, as well as what the real effects of the Agency's work and operations are. As for the specific problem, to which I have devoted a certain space here, I am of the opinion that it can be viewed from two different sides. _ The first side is the practical side and, by interpretation, is strictly related to the law. Therefore, according to this point of view, there are no legal limits and obstacles for the establishment of limited liability companies in which the founding capital is shares. This is expressly provided by the ZPD and the Agency fully acts and applies the Law when establishing a doo with a specific founding capital - share. In this situation, the founders do not violate any positive legal regulation. As we know, owners of shares are completely free to dispose of their shares - more precisely, their assets. The way in which they will be managed is in the complete freedom of the owners themselves, which, among other things, the Constitution itself foresees. The decision of the owners of the shares to invest their shares in the doo in the name of the non-monetary founding capital is completely legitimate and legal. By establishing a doo, the founders acquire shares in the doo according to the amount of invested shares and according to the share they have in the company, they participate in the management and management of the company. By acting in this way, according to this point of view, the owners of the shares do not lose their shares. Only the form of drawing the corpus of rights and obligations from them changes, while everything else remains the same. After investing shares in a limited liability company, owners of shares can no longer specifically invest them in another limited liability company, they cannot sell them as shares, they cannot encumber them, etc. However, their essential rights are not denied. As the founders of a limited liability company, they can also be the founders of a large number of other companies through the limited liability company. Furthermore, they can sell their share in the limited liability company and thus essentially dispose of it by selling their share of the shares they own. In accordance with the new ZPD, shares in doo can be encumbered and pledged, so share owners are not denied this right either. The conclusion is that if we accept this point of view, then it is completely permissible and legally founded to enter shares as founding capital in a limited liability company. This is not against the law. On the contrary, the owners of the shares do not lose anything in essence, because they exercise all the rights as if they had shares, only in a slightly different way. In this opinion, the protest of the Commission for HOV as well as other competent institutions that deal with the securities market, in relation to this problem, is not at all positively-legally grounded, and should not be paid special attention to. The opinions and positions of the Commission for HOV are not legally binding and are not a source of law, and represent only the thinking and interpretation of certain legal provisions of a group of people. _ The other side of the view is completely opposite to the above. So, everything that was mentioned above, but only in the reverse sense, if we look at this problem like this, the owners of the shares are damaged. By investing shares in a limited liability company, their owners essentially lose their shares. It is true that they can exercise certain rights from actions, but the question arises in what way and how. It is not the same whether the share is sold on the stock exchange or as a share in a limited liability company. Likewise, it is not the same whether only a share or a share in a doo is pledged. Therefore, the owners of shares are damaged and lose a large number of rights that they have as their owners.

Еще

Текст научной статьи Akcije kao nenovčani osnivački ulog privrednog društva

U poslednjih 5 godina u Srbiji su se dogodile veoma velike promene. Prvenstveno, ovde mislim na to da se jedan autokratski i centralisti~ki politi~ki sistem sklonio sa scene, a pojavio se nov. U po~etku su se gajile velike nade i o~ekivanja od tog novog sistema, ali su veoma brzo splasle. Do{lo se veoma brzo do spoznaje su{tine, koja se svodi na to da je za sprovo|enje bilo kakvih reformi i promena u dru{tvenom sistemu neophodno mnogo dublje i sistemati~nije ra{~istiti sa prethodnim sistemom i to bez ikakvih kompromisa (ovo posebno nagla{avam, jer ~im ima kompromisa u preduzimanju bilo kakve su{tinske reforme i promene, onda reforme i promene zapravo nema, nego se jedino menja ambala`a radi zamagljivanja o~iju krajnjih potro{a~a).

Ovakva situacija neminovno se odra`ava i na celokupni dru{tveni `ivot u Srbiji. Ovde se posebno misli na zakonodavnu regulativu kao skup pravila koja ure-|uju organizvan i odr`iv `ivot u ovoj zemlji. Kao {to je poznato vladaju}a elita opredeljuje pravac i stepen razvoja svakog dru{tva. U na{em konkretnom slu~aju, elita se opredelila za veoma sumnjiv i veoma rizi~an put. Mislim prvenstveno na to, da je donet veoma veliki broj zakona, i to posebno u poslednje dve godine, a da pri tom gotovo nijedan nije pro{ao ozbiljniju javnu raspravu i stru~no razmatranje. Isticanje samo cifre, odnosno broja donetih zakona, na obi~nog gra|anina mo`e da ostavi neki efekat. Da li je taj efekat pozitivan ili negativan opet zavisi od primaoca te informacije, ali za svakog ozbiljnijeg ~oveka koji se bavi bilo kojim poslom ovo je potpuno neozbiljno. Neozbiljno u smislu jer se zna koliko je vremena neophodno da se zavr{i i uspe{no okon~a neki posao. U slu~aju dono{enja zakona, o~igledno se i{lo na kvantitet i na jeftin marketing kod {irokih narodnih masa, a {to se kvaliteta ti~e ra~unalo se na to da }e on proiza}i iz kvantiteta.

Situacija se neminovno odrazila i na zakonodavstvo koje reguli{e trgovinsko, odnosno privredno pravo. Ta~nije, oblasti dru{tvenog `ivota gde se odvija veoma `iva privredna aktivnost. U kratkom periodu donet je veliki broj zakona koji parcijalno i veoma lo{e ure|uju razne oblasti privrednog `ivota. Isto tako, nakon dono-{enja zakona brzo se pristupilo dono{enju velikog broja njihovih izmena. Do{lo se do neverovatne situacije da zakoni koji su doneti, nakon godinu dana imaju ve} tri do ~etiri izmene. Obrazlo`enja predlaga~a zakona i izmena zakona jesu da se zakon prilago|ava `ivotu i tr`i{nim uslovima. Ali, surovu stvarnost i istinu je veoma te{ko sakriti, a to je da su zakoni lo{i, povr{ni i ura|eni veoma nestru~no i brzo, bez javnih diskusija i kriti~kog razmatranja.

Usled ovakve zakonodavne aktivnosti do{lo je do pojave veoma velikog broja spornih situacija u privrednom poslovanju i postupanju. Problem koji je medij- ski posebno propra}en i sa kojim je pored stru~ne i obi~na javnost upoznata jeste osnivanje dru{tava sa ograni~enom odgovorno{}u u kojima se kao osniva~ki ulog javljaju akcije. Prvi javni istup ovog problema imali smo prilikom kupovine “Knjaz Milo{a” i nastupom na{eg poznatog ko{arka{kog reprezentativca u celoj pri~i. Nakon toga ovaj problem se sve vi{e medijski habao i to preko “C marketa”, “Toze Markovi}a”, “Ve~ernjih novosti” itd. U ovom kratkom prikazu poku{a-}u da na osnovu pozitivnih zakonskih propisa stavim u odnos zakonodavne argumente za i protiv na~ina re{avanja ovog problema.

Izvori prava koji reguli{u ovu oblast

Pre nego {to se upustim u dublje razmatranje, nave{}u osnovne pozitivne zakonodavne akte koji reguli{u ovu oblast direktno, ali i one koji je marginalno do-ti~u. Neophodno je imati u vidu prikaz celokupnog zakonodavnog izvora za ovu oblast kako bi se {to bolje shvatio problem i te`ina njegovog re{avanja. Ovde je u su{tini veoma te{ko, ustvari gotovo nemogu}e, jer je se “ne vidi drvo od {ume”.

Osnovni zakonodavni akti koji reguli{u oblast privrednih dru{tava i hartija od vrednosti su:

• Zakon o privrednim dru{tvima, 1
• Zakon o registraciji privrednih subjekata,
• Zakon o tr'i{tu hartija od vrednosti,²
• Predlog zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrume-nata,³
• Zakon o privatizaciji,⁴
• Zakon o akcijskom fondu,⁵
• Zakon o agenciji za privatizaciju,
• Zakon o ste~ajnom postupku,⁶
• Zakon o bankama,
• Zakon o javnim preduze}ima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa,
• Zakon o osiguranju.

Pored zakonodavnih akata veliki zna~aj u regulisanju ovih oblasti privrednog `ivota imaju, naravno, i podzakonski akti. Navodim samo mali broj tih akata jer je njihov broj neverovatno velik i zauzeo bi dosta mesta u ovom radu. Podzakonski akti koji reguli{u ovu oblast su:

• Pravilnik o uslovima i na~inu vršenja nadzora nad poslovanjem u~esnika na finansijskom tr`i{tu,⁷
• Pravilnik o sadr'ini i formi ponude za preuzimanje akcija,⁸
• Pravilnik o utvrlivanju vrsta HOV i dr. finansijskih instrumenata,⁹
• Pravilnik o sadr'ini i formi prospekta i dr. dokumenata koji se podnose radi distribucije HOV,¹⁰
• Zna~ajni pokazatelji poslovanja preduze}a, 11
• Pravilnik o sadr'ini i na~inu izve{tavanja javnih dru{tava, 12
• Pravilnik o objavljivanju obave{tenja o posedovanju akcija s pravom glasa,¹³
• Pravilnik o prodaji HOV na koje se odnose privilegovane informacije,¹⁴
• Pravilnik o sadr'ini i formi zastupni~ke izjave,¹⁵
• Pravilnik o uslovima za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog dru{tva.¹⁶

Savremeno doba name}e stalno nove i savremenije vidove komunikacija i dola`enja do informacija. U tom smislu kod izvora za ovu konkretnu oblast navodim i aktuelne internet adrese na kojima se mogu prona}i izvesni podaci i informacije vezane za ovu problematiku. Najva`nije internet adrese su:

• Agencija za privredne registre RS - www.apr.sr.gov.yu
• Komisija za hartije od vrednosti - www.sec.sr.gov.yu
• Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti - www.crhov.co.yuwww.crhov.co.yu
• Akcijski fond Republike Srbije -
www.share-fund.co.yuwww.share-fund.co.yu

• Agencija za privatizaciju Republike Srbije - www.priv.yu
• Narodna skup{tina Republike Srbije - www.parlament.sr.gov.yu
• Autonomna pokrajina Vojvodina - Izvr{no ve}e - www.vojvodina.sr.gov.yu
• Vrhovni sud Srbije - www.vrhovni.sud.srbija.yu
• Trgovinski sudovi Srbije - www.trgovinski.sud.srbija.yu

Osvrt na zakonodavnu regulativu

Zakon o privrednim dru{tvima

Osnivanje i registracija dru{tava sa ograni~enom odgovorno{}u regulisani su, pre svega, Zakonom o privrednim dru{tvima, a posredno i Zakonom o registraciji privrednih subjekata. Ono {to je veoma va`no re}i jeste da je u Zakonu o privrednim dru{tvima u ~l. 1. navedeno da se ovim zakonom ure|uje osnivanje privrednih dru{tava i preduzetnika, upravljanje dru{tvima, prava i obaveze osniva~a, ortaka, ~lanova i akcionara, povezivanje i reorganizacija, prestanak preduzetnika i likvidacija privrednih dru{tava. ^lan 2. istog zakona navodi da je privredno dru{tvo pravno lice koje osnivaju osniva~kim aktom pravna i/ili fizi~ka lica radi obavljanja de-latnosti u cilju sticanja dobiti. Pravne forme privrednih dru{tava koje Zakon o privrednim dru{tvima poznaje su orta~ko dru{tvo, komanditno dru{tvo, dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u i akcionarsko dru{tvo (otvoreno i zatvoreno).

Prema Zakonu o privrednim dru{tvima (u daljem tekstu ZPD) dru{tvo sa ogra-ni~enom odgovorno{}u (u daljem tekstu doo) u smislu ovog zakona jeste privredno dru{tvo koje osniva jedno ili vi{e pravnih i / ili fizi~kih lica, u svojstvu ~lanova dru-

{tva, radi obavljanja odre|ene delatnosti pod zajedni~kim poslovnim imenom.17 Bitno je navesti da zakonodavac ograni~ava broj ~lanova doo i to do najvi{e 50 ~lano-va.18 Nadalje se navodi da ulog u doo mo`e biti nov~ani ili nenov~ani, uklju~uju}i iz-vr{en rad i pru`ene usluge dru{tvu.19 Ulozi ~lanova doo ne moraju biti jednake vred-nosti i nov~ani ili nenov~ani ulozi u doo ula`u se u dru{tvo u skladu sa osniva~kim aktom.20 U ZPD se izri~ito navodi da se nenov~anim ulozima u smislu ovog zakona smatraju ulozi u stvarima i pravima, radu i uslugama, kao i udeli i akcije u drugim dru{tvima.21 Vrednost nenov~anih uloga utvr|uju sporazumno osniva~i doo u skladu sa osniva~kim aktom.22 ^lan doo sti~e udeo u osnovnom kapitalu dru{tva srazmerno vrednosti uloga. ^lan doo mo`e imati jedan udeo u dru{tvu. Ako ~lan doo stekne jedan ili vi{e udela oni se spajaju sa postoje}im udelom i zajedno ~ine jedan udeo.23

Udeli doo nisu hartije od vrednosti.24 Udeli doo ne mogu se sticati, niti se njima mo`e raspolagati upu}ivanjem javne ponude.25 Udeo ~lana doo mo`e se slobodno prenositi, ako ZPD, osniva~kim aktom ili ugovorom ~lanova dru{tva nije druk~ije ure|eno i to: drugom ~lanu dru{tva ili dru{tvu, bra~nom drugu prenosioca, bratu, sestri, pretku, potomku ili bra~nom drugu potomka, zakonskom zastupniku ili nasledni-ku ~lana dru{tva nakon njegove smrti, statusnom promenom u skladu sa ZPD.26

Predlog zakona o tr`i{tu hartija od vrednosti i dr. finansijskih instrumenata

Moram da napomenem da u momentu izrade ovog rada, Narodna Skup{tina Republike Srbije je dana 25. 05. 2006. godine izglasala Zakon o tr`i{tu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, ali tekst zakona nije bio dostupan na internet strani parlamenta Srbije, a isto tako zakon nije bio ni objavljen u “Sl. glasniku Republike Srbije”. Dakle, prilikom izrade rada osvrnuo sam se na nacrt zakona, s tim {to nisam uspeo da saznam da li je u vezi sa problematikom koju sam obra|ivao bilo nekih izmena ili promena.

Kako to predlaga~ navodi i {to mislim da treba ista}i na ovom mestu jeste da zakon predstavlja zna~ajan iskorak u odnosu na postoje}i Zakon o tr`i{tu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Slede}i savremene tendencije u razvoju finansijskih tr`i{ta zemalja EU i zemalja u tranziciji, uvodi nove pravne institute – organizatora tr`i{ta (market operator) i vanberzansko tr`i{te (over-the-counter market), koji }e sistemski izmeniti i unaprediti postoje}u strukturu orga-nizovanog tr`i{ta u Republici u smislu:

1. podele organizovanog tr`i{ta na berzansko i vanberzansko tr`i{te,
2. zna~ajnog pove}anja transparentnosti,
3. stvaranja uslova za aktivnije u~e{}e malih i srednjih preduze}a u mobilizaciji kapitala preko mehanizama vanberzanskog tr`i{ta,
4. stvaranje tr`i{ne konkurencije radi smanjenja transakcionih tro{kova i dr.

Berzansko i vanberzansko tr`i{te je identi~no organizovano u smislu ta~no odre|enih pravila poslovanja, javnosti i transparentnosti rada, mogu}nosti pristupa zainteresovanih lica, tehni~ke i informacione opremljenosti za rad, propisane obaveze izve{tavanja u vezi sa obavljenim transakcijama i tome sli~no. Razlika je u tome {to na berzanskom tr`i{tu kotiraju samo hartije od vrednosti koje ispune uslove koje propisuje berza svojim pravilima poslovanja odobrenim od strane Komisije za hartije od vrednosti, a na vanberzansko tr`i{te se uklju~uju hartije od vrednosti izdate javnom ponudom bez propisivanja dodatnih uslova.

Prilikom dono{enja novog Zakona o tr`i{tu hartija od vrednosti i drugih finan-sijskih instrumenata, zakonodavac je sledio bazi~ne principe i standarde osnovne direktive EU koja predstavlja krucijalan deo Akcionog plana o finansijskim uslugama (Financial Services Action Plan) – Direktiva o tr`i{tu finansijskih instrumenata (DIRECTIVE 2004/39/EC of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004m on markets in financial instruments amending Council Directives 85/611/EEC and 93/6/EEC and Directive 2000/12/EC of the European Parliament and of the Council and repealing Council Directive 93/22/EEC), koja postavlja osnovne kriterijume za na~in organizovanja i struktuiranja organizovanog tr`i-{ta (regulated market), odnosno organizatora tr`i{ta (market operator), u~esnika na njemu (investment firm), kao i nadzor Komisije (competent authority), radi harmonizacije propisa u dr`avama ~lanicama EU, sa ciljem integracije lokalnih tr`i{ta u jedinstveno finansijsko tr`i{te EU (Single market).

Tako|e, zakonodavac je usaglasio odgovaraju}e odredbe zakona sa bazi~nim principima propisanim u Direktivi o transparentnosti (DIRECTIVE 2004/109/EC of the European Parliament and of the Council of 15 December 2004 on the harmonisation of transparency requirements in relation to information about issuers whose securities are admitted to trading on a regulated market and amending Directive 2001/34/EC), koja ima za cilj unapre|enje za{tite investitora kroz obezbe|enje visokog nivoa transparentnosti i informisanosti u~esnika na or-ganizovanom tr`i{tu, Komisije i celokupne javnosti.

Predlog zakona, a samim tim i doneti zakon, je u najve}noj mogu}oj meri uskla|en sa standardima koji su propisani u Direktivi o spre~avanju manipulacija na tr`i{tu (DIRECTIVE 2003/6/EC of the European Parliament and of the Council of 28 January 2003 on insider dealing and market manipulation - market abuse), ~ija je osnovna intencija u~vr{}enje integriteta i kredibiliteta finansijskih tr`i{ta kroz spre~avanje zloupotreba privilegovanih informacija, odnosno tr`i{nih manipulacija, jer informacija predstavlja osnovni resurs na kome je zasnovan mehanizam finansijskog tr`i{ta ~ija je inherentna karakteristika informaciona asimetri~nost.

Odredbe zakona koje se odnose na prospekt su uskla|ene sa principima propisanim u Direktivi o prospektu (DIRECTIVE 2003/71/EC of the European Parliament and of the Council of 4 November 2003 on the prospectus to be published when securities are offered to the public or admitted to trading and amending Directive 2001/34/EC).

Pored sagledavanja tendencija u legislativi EU, zakonodavac je prilikom izrade predloga zakona imao u vidu i zakonsku regulativu zemalja u tranziciji, kao i zemalja koje su uspe{no okon~ale proces tranzicije, sa ciljem da prihvati i prime-ni sva pozitivna re{enja koja }e doprineti stabilizaciji, razvoju i osavremenjavanju finansijskog tr`i{ta u Republici, ali istovremeno imaju}i u vidu i aktuelni trenutak razvoja finansijskog tr`i{ta u Republici.

O samom Zakonu

Organizovano tr`i{te je tr`i{te hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koje je dostupno javnosti i na kome se po unapred propisanim pravilima trguje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima, a koje or-ganizuje organizator tr`i{ta i nad kojim nadzor vr{i Komisija.27 Organizovano tr-`i{te obuhavata berzansko i vanberzansko tr`i{te.28 Berzansko tr`i{te je tr`i{te na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje berza. Vanberzansko tr`i{te je tr`i{te na kome se obavlja trgovina har-tijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje organizator vanberzanskog tr`i{ta.29

Sekundarna ponuda hartija od vrednosti, odnosno trgovina hartijama od vrednosti obavlja se na organizovanom tr`i{tu, osim ako zakonom o HOV nije druk~ije odre|eno. Na organizovanom tr`i{tu mogu trgovati samo njegovi ~lano-vi brokersko-dilerska dru{tva i ovla{}ene banke, a druga lica – jedino posredstvom ~lanova organizovanog tr`i{ta.30 Vlasni~kim hartijama od vrednosti kojima se trguje na jednom organizovanom tr`i{tu u Republici ne mo`e se trgovati na drugom organizovanom tr`i{tu u Republici. Sticanje i otu|enje sopstvenih akcija vr{i se u skladu sa zakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva. Trgovina na organizova-nom tr`i{tu podrazumeva javnu ponudu hartija od vrednosti i povezivanje ponude i potra`nje HOV i drugih finansijskih instrumenata. Trgovina HOV obavlja se is-klju~ivo na organizovanom tr`i{tu u Republici koje obuhvata berzansko i vanber-zansko tr`i{te, ako zakonom HOV nije druk~ije odre|eno.31

Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko dru{tvo koje, u skladu sa ovim zakonom, obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tr`i{tu, odnosno na berzan-skom i vanberzanskom tr`i{tu. Osniva~ odnosno akcionar berze mo`e biti Republika Srbija, doma}e i strano, pravno i fizi~ko lice.32 Organizovanje trgovine HOV obuhvata slede}e poslove: organizovanje javne ponude HOV i povezivanje ponude i tra`nje HOV, objavljivanje informacije o ponudi, tra`nji i tr`i{noj ceni HOV i drugih podataka zna~ajnih za trgovinu HOV, utvr|ivanje i objavljivanje kursnih lista HOV, obavljanje drugih poslova u skladu sa ovim zakonom.33

Prava zakonitih imalaca HOV iz tih hartija nastaju upisom HOV na njihov ra~un koji se vodi u Centralnom registru. Prenos prava iz HOV vr{i se prenosom HOV na ra~un novog zakonitog imaoca u Centralnom registru.34

Osnivanje doo i praksa Agencije za privredne registre RS

Procedura osnivanja doo kod Agencije za privredne registre, u potpunosti je pojednostavljena u odnosu na period pre osnivanja Agencije. Me|utim, samim tim

Mr Aleksandar Gruji}: Akcije kao nenov~ani osniva~ki ulog privrednog dru{tva {to je procedura upro{}ena i {to je maksimalno pojednostavljeno osnivanje doo, time je automatski i direktno proporcionalno pove}an rizik zloupotreba i manipulacija prilikom osnivanja doo. Ali, tema ovog rada nisu manjkavosti osnivanja doo po novom ZPD ili pak nedostaci i prednosti po novom ZPD, ve} jedna potpuno druga problematika.

Ono {to je veoma bitno navesti u ovom delu rada, jeste da Agencija za privredne registre (u daljem tekstu Agencija) u potpunosti po{tuje zakonski rok za dono{enje re{enja o osnivanju doo. Agencija naime, ukoliko se dostavi sva neophodna dokumentacija koju zakonodavac predvi|a, u roku od 5 pa do maksimalno 7 dana, dostavlja na nazna~enu adresu u registracionoj prijavi35 re{enje o osnivanju doo. U ovom je Agencija veoma a`urna i koliko sam upoznat na ovaj deo rada Agencije, nema uop{te prigovora ve} samo naprotiv. Ali kad pogledamo druge segmente rada Agencije, situacija je prakti~no tragi~na. Na re{enja u vezi sa promenama kod privrednih subjekata ~e-ka se i po tri meseca pa ~ak i vi{e. Tako|e je veoma i velik broj situacija da je donet zaklju~ak od strane Agencije, ali na sajtu Agencije nije objavljen, odnosno jo{ nije ura|en (otkucan) i naravno nije dostavljen podnosiocu prijave.

Kad se kao osniva~ki ulog javljaju akcije situacija je prakti~no slede}a u vezi sa osnivanjem doo. Kako sam to i napred naveo, Agencija ne pravi nikakve probleme prilikom osnivanja doo na ovakav na~in. Bitno je da se ispo{tuju svi zakonski uslovi za osnivanje doo i Agencija donosi re{enje o osnivanju.

Slede}e {to je potrebno da bi se osnovao jedan doo u kojem osniva~ki kapital ~ine i akcije. Potrebno je prvo da se overi osniva~ki akt doo-a. Ovde je veoma va`no paziti na izri~itu zakonsku odredbu ZPD da maksimalan broj ~lanova doo ne mo`e da bude vi{e od 50 osniva~a. Ovo je bitno jer u odre|enim situacijama veoma veliki broj ljudi poseduje akcije i imaju nameru da osnuju doo. Nakon ove-re ugovora o osnivanju doo, prelazi se u fazu pred Agencijom za privredne registre RS. Za podno{enje registracione prijave osnivanja doo u ovom konkretnom slu~aju neophodno je podneti pravilno popunjenu registracionu prijavu, zatim je potrebno prilo`iti i overenu odluku (Ugovor o osnivanju) o osnivanju doo, overen potpis ovla{}enog lica doo-a, potrebno je dostaviti overen izvod iz Centralnog registra HOV sa najsve`ijim stanjem vlasnika akcija. Bitno je navesti da se akcije unose kao nenov~ani osniva~ki kapital privrednog dru{tva. Vrednost akcije kao osniva~kog uloga odre|uju osniva~i, ali je praksa da se kao vrednost uzima nominalna vrednost akcije, odnosno vrednost akcije koja je takva i na berzi ({to je situacija u 90% slu~ajeva). Prema novom ZPD za osnivanje doo, neophodno je da se upi{e i uplati nov~ani kapital. Dakle, ne postoji mogu}nost da se osnuje doo sa samo nenov~anim ulogom, ve} mora da se uplati minimalno 250 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate, na ime nov~anog kapitala.

Nakon {to se preda celokupna gore navedena dokumentacija36 i po{to se uplate takse Agenciji, u potpunosti je zavr{ena procedura osnivanja doo. U roku od 5 do 7 dana sti`e re{enje Agencije o osnivanju doo, ukoliko je u potpunosti ispo{tovana procedura u pogledu predate dokumentacije i uskla|enosti predatih akata sa zakonom.

Ovako osnovana privredna dru{tva u potpunosti su ravnopravna i ista kao i sva ostala koja posluju na privrednom nebu Srbije. Njihova struktura osniva~kog kapitala u su{tini ne bi trebala da optere}uje nijednog u~esnika na tr`i{tu. Oni istu- paju u pravnom prometu u svoje ime i za svoj ra~un. Za svoje obaveze odgovaraju celokupnom svojom imovinom. I ovo bi sve bilo u redu da se ovakav na~in osnivanja doo ne iskori{}ava za neke druge stvari, {to posledi~no izaziva neke nove tendencije i pojave.

Stavovi i mi{ljenja Komisije za hartije od vrednosti (HOV)

Prema Predlogu Zakona o tr`i{tu HOV i drugih finansijskih instrumenata regu-lisan je polo`aj i ovla{}enja Komisije za HOV. U glavi XV predloga Zakona pod nazivom “Komisija za hartije od vrednosti” reguli{u se sva pitanja vezana za samu komisiju. Navodi se da je komisija pravno lice sa sedi{tem u Beogradu, ~iji je osniva~ Republika Srbija.37 U ~lanu 220. Predloga Zakona nabrojane su sve nadle`nosti komisije kojih ima oko dvadesetak izri~ito nabrojanih. Komisija donosi statut kojim ure|uje svoje nadle`nosti, kao i organizaciju i na~in obavljanja poslova iz tih nadle-`nosti, prava, obaveze i odgovornost ~lanova, predsednika i sekretara Komisije, prava i obaveze ostalih zaposlenih, na~in obezbe|ivanja sredstava za rad, na~in dono{e-nja op{tih i pojedina~nih akata i druga pitanja zna~ajna za rad Komisije.38

Predlogom Zakona u ~l. 224. izri~ito se predvi|a da Komisija mo`e davati mi{ljenja, kao i druge oblike javnih saop{tenja, kada je to potrebno radi primene i sprovo|enja pojedinih odredaba Zakona. Komisija u re{avanju u upravnim stvarima shodno primenjuje odredbe zakona o op{tem upravnom postupku, osim ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Re{enja Komisije su kona~na a protiv njih se mo`e pokrenuti upravni spor.39

Navodim u daljem radu dva poslednja mi{ljenja i stava Komisije za HOV u vezi sa osnivanjem doo, u kojima nenov~ani osniva~ki kapital predstavljaju akcije. Ova saop{tenja su skra}ena i prilago|ena radu.

Primer 1. Beograd, 27. septembar 2005.

SAOP[TENJE

Povodom u~estalih poku{aja trgovine akcijama van finansijskog tr`i{ta, Komisija za hartije od vrednosti smatra da je re~ o nedopustivom pona{anju koje mo-`e da bude spre~eno samo usvajanjem izmena Zakona o tr`i{tu hartija od vredno-sti i dono{enjem Zakona o preuzimanju.

Osnivanje orta~kih dru{tava, ili dru{tava sa ograni~enom odgovorno{}u, sa osnovnom svrhom da se stekne vlasni{tvo nad akcionarskim dru{tvom je direktno zaobila`enje institucija finanansijskog tr`i{ta, odnosno berze, ili ponude za preuzimanje, koje su jedini zakoniti i transparentan na~in trgovanja akcijama. Komisija za hartije od vrednosti skre}e pa`nju malim akcionarima da sklapanjem spornih ugovora, kojima se simulira prodaja akcija, mogu biti najvi{e o{te}eni.

Pojava simulovanih pravnih poslova onemogu}ava legalan na~in trgovanja akcijama, zaustavlja razvoj finansijskog tr`i{ta i kao najva`nije - ukida smisao njegovog postojanja. Imaju}i u vidu mogu}nost da ovakvi poslovi postanu pojava, Komisija za hartije od vrednosti ukazuje da to mo`e ozbiljno kompromitovati tr`i-{te kapitala i ugroziti njegov dosada{nji razvoj.

Komisija za hartije od vrednosti je uverena da je neophodno usvajanje paketa sistemskih zakona kojima se celovito reguli{e funkcionisanje tr`i{ta kapitala. Is-ti~emo da su pre svega izmene Zakona o tr`i{tu hartija od vrednosti i Zakon o preuzimanju jedini ispravan i zakonit na~in da se stane na put uo~enim i {tetnim pojavama za razvoj finansijskog tr`i{ta.

Primer 2. Beograd,14.02.2006.

SAOP[TENJE

UNO[ENJEM AKCIJA U D.O.O. GUBI SE PRAVO RASPOLAGANJA AKCIJAMA

Povodom sve u~estalijih poku{aja trgovine akcijama van finansijskog tr`i-{ta, Komisija za hartija od vrednosti ponovo skre}e pa`nju pre svega vlasnicima ovih hartija od vrednosti da mogu u}i u poslove ~ija je posledica gubitak prava raspolaganja akcijama, odnosno gubitak vlasni{tva.

Osnivanje dru{tava sa ograni~enom odgovorno{}u, ili orta~kih dru{tava sa osnovnom svrhom da se stekne vlasni{tvo nad akcionarskim dru{tvom je direktno zaobila`enje institucija finanansijskog tr`i{ta, odnosno berze, ili ponude za preuzimanje , koje su jedini zakoniti i transparentan na~in trgovanja akcijama.

Komisija za hartije od vrednosti skre}e pa`nju malim akcionarima da sklapanjem ugovora, kojima se simulira prodaja akcija, mogu biti najvi{e o{te}eni -oni. Uplatom kapitala u d.o.o. u vidu akcija, njihovi vlasnici zauvek prenose svoje pravo svojine nad hartijom od vrednosti, odnosno zauvek gube pravo da njom u budu}e raspola`u.

Komisija isti~e da se takvim poslovima zapravo blokiraju akcije, dakle, gubi se smisao su{tine akcije, koji u dobroj meri ~ini i sloboda raspolaganja.

Formiranje d.o.o. ili orta~kih dru{tava onemogu}ava legalan na~in trgovanja akcijama, zaustavlja razvoj finansijskog tr`i{ta i kao najva`nije - ukida smisao njegovog postojanja.

Imaju}i u vidu mogu}nost da ovakvi poslovi postaju pojava, Komisija za har-tije od vrednosti ukazuje da to mo`e ozbiljno kompromitovati tr`i{te kapitala i ugroziti njegov dosada{nji razvoj. Osim toga, {tetne posledice }e uticati i na razvoj privrede, a posebno na investicionu klimu i time budu}e investicije.

Komisija za hartije od vrednosti zato isti~e da je neophodno usvajanje paketa sistemskih zakona kojima se celovito reguli{e funkcionisanje tr`i{ta kapitala. Nagla{avamo da su, pored izmena Zakona o tr`i{tu hartija od vrednosti i dono{e-nja Zakona o preuzimanju, neophodni i amandmani na odre|ene odredbe Zakona o privrednim dru{tvima, kako bi se ove ne`eljene posledice u njegovoj primeni spre~ile. O~uvanje duha Zakona mogu}e je uno{enjem obaveze da se d.o.o. mo`e osnivati uplatom u pravima, pa i akcijama, jedino ako se uz to uplati i jednaka vrednost nov~anog kapitala.

Zaklju~ak

Pisac ovog rada, kako se to da ve} zaklju~iti, ima veoma kriti~an odnos prema Agenciji za privredne registre RS. Skoro ni u jednom segmentu rada nije zadovoljan Agencijom i smatra da je sud ove poslove mnogo bolje i br`e re{avao. Medijska kampanja koja je organizovana i uspe{no sprovedena, a u vezi sa sporo-

{}u rada sudova i nea`urno{}u, sada u potpunosti pada u vodu kad se vidi koliko je Agenciji potrebno vremena za re{avanje nekih stvari. Ovakvo stanje je u potpunosti neodr`ivo i smatram da bi Ministarstvo privrede moralo {to hitnije da reagu-je i preduzme neke mere za re{enje celokupne situacije.

Ipak ne sme se zanemariti i ne primetiti, dobra volja i dobre namere koje svi zaposleni u Agenciji pokazuju ali to je ipak premalo za re{avanje konkretnih stvari i problema. Stava sam da }e vreme pokazati ko je bio u pravu prilikom osnivanja Agencije kao i koliki su stvarni efekti rada i poslovanja Agencije.

[to se konkretnog problema ti~e, kome sam ovde posvetio odre|en prostor, mi{ljenja sam da se mo`e posmatrati sa dve razli~ite strane.

• Prva strana je ona prakti~na i tuma~enjem striktno vezana za zakon. Dakle, prema ovom gledi{tu ne postoje nikakve zakonske granice i prepreke za osnivanje doo u kojima je osniva~ki kapital akcija. Ovo izri~ito predvi|a ZPD i Agencija u potpunosti postupa i primenjuje Zakon kod osnivanja doo sa specifi~nim osniva~kim kapitalom – akcijom. U ovoj situaciji osniva~i ne kr{e nijedan pozitivan zakonski propis. Kao {to znamo vlasnici akcija su u potpunosti slobodni da raspola`u svojim akcijama – ta~nije svojom imovinom. Na~in na koji }e njima upravljati u potpunoj je slobodi samih vlasnika, {to izme|u ostalog i sam Ustav predvi|a. Odluka vlasnika akcija da svoje akcije ulo`e u doo na ime nenov~anog osniva~kog kapitala je potpuno legitimna i legalna.

Osnivanjem doo osniva~i sti~u udele u doo prema visini ulo`enih akcija i prema udelu koji imaju u dru{tvu, u~estvuju u upravljanju i rukovo|enju dru-{tvom. Ovakvim postupanjem, vlasnici akcija po ovom gledi{tu ne gube akcije. Menja se jedino oblik crpljenja korpusa prava i obaveza iz njih, dok sve ostalo ostaje isto. Nakon ulaganja akcija u doo vlasnici akcija vi{e ih ne mogu konkretno ulagati u drugi doo, ne mogu ih prodavati kao akcije, ne mogu optere}ivati i sl. Me|utim, su{tinska prava im se ne uskra}uju. Mogu kao osniva~i jednog doo, kroz doo biti osniva~i i ve}eg broja drugih privrednih dru{tava. Dalje, mogu da prodaju svoj udeo u doo i tako u su{tini da otu|e kroz prodaju svog udela akcije koje poseduju. Udeo u doo se u skladu sa novim ZPD mo`e optere}ivati i zalagati, tako da vlasnicima akcija i ovo pravo nije uskra}eno.

Zaklju~ak je, da ukoliko prihvatimo ovo gledi{te onda je potpuno dozvoljeno i zakonito utemeljeno unositi akcije kao osniva~ki kapital u doo. Ovo nije protivno zakonu. Naprotiv, vlasnici akcija ~ak su{tinski ni{ta ne gube, jer ostvaruju sva prava kao i da imaju akcije, samo na malo druga~iji na~in. Negodovanje Komisije za HOV kao i drugih nadle`nih institucija koje se bave tr`i{tem hartija od vrednosti, u vezi sa ovim problemom, prema ovom mi{ljenju nije uop{te pozitiv-no-pravno utemeljeno, te na njega ne treba obra}ati posebnu pa`nju. Mi{ljenja i stavovi Komisije za HOV nisu pravno obavezuju}i i nisu izvor prava, te predstavljaju samo razmi{ljanje i tuma~enje izvesnih zakonskih odredbi jedne grupe ljudi.

• Druga strana gledi{ta je u potpunosti opre~na gore navedenom. Dakle, sve {to je napred navedeno, ali samo u obrnutom smislu, ukoliko ovako gledamo na ovaj problem vlasnici akcija su o{te}eni.

Ulaganjem akcija u doo njihovi sopstvenici su{tinski gube akcije. Istina je da oni mogu da ostvare odre|ena prava iz akcija, ali postavlja se pitanje na koji na-~in i kako. Nije isto da li se akcija prodaje na berzi ili kao udeo doo. Isto tako, nije isto da li se zala`e samo akcija ili udeo u doo. Dakle, vlasnici akcija su o{te}e-ni i gube veliki broj prava koji imaju kao njihovi sopstvenici.

Ovo stanovi{te nije u potpunosti utemeljeno na zakonodavnoj regulativi, ali ako se izvr{i dublja analiza smisla i su{tine zakonskih propisa koji reguli{u harti-je od vrednosti i uop{te ovu pravnu oblast, nedvosmisleno se izvodi zaklju~ak da se grubo kr{e pravila trgovanja hartijama od vrednosti. Po ovom mi{ljenju trgovanje hartijama od vrednosti – akcijama van berze kao organizovanog tr`i{ta za trgovanje hartijama od vrednosti – nedozvoljeno je i samim tim izri~ito u suprotnosti sa pozitivnim zakonima. Ovakvo postupanje proizvodi takve posledice da se dovodi u pitanje smisao postojanja organizovanog tr`i{ta hartija od vrednosti i institucije berze kao mesta gde se vr{i promet hartija od vrednosti. Vlasnici akcija na ovakav na~in gube akcije, odnosno vi{e nisu sopstvenici akcija. Jer osnivanjem doo i njima kao osniva~ima koji su ulo`ili akcije na ime osniva~kog udela, te akcije postaju udeli dru{tva. Vlasnici akcija sti~u udeo u doo spram ulo`enih akcija, ali gube same akcije. Pravi vlasnik akcija postaje novoosnovano doo i mo`e dalje sa njima u potpunosti slobodno da raspola`e.

Ovakvim na{im postupanjem, ne samo u ovom konkretnom problemu ve} i u nizu drugih, direktno uti~emo na to da nas svaki ozbiljniji strani investitori i ula-ga~i veoma zaobilaze. Kad nismo u mogu}nosti da uredimo jednu od klju~nih institucija kapitalisti~kog sistema poslovanja i privre|ivanja, zaista je pitanje kako }emo re{iti i urediti druge, mnogo te`e i kompleksnije, stvari.

Zaklju~ak koji se odavde izvodi jeste da je pitanje kojem se carstvu treba pri-voleti. Smatram da je ovde neophodna {to hitnija zakonodavna intervencija koja bi na potpun i sveobuhvatan na~in regulisala problem koji se ovde obra|uje. Ne `elim da naga|am re{enja i u kom pravcu treba problem re{avati. Ovo bih ipak ostavio na odluku stru~njacima za ovu oblast, ali sa zahtevom da pri tom obavezno uzmu u obzir pozitivna re{enja iz zemalja sa sli~nim problemima kao i na{a. Naravno, ne sme se dozvoliti da se zakon promeni ili donese nov, a da se ne kon-sultuje stru~na i prakti~na javnost ({to je ina~e praksa u poslednje 3 godine zakonodavne aktivnosti na{e republike).