Views and oppinions. Рубрика в журнале - Pravo - teorija i praksa
Akcije kao nenovčani osnivački ulog privrednog društva
Статья научная
Pisac ovog rada, kako se to da već zaključiti, ima veoma kritičan odnos prema Agenciji za privredne registre RS. Skoro ni u jednom segmentu rada nije zadovoljan Agencijom i smatra da je sud ove poslove mnogo bolje i brže rešavao. Medijska kampanja koja je organizovana i uspešno sprovedena, a u vezi sa sporošću rada sudova i neažurnošću, sada u potpunosti pada u vodu kad se vidi koliko je Agenciji potrebno vremena za rešavanje nekih stvari. Ovakvo stanje je u potpunosti neodrživo i smatram da bi Ministarstvo privrede moralo što hitnije da reaguje i preduzme neke mere za rešenje celokupne situacije. Ipak ne sme se zanemariti i ne primetiti, dobra volja i dobre namere koje svi zaposleni u Agenciji pokazuju ali to je ipak premalo za rešavanje konkretnih stvari i problema. Stava sam da će vreme pokazati ko je bio u pravu prilikom osnivanja Agencije kao i koliki su stvarni efekti rada i poslovanja Agencije. Što se konkretnog problema tiče, kome sam ovde posvetio određen prostor, mišljenja sam da se može posmatrati sa dve različite strane. _ Prva strana je ona praktična i tumačenjem striktno vezana za zakon. Dakle prema ovom gledištu ne postoje nikakve zakonske granice i prepreke za osnivanje doo u kojima je osnivački kapital akcija. Ovo izričito predviđa ZPD i Agencija u potpunosti postupa i primenjuje Zakon kod osnivanja doo sa specifičnim osnivačkim kapitalom - akcijom. U ovoj situaciji osnivači ne krše nijedan pozitivan zakonski propis. Kao što znamo vlasnici akcija su u potpunosti slobodni da raspolažu svojim akcijama - tačnije svojom imovinom. Način na koji će njima upravljati u potpunoj je slobodi samih vlasnika, što između ostalog i sam Ustav predviđa. Odluka vlasnika akcija da svoje akcije ulože u doo na ime nenovčanog osnivačkog kapitala je potpuno legitimna i legalna. Osnivanjem doo osnivači stiču udele u doo prema visini uloženih akcija i prema udelu koji imaju u društvu, učestvuju u upravljanju i rukovođenju društvom. Ovakvim postupanjem, vlasnici akcija po ovom gledištu ne gube akcije. Menja se jedino oblik crpljenja korpusa prava i obaveza iz njih, dok sve ostalo ostaje isto. Nakon ulaganja akcija u doo vlasnici akcija više ih ne mogu konkretno ulagati u drugi doo, ne mogu ih prodavati kao akcije, ne mogu opterećivati i sl. Međutim, suštinska prava im se ne uskraćuju.Mogu kao osnivači jednog doo, kroz doo biti osnivači i većeg broja drugih privrednih društava. Dalje, mogu da prodaju svoj udeo u doo i tako u suštini da otuđe kroz prodaju svog udela akcije koje poseduju. Udeo u doo se u skladu sa novim ZPD može opterećivati i zalagati, tako da vlasnicima akcija i ovo pravo nije uskraćeno. Zaključak je, da ukoliko prihvatimo ovo gledište onda je potpuno dozvoljeno i zakonito utemeljeno unositi akcije kao osnivački kapital u doo. Ovo nije protivno zakonu. Naprotiv, vlasnici akcija čak suštinski ništa ne gube, jer ostvaruju sva prava kao i da imaju akcije, samo na malo drugačiji način. Negodovanje Komisije za HOV kao i drugih nadležnih institucija koje se bave tržištem hartija od vrednosti, u vezi sa ovim problemom, prema ovom mišljenju nije uopšte pozitivno- pravno utemeljeno, te na njega ne treba obraćati posebnu pažnju. Mišljenja i stavovi Komisije za HOV nisu pravno obavezujući i nisu izvor prava, te predstavljaju samo razmišljanje i tumačenje izvesnih zakonskih odredbi jedne grupe ljudi. _ Druga strana gledišta je u potpunosti oprečna gore navedenom. Dakle, sve što je napred navedeno, ali samo u obrnutom smislu, ukoliko ovako gledamo na ovaj problem vlasnici akcija su oštećeni. Ulaganjem akcija u doo njihovi sopstvenici suštinski gube akcije. Istina je da oni mogu da ostvare određena prava iz akcija, ali postavlja se pitanje na koji na- čin i kako. Nije isto da li se akcija prodaje na berzi ili kao udeo doo. Isto tako, nije isto da li se zalaže samo akcija ili udeo u doo. Dakle, vlasnici akcija su oštećeni i gube veliki broj prava koji imaju kao njihovi sopstvenici. Ovo stanovište nije u potpunosti utemeljeno na zakonodavnoj regulativi, ali ako se izvrši dublja analiza smisla i suštine zakonskih propisa koji regulišu hartije od vrednosti i uopšte ovu pravnu oblast, nedvosmisleno se izvodi zaključak da se grubo krše pravila trgovanja hartijama od vrednosti. Po ovom mišljenju trgovanje hartijama od vrednosti - akcijama van berze kao organizovanog tržišta za trgovanje hartijama od vrednosti - nedozvoljeno je i samim tim izričito u suprotnosti sa pozitivnim zakonima. Ovakvo postupanje proizvodi takve posledice da se dovodi u pitanje smisao postojanja organizovanog tržišta hartija od vrednosti i institucije berze kao mesta gde se vrši promet hartija od vrednosti. Vlasnici akcija na ovakav način gube akcije, odnosno više nisu sopstvenici akcija.
Бесплатно
Aktuelizacija pitanja ponovnog uvođenja smrtne kazne u krivično zakonodavstvo
Статья научная
U radu se govori o ponovnoj aktuelizaciji pitanja uvođenja smrtne kazne za najteže zločine. Dat je pregled i poređenje različitih društvenih sistema u kojima smrtna kazna i dalje postoji (SAD), onih u kojima je ukinuta (EU) do onih država gde se traži njeno ponovno uspostavljanje i uvođenje u krivično zakonodavstvo (Turska). Kroz istraživanje čiji će rezultati biti prezentovani pokušaćemo da objasnimo stav stručnjaka različitih profila u našoj zemlji po pitanju smrtne kazne i njenog generalno preventivnog značaja.
Бесплатно
Banke kao privredni subjekti u savremenim tržišno-ekonomskim uslovima
Статья научная
U savremenim uslovima tranzicije u kojoj se nalazi naše društvo pojedini pravni i ekonomski instituti dobijaju posebno na značaju. Od njihovog pravnog regulisanja i efikasnog sprovođenja zavise rezultati privrednih reformi neophodnih za izlazak privrede i društva u celini iz krize u kojoj se nalazi privreda naše zemlje već duži niz godina. Imperativ savremenog društvenog trenutka za razvojem tržišne ekonomije, podrazumeva i pravnu regulativu koja stvara uslove i omogućava nesmetano i efikasno funkcionisanje instituta tržišne ekonomije. Činjenica da zbog specifičnosti dosadašnjeg istorijsko-društvenog razvoja instituti tržišne privrede kod nas do sada nisu bili razvijeni, ili su bili nedovoljno razvijeni, ima za posledicu pojavu većeg broja, za našu privrednu i pravnu praksu novih instituta, kao i pojavu novih sadržaja, uloge i značaja određenih pravnih i ekonomskih instituta koji su i ranije kod nas postojali, ali u uslovima drugačijeg društveno-ekonomskog sistema.
Бесплатно
Bolesti zavisnosti kao oblik društvene devijantnosti
Статья научная
Svakodnevna istraživanja i štampa pokazuju da je današnje društvo u krizi, tako da su droga i alkohol sve zastupljeniji, dok se starosne granice konzumenata ovih supstanci sve više snižavaju. Poseban doprinos društvenoj devijaciji predstavlja razvoj bolesti zavisnosti koji doprinosi poremećaju ponašanja pojedinca, koje, između ostalog, može rezultirati izvršenju krivičnih dela. Bolesti zavisnosti u pravom smislu te reči, prema brojnim pokazateljima predstavljaju epidemiju 21. veka, zbog čega je neophodno sprovoditi programe prevencije kao i razvijati i unaprediti dijagnostiku, lečenje, rehabilitaciju kao i istraživanje u ovoj oblasti.
Бесплатно
Статья научная
U svrhu finansiranja i osiguranja međunarodne trgovine, kao jedan od glavnih postulata razvoja privrede, specijalizovane državne finansijske institucije su osnovane još 1934. godine sa misijom da pruže odgovarajuću podršku izvozu i time doprinesu njegovoj ekspanziji. Izvozni krediti koje obezbeđuju agencije za osiguranje i finansiranje izvoza mogu biti u obliku direktnog kreditiranja izvoza sa rokom otplate od 2 godina do 10 čak i 15 godina, i indirektno u obliku izdavanja osiguranja ili garancije, koju agencija izdaje najčešće u ime i za račun Države, u cilju podrške komercijalnog kredita. Sama praksa osiguranja i finansiranja izvoza u svetu je oblikovana od strane razvijenih zemalja članica OECD-a Sporazumom o smernicama za osiguranje i finansiranje izvoza sa zvaničnom državnom podrškom koji je nastao u cilju sprečavanja 'rata državnih izvoznih subvencija'. Ovaj članak će istražiti na koji način jedan neformalni džentlmenski sporazum poznat kao OECD Konsenzus uređuje oblast globalne trgovine, osiguranja i finansiranja izvoza. Ono što ga čini izuzetnim je činjenica da ovaj multidimenzional sporazum spada u kategoriju 'mekih zakona'. Ovaj članak ima za cilj da prikaže evoluciju sporazuma od skromnog kartela kreditora do snažne i moćne sile za unapređenje međunarodne i domaće ekonomske politike.
Бесплатно
Državna uprava u Srbiji po novim zakonskim propisima
Статья научная
This year Parliament of Republic Serbia adopted new laws which regulate state government. Their adoption represents harmonization with European Union law regulation. By new laws it is established new state government system in Republic Serbia and it is declared different status for government employees. Now it is expected the use new regulation in municipalities and state government.
Бесплатно
Elementi individualizacije privrednog društva
Статья научная
Svako privredno društvo mora da ima poslovno ime čime dobijamo njegovu individualizaciju. Poslovno ime privrednog društva mora da bude određeno tako da nije zamenljivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva, niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. Individualna obeležja privrednih društava imaju za cilj da obezbede njihovo razlikovanje u pravnom i ekonomskom prometu.
Бесплатно
Статья научная
U radu se izučava Evropska ekonomska interesna grupacija (EEIG), kao poseban oblik povezivanja privrednih subjekata država Evropske unije (EU) koji imaju sedišta u različitim državama članicama EU, kao i njihova međusobna saradnja. Prilikom razmatranja navedenog pitanja, korišćen je normativni metod, tako što je analizirana Uredba sa kojom je Ministarstvo EU utvrdilo i uredilo ovaj institut. Dato je pojmovno određenje EEIG, osnivanje i registracija, delatnost, odgovornost za obaveze stvorene u pravnom prometu, kao i prestanak EEIG. Na kraju, dat je odgovarajući zaključak, koji sadrži rezultate istraživanja, sa određenim predlozima.
Бесплатно
Статья научная
Odgovornost prevoznika za štete na robi u drumskom prevozu proizilazi iz ugovora o prevozu koji se zaključuje sa naručiocem prevoza. Oblik i vrsta te odgovornosti definisana je važećim propisima za takvu vrstu prevoza, odnosno propisima koji uređuju odgovarajući ugovor o prevozu. Ukoliko tokom prevoza dođe do štete na robi za koju je odgovoran prevoznik, on će takvu štetu morati nadoknaditi. Imajući u vidu širok spektar transportnih rizika koji mogu dovesti do nastanka štete na robi, sa jedne strane, kao i visok iznos potencijalnih šteta, sa druge strane, prevoznici svoj ekonomski interes mogu zaštititi ugovaranjem osiguranja. Zaključivanjem osiguranja od odgovornosti za štete na robi koju prevoze, prevoznici štite svoj interes na način da nastalu štetu, za koju su oni odgovorni, umjesto njih treba da nadoknadi društvo za osiguranje. Cilj rada je da se na jednom mjestu ukaže na problematiku odgovornosti prevoznika u Republici Srpskoj sa aspekta aktuelnih zakonskih propisa, kao i na veoma značajnu ulogu osiguranja odgovornosti prevoznika. U zaključku se daje kratak osvrt na uočene probleme u postojećoj zakonskoj regulativi posmatranog problema, te mogućnostima obezbjeđenja adekvatne zaštite prevoznika kroz ugovaranje osiguravajućeg pokrića.
Бесплатно
Kodeks korporativnog upravljanja
Статья научная
Koristeći ovlašćenja iz Zakona o privrednim komorama ("Sl. Glasnik RS", br. 65/01), skupština Privredne komore Srbije donela je Kodeks korporativnog upravljanja. Kodeks predstavlja potrebu da se formiraju dobri poslovni običaji u oblasti korporativnog upravljanja koji već postoje u uporedno-pravnoj praksi razvijenih zemalja, kao što su Engleska, Nemačka Austrija, Holandija, Belgija i dr. Pored funkcije regulisanja korporativnog upravljanja, Kodeks treba da ostvari i edukativnu funkciju u oblasti upravljanja društvima kapitala. Zbog toga što su propisi (pre svega zakon) kojima se reguliše korporativno upravljanje novijeg datuma, Kodeks treba da predstavlja pomoć u pravilnom tumačenju njihovih odredbi. Kodeks se sastoji od odredbi koja obuhvataju upravljanje i nadzor nad upravljanjem u društvima kapitala i iste su svrstane u nekoliko poglavlja koja nose nazive: Skupština akcionara i prava akcionara; Upravni odbor; organ nadzora u društvu izveštavanje javnosti; revizija finansijskih izveštaja i povreda Kodeksa. Kodeks će u budućnosti biti dorađivan i dopunjavan u zavisnosti od potreba naše privredno-pravne prakse i napretka rešenja u uporednoj praksi.
Бесплатно
Krivične sankcije prema maloletnicima
Статья научная
Maloletnici predstavljaju specifičnu kategoriju učinilaca krivičnih dela. To se odnosi na njihovu starosnu dob koja se kreće u vremenskom rasponu od 14 do 18 godina života. Pritom se pravi razlika između mlađih maloletnika (14-16 godina) i starijih maloletnika (16-18 godina). U prvom slučaju je moguće izreći samo vaspitne mere dok je u drugom slučaju moguće izreći i maloletnički zatvor. Ovakav stav većine zakonodavaca u uporednom pravu je uzrokovan bio-psihološkim osobenostima maloletnika koji utiču na proces njihove resocijalizacije i reintegracije u društvenu zajednicu. Ovakav prilaz je uočljiv u većini međunarodnih i evropskih pravnih dokumenata u kojima se propisuje sistem krivičnopravnih (diverzionih) mera i krivičnih sankcija. Na toj osnovi je u Srbiji uređena oblast maloletničkog krivičnog prava.Polazeći od rečenog, autor ovog rada će nastojati da osvetli područje koje obuhvataju krivične sankcije prema maloletnicima. Pod tim se podrazumeva utvrđivanje pojma, vrste, načina izricanja i odmeravanja, kao i mogućnosti njihove efikasne primene.
Бесплатно
Krivično-pravna zaštita životne sredine prema novom Krivičnom zakoniku Srbije
Статья научная
Činjenica je da je novi Krivični zakonik Srbije po prvi put sistematizovao brojna krivična dela kojima se primarno štiti životna sredina u jednu glavu (XXIV) koja i nosi naslov "Krivična dela protiv životne sredine". Ovakvo postupanje zakonodavca predstavlja veliki napredak, kako u Krivičnom zakonodavstvu Srbije, tako i u Krivičnom pravu, teoriji i u nauci s obzirom da je na postupljeni način razrešena već odavno postavljena dilema u teoriji i nauci krivičnog prava da li životna sredina treba da predstavlja samostalni i primarni zaštitni objekat krivičnih dela protiv životne sredine ili se istima štite neka klasična pravna dobra - život i zdravlje ljudi, na koje pitanje je takođe već davno dat pravilan odgovor koji se ogleda u konstataciji da je s obzirom na značaj životne sredine i njenu zaštitu opravdano je postaviti kao samostalan i primarni zaštitni objekt bar kod nekih inkriminacija. U Krivičnom zakoniku je upravo tako i postupljeno sa konstatacijom u krivično-pravnoj teoriji da u vezi sa određivanjem zaštitnog objekta krivičnih dela protiv životne sredine više nije sporno da se njima više ne štite klasična pravna dobra - život i zdravlje ljudi (od novih oblika napada na njih kroz ugrožavanje životne sredine), već samostalno dobro a to je životna sredina, tačnije rečeno pravo čoveka na očuvanu životnu sredinu. S obzirom na značaj životne sredine i njenu zaštitu, opravdano je postaviti je kao samostalan i primarni grupni zaštitni objekt.
Бесплатно
Krivičnopravna zaštita prava intelektualne svojine
Статья научная
Ako je za rasprostranjeno krivotvorenje i pirateriju u našoj zemlji u proteklom periodu, kao uzrok označen nedostatak propisa, danas se to ne bi moglo reći. Usvajanjem seta zakona iz oblasti intelektualne svojine Krivičnog zakonika, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Carinskog zakona, koji u glavi VI uređuje mere za zaštitu prava intelektualne svojine na granici, i Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasnije zaštite prava intelektualne svojine30 zaštita prava intelektualne svojine u Srbiji, podignuta je na znatno viši nivo. Kvalitet usvojenih zakona je u tome što su u tekstove zakona ugrađeni važeći standardi međunarodnog i regionalnog karaktera, u pogledu vrednovanja i tretmana prava intelektualne svojine. Posebno je značajno što je pored krivičnopravnog aspekta, intelektualnoj svojini posvećen i carinski tretman u smislu da su propisana jasna pravila u pogledu carinskog tretmana krivotvorene i piratske robe. Ono što se može prigovoriti usvojenim rešenjima jeste činjenica da i ovoga puta zakonodavac nije na jednak način vrednovao prava intelektualne svojine, bar kada je reč o krivičnopravnoj zaštiti. Ova primedba naročito se odnosi na krivičnopravnu zaštitu topografija integrisanih kola, koja nije našla mesto u odredbama Krivičnog zakonika, i na različitu visinu zaprećenih kazni u slučaju povrede pojedinih prava intelektualne svojine. Takođe, primedba se može uputiti i na činjenicu da do momenta pisanja ovog rada nije imenovan posebni tužilac za borbu protiv visokotehnološkog kriminala kako je predviđeno članovima 4 i 5 usvojenog zakona. U svakom slučaju, usvojena rešenja će imati pozitivan uticaj na odvraćanje od povrede prava intelektualne svojine, a na zakonodavcu je da, u budućim izmenama zakonskih rešenja, u krivičnopravnu zaštitu uključi i topografije integrisanih kola, i da za ista ili slična dela povrede prava intelektualne svojine propiše iste ili približne kazne. No, bez obzira na određene nedostatke, usvojene mere će opravdati svoje postojanje ukoliko se dosledno budu sprovodile, a preduslov za to je postojanje stručnog kadra za primenu propisa iz oblasti intelektualne svojine.
Бесплатно
Metodika otkrivanja i razjašnjavanja krivičnog dela razbojništva i razbojničke krađe
Статья научная
Opšta je ocena da se u današnjim uslovima svetske ekonomske krize, pojedina krivična dela, pre svega krivična dela imovinskog karaktera vrše u sve većem obimu. Jasno je da siromaštvo predstavlja ozbiljan kriminogeni faktor kod ovog vida kriminaliteta. U tom smislu, i krivična dela razbojništva i razbojničke krađe spadaju u grupu krivičnih dela protiv imovine bez obzira što se u njihovim kvalifikovanim oblicima kao posledica pojavljuje i teška telesna povreda ili lišenje života nekog lica. Ovakvo stanovište zakonodavca je opravdano iz razloga što je primarni cilj kod pomenutih krivičnih dela pribavljanje imovinske koristi a ne lišenje života ili nanošenje teške telesne povrede. U ovom radu, autori će napraviti kraći osvrt na pojam i karakteristike krivičnih dela razbojništva i razbojničkih krađa, uz poseban osvrt na metodiku otkrivanja i razjašnjavanja ovih dela.
Бесплатно
Mogući koncept restitucije u Republici Srbiji
Статья научная
Republika Srbija se, kao i mnoge druge zemlje pre nje, u tranziciji suočava i sa problematikom restitucije. Ovo su iskustvo imale i mnoge zemlje koje nisu prošle proces preorijentacije sa planske na tržišnu privredu, po raznim osnovama - Austrija je kroz restituciju izvršila i naknadu licima oštećenim u vreme II Svetskog rata, Nemačka je, dodatno vršila restituciju u bivšem DDR-u. U ovom poslu je ostala usamljena, jer su druge države u tranziciji, na različite načine ovaj bitni i teški zadatak obavile. Kao i svaka zakonodavna aktivnost, restitucija je komplikovan, težak i skup proces. Interesi koji su zastupljeni i suprotstavljeni velikog su intenziteta. Kako je više puta u tekstu napominjano, treba ispraviti nepravdu iz prošlosti, a ujedno ne počiniti novu, a i ne dovesti državu u ekonomski nepodnošljivu situaciju. Govoreći sa pijedestala neutralnog, jer lično, kao potomak proletera, nemam pretenzija prema bilo kojoj imovini, mogu samo da poželim dovoljno mudrosti i sposobnosti onima koji će se ovom temom baviti. Nesumnjivo postoji potreba i obaveza da se oštećenima namire potraživanja ali se mora naći odgovarajuća mera.
Бесплатно
Статья научная
Modaliteti načela oportuniteta krivičnog gonjena u odnosu na punoletne učinioce krivičnih dela (odlaganje krivičnog gonjenja i odbačaj krivične prijave usled stvarnog kajanja osumnjičenog) bili su predmet brojnih naučnih radova koji su se bavili pre svega teorijskim i normativnim aspektima ovog instituta krivičnog procesnog prava. Smatramo da je zbog sve većeg obima primene ovog načela nužno prikazati i njegov praktični - tužilački aspekt o kojem se u dosadašnjim radovima nije mnogo pisalo. Stoga, cilj rada je da javnosti prikaže rad javnog tužioca na predmetu u kojem se odlučio za primenu načela oportuniteta krivičnog gonjenja - od prijema krivične prijave do donošenja rešenja o njenom odbačaju. Rad takođe sadrži i obrasce tužilačkih akata koji su u vezi sa primenom načela oportuniteta.
Бесплатно
Odnos zakonodavstva prema prostituciji kroz istoriju i savremeno doba
Статья научная
Prostitucija se sagledava kao složena sociopatološka pojava koja se u suštini svodi na trgovinu seksualnošću. U svim dosadašnjim sistemima muškarac je bio ekonomski oslonac porodičnog domaćinstva, razumljivo je da je on 'vladao' nad ostalim članovima domaćinstva. Žena je u prošlosti boravila u svom domu i najveći deo svojih aktivnosti vršila u krugu porodice, domaćinstva i porodičnog imanja. Ženske osobe do druge polovine XX veka, teško su mogle samostalno da obavljaju bilo koju privrednu delatnost. Prosto rečeno, bile su egzistencijalno upućene i zavisne od muškaraca. To znači da su bile ograničene ne samo u pogledu reproduktivne sposobnosti, već im je bio ograničen i pristup ekonomskim izvorima produktivnosti. Naglašavamo da ne postoje dokazi da se prostitucija ni smanjila a ni povećala zbog njene zakonske zabrane ili pak tolerisanja.Objektivnim prosuđivanjem može se zaključiti da je prostitucija postojala kroz istoriju ljudskog društva kao što postoji i danas, ali treba imati u vidu da prostitucija nije bila prisutna u svim društvima, što logično nameće zaključak da ona ne mora da postoji. To znači da ako društvo želi da iskoreni pojavu prostitucije, mora ozbiljno da se pozabavi iskorenjivanjem te pojave. Da je to moguće postići, dokazuje sociološki razvitak društva. Svako može zapaziti u razvitku društva menjanje običaja, načina života, uživanja, kao i mnogih momenata povezanih sa fiziologijom čoveka. Prema tome i prostitucija može da iščezne, jer ona nije organski sastavni deo društva, već njegov veštački deo.
Бесплатно
