Analiza rezervi, proizvodnje i potrošnje zemnog gasa u svetu i njegov ekonomski značaj za svetsko tržište energenata u budućnosti

Vrsta rada: Pregledni rad

Primljeno: 25.01.20189 Prihvaćeno: 27.04.2018

Rezime: Energija ima izuzetno mesto i znaćaj za celokupnu privredu savremenog sveta. U samoj strukturi ukupne potrošnje energije, zemni gas kao gorivo, beleži stalno povećanje svog ućešća, pokazujući sve izraženiju i znaćajniju svoju ulogu danas na tržištu energenata. Procenjuje se da će njegova uloga i pozicija u narednim decenijama biti još izraženij a i dominantnij a. Procentualno ucešće tecnog zemnog gasa (TZG) u ukupnoj međunarodnoj trgovini zemnim gasom ima stalnu tendenciju rasta.

Kljucne reci : energij a, zemni gas, rezerve gasa, metanski hidrati, proizvodnj a gasa, potrošnja gasa

UVOD

Mesto, uloga i pozicija energije izuzetno su znacajni u savremenom svetu.1 Krajnji primarni cilj pri-vrede danas jeste da: proizvede dovoljno hrane za sve veći rastući broj stanovnika na planeti; obez-bedi dovoljnu kolicinu adekvatne sirovine za industrijsku proiz-vodnju i da obezbedi neophodno kvalitetnu kolicinu energije po pristupacnoj ceni.2 Energija ima direktno ili indirektno, u većoj ili manjoj meri, znacajno ucešće u gotovo svim proizvodima i pri-vrednim aktivnostima savremenog sveta.

Posmatrano sa aspekta obnov-ljivosti, sve izvore možemo svrstati u dve osnovne celine: obnovljive i neobnovljive izvore energije. Grupu neobnovljivih izvora energije cine svi oni izvori ciji su obim i kolicina limitirani utvrđenim potencijalom ili novim mogucim rezervama koje mogu biti otkrivene. To su izvori energije koji nisu obnovljivi u dužem vremenskom periodm nafta, ugalj, zemni (prirodni) gas, bitumenski škriljci, rude nuklearnog goriva... Obnovljive izvore energije cine oni izvori koji se nakon određenog vremenskog perioda ponovo sami javljaju ili se mogu obnoviti. U obnovljive izvore energije spadajm vodeni tokovi, sunceva energija, biomasa i biljni i životinjski otpaci, energija vetra, geotermalna energija, energija mora...

Cilj ovoga rada jeste da sveobu-hvatno sagleda i analizira zemni gas kao energent na svetskom nivou i objektivno ukaže na njegov potencijal i znacaj za covecanstvo u narednom periodu. Osnovna hipo-teza ovoga rada jeste, da gas danas ima sve izraženiju poziciju među neobnovljivim energentima i da ce on biti sve važniji i dominatniji u bliskoj buducnosti. U fokusu ovog rada su cetiri kljucna pitanja na koja treba pružiti adekvatne odgo-vore. Prvo, koliko je realno učešće zemnog gasa u ukupnoj svetskoj potrošnji energenata? Drugo, kolike su ukupne rezvere zemnog gasa u svetu? Trece, kolika je ukupna proizvodnja i potrošnja ovog ener-genta posmatrano prema godinama i kako se kretala u posmatranom vremenskom periodu? Cetvrto, kakav je znacaj ovog energenata za tržište sveta u buducnosti?

Davanje adekvatnog odgovora, na ova postavljena pitanja, u prvom redu zahteva: utvrđivanje nacina konverzije energenata, analizu potrošnje energije u svetu, izvore i procentualno kretanje ućešča svakog energenta posmatrano prema izvoru i godinama. Takođe, kao sastavni deo i osnovu za pružanje odgovora, predstavlja i sagledavanje konvencijalnih i nekonvecionalnih ukupnih rezervi gasa, posebno metanskih hidrata. Potrebno je prezentovati realno kretanje proizvodnje i potrošnje ovog energenta u poslednje dve decenije, posebno posmatrano prema državama koje su najveci proizvođaci i konzumenti ovog energenta. Posebno mesto zauzima sagledavanje plasmana zemnog gasa u tecnom agregatnom stanju na svetskom tržištu. Na osnovu detaljnog sagledavanja svih ovih parametara, pružice se adekvatan uvid i odgovor, kakav je ekonomski znacaj gasa za tržište energenata u buducnosti. Pri izradi ovoga rada koristice se naucne metode: aps-trakcije, dedukcije, sinteze, konkre-tizacije i generalizacije. Primenom navedenih metoda postiže se relevantnost dobijenih rezultata istraživanja.

1.    Potrošnja energije u svetu ii njeni izvori

Da bi se lakše definisao energetski potencijal i uporedili različiti izvori energije, često se koristi i naturalni oblik jedinica za masu ili zapre-minu.3 Tako da se, radi lakše kon-verzije, koriste utvrđene faktorske vrednosti za obračun u uslovno gorivo. Najčešće, u praksi i literaturi, koristi se jedinica ekvi-valentne nafte.4 Tako da se drugi energenti svode na vrednost nafte. Na ovaj način se omogucuje među-sobno sagledavanje i upoređivanje vrsta goriva i energije.5 Na osnovu energetske konverzije, 1.000 m3 zemnog gasa jednako je 0,849 ten.

Razvoj društva značajno je uslovljen porastom potrošnje ener-gije. Potrošnja primarne energije ima stalan rast.6 U periodu 18701970. godine potrošnja energije se u svetu povecala 32 puta sa prosečnom stopom rasta od 3,5%.7 Samo u periodu od dvadeset godina (1950-1970) potrošnja energije je veca od celokupne potrošnje od 1850. do 1950. godine.8 U periodu od 1973. do 2015. godine potrošnja energije je više nego udvostručena (Slika 1.). U 2015. godini, ukupna potrošnja energije u svetu iznosila je 13647 Mten.9 Potrošnja pri-marne energije nije ravnomerna u svetu, niti srazmerna broju stanov-nika njegovih regiona. Razvijene zemlje danas troše preko 50% ukupne svetske energije, a istovre-meno, u ukupnom broju stanovnika njihovi građani učestvuju sa oko 20%.

1820 1840 1860 1880 1900 1920 1940 1960 1980 2000

I iNuklearna I I Hidro ■ Zemni gas I I Nafta DUgalj ■ Riogorivo

Slika 1. Potrosnja energije и svetu10

Tabela 1. Potrošnja energije u svetu prema izvoru goriva11

		1960. 3.345 Mten	1973. 6.036 Mten	2015. 13.647 Mten
	gorivo	kolicina %	kolicina %	kolicina %
1.	Nafta	29	45	31,7
2.	Ugalj	41	25	28,1
3.	Gas	12	16	21,6
4.	Hidro	4	2	2,5
5.	Nuklearna	0	1	4,9
6.	Obnovljivi	14	11	9,7
7.	Ostalo	0	0	1,5
	Ukupno	100	100	100,0

Naj znacaj nij u promenu, u procen-tualnom odnosu, u strukturi ukupne potrošnj e energij e, prema vrsti goriva u periodu 1960-2015. godine ima zemni gas kao gorivo koj e j e svoj e ucešce povecao sa 12% na 21,6%. Nafta kao gorivo zabeležila j e pad svog ucešca u strukturi ukupne potrošnj e energij e u svetu sa 45% 1973. godine na 31,7% u 2016. godini. Gas kao energent u periodu od cetiri decenij e (1973-2015.) zabeležio porast sa 16% na 21,6% (Tabela 1.). Ovaj porast potrošnje gasa pokazuje njegovu sve izraženiju i znacajniju ulogu na tržištu energe-nata danas. Na osnovu prisutne tendencije u poslednjih pedeset pet godina, ali i svih raspoloživih podataka i indikatora, preovladava strucno mišljenje da ce njegova uloga i pozicija u narednim decenijama biti još izraženija i domi-nantnija na tržištu energenata.

2.    Ukupne]rezerve zemnog gasa u svetu

Pod resursima se podrazumeva celokupna kolicina materijala koji postoji u zemlji, dok rezerve pred-stavljaju onu kolicinu koja može da se preradi. Razlicite su procene svetskih rezervi energenata fosilnog porekla.12 U svetu postoji preko 700 basena nafte i gasa, a do sada je istraženo oko 400, od kojih je 160 basena produktivno. Rezerve ovih energenata su i u okviru njih krajnje neravnomerno raspo-ređene.13 Zemni gas zauzima znacajno mesto u svetskim resursima energetskih sirovina.14 Posmatrano sa aspekta trenutne mogucnosti eksploatacije i proiz-vodnje zemnog gasa, na postojecem nivou tehnicko-tehnološkog razvoja i ekonomske isplatljivosti, sva ležišta gasa u prirodi se mogu grupisati u 1). konvencionalna i 2). nekonvencionalna.15

• 2.1.    Konvencionalna ležišta zemnog gasa

• 2.2.    Nekonvencionalna ležišta zemnog gasa

• 2.2.1.    Metanski hidrati

Konvencionalna ležišta gasa su ona ležišta iz kojih se može, u sadašnjem trenutku, na ekonomski isplativ nacin uz konstantan dotok energenta eksploatisati gas. Tri su osnovna tipa konvencionalnih ležišta zemnog gasa iz kojih se dobija gas za komercijalne potrebe^ gasna ležišta, kondenzantna ležišta i ležišta sirove nafte.16

Najveće rezerve zemnog gasa su u Persijskom zalivu, Zapadno sibirskom, Permski, Ural-Volga, Alžir, Severno more... Oko 80% svetskih rezervi konvencionalnog gasa nalazi se u samo 10 basena. Procena ukupnih rezerva gasa u svetu ima tendenciju stalnog porasta.17 U 1995. godini ukupne konvencionalne rezerve su bile procenjene na 142,36 x 1012 m3. Pet godina kasnije, ukupne rezerve iznosile su 158,46 x 1012 m3.18 U 2005. godini procenjeno je da one iznose 175,66 x 1012 m3 da bi ukupne procenjene rezerve gasa 2010. godine iznosile u celom svetu 192,46 x 1012 m3. Procenjeno je 2016. godine da su ukupne konven-cionalne rezerve gasa dvesta dva biliona m3 (202,566 x 1012 m3).19

Ukupno procenjene rezerve gasa prvih deset zemalja sveta 2016. godine iznosile su 157,658 x 1012 m3, što predstavlja 78,3% od ukupnih svetskih rezervi ovog energenta koje su procenjene. Procenjene ukupne rezerve u svim drugim zemljama sveta zajedno iznose 44,908 milijardi m3 (21,7% od celokupnih rezervi gasa u svetu).20 Od ukupnih svetskih rezervi gasa, procentualno posma-trano, najvece rezerve imaju Rusija 25,5%; Iran 16,9%; Katar 12,3%; Turkmenistan 5,0%; SAD 4,4%; Saudijska Arabija 4,3%... Istovremeno, danas u svetu su najveca gasna polja^ 1. North Dome-South Pars (Katar-Iran, kapaciteta >34 x 1012 m3),21 2. Urengoy, Zapadni Sibir (Rusija, >7,78 x 1012 m3); 3. Yamburg, Zapadni Sibir (Rusija 5,66 x 1012 m3); 4. Orenburg, Volga region (Rusija, verovatno 5,66 x 1012 m3); 5. Shtockmanov, Barencovo more (Rusija, verovatno 5,6 x 1012 m3); 6. Umm shaif abu el Buksh (Abu Dabi, 4,95 x 1012 m3)22...

Nekonvencionalnim ležištima zem-nog gasa smatraju se ona ležišta iz kojih je trenutno nemoguce proiz-voditi uz konstantan dotok, ili u ekonomski isplatljivim kolicinama klasicnim tehnologijama, bez stimulacije ležišta hidraulickim frakturiranjem, horizontalnim bu-šenjem, multilateralnim bušenjem ili drugim tehnikama. Nekonven-cionalna ležišta trenutno ne omogucuju znacajnu tehnicko- tehnološko ekonomski isplatljivu eksploataciju ali predstavljaju realan potencijal u buducnosti. Ona se javljaju nezavisno od toga da li je rec o plitkim ili dubokim ležištimaJ visokim ili niskim pritiscima gasa u bušotini; visokim ili niskim tempe-raturama fluida; razlicitim obli-cima ležišta; homogenim i prirodno frakturiranim; jednoslojnim ili višeslojnim ležištima.23

U nekonvencionalnim ležištima zemnog gasa u svetu nalaze se znacajne rezerve ovog energenta. Izvori nekonvencionalnog metana su u ležištima uglja, slabo-propusnog peska, fraktrirani šejlo-vima, u gasu otopljenom u dubokim akviferima, u metanskim hidra-tima. Procene njihovog pojedi-nacnog, ali i ukupnog iznosa rezervi koje postoje u svetu, veoma su razlicite.24 Okvirno, smatra se2B da bi nekonvencionalni izvori gasa mogli da sadrže dodatnih 60-250% svetskih rezervi, i procenjuje se da gasa ima m ležištima uglja (coalbed methane) 255 x 1012 m3; vrlo slabo propusnim ležištima (tight gas) 453 x 1012 m3; šejlovima (shale gas) 210 x 1012 m3; metanskim hidratima 1-5 x 1015 m3. Trenutno iz ovih izvora energenta veoma je mala proizvodnja iz tehnicko-ekonomskih razloga.26 Tehnicko-tehnološki razvoj i rast cene zemnog gasa uticu na ekonomsku prihvatljivost proizvodnje iz nekon-vencionalnih ležišta. Ovi izvori predstavljaju energetski potencijal za budućnost.27 Od svih nekonven-cionalnih energenata fosilnog porekla, metanski hidrati danas predstavljaju najinteresantnije i perspektivnije rezerve gasa u svetu.28

Hidrati su oblik vodenog leda29 koji u svojoj kristalnoj strukturi od molekula vode sadrži "zarobljeni" metan.30 Molekuli vode oblikuju otvorenu kristalnu rešetku koju popunjava zemni gas (Slika 2.).31 Zaleđeni molekuli vode okružuju molekule metana i na taj nacin formiraju metanske hidrate.32 Sam nastanak i formiranje metanskog hidrata33 u prirodi uslovljen je, uz neminovnu prisutnost vode i metana, i postojanjem određenih pritisaka i temperatura.34 Samo na određenim temperaturama i pri-tiscima može da dođe do formiranja stabilnih metanskih hidrata.35'36 Promenom pritiska i temperature može da se menja stabilnost hidrata sve do njegovog raza-ranja.37

Sastav metanskog hidrata je stabilan. U jednom njegovom volu-menskom kubnom metru ima u proseku najcešce 164m3 metana i oko 0,87m3 vode.38 Dosadašnja sprovedena istraživanja u svetu otkrila su velike kolicine metana u formi hidrata39 u polarnim podrucjima i ispod mora u rubnim delovima kontinenata.40 Termo-dinamicki su stabilni u nepolarnim podrucjima, u dobro sortiranim kla-sicnim sedimentima na rubovima kontinenata sirom sveta na dubini vode oko 450 m, a u podrucjima arktickog permafrosta, na dubi-nama od 200 do preko 1000 metara, pri temperaturama nižim od 12°C.41

Slika 2. Grafička ilustracija hidrata, pozicija ffzarobljenogffmetana u strukturi vode42

• 2.3.    IProcenaIukupnihrrezervi zemnog gasa

3.    Proizvodnjaii plasman zemnog gasa u svetu

Tačna i precizna procena rezervi gasa i pored savremenih tehnika i metodologija nije laka. Različit je pristup ekonomskoj proceni kon-vencionalnih i nekonvencionalnih ležista. Procena konvencionalnih ležista u osnovi se bazira na izra-čunavanju volumena ležista stena i potencijalnih resursa. Za razliku od konvencionalnih, procena nekon-vencionalnih ležista zemnog gasa zasniva se na mogucnosti crpljenja pojedine busotine. Kod procene nekonvencionalnog ležista, nije glavni problem verodostojnost postojanja ležista, "nego proizvodni profil busotine, njeno početno davanje i pad proizvodnje, na kome se bazira izračunavanje isplativosti projekta. Nekonvencionalna ležista su uglavnom kontinuirana u prostoru i konačno iscrpljivanje zavisi o mreži proizvodnih busotina te kvalitetu metode obavljenih stimulacijskih radova u njima".43 Pored geoloskih pretpostavki, veliki uticaj na ekonomičnost projekta imaju' dostignuti tehničko-tehnoloski nivo uređaja i sredstava, zakoni i propisi vezani za ovu tematiku, ekoloski normativi i propisi...

Kao ilustracija ukupne veličine dokazanih konvencionalnih svet-skih rezervi gasa može da posluži odnos između ukupne godisnje proizvodnje i procenjenih rezervi. Ukupna proizvodnja (istovremeno i potrosnja) zemnog gasa u svetu 2016. godini bila je iznad 3.570 x 109 m3, što znači da su, prema tom nivou potrošnje, ukupne svetske dokazane rezerve gasa dovoljne za narednih 60 godina.44 Prema podacima IEA (Internacional Energy Agency) od 2015. godine, ukupne procenjene konvencionalne (dokazane + procenjene) zalihe dovoljne su za narednih 120 godina postojece potrošnje, a sve ukupne (konvencionalne+nekonvecionalne) dovoljne su za narednih 250 godina, pri postojecem stepenu godišnje potrošnje ovog energenta. Neosporno je, da su ukupne procenjene konvecionalne rezerve zemnog gasa, ali i sve ukupne zalihe ovog gasa izuzetno znacajne za svetsko tržište energenata u buducnosti.

Ukupna proizvodnja zemnog gasa u svetu ima konstantan rast. Posma-trano prema godinama, proizvodnja gasa je bila, izraženo milijardama m3: 1995. - 2165,869 2000. -2460,59; 2005. - 2829,87; 2010. -3231,22; 2013. - 3425,91; 2015. -3.536,6. Posmatrano prema regio-nima, u 2016. godini proizvodnja zemnog (prirodnog) gasa bila je: u Evropi - 265,259 u Rusiji i C. Aziji -829,55; na Bliskom istoku - 599,08; u Africi - 203,71); u Aziji-Pacifiku -554,96; u Severnoj Americi - 908,88 i u Latinskoj Americi - 214,74. Istovremeno, najveci proizvođači, posmatrano prema zemljama, jesu: SAD, Rusija, Iran, Irak, Katar,45... (Tabela 2.).

Tabela 2. Deset zemalja najvećih proizvođaoa gasa

(u milijardama m3)

zemlja	1995.	2005.	2016.
SAD	518,31	502,78	735,06
Rusija	573,13	615,22	631,12
Iran	42,51	99,54	191,31
Katar	8,76	47,70	175,52
Kanada	155,35	183,76	173,82
Kina	17,91	49,23	136,61
Norveška	33,70	89,50	122,08
Alžir	55,65	90,19	93,70
Austrlija	30,30	37,40	88,22
Saud. Arab.	33,18	66,32	87,10
Prvih 10	1.506,62	1.822,41	2.434,91
Ost. sveta	659,24	1.007,46	1.141,26
S VET	2.165,86	2.829,87	3.576,17

Autor. Na osnovu veceg broja razlicitih izveštaja

Tabela 3. Deset zemalja naj vecih p otrošaoa gasa

(u milijardama m3)

zemlja	1995.	2005.	2016.
SAD	605,21	604,94	764,90
Rusija	377,64	417,04	429,56
Kina	17,89	46,26	205,38
Iran	42,51	99,99	189,09
Japan	63,46	84,18	121,36
Kanada	80,04	96,16	122,80
S.Arabija	33,18	66,32	87,47
Nemacka	80,26	92,77	87,39
V.Britanija	77,67	101,94	73,12
Meksiko	35,55	45,41	78,45
Prvih 10	1.430,98	1.697,53	2.161,24
Ost. sveta	729,23	1.125,68	1.422,35
S VET	2.160,21	2.823,21	3.583,59

Autor. Na osnovu veceg broja različitih izveštaja

Potrošnja gasa u 2016, prema regionima, bila je (u milijardama m3): u Evropi 567,20; u Rusiji i Centralnoj Aziji 545,97; na Bliskom istoku 482,909 u Africi 129,68; u Aziji-Pacifiku 730,70; u Severnoj Americi 877,70; u Latinskoj Americi 249,44. Tako da je ukupna potrošnja gasa u svetu, posmatrane 2016. godine, iznosila 3583,59

milijardi m3. Istovremeno, najveci potrošaci, posmatrano prema zemljama, jesu SAD, Rusija, Kina, Iran, Japan, Kanada... (pojedi-nacno prema zemljama, Tabela 3.). Dve zemlje sa najvecom potrošnjom gasa (SAD i Rusija) zajedno su trošile 33,2% ukupne svetske potrošnje gasa u 2016. godini.

Tabela 4. Deset zemalja naj vecih izvoznika gasa u svetu

(u milijardama m3)

zemlja	1995.	2005.	2016.
Rusija	183,69	199,68	209,92
Katar	0,00	31,12	123,71
Norveška	29,57	84,64	115,44
Kanada	77,20	104,24	82,04
SAD	4,21	19,91	63,20
Alžir	38,44	65,71	55,12
Turkmenistan	21,32	44,20	51,15
Australija	9,00	14,77	49,30
Holandija	34,74	44,58	48,34
Indonezija	37,91	43,28	35,58
Prvih 10	440,25	664,02	833,79
Ost. sveta	44,76	186,63	248,01
SVET	485,01	850,65	1.081,79

Autor. Na osnovu veceg broja razlicitih izveštaja

Tabela 5. Deset zemalja najvecih uvoznika gasa u s vetu

(u milijardama m3)

zemlja	1995.	2005.	2016.
Japan	61,13	80,86	118,33
Nemacka	65,98	94,10	101,64
SAD	78,46	120,31	82,78
Kina	0,00	0,00	72,19
Italija	33,52	71,76	63,77
Francuska	38,00	49,64	49,20
Velika Bri.	2,00	16,00	49,09
Juž. Koreja	9,85	31,14	47,27
Francuska	33,52	49,64	47,05
Meksiko	1,50	9,16	42,12
Top 10	363,49	499,37	671,86
Osta. sveta	121,57	346,03	409,54
SVET	485,06	845,40	1,081.42

Autor. Na osnovu veceg broja razlicitih izveštaja

Deset država najvećih izvoznika gasa u svetu bili su: Rusija, Katar, Norveška, Kanada, SAD, Alžir, Turkmenistan, Australija, Holan-dija i Indonezija. Prve tri zemlje izvoznice (Rusija, Katar i Norveška) u 2016. godini izvezle su 41,51% od ukupnog svetskog izvoza (Tabela 4.). Karakteristicno je za 2014. godinu da je, zbog uticaja politickih odluka vezanih za svetsko tržište energenata i uve-denih sankcija od starne EU i SAD, pao izvoz gasa iz Rusije sa 207,6 (2013. godine) na 184,1 milijardu kubnih metara.46 Pored ovoga, interesantna je i pojava novih zemalja izvoznica, koje ranije nisu imale znacajniju poziciju na svetskom tržištu. U prvom redu rec je o Kataru, koji je do 2000. godine izvozio cetrnaest milijardi m3 gasa, da bi samo petnaest godina kasnije postao drugi najveci svetski izvoznik sa sto dvadeset dve milijardi m3.47 Takođe, SAD su povecale znacajno svoj izvoz sa 4,21 milijardi m3 (1995) na 63,20 milijarde m3 (2016).

Sam porast plasmana gasa na svetskom tržištu beleži konstantan rast od kraja Drugog svetskog rata. Uzrok ovome leži u nekoliko među-sobno usko uzrocno-posledicno-međuzavisno povezanih cinjenica: povecanje tražnje za energentima na svetskom tržištu, a samim tim i za gasom; povecanje cene gasa (tako da se zemlje koje imaju velike kolicine sirove nafte, ali i gas kao prateci elemenat u okviru ležišta nafte, odlucuju za njegovu preradu i plasman na svetsko tržište; u ranijem periodu su prilikom eksplo- atacije sirove nafte ili njene prerade gas spaljivali ili direktno ispuštali u vazduh) i napredak ehnikeеiitehnologije uitransportuлii kladištenjuJgasa.

Slika 3. Grafička ilustracija proizvodnje ip otrošnj e zem nog gasa prem a regionima48

Sve one zemlje koje ne mogu iz sopstvene proizvodnje da podmire tražnju za zemnim gasom kao ener-gentom ili da izvrše njegovu supstituciju na nacionalnom nivo, njegov nedostatak nadoknađuju uvozom iz drugih zemalja (Slika 3.). Najvećih 10 uvoznika gasa u svetu u 2016. godini bili su Japan, Nemacka, SAD, Kina, Italija, Francuska, V. Britanija Južna Koreja, Turska i Meksiko (Tabela

5.). Interesantno je da se neke zemlje istovremeno javljaju kao uvoznici, ali i kao izvoznici gasa. Reć je o onim zemljama koje najcešce sklapajuci ugovore o uvozu gasa za podmirenje sopstvenih potreba uvoze vecu kolicine gasa od sopstvenih potreba, koji zatim prodaju u manjem procentu drugim zemljama, najcešce u svom nepo-srednom okruženju, posebno mesto zauzimaju SAD.

Tabela 6. Međunarodna trgovina zemnim gasom u svetu

godine	trgovina TZG/ukupna trgovina gasom	trgovina cevovodom/ ukupna trgovina	trgovina gasom/ proizvodnja	trgovina TZG gasom/ proizvodnja	trgovina gasom cevovod/ proizvodnja
	(%)	(%)	(%)	(%)	(%)
2000.	21,74	78,26	26,14	5,68	20,46
2005.	22,81	77,19	30,04	6,85	23,19
2010.	30,35	69,65	30,64	9,30	21,34
2016.	31,31	68,69	30,41	9,52	20,89

Autor: Na osnovu 0$G, Eni, 2016

Ukupna svetska proizvodnja zem-nog gasa u 2016. godini iznosila je 3.576 milijardi metara kubnih a ukupna međunarodna trgovina ovim energentom je iznosila 1.081 milijardu kubnih metara. Procen-tualno učešće tecnog zemnog gasa (TZG)49 u ukupnoj međunarodnoj trgovini gasom u svetu ima stalnu tendenciju rasta. Rec je o kolicini koja iznosi od 20-31% ukupne svetske trgovine zemnim gasom, na godišnjem nivou u zadnjih petnaest godina (tabela 6.).50 Ukupan obim međunarodne trgovine zemnim gasom 2016. godine u tecnom agre-gatnom stanju dostigao je obim od 339,93 x 109 m3. Istovremeno, najveci izvoznici u svetu bili su Katar (100,21 milijarde m3), Australija (54,49), Malezija (33,46), Indonezija (21,57), Trinidad i Tobago (13,44)... Među državama najvecim kupcima tecnog zemnog gasa 2016. godine u svetu su: Japan (116,82 milijarde m3), Južna Koreja (44,20), Kina (31,05), Indija (23,92), ...

U svetu postoji veci broj velikih kompanija koje se bave proiz-vodnjom i prodajom nafte i zemnog gasa^ Saudi Aramco (Saudi Arab.); Gazprom (Russia); NI0C (Iran); ExxonMobl Corp (USA); PetroChina (China); BP (UK); Royal Dutch/Shel (NL/UK); Pemex (Mexico); Chevron Corp. (USA); KPC (Kuwait); ADN0C (UAE); Sonatrach (Algeria); Total (France); Petrbras (Brazil); Rosneft (Russia); Mo0 (Iraq); QP (Qatar); Lukoil (Russia); Eni (Italy); Statoil (Norway);...

4.    Zaključak

Energija ima izuzetno mesto i znacaj za celokupnu privredu savremenog sveta. Danas je ukupna potrošnja energije u svetu, dostigla nivo iznad 13.600 Mten na godišnjem nivou. U samoj strukturi ukupne potrošnje energije, posma-trano prema izvoru goriva, zemni gas kao gorivo, beleži stalno pove-canje svog ućešča. 0n je dostigao nivo od 21,6% u ukupnoj potrošnji svih energenata u svetu.

Najveće rezerve zemnog gasa imaju^ Rusija, Iran, Katar i Turkmenistan. Neosporno je, da su ukupne procenjene konvencionalne rezerve zemnog gasa (dokazane i procenjene) i sve ukupne zalihe (konvencionalne i nekonvencio-nalne) ovog gasa izuzetno znacajne za svetsko tržiste energenata u buducnosti. Procenjuje se, da su ukupne konvecionalne zalihe dovoljne za narednih 120 godina, a sve ukupne da su dovoljne za narednih 250 godina, ako bi godišnja potrošnja ovog energenta bila na današnjem nivou. Od svih nekonvencionalnih energenata fosilnog porekla, metanski hidrati danas predstavljaju najintere-santnije i perspektivnije rezerve zemnog gasa u svetu. Zemni gas danas ima rastuci znacaj kao neobnovljivi energenat na svetskom nivou i objektivno veliki potencijal u buducnosti.

U samom radu je ostvaren postavljeni cilj i potvrđena hipoteza da zemni gas danas ima sve izraženiju poziciju među neobnov-ljivim energentima i da ce on biti sve važniji i dominatniji u bliskoj buducnosti. U okviru samoga rada pruženi su i prezentovani odgovori na cetiri kljucna pitanja koja su bila u fokusu.

Sam porast svetske potrošnje zemnog gasa u apsolutnom iznosu, s jedne strane, i povecanje njegovog procentualnog ucešca u ukupnoj potrošnji energenata u poslednjih nekoliko decenija, druge strane, pokazuje sve izraženiju i znacajniju ulogu zemnog gasa kao energenta. Ukupna svetska godišnja potrošnja zemnog gasa dostigla je obim od 3.583 milijardi kubnih metara. Najveci proizvođaci i potrošaci zemnog gasa danas u svetu su SAD i Rusija. Ukupna svetska među-narodna trgovina ovim energentom 2016. godine iznosila je 1.081 milijardi m3. Najveci izvoznici gasa u svetu su Rusija (209), Katar (123) i Norveška (115) a uvoznici Japan (118), Nemacka (101)... Posebno mesto na svetskom tržištu ovog energenta zauzima njegov plasman u tecnom agreatnom stanju. Ucešce TZG u ukupnoj međunarodnoj trgo-vini gasom ima stalnu tendenciju rasta i dostigao je nivo od 30 procenata.