Banke kao privredni subjekti u savremenim tržišno-ekonomskim uslovima

U savremenim uslovima tranzicije u kojoj se nalazi na{e dru{tvo, pojedini pravni i ekonomski instituti dobijaju posebno na zna~aju. Od njihovog pravnog re-gulisanja i efikasnog sprovo|enja zavise rezultati privrednih reformi neophodnih za izlazak privrede i dru{tva u celini iz krize u kojoj se nalazi privreda na{e zemlje ve} du`i niz godina. Imperativ savremenog dru{tvenog trenutka za razvojem tr`i{ne ekonomije, podrazumeva i pravnu regulativu koja stvara uslove i omogu}ava nesmetano i efikasno funkcionisanje instituta tr`i{ne ekonomije. ^injenica da zbog specifi~nosti dosada{njeg istorijsko-dru{tvenog razvoja instituti tr`i{ne privrede kod nas do sada nisu bili razvijeni, ili su bili nedovoljno razvijeni, ima za posledicu pojavu ve}eg broja, za na{u privrednu i pravnu praksu novih instituta, kao i pojavu novih sadr`aja, uloge i zna~aja odre|enih pravnih i ekonomskih instituta koji su i ranije kod nas postojali, ali u uslovima druga~ijeg dru{tveno-ekonomskog sistema.

Definicija, zna~aj i uloga banaka

Banke,1 kao institucije koje u savremenim tr`i{no-ekonomskim odnosima imaju sve ve}i uticaj na privredu i politiku, dobijaju posebno na zna~aju. Naime,

* Pomo}nik direktora, Planiranje, MIS i kanali distribucije u Vojvo|anskoj banci a.d., Novi Sad.

Mr Zora Bjeki}: Banke kao privredni subjekti u savremenim tr`i{no-ekonomskim uslovima “u razvijenim tr`i{nim ekonomijama banke obavljaju tri klju~ne funkcije: prikupljanje {tednje stanovni{tva, dono{enje kreditnih odluka u pogledu alokacije kapitala i nadzor (monitoring) nad performansama svih kreditiranih preduze}a.”² Banke pove}avaju svoj kreditni potencijal prikupljanjem {tednje stanovni{tva. Ovi finansijski resursi se putem plasmana banaka prete`no prelivaju u sektor privrede, a bankarski sektor u tr`i{noj ekonomiji treba da obezbedi usmeravanje fi-nansijskih sredstava na one delove sistema u kojima }e se ostvariti najpovoljnije ekonomske performanse. Blagovremeno pra}enje performansi kreditiranih pred-uze}a neophodno je kako bi se u slu~aju potrebe prema preduze}ima preduzima-li ekonomski pritisci u cilju minimiziranja neurednog servisiranja njihovih obaveza prema bankama.

Mesto i uloga banaka u tranzicionim ekonomijama

Usled nove ekspanzije i razvoja tr`i{ta finansijskih usluga, koji se u dana-{njim uslovima sve manje ograni~ava na nacionalna tr`i{ta i sve vi{e dobija me-|unarodni karakter, banke imaju sve ve}i zna~aj, ne samo u nacionalnim ekonomijama, ve} i u me|unarodnim ekonomskim odnosima. Zbog toga je i na nacionalnom planu neophodno obezbediti institucionalne i ekonomske pretpostavke za nesmetano uklju~ivanje i funkcionisanje nacionalnih banaka i drugih nacionalnih privrednih subjekata na me|unarodnom tr`i{tu i njihovo {to bolje pozicioniranje u me|unarodnoj tr`i{noj utakmici. Za tranzicione ekonomije funkcionisanje bankarskog sistema posebno je zna~ajno iz razloga {to je u njima tr`i{te kapitala tek u za~etku, pa su za njega vezane osnovne funkcije na planu alokacije i monitorin-ga kapitala. Iz tog razloga funkcionisanje ukupnog ekonomskog sistema u vrlo zna~ajnoj meri zavisi od dobrog ili lo{eg funkcionisanja sistema bankarskih institucija.

Zato je generalni cilj tranzicionih ekonomija “da se izgradi robustan finan-sijski sistem – pre svega robustan bankarski sistem – {to je tesno povezano i sa napredovanjem na planu stvaranja profitabilnih preduze}a. Ukoliko program stvaranja profitabilnih preduze}a – kao baze ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema – sporo napreduje, te{ko je o~ekivati brze procese reforme bankarskog si-stema.”3

Mesto i uloga banaka u ekonomiji Republike Srbije

U fazi tranzicije u kojoj se nalazi i na{a ekonomija, transformacija bankarskog sistema je posebno zna~ajna i bitno determini{e transformaciju celokupnog privrednog i ekonomskog sistema. U tranzicionom periodu, kao prelaznom periodu ka potpunom uklju~ivanja na{ih privrednih subjekata i banaka na me|unarod-no i regionalna tr`i{ta, treba obezbediti institucionalne i ekonomske okvire koji }e pripremiti banke i druge privredne subjekte za u~e{}e u tr`i{noj utakmici i obez-bediti im {to bolju startnu osnovu u njoj. Bez toga, u uslovima o{tre me|unarod-ne utakmice i konkurencije stranih banaka i drugih privrednih subjekata koja }e se nakon zavr{etka tranzicionog perioda pro{iriti i na nacionalno tr`i{te, nacionalne banke i nacionalna ekonomija nemaju bilo kakve {anse.

S obzirom da se kroz bankarski sistem uti~e na razvoj celokupnog dru{tva,4 ekonomije i privrede zemlje, transformacija bankarskog sistema, razvoj i funkci-onisanje finansijskog tr`i{ta i pravilno zakonsko regulisanje ove problematike, danas je jo{ slo`enije i zna~ajnije nego u ranijim periodima, a savremene banke postaju jedan od klju~nih faktora ukupnog privrednog razvoja.

Banke u na{em pozitivnom pravu

Polaze}i od posebne uloge i zna~aja banaka za privredni i ekonomski razvoj jednog dru{tva, posebno zbog velike koncentracije i centralizacije finansijskih sredstava u njima i njihovog uticaja na monetarnu i makroekonomsku politiku, zakonodavac je posebnim zakonima uredio osnivanje, organizaciju, poslovanje i na-~in upravljanja bankama, kao specifi~nih akcionarskih dru{tava. Osnivanje, organizacija, poslovanje i na~in upravljanja bankama ure|eno je Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama.

Po definiciji, banke su samostalne organizacije koje vr{e kreditne i druge bankarske poslove.5 Prema pozitivnim propisima, banke se mogu baviti depozit- nim, kreditnim, emisionim, depo-poslovima, poslovima sa efektima, garancijskim poslovima, poslovima platnog prometa i drugim bankarskim poslovima u zemlji, posredovanjem u trgovini hartijama od vrednosti, kupovanjem i naplatom potra`i-vanja i pru`anjem drugih finansijskih usluga, a banke koje dobiju ovla{}enje u skladu sa posebnim zakonom kojim se ure|uje devizno poslovanje, mogu obavljati i poslove platnog prometa sa inostranstvom, kreditne poslove sa inostranstvom, kao i devizno-valutne i menja~ke poslove u zemlji.

Prema pozitivnim propisima, banke su privredni subjekti – pravna lica, orga-nizovana kao dru{tva kapitala – akcionarska dru{tva. Banka je dru{tvo kapitala, akcionarskog tipa, koje ne favorizuje bilo koji oblik svojine, po{to je banka, kao i svako drugo akcionarsko dru{tvo, dru{tvo sa odre|enim kapitalom, podeljenim na odre|eni broj akcija koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog dru{tva.

Pored toga {to su dru{tva kapitala, banke su, zbog svoje specifi~ne uloge i zna~aja za op{te privredne i dru{tvene tokove, specifi~ni privredni subjekti koji, i pored prihva}enih principa tr`i{nog funkcionisanja privrednih subjekata, podle`u posebnoj regulativi i kontroli dr`ave i monetarnih vlasti.

Va`e}i Zakon o bankama poznaje banke po svom organizacionom obliku, bez obzira na oblik svojine koji u~estvuje u njenom osnivanju.6

Banke kao sinteza interesa razli~itih interesnih grupa

Kao i svaka druga institucija, pravno lice, i banka ima svoju organizacionu strukturu, vlasnike, organe i zaposlene.

Zbog specifi~ne uloge koju banke imaju kao privredni subjekti, kao i zbog na~ina njihovog organizovanja kao privrednih dru{tava, u njima se sintetizuju interesi razli~itih interesnih grupa:

– VLASNIKA

– KLIJENATA

– DR@AVE odn. MONETARNIH VLASTI

– ZAPOSLENIH.

Interesi vlasnika su prvenstveno:

– da ostvari {to ve}e prihode,

– da snosi {to manje tro{kova,

– da ostvari {to ve}i profit,

– da ostvari {to ve}u cenu svojih proizvoda i usluga,

– da obezbedi {to ve}i nivo zadovoljstva klijenata,

– da obezbedi stabilnost i razvoj banke,

– da se banka {to bolje pozicionira na tr`i{tu,

– da obezbedi {to ve}i broj klijenata,

– da obezbedi {to jeftinije izvore sredstava za finansiranje,

– da na deponovana sredstva klijenata plati {to manju kamatu,

– da se obezbedi stalni rast kapitala i imovine banke,

– da obezbedi motivisanost zaposlenih za razvoj banke i dr.

Interesi klijenata su prvenstveno:

– da za sebe obezbede {to jeftinije bankarske usluge i proizvode, odn. da plati {to manju cenu bankarskih usluga i proizvoda,

– da za sebe obezbedi najkvalitetnije bankarske usluge i proizvode,

– da snosi {to manje tro{kova vezanih za nabavku bankarskih proizvoda i usluga,

– da na deponovana sredstva ostvari {to ve}u kamatu,

– da ima {to ve}i izbor razli~itih bankarskih proizvoda i usluga,

– da mo`e da zadovolji {to {iru lepezu svojih interesa,

– da {to jednostavnije i br`e dobije bankarske proizvode i usluge,

– da sara|uje sa stabilnom poslovnom bankom, koja je likvidna i koja ima dovoljno kapitala da mo`e da ga prati u njegovim poslovnim poduhvatima, – da sara|uje sa stru~nom, savetodavnom i pouzdanom bankom kao poslovnim partnerom koji vodi ra~una o interesima klijenta i dr.

Dr`ava, odn. monetarne vlasti imaju prvenstveno interes:

– da postoji jak i stabilan bankarski sistem,

– da se razvija finansijsko tr`i{te,

– da funkcioni{e finansijsko tr`i{te u skladu sa pozitivnim propisima,

– da se ostvaruje usvojena kreditno-monetarna politika,

– da platni bilans odr`ava u projektovanim okvirima,

– da se obezbedi stabilnost privredno-ekonomskog sistema i dr.

Interes zaposlenih je:

– da ostvare {to ve}u zaradu i druga primanja po osnovu rada u banci,

– da obezbede {to bolje uslove rada,

– da obezbede {to ve}e mogu}nosti napredovanja,

– da obezbede sigurnost zaposlenja,

– da obezbede {to ve}u brigu poslodavca o zaposlenima i njihovim potrebama, – da obezbede pobolj{anje socijalnog statusa,

– da obezbede zadovoljavanje {to ve}e lepeze `ivotnih i socijalnih potreba svojih porodica,

– da je banka u kojoj su zaposleni jaka i stabilna banka koja se razvija i koja, kao takva, mo`e da zadovolji njihove potrebe i dr.

Iako na prvi pogled interesi razli~itih interesnih grupa deluju me|usobno su-protstavljeno i isklju~uju}e, u banci, kao privrednom subjektu, svi ovi i drugi interesi moraju da se uskla|uju na odgovaraju}e nivoe, tako da su u najve}oj mogu-}oj meri zadovoljeni interesi svih interesnih grupa, u suprotnom, banka, kao privredni subjekt ne bi mogla da funkcioni{e i opstane. Radi se o jednoj interakciji razli~itih “poslovnih partnera” koji zajedni~ki ostvaruju jedan “privredni proje-kat”, te kao i kod svakog ugovora odn. poslovnog odnosa, “poslovni projekat” mo-`e da se uspe{no ostvari jedino ukoliko su svi poslovni partneri u njemu na{li i ostvaruju svoj interes. Bez interesa bilo koga od “poslovnih partnera”, nema ni uspe{nog “poslovnog projekta”. Zato banke, da bi uspe{no poslovale u tr`i{nim uslovima i {to bolje se pozicionirale na tr`i{tu moraju da vode ra~una, kako o svojim interesima, tako i o interesima svih ostalih zainteresovanih interesnih grupa.

Ovo pred nacionalne banke, koje su poslovale u uslovima nerazvijenog bankarskog i finansijskog tr`i{ta postavlja imperativ promene filozofije svoga funkcioni-sanja i postavljanje strategije aktivnijeg delovanja.

Pretpostavke budu}eg pozicionara banaka na na{em tr`i{tu

Banke se u uslovima tr`i{ne ekonomije i razvijenog bankarskog finansijskog tr`i{ta pojavljuju kao “prodavci” svojih proizvoda i usluga, koji sa konkurencijom mogu da se izbore za bolju poziciju na tr`i{tu i ve}i profit samo ako se aktivno odnose prema “kupcima svojih proizvoda i usluga”. Da bi mogle da {ire lepezu svojih proizvoda i usluga i finansijsko i bankarsko tr`i{te na kome posluju, banke, zbog specifi~nosti dosada{njeg dru{tveno-ekonomskog razvoja, moraju da, pored dr`avnih i drugih institucija, preuzmu i aktivnu ulogu u popularizaciji bankarskih i finansijskih proizvoda i usluga i edukaciji stanovni{tva i privrednih subjekata vezano za ovu oblast i funkcionisanje bankarskog i finansijskog tr`i{ta. Da bi se razvilo finansijsko i bankarsko tr`i{te, neophodno je formirati svest o potrebi i naviku kori{}enja razli~itih bankarskih i finansijskih proizvoda i usluga kod {to ve}eg broja potencijalnih korisnika. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je da potencijalni kupci budu upoznati sa vrstama i su{tinom proizvoda koji se nude, kao i njihovim potencijalnim koristima za kupca. Samo kupcima koji znaju koje sve bankarske i finansijske usluge i proizvode mogu da kupe i koje ekonomske i druge u{tede i prednosti time mogu da ostvare, mogu}e je prodati bankarske proizvode i usluge. Zbog ranijeg na~ina funkcionisanja ovog tr`i{ta, kod nas nije dovoljno razvijena svest o zna~aju i lepezi ovih proizvoda i usluga, a stanovni{tvo i privredni subjekti uglavnom su upoznati i orijentisani na veoma usku, klasi~nu, lepezu ovih proizvoda i usluga (kredit, sef, teku}i ra~un i sl.) dok nisu dovoljno upoznati sa savre-menijim (i ~esto znatnol povoljnijim za korisnika) proizvodima i uslugama. Osim kroz marketin{ke aktivnosti, ovu ulogu banke mogu da ostvare i kroz pru`anje sa-vetodavnih usluga, kao i kroz organizovanje razli~itih informativnih skupova, grupnih i pojedina~nih prezentacija, tribina i edukacija za svoje klijente i druge za-interesovane subjekte. Banke tako|e moraju da razviju aktivniji pristup klijentima, {to podrazumeva da banke maksimalno treba da koriste prednosti i mogu}nosti prodaje putem interneta, kao i da moraju imati formiranu i razvijenu “komercija-lu”, koja }e, osim prodajne funkcije obavljati i istra`ivanja tr`i{ta i omogu}iti banci da ima povratnu informaciju sa tr`i{ta. Zaposleni koji obavljaju poslove u “ko-mercijali” bi u ovakvom tr`i{nom pristupu trebali da obilaze klijente i potencijalne klijente, nude proizvode i usluge, obave odre|ene usluge i daju potrebne save-te na licu mesta, prate klijente i njihove potrebe i nivo zadovoljstva klijenata pru-`enim uslugama i odr`avaju stalnu komunjikaciju i “vezu” sa klijentom i njegovim o~ekivanjima i potrebama, odn. pru`aju klijentu kompletnu uslugu “njegovog bankara”. Strategija komunikacije banke sa klijentom putem “njegovog bankara” znatno bi olak{ala komunikaciju izme|u banke i klijenta i kroz neposredniji, prisniji i otvoreniji pristup omogu}ila kvalitetniji partnerski odnos izme|u banke i klijenta, jer bi banka na ovaj na~in dobila personifikaciju kroz konkretnog zaposlenog, ~ime bi prestala da za klijenta bude samo otu|ena finansijska institucija. Zna~ajan preduslov ostvarivanja koncepta “svog bankara” i stvaranje potrebe klijenata za tim vidom kori{}enja usluga je izgradnja i stvaranje poverenja izme|u banke, koja se u svom konceptu personalizuje kroz konkretnog zaposlenog banke koji obavlja ove poslove i klijenta, {to se obezbe|uje anga`ovanjem kompetentnih, stru~nih, moralnih i edukovanih zaposlenih koji pru`aju ove usluge. Zna~aj-na pretpostavka u stvaranju, odr`avanju i ja~anju poverenja izme|u banke i njenih klijenata je kvalitetno, profesionalno, efikasno, po{teno i stru~no pru`anje usluga u skladu sa standardima, za {ta je preduslov usvajanje Kodeksa poslovnog pona-{anja koji banka i njeni zaposleni po{tuju, usvojene bankarske tehnologije koje banka i zaposleni u banci primenjuju i usvojene precizne poslovne procedure po kojima banka i njeni zaposleni postupaju.

Banke kao privredni subjekti na tr`i{tu

Banka se kao institucija, privredni subjekt, u ekonomskim i dru{tvenim odnosima na tr`i{tu i na finansijskom i bankarskom tr`i{tu pojavljuje u razli~itim ulogama i sa razli~itim interesima:

– kao kupac,

– kao prodavac, i

– kao posrednik.

Kao kupac banka se pojavljuje:

– na bankarskom i finansijskom tr`i{tu radi nabavke novca i nov~anih derivata, hartija od vrednosti i dr. radi obavljanja poslova iz bankarske delatnosti,

– na tr`i{tu ostalih roba i usluga koje su joj neophodne radi funkcionisanja kao pravnog subjekta, institucije.

Banka kao kupac ima interes:

– da je roba i usluge koje kupuje {to jeftinija,

– da je roba i usluge koje nabavlja {to kvalitetnija,

– da je isporuka roba i usluga koje nabavlja blagovremena,

– da je na~in nabavljanja roba i usluga koje su joj potrebne {to br`i, jednostavniji, jeftiniji, sigurniji,

– da je isporuka roba i usluga koje pribavlja {to sigurnija odn. stabilnija,

– da u okviru iste cene pribavi {to vi{e usluga i roba, odn. da odre|enom uslugom odn. robom zadovolji {to vi{e svojih potreba,

– da robu odn. usluge nabavi {to br`e,

– da za pla}anje koristi {to manje likvidnih sredstava, a kod kreditnih aran-`mana da plati {to manju kamatu i dr.

Kao prodavac banka se pojavljuje:

– na bankarskom i finansijskom tr`i{tu radi prodaje novca i nov~anih derivata, hartija od vrednosti, usluga i dr., odn. radi obavljanja poslova iz bankarske delatnosti.

Kao prodavac, banka ima interes:

– da proda {to vi{e robe i usluga,

– da ima {to ve}i broj kupaca,

– da proda robu i usluge po {to ve}oj ceni,

– da obezbedi prodaju uz {to manje prouzrokovanje tro{kova,

– da ostvari {to ve}u zaradu i profit,

– da klijenti odn. kupci robe i usluga butu {to vi{e zadovoljni,

– da izgradi i odr`i prepoznatljiv “brend name”,

– sa svojim proizvodima i uslugama osvoji {to ve}e tr`i{te i da se na njemu {to bolje pozicionira,

– da ima stabilnu tra`nju i plasmane odn. stabilan krug svojih kupaca (klijenata) sa trendom rasta i dr.

Kao posrednik banka se pojavljuje na bankarskom i finansijskom tr`i{tu, kao i na specifi~an na~in na tr`i{tu ostalih roba i usluga.

Kao posrednik banka ima interes:

– da ostvari posredni~ku proviziju,

– da zadovolji klijente izme|u kojih posluje,

– da ima {to ve}i broj poslovnih partnera, klijenata,

– da stekne {to ve}i broj kvalitetnih, pouzdanih poslovnih partnera koje }e vezati za sebe kao korisnike bankarskih usluga i proizvoda,

– da osvoji {to ve}e tr`i{te i da se na njemu {to bolje pozicionira,

– da izgradi i sa~uva imid` dobrog i pouzdanog poslovnog partnera koji vodi ra~una o svojim klijentima i dr.

Banka kao privredni subjekat na tr`i{tu roba i usluga, van finansijskog i bankarskog tr`i{ta, nema prema pozitivnim propisima bilo kakvih specifi~nosti u odnosu na ostale privredne subjekte, te se banke u ovim privrednim poslovima po-na{aju u skladu sa op{tim pozitivnim propisima.

Sve specifi~nosti banaka kao pravnih lica i privrednih subjekata vezane su samo za njenu organizaciju i delatnost i odre|ena ograni~enja regulisana posebnim zakonom i uslovljena su prvenstveno pravima Centralne banke u nadgledanju poslovanja, kontroli banaka i propisivanju odre|enih mera.

Zaklju~ak

Novi Zakon o bankama ~ije se dono{enje najavljuje u skorijoj budu}nosti, verovatno }e regulisati polo`aj banaka u skladu sa op{tim pozitivnim propisima i uneti odre|ena nova, savremenija re{enja u ovu regulativu, {to bi trebalo da obez-bedi bolje funkcionisanje i razvoj bankarskog sektora kod nas. U postupku dono-{enja pozitivnih propisa iz ove oblasti, banke treba da obezbede aktivniju ulogu i da aktivno uti~u na stvaranje ambijenta za funkcionisanje finansijskog i bankarskog tr`i{ta. Svakako da dr`avne institucije imaju zna~ajnu ulogu u kreiranju op-{teg ambijenta, ali jedino same banke i finansijske institucije svojim aktivnostima, u uslovima kada ih dr`avne institucije u tome ne spre~avaju, mogu su{tinski do-prineti razvoju bankarskog i finansijskog tr`i{ta. Nacionalne banke i same, kao i preko svojih udru`enja i asocijacija, treba da preduzimaju aktivnosti koje }e po-mo}i razvoju finansijskog i bankarskog tr`i{ta i obezbediti po{tovanje profesionalnih pravila i pravovremeno prilago|avanje budu}oj ja~oj tr`i{noj konkurenciji stranih banaka. Promenom strategije poslovanja i organizovanjem u skladu sa usvojenom strategijom, usvajanjem Kodeksa poslovnog pona{anja, savremenih bankarskih tehnologija, poslovnih procedura u skladu sa savremenim svetskim standardima, razvojem kanala distribucije, permanentnom edukacijom i pravilnom selekcijom zaposlenih i obezbe|enjem savremene informacione podr{ke, banke i u sada{njim uslovima mogu u znatnoj meri da doprinesu svojoj transformaciji i razvoju u pravcu boljeg pozicioniranja na finansijskom i bankarskom, nacionalnom i, u perspektivi, me|unarodnom finansijskom tr`i{tu.