Dance therapy-improving the quality of life of people with health problems
Автор: Lidija Radovanov
Журнал: Sport Mediji i Biznis @journal-smb
Статья в выпуске: 1 vol.2, 2016 года.
Бесплатный доступ
Dance therapy is a diverse and complex, but little-known subject area. It can be used with people of all ages and genders. It can be effective in the treatment of people with medical, social, developmental, physical and psychological impairments. Recent studies have researched the influence of dance movement not only in patients with chronic heart failure, but with people with Parkinson's disease (PD), cancer, Alzheimer’s disease, older people etc. Different styles of dance, from Waltz, to Tango, have been researched. The results are showing that the long-term, even and short-term effects have positive influence on posture, balance, sensiomotor and cognitive performance. Likewise, it improves functional mobility in individuals with PD, enhances concentrations of serotonin and dopamine and decreases psychological stress in adolescents with mild depression. With respect to all of these discoveries, dance should be seriously considered as an alternative method of rehabilitation in addition to regular medical therapy.
Dance, Therapy, Positive Effects, Rehabilitation
Короткий адрес: https://sciup.org/170203699
IDR: 170203699
Текст научной статьи Dance therapy-improving the quality of life of people with health problems
-
1. УВОД1
811.163.41 '276.6:796
-
2. ДОСАДАШЊА САЗНАЊА
Плес као вид комуникације, изражавања емоција, као креативни процес, је уметност којом се оплемењује душа и тело. Он развија смиреност и позитивно размишљање, али и когнитивне и физичке аспекте човека. Управо зато, терапија плесом/покретом у сврху рехабилитације различитих обољења, представља идеалан алтернативан начин побољшања квалитета живота. Његова сврха јесте да помогне људима да остваре самосвест и осећај благостања. У комбинацији са музиком, која ствара подстицај и активира различите регије мозга који су повезани са сензомоторним, високо когнитивним и емотивним процесима [1], плес представља комплексну радњу. Специфични елементи плеса могу се мењати, али
заједничке карактеристике укључују учење и понављање нових секвенци покрета, које имају ефекте на меморијске радње мозга. Донедавно, научници су истакли, да вежбање и музика која је повезана са том активношћу, могу подстаћи неуропластичност мозга. Служи као помоћ код пацијената са физичким и когнитивним оштећењима, укључујући оне који пате од деменције и Алцхајмерове болести [2,3], можданог удара [4,5] и Паркинсонове болести [6-8]. Међутим, употреба таквих терапија суочава се са ограничењима, стварајући потребу да се истраже додатне опције. Плес, као интригантна алтернатива физичких и музичких терапија, почела је да се користи у неурорехабилитацији. Терапија плесом/покретом подстиче оболелу децу да открију и користе свој пун потенцијал покрета. Она може добро да послужи младим пацијентима оболелим од рака или других озбиљних болести, за ослобађање од стреса и
Лидија Радованов смањење анксиозности. Током старења, сензомоторне, физичке и когнитивне функције опадају, али вежбањем би те промене могле да се ублаже. Многа истраживања су показала да побољшање fitness форме код старијих особа позитивно утиче на когнитивне перформанце [9].
Особе са Паркинсоновом болешћу (ПД), имају прогресивне неуродегенеративне поремећаје покрета, праћенe нестабилношћу тела, смањеном покретљивошћу, потешкоћом ходања, смањењем квалитета живота генерално (QOL). Падови и преломи су главна брига особа са ПД-ом. Медицински третмани за ПД, укључују лекове и дубоке стимулације мозга, али не могу у потпуности да реше проблем са ходањем и равнотежом. Препоручена четири подручја за смањење последица те болести су: 1) стратегија за побољшање хода,
-
2) стратегија когнитивних покрета за побољшање трансфера,
-
3) вежбе за побољшање равнотеже,
-
4) оспособљавање покретљивости зглобова и мишића како би се побољшала физичка
-
3. ЗАКЉУЧАК
способност.
Као захтевна форма кретања, која обухвата координацију, контролу тела и праћење музике, плес може решити сваку од ових подручја која су идентификована као саставни део програма вежби осмишљен за особе са ПД-ом. На пример, у аргентинском тангу, учесници морају да науче врло специфичну технику ходања уназад. Танго садржи паузе које су саставни део игре. Током плеса, посебно са партнером, мора се контролисати динамичка равнотежа. Музика такође може да послужи за олакшање кретања. Ритмичка аудитивна стимулација је позната по побољшавању учинка кретања особа са ПД-ом [10-13]. На пример, студија Brown- а и сарадника [14] је показала да извођење танго покрета у ритму и такту повећава активацију путамен регије. Плес укључује праксу многих функционалних покрета код особа са ПД-ом, које имају потешкоће са ходањем уназад и скретањем. Осим тога, плес се показао као успешан у побољшању равнотеже и код старијих особа [15]. Плес, такође, током часова игре, може да побољша снагу и/или флексибилност, иако то није његов основни фокус. На крају, плес побољшава и кардиоваскуларну функцију, уколико се ради довољним интезитетом и тада је одличан вид аеробног тренинга. Раније студије су испитивале предности плесне терапије за особе са неуролошким дефицитом (посебно трауматска повреда мозга и мождани удар). Резултати су побољшање равнотеже, хода и когнитивног извођења у периоду од 5 месеци, два пута недељно [16]. Док је већина студија фокусирана на плес/покрет терапију која користи форму слободног кретања и плес без партнера, друга
Терапија плесом истраживања су испитала предности партнерства у игри, с посебним нагласком на аргентински танго. У поређењу са групом чији је програм био ходање, они који су плесали танго показали су већи напредак и побољшање у равнотежи и брзини ходања. Особе са ПД-ом су показале значајна побољшања у равнотежи, што доказује просечно побољшање за 4 поена на Berg Balance скали, програмом од два пута недељно, у трајању од 10 недеља [17]. Ту је такође била очигледна разлика у нивоу интересовања за наставак програма. Скоро пола учесника танго програма наставила је са курсом након што се истраживање завршило [18]. У поређењу програма танга, валцер/фокстрот, Tai Chi , и контролне групе без интервенције код особа са ПД-ом, резултати показују да су сва три програма вежбања била супериорнија у односу на групу која није вежбала [19,20]. У оба плесна програма и програму Tai Chi -а дошло је до значајних побољшања на Berg Balance скали. Брзина ходања уназад и дужина корака уназад је такође значајно побољшана у сва 3 програма.
Особе са ПД - ом могу имати сличне погодности као здраве старије особе с обзиром на ефекте плеса на кардиоваскуларни систем, али могу добити више у односу на побољшање равнотеже и хода. С обзиром да су докази ограничени, потребна су додатна истраживања. У неким истраживањима је наведено да рана интервенција може бити кључ за побољшање и очување функција особа са ПД-ом и, као такав, плес може бити наведен чак и за оне којима је дијагностикован ПД, али који нису доживели падове или проблеме са равнотежом. Људи с ПД-ом могу знатно побољшати своје ходање када усмере пажњу и фокус на брзо ходање великим корацима [21,22]. Они имају посебне потешкоће са ходањем док изводе неки други задатак [23-27], али вежбање „мултитаскинг“ ситуација може додатно да побољша њихово кретање. Промене од 3-4 поена на Berg Balance скали су забележене у неколико плесних програма за особе са ПД-ом [28]. Укратко, предности плеса за људе са ПД-ом делују као довољно велике да би биле клинички значајне [29]. Особе са више напредних болести такође могу имати користи од плеса, али критеријум за укључивање појединаца јесте да мора бити у стању да хода 3м са или без помоћне направе, као и без физичке помоћи друге особе [17,18]. Људи чија болест мора довољно да напредује да би се оправдао третман са дубоком стимулацијом мозга (ДБС) су врло вероватно одговарајући кандидати за плесну интервенцију. У ствари, најновија студија танго програма укључивала је особе с ДБС-ом и примећено је да нема разлике у реакцији тих појединаца у односу на оне без ДБС-а. Оно што је остало нејасно јесте правилно дозирање плесног програма за особе са ПД-ом. Већина истраживања спроведена су у трајању од 6 до 12 недеља, два пута недељно од по 60-90 минута. Резултати показују да након 5 недеља долази до
Лидија Радованов побољшања, али да није постигнут плато. С обзиром на тренутне доказе, програм од 10 недеља чини се прихватљивим. Часови у трајању од 60 минута могу бити изазов, док часови од 90 минута узрокују умор и неки испитаници морају чешће да се одмарају током другог дела часа.
Плес је угодна и социјално привлачна активност. Она развија компоненете као што су координација, равнотежа, меморија, емотивни ангажман, приврженост, социјална интеракција, као и музичко искуство, чиме обогаћује животну средину. Може се примењивати како код оболелих, тако и код здравих старијих особа, па и особа које пате од депресије. Како до данас не постоје студије које истражују неуронске механизме на које плес може имати позитивне ефекте код појединаца са ПД-ом, може се само нагађати о начинима на које плес може да утиче. Сва досадашња истраживања утицаја плеса на особе са ПД-ом до сада су имала мали узорак испитаника и већином краткорочне ефекте плесног програма. Будући рад би требало да укључи већи узорак испитаника и процену дугорочног ефекта, као и оптимално дозирање плесних програма, учесталост, трајање и интензитет. Делује да плес испуњава многе, ако не и све препоручене компоненте за особе са ПД-ом. Предности плеса такође укључују побољшање хода као и побољшање квалитета живота. Већина студија, које се баве утицајем плеса на особе са ПД-ом, укључују првенствено појединце са благом до умереном ПД. Док се позитивни ефекти могу показати у кратком, интензивном року, било би занимљиво проучити ефекат дужих интервенција.
Список литературы Dance therapy-improving the quality of life of people with health problems
- Menon, V., Levitin, D., J. (2005). The rewards of music listening: response and physiological connectivity of the mesolimbic system. Neuroimage, 28(1). Стр. 175-184.
- Heyn, P., Abreu, B. C., Ottenbacher, K. J. (2004). The effects of exercise training on elderly persons with cognitive impairment and dementia: a meta- analysis. Arch. Phys. Med. Rehabil, 85(10). Стр. 1694- 1704.
- Thompson, R. G., Moulin, C. J. A., Hayre, S., Jones, R. W. (2005). Music enhances category fluency in healthy older adults and Alzheimer’s disease patients. Exp. Aging Res, 31 (1). Стр. 91-99.
- Schneider, S., Schonle, P. W., Altenmuller, E., Munte, T. F. (2007). Using musical instruments to improve motor skill recovery following a stroke. J. Neurol, 254(10). Стр. 1339-1346.
- Sarkamo, T., Tervaniemi, M., Laitinen, S., Forsblom, A., Soinila, S., Mikkonen, M. et al. (2008). Music listening enhances cognitive recovery and mood after middle cerebral artery stroke. Brain, 131 (3). Стр. 866-876.
- Goodwin, V. A., Richards, S. H., Taylor, R. S., Taylor, A. H., Campbell, J. L. (2008). The effectiveness of exercise interventions for people with Parkinson’s disease: a systematic review and meta-analysis. Mov. Disord, 23(5). Стр. 631-640.
- Tanaka, K., Quadros, A. C. D. Jr., Santos, R. F., Stella, F., Gobbi, L. T. B., Gobbi, S. (2009). Benefits of physical exercise on executive functions in older people with Parkinson’s disease. Brain Cogn, 69(2). Стр. 435-441.
- Cruise, K. E., Bucks, R. S., Loftus, A. M., Newton, R. U., Pegoraro, R., Thomas, M. G. (2011). Exercise and Parkinson’s: benefits for cognition and quality of life. Acta Neurol. Scand, 123(1). Стр. 13-19.
- Hillman, C. H., Erickson, K. I., Kramer, A. F. (2008). Be smart, exercise your heart: exercise effects on brain and cognition. Nat. Rev. Neurosci, 9(1). Стр. 58-65.
- Thaut, M. H., McIntosh, G. C., Rice, R. R., Miller, R. A., Rathbun, J., Brault, J. M. (1996). Rhythmic auditory stimulation in gait training for Parkinson's disease patients. Mov Disord, 11 (2). Стр. 193-200.
- McIntosh, G. C., Brown, S. H., Rice, R. R., Thaut, M. H. (1997). Rhythmic auditory-motor facilitation of gait patterns in patients with Parkinson’s disease. J Neurol Neurosug Psychiatry, 62(1). Стр. 22-26.
- Rochester, L., Nieuwboer, A., Baker, K., Hetherington, V., Willems, A. M. et al. (2007). The attentional cost of extermal rhythmical cues and their impact on gait In Parkinson’s disease: effect of cue modality and task Complexity. J Neural Transm, 114 (10). Стр. 1243-1248.
- Baker, K., Rochester, L., Nieuwboer, A. (2008). The effects of cues on gait variability-reducing the attentional cost of walking in people with Parkinson’s disease. Parkinsonism Relat Disord, 14 (4). Стр. 314-320.
- Brown, S., Martinez, M. J., Parsons, L. M. (2006). The neural basis of human dance. Cerebral Cortex, 16(8). Стр. 1157-1167.
- Fedirici, A., Bellagamba, S., Ricchi, M. B. (2005). Does dance-based training improve balance in adult and young old subjects? A randomized controlled trial. Aging Clin Exp Res, 17(5). Стр. 385-389.
- Berrol, C. F., Ooi, W. L., Katz, S. S. (1997). Dance/movement therapy with older adults who have sustained neurological insult: a demonstration project. Amer J Dance Ther, 19(2). Стр. 135-160.
- Hackney, M. E., Kantorovich, S., Levin, R., Earhart, G. M. (2007). Effects of tango on functional mobility in Parkinson's disease: a preliminary study. J Neurol Phys Ther, 31 (4). Стр. 173-179.
- Hackney, M. E., Kantorovich, S., Earhart, G. M. (2007). A study on the effects of Argentine tango as a form of partnered dance for those with Parkinson disease and the healthy elderly. Amer J Dance Ther, 29(2). Стр. 109-127.
- Hackney, M. E., Earhart, G. M. (2008). Tai Chi improves balance and mobility in people with Parkinson disease. Gait Posture, 28(3). Стр. 456-460.
- Hackney, M. E., Earhart, G. M. (2009). Effects of dance on movement control in Parkinson's disease: a comparison of Argentine tango and American ballroom. J Rehab Med, 41(6). Стр. 475-481.
- Morris, M. E., Iansek, R., Matyas, T. A., Summers, J. J. (1996). Stride length regulation in Parkinson's disease. Normalization strategies and underlying mechanisms. Brain, 119 (2). Стр. 551-568.
- Baker, K., Rochester, L., Nieuwboer, A. (2007). The immediate effect of attentional, auditory, and a combined cue strategy on gait during single and dual tasks in Parkinson's disease. Arch Phys Med Rehabil, 88 (12). Стр. 1593-1600.
- Bloem, B. R., Grimbergen, Y. A. M., van Dijk, J. G., Munneke, M. (2006). The “posture second” strategy: A review of wrong priorities in Parkinson's disease. J Neurol Sciences, 248(1-2). Стр. 196-204.
- Galletly, R., Brauer, S. G. (2005). Does the type of concurrent task affect preferred and cued gait in people with Parkinson's disease? Aust J Physiother, 51 (3). Стр. 175-180.
- Canning, C., G. (2005). The effect of directing attention during walking under dual task conditions in Parkinson's disease. Parkinsonism Relat Disord, 11 (2). Стр. 95-99.
- Rochester, L., Hetherington, V., Jones, D. et al. (2004). Attending to the task: interference effects of functional tasks on walking in Parkinson's disease and the roles of cognition, depression, fatigue, and balance. Arch Phys Med Rehabil, 85(10). Стр. 1578- 1585.
- O'Shea, S., Morris, M. E., Iansek, R. (2002). Dual task interference during gait in people with Parkinson's disease: effects of motor versus cognitive secondary tasks. Phys Ther, 82(9). Стр. 888-897.
- Lim, L. I. K., van Wegen, E. E. H., de Goede, C. J. T., Jones, D., Rochester, L., Hetherington, V., Nieuwboer, A., Willems, A. M., Kwakkel, G. (2005). Measuring gait and gait-related activities in Parkinson's patients own home environment: a reliability, responsiveness and feasibility study. Parkinsonism Relat Disord, 11 (1). Стр. 19-24.
- Hackney, M. E., Earhart, G. M. (2009). Short duration, intensive tango dancing for Parkinson disease: an uncontrolled pilot study. Comp Ther Med., 17(4). Стр. 203-207.