Dinamika i struktura društvenog proizvoda (bruto domaćeg proizvoda) u Republici Srbiji za period 1990-2006 godine

Mr Slavka Mitrovic

Poljoprivredni fakultet Priština u Zubinom Potoku

Rezime: U radu se razmatra dinamika i struktura društvenog proizvoda odnosno bruto domaceg proizvoda u Republici Srbiji za period 1990-2006.godine. Analiza u radu je pokazala da je drustveni proizvod odnosno bruto domaci proizvod za isti period imao silazno-uzlazni trend. Autor ukazuje u radu da srpska privreda nema potencijala ya ubryani privredni rast, jer nema dovoljno investicija (svega 18% a u zemljama u tranziciji prosek je 25%). Visoki spoljnotrgovinski deficit takode na nedovoljnu konkurentnost naše privrede i skroman asortiman izvozne ponude. To su dva upozorenja koja mogu da dovedu pod sumnju održivost makroekonomske stabilnosti naše privrede u godinama koje slede.

UVOD

Za ekonomsku teoriju, za uspesno vodenje ekonomske politike kao i za izradu ekonomske analize, neophodne su informacije o obimu proizvodnje i velicini dohodka. Kao sto se u mikroekonomiji, odnosno preduzecima kao privrednim subjektima, izraduju bilansi za proizvodnju i za finansijske tokove za odredeni vremenski period, a sa ciljem sagledavanja finansijskog položaja i rezultata poslovanja, tako se i na nivou makroekonomije, odnosno nacionalne ekonomije utvrduje i analizira ostvarena proizvodnja i dohodak. Utvrdivanje i analiza proizvodnje i dohodka je potrebna da bi se mogla sagledati dinamika i struktura razvoja privrede, dostignuti nivo ekonomske razvijenosti, nivo životnog standarda kao i da se postave razvijeni ciljevi.

Ocenu efikasnosti jedne nacionalne ekonomije možemo dati preko tempa privrednog rasta, a koja se može pratiti preko makroekonomskih pokazatelja. Kao najvažnija makroekonomska velicina koja pokazuje ukupan nivo ekonomske aktivnosti, a time uspesnost privrede je drustveni proizvod odnosno bruto domaci proizvod. 1

Imajuci u vidu da je opredeljenje nase privrede i drustva za trzisni koncept privredivanja, to u ovom radu cinimo pokusaj da drustveni proizvod odnosno bruto domaci proizvod rasvetlimo sa vise aspekata, kako bi ukazali na njegovu ulogu i znacaj u buducem razvoju nase privrede i drustva. Nasu paznju usresredicemo na sagledavanje njegove dinamike za period 1990-2006.godine, zatim, da sagledamo i ukažemo na promenu njegove strukture za isti period, a posebno u tom kontekstu da objasnimo našu sadašnju privrednu strukturu, koja odgovara razvijenim trzisnim privredama, ali ne i nivo bruto domaceg proizvoda, jer je on puno manji nego sto je slucaj u razvijenim trzisnim privredama. Na kraju da sagledamo i ukažemo na to, da sadašnji nivo bruto domaceg proizvoda predstavlja kljucni izazov za održivost makroekonomske stabilizacije za godine koje dolaze.

1. Tokovi i promene u strukturi društvenogproizvoda (bruto domaceg proizvoda)

Privredni razvoj je složen ekonomski i društveni proces. Da bi ga spoznali nisu dovoljni kraci vremenski intervali, vec je potreban duži vremenski period. Isto tako, pri njegovoj analizi treba imati u vidu i citav spektar uzrocno posledicnih veza koje se manifestuju tokom toga perioda. Otuda i cinjenica da mnogi razvojni problemi sa kojima se danas suocava Srbija su iz prošlosti odnosno, iz vremena bivše Jugoslavije (SFRJ). Postavlja se pitanje gde su uzroci takvog stanja?

Bivša jugoslovenska, a samim tim i srpska privreda beležili su duži niz godina nepovoljna kretanja. Jedino relativno visoka stopa rasta društvenog proizvoda poslednji put je zabeležena 1979. godine kada je iznosila 7%. Iste godine imali smo deficit platnog bilansa u iznosu od 3,7 milijardi dolara.

Kriza je bila veoma izražena u periodu od 1980. do 1990. godine, kada je prosecna godisnja stopa rasta drustvenog proizvoda iznosila svega 0,7% (u Srbiji 0,9%). To je period drasticnog pada ekonomske aktivnosti. Naime, vec 1980. godine imali smo pad stope rasta drustvenog proizvoda na svega 2,3%, a jos drasticnija situacija zabeležena u 1983. godine kada je stopa rasta društvenog proizvoda dobila negativan predznak. Kriza je i dalje nastavljena i nije bila samo privredna vec je zahvatila celokupno drustvo, cime je narusila osnovne vrednosti (temelje) drustva, a uz podršku stranih faktora došlo je i do raspada SFRJ.

U kakvom se stanju našla bivša jugoslovenska privreda 1990. godine govori podatak da je iste godine nivo proizvodnje bio ispod onog koji je ostvaren u 1979. godini. Drastican pad proizvodnje a samim tim i društvenog proizvoda nastaje od 1991. godine pa nadalje. Doda li se pak ovome cinjenica, da je i pre toga vrlo sporo rastao društveni proizvod, kao i da je u nekim godinama stagnirao ili opadao, onda je situacija svakako još teža. Podaci govore da je društveni proizvod pao sa oko 25 milijardi dolara na 9,5 milijardi dolara, cime je drustveni proizvod per capita iznosio svega 700 dolara (ovde su ukljucene i izbeglice od oko 500000 lica).2 Treba istaci da je drustveni proizvod u 1990. godini bio manji u odnosu na 1989. godinu za 8,4%, u 1991 za 11%, u 1992 za 28,6% a u 1993 za 30,3%. Odnosno, društveni proizvod u 1993. godini cinio je svega 40,6% analogne velicine iz 1989. godine.

Prema podacima Savezne vlade, za period od 1991 - 1993. godine sve delatnosti i grane su ostvarile negativne stope rasta društvenog proizvoda. Jedino je zadržan pozitivan trend rasta društvenog proizvoda kod poljoprivrede. Faktografski podaci takode pokazuju da i pored velikih poteskoca (susa, nedostatak reproducionog materijala i goriva) ostvarena je zadovoljavajuca stopa rasta društvenog proizvoda za isti period. Poljoprivreda se i ovog puta pokazala kao znacajna potpora za ublazavanje socijalne napetosti i definitivno dala do znanja da, privreda Srbije u narednom periodu mora da racuna na poljoprivredu kao stratešku privrednu granu.

Raspadom SFRJ problemi su sve više izbijali na površini, posebno u delu nedostatka sredstava za investicije, tako da je veci deo zapocetih kapaciteta iz oblasti energetike, saobracaja i drugih delova infrastrukture ostali nezavršeni. Pored toga, zbog tehnoloskog lanca mnoga preduzeca su morala da grade nove kapacitete koji su vec postojali na teritoriji bivsih jugoslovenskih republika.

Privredna reforma zapoceta jos 1989. u oblasti svojinske strukture i uvodenja pluralizma svojinskih odnosa (privatna, drustvena, drzavna, zadruzna i mesovita svojina) pocela je da daje efekte posle 1991. godine. Naime, privatni sektor je povecao svoje ucesce od 21,3% (1992) na 33,3% (1994). Medutim, uvodenje embarga (ekonomskih sankcija) od strane Medunarodne zajednice prakticno je zaustavilo proces svojinske transformacije. Uticaj ekonomske blokade zemlje veoma se odrazilo na strukturu privrednih delatnosti u stvaranju društvenog proizvoda. Naime, za dati period po prvi put industrija smanjuje svoje ucesce u strukturi ostvarenog drustvenog proizvoda, dok poljoprivreda to ucesce povecava. Isto tako, zabelezen je i pad ucesca u drustvenom proizvodu trgovine i saobracaja. Naime, trgovina je smanjila svoje ucesce sa 20,3% (1991) na 13,8% u 1994. godini. Razlog ovakvog smanjenja ucesca u drustvenom proizvodu istih privrednih delatnosti treba tražiti i u nelegalnim trgovinskim tokovima u privredni život zemlje. Naime, prema nekim procenama siva ekonomija je u tom periodu ucestvovala od 20% do 40%.

Znacajan zaokret u privredi desio se pocetkom 1994. godine (24. januara) kada je zapocela primena programa Dragoslava Avramovica "Rekonstrukcija monetarnog sistema i strategija ekonomskog oporavka Jugoslavije". Naime, posle više godina sa negativnom stopom privrednog rasta došlo je do pozitivnog rasta proizvodnje. Tako je zabeležen industrijski rast proizvodnje sa 1,5% a poljoprivrede 1,7%. Istovremeno došlo je i do porasta produktivnosti rada od 3%. Sve je to uslovilo porast društvenog proizvoda od 6%. Dalje, do pozitivnih promena došlo je i u oblasti prometa i to za 47% u odnosu na 1993. godinu. Porast prometa belezi i ugostiteljstvo za 61% kao i porast turistickih nocenja od 6%. Medutim, treba istaci da je za isti period bilo pokazatelja koji su se kretali u suprotnom pravcu, odnosno manji u odnosu na 1993. godinu. Tako se broj zaposlenih u privredi smanjio za 3%, prevoz putnika i robe za 30% a aktivnosti u gradevinarstvu su opale za 16,5%.3

Dinamika jugoslovenskog (SRJ) društvenog proizvoda za period 1991. - 2000. godine na grafikonu 1 jasno ukazuje da je najveci pad društvenog proizvoda zabeležen u 1993. godini (-29,6%) kada smo imali "monetarni udar" i "privredni kolaps" i isto tako 1999. godine kada je zabeležen pad društvenog proizvoda od -23,2%. Kao osnovni razlozi za 1993. godinu navode se hiperinflacija koja je dnevno "jurila" sa 60% i medunarodne sankcije. Navedeni razlozi kao i NATO agresija 1999. godine glavni su razlozi ovako drasticnih padova drustvenog proizvoda.

Slika 1. Dinamika jugoslovenskog društvenog proizvoda, 1990-2000 Izvor : Obrada autora

Ukoliko bi sagledali strukturu srpske privrede (tabela 1) onda bi mogli da istaknemo da je najveci pad proizvodnje zabelezen u industriji. Naime, ona je u 1991. godini bila manja za 15% u odnosu na 1990. godinu. Isto tako, u 1992. godini manja je proizvodnja za 34, 0% a 1993. godine za 59,0% u odnosu na istu (1990) godinu. Imajuci u vidu da se srpska privreda temeljila na industrijskoj proizvodnji (preko 40%), to jasno ukazuje koliko je to zapravo gubitak za ukupan društveni proizvod, odnosno za životni standard stanovništva, zaposlenost i samu efikasnost privredivanja.

Tabela 1. Društveni proizvod Srbije po delatnostima i po oblicima svojine u periodu od 1990-1996 - u cenama 1994 –

	1990	1991	1992	1993	1994	1995	1996
UKUPNO	43544	38465	27641	19230	19729	20851	21821
Industrija	18030	15451	11891	7389	7514	7821	8277
Poljoprivreda	4486	4907	4024	3885	4113	4274	4319
Šumarstvo	116	114	101	84	83	94	103
Vodoprivreda	317	309	203	141	132	128	131
Gradevinarstvo	3497	3153	2359	1735	1540	1394	1332
Saobracaj i veze	7351	5159	3130	2100	1577	1818	1937
Trgovina	5710	5719	3450	1987	2774	3143	3427
Udeo druš. svojine u priv.	38034	32084	21574	13895	13187	13380	14924
Udeo priv. svoj. u privredi	5510	6381	6067	5335	6540	7471	7638

Izvor: Republika Srbija, Republicki zavod za statistiku, Beograd 1991-1997

Jos znacajniji pad beleze druge delatnosti, kao sto su saobracaj i trgovina. Tako je saobracaj u 1992. godini imao pad drustvenog proizvoda u odnosu na 1991. godinu za oko 39,4%, da bi u 1993. godini taj pad iznosio 33% u odnosu na 1992. godinu. To prakticno znaci, da je saobracaj kao privredna delatnost ostvario ne tako veliko ucesce u drustvenom proizvodu (svega 1/4 drustvenog proizvoda ostvaren u 1990. godini). sto se tice trgovine tu je situacija bila jos drasticnija. Naime, trgovina je za iste godine zabeležila pad društvenog proizvoda sa 42,5% na 40,0%.

Iako se srpska privreda nalazi u svojinskoj transformaciji i privatizaciji, ipak od 2000. godine prisutno je lagano dinamiziranje ekonomske aktivnosti a samim tim i društvenog proizvoda odnosno bruto domaceg proizvoda. Naime, faktografski podaci ukazuju da pocev od 2000. godine bruto domaci proizvod beleži rast, kada je ostvarena stopa rasta od 5,2%. Ono što se moze zakljuciti iz tabele br 2 jeste da iako je bruto domaci proizvod još ispod nivoa koji je ostvaren osamdesetih godina, ipak evidentno je da se privreda krece u pravcu dostizanja tog nivoa. Za dostizanje tog nivoa kao i za dinamicniji rast neophodno je i postizanje adekvatne privredne strukture.

Treba istaci da savremene privrede imaju drukciju privrednu strukturu u odnosu na bivse socijalisticke zemlje. Naime, u strukturi modernih trzisnih privreda ucesce "ostalih delatnosti" odnosno "ostalih sektora" dominira, a zatim slede industrija i poljoprivreda. Tako je na osnovu brojnih istraživanja pokazano da poljoprivreda kod zemalja u razvoju naglo smanjuje svoje ucesce u nacionalnom dohotku pri nivou razvoja koji se moze obeleziti sa 600 dolara po glavi stanovnika. Daljim povecanjem dohotka po stanovniku udeo poljoprivrede u ukupnoj proizvodnji pada a povecava se udeo "ostalih sektora". Udeo industrijske proizvodnje se povecava sa povecanjem dohotka ali samo do odredenog nivoa (izmedu 600-800 dolara po glavi stanovnika), a posle toga udeo industrije stagnira. 4

U kontekstu izloženog postavlja se pitanje kuda ide Srbija, da li njena privredna struktura danas odgovara strukturi zemalja razvijene tržišne privrede. Jedno je istina, sadašnje stanje ukazuje da je ta struktura slicna strukturi razvijenih trzisnih privreda. Medutim, struktura ne daje i potvrdu da je srpska privreda i drustvo razvijeno, vec da je ono na putu ka razvijenoj privredi. Naime, nizak drustveni proizvod odnosno bruto domaci

Dinamika i struktura drustvenog proizvoda (bruto domaceg proizvoda) u Republici Srbiji za period 1990-2006 godine proizvod koji se danas ostvaruje jasno ukazuje, da srpska privreda mora da podiže nivo aktivnosti u sve tri delatnosti, dakle, kako u oblasti industrije tako i ublasti poljoprivrede kao i u delatnostima iz "ostalih sektora".

Da zaista nasa privreda mora da dinamicnije razvija navedene delatnosti potvrduje takode tabela 2, u delu bruto domaci proizvod. Naime, podaci pokazuju da su u prve tri godine reforme ostvarene i, uz to opadajuce stope rasta bruto domaceg proizvoda: od 5,3% u 2001. godini odnosno 3,8% u 2002. godini na 2% u 2003. godini. Pad proizvodnje možemo sagledati preko same strukture bruto dodatne vrednosti po delatnostima. Naime, industrija je skoro zadrzala isto ucesce za dati period (smanjeno je sa 27,7% u 2001. godini na 27,0% u 2003. godini), ali je poljoprivreda smanjila ucesce sa 19,9% u 2001. godini na 13,4% u 2003. godini, dok ostale delatnosti (usluge) povecale su ucesce sa 52,5% u 2001. godini na 59,6% u 2003. godini. Ocito je da se ucesce industrije zadrzalo na istom nivou, dok je poljoprivreda smanjila ucesce za 6,5%, a ostale delatnosti povecale ucesce za 7,1%.

Treba istaci da navedena industrijska proizvodnja uslovljena je bila brojnim razlozima: nepovoljna finansijska situacija kod privrednih subjekata (preduzeca) obzirom da mnoga nisu mogla da se prilagode trzisnom ambijentu, zatim, fiskalno opterecenje, nemogucnost uklapanja u konkurentske odnose na svetskom tržištu, sam proces privatizacije koji ima veoma nepovoljan uticaj na dinamiku privredivanja. Treba ovde napomenuti, da je u ovom delu Srbija zemlja sa "zakasnelom privatizacijom" što se i danas manifestuje kroz zakonomernosti tranzicije medu kojima je i pad ekonomske aktivnosti.

Tabela 2 Bruto domaci proizvod, bruto dodatna vrednost Srbije za period 1997-2006 (u mil. RSD)

CD см	О- оз GO х^ оз о	03 03 cd о со	ос да	2§	со ^ о S	о	оз" CN		CD Ю
СМ	tO 03 o' cd ^ оз	СО со" о	CM о оз	S CD ^н О	G0 о to G0	о	GO" CN		Ю ю
см	со » СО со СО от о	xf< to GO о" GO 1-4 ю	о 03   - CO 5 CO GO	rH 03	со о G0	о	СО" CN	оз_ со"	^ ю
со см	г со о	5 5 от 3	GO Ol to	§ 9		о	СО	^ со"	о ю
см см	GO b-со - GO £ 03 GO	со да СО 00	S °з co 2		СО g да	о	CN	ю"	ю to
о см		СО СМ оз	2 *°- O) CO	CD 2 §	СО -о оз со to	о		оз_ оз"	ю ю
о см	со о со	см о со о	CO о о co	СО	со GO g	о	CN	03 оз"	^ cd" ю
оз оз оз	g *4 О % <М СС	GO см 2 со	Ю	СО со	03	о	CN	СО со"	ю
GO оз оз	ю о со -о to	со ю да	03 to 03	03 СО " CN	CN CN 03 GO	о	03 CN	^ ю"	to
оз оз	^ СМ ^		Й °	да <м	9 tO	о	СО CN	CD	to
Ф о о	cd _ а g £ о о У л И	g 45 О О о g 5 > m		оЗ о Ф > О рц	Ф 5	у ^ ® Ч ^ -О Г   ф Ш   >	О ЬЮ	оЗ 45 о рц	ф 5

Izvor: Sistem nacionalnih racuna Republike Srbije, 1997-2006.,

Republicki zavod za statistiku, Beograd, 2008., str. 11 i 12

industrija poljopriv. ostale del.

Kada je rec o poljoprivredi onda treba reci, da je ona u svim strategijama razvoja srpske privrede bila (a tako bice i nadalje) jedna od najznacajnijih komparativnih prednosti iste. Iz tabele 3 jasno se uocava da proizvodnja ratarskih kultura dominira u strukturi poljoprivredne proizvodnje, mada vocarstvo ima veoma dobre uslove za proizvodnju vocarskih kultura.

Tabela 3 Indeksi poljoprivredne proizvodnje (prethodna godina=100)

	2001	2002
Poljoprivreda ukupno	118,2	98,2
Biljna proizvodnja	148,9	94,2
Ratarstvo i povrtarstvo	160,7	95,1
Vocarstvo	88	71,5
Vinogradarstvo	116,6	103,7
Stocarstvo	98,6	103,9
Govedarstvo	101,2	101
Svinjarstvo	97,2	108

Izvor : Isto kao u prethodnoj tabeli

Uostalom, Srbija u ovim uslovima mora iskoristiti komparativne prednosti i to vocarske proizvodnje. Ona mora biti " srpski brend" koji ce nositi etiketu "eko", a sto bi bilo veoma prihvatljivo i atraktivno u medunarodnoj razmeni.

Grafikon 3 Proizvodnja važnih poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji u periodu od 200-2002. godine

Izvor : Isto kao u prethodnom grafikonu

Trend pada poljoprivredne proizvodnje zabelezen je kao sto je vec receno u 2003. godini i kao razlozi navode se susa, nedovoljna zasejanost površina, loša agrarna politika te nerešena finansijska konstrukcija za finansiranje poljoprivredne proizvodnje i otkupa tržišnih viškova.

Na kraju "ostale delatnosti" možemo sagledati preko tabele 4 i grafikona 4., gde se jasno uocava uzlazni trend.

Tabela 4 Ukupna vrednost gradevinskih radova u Republici Srbiji

	2000	2001	2002
Ukupna vrednost radova	24772752	33320219	48769406
Privredni objekti	12005268	17824974	27639043
Vanprivredni objekti	2359931	3255635	4361037
Stambena izgradnja	9233688	10996655	15034949
Stambeno-poslovni prostor	1173865	1242955	1734377

Izvor: Isto kao u prethodnoj tabeli

godina

Grafikon 4 Broj turista i broj nocenja (u 000), u Republici Srbiji

Izvor : Isto kao u prethodnom grafikonu

Treba reci da ostale delatnosti (tercijalni sektor) u trosektorskom modelu participiraju sa najvecim procentom u razvijenim tržišnim privredama. Naša zemlja poslednjih godina ide u tom pravcu, što jasno ukazuje da srpska privreda poprima obrise (elemente) trzisne privrede. Iz navedene tabele br 5 takode uocavamo da trgovina na malo ima uzlazni trend dok ugostiteljstvo ima neznatnu stagnaciju.

Tabela 5 Kretanje trgovine na malo i ugostiteljstva u Srbiji

Godine	Trgovina na malo (indeksi realnog prometa, 2002=100)	Ugostiteljstvo (indeksi realnog prometa, 2202=100)
1997	75,5	115
1998	80,5	117
1999	65	92
2000	80,4	105
2001	91,3	106
2002	100	100

Izvor: Isto kao u prethodnoj tabeli

Znaci, navedeni pokazatelji nas navode na zakljucak da ucesce privrednih delatnosti (industrija, poljoprivreda i usluge) odgovara strukturi zemalja savremene tržišne privrede ali je nivo ostvarenog bruto domaceg proizvoda veoma nizak. Generalno posmatrano smanjenje bruto društvenog proizvoda odnosno bruto domaceg proizvoda praceno je opadanjem zaposlenosti, investicija, licnih primanja i zivotnog standarda stanovništva.

Naime, faktografski podaci ukazuju (prema izvorima Svetske banke) da bruto nacionalni dohodak po stanovniku u Srbiji i Crnoj Gori 2003. godine iznosio je svega 1.910$ (americkih dolara) što nas svrstava u grupi zemalja sa nižim srednjim nivoom dohodka. U ovoj grupi od zemalja bivše SFRJ nalazi se BIH (1540$) i Makedonija (1980$). Hrvatska spada u grupi zemalja sa višim nivoom dohodka (5350$), a Sloveniji kao i u bivsoj SFRJ i sada se nalazi medu drzavama koje imaju visok dohodak (11830$). Treba istaci da Svetska banka ne daje za nasu zemlju podatke o velicini bruto nacionalnog dohodka po stanovniku u medunarodnim dolarima, a ukoliko bi davala za isti, onda bi bruto nacionalni dohodak bio svakako veci za nekoliko puta.5

Kretanje nivoa i strukture bruto domaceg proizvoda za period od 2003 do 2006. godine mozemo takode pratiti preko tabele 2. Ocigledno je da za ovaj period bruto domaci proizvod ima tendenciju rasta, sobzirom da je on u 2003. godini iznosio 1.137607,4 mil.RSD a u 2006. godini je iznosio 1.987764.9 mil.RSD. Takode kod bruto dodatne vrednosti u svim delatnostima imali smo pozitivan trend. Medutim, kada se radi o procentualnom ucescu privrednih delatnosti mozemo zapaziti da poljoprivreda (ukljuceno je zajedno i ribarstvo) u posmatranom periodu pokazuje tendenciju pada ucesca u bruto dodatnoj vrednosti i to sa 13,4% u 2003. godini na 11,3% u 2006. godini. sto se tice industrije (vadenje ruda i kamena, preradivacka industrija, proizvodnja i snadbevanje energijom, gasom i vodom i gradevinarstvo), ona ima stabilno ucesce u bruto dodatnoj vrednosti sa promenom od oko 3% tokom posmatranog perioda. Ostale delatnosti (usluge) svoje ucesce u bruto dodanoj vrednosti su zadržale na istom nivou (u 2003. godini od 59,6% i isto toliko u 2006. godini), mada je ucesce u 2004. godini bilo 57,4% a u 2005. godini ujedno je i najvece 59,8%.

Na osnovu dosadasnje analize kretanja bruto domaceg proizvoda za dati period mozemo zakljuciti, da ima pozitivan trend. Medutim, postavlja se pitanje da li on moze da omoguci makroekonomsku stabilnost, da li može da obezbedi investicije za ubrzani rast privrede i da li otvorenost naše privrede prema inostranstvu može da ugrozi privrednu ravnotežu odnosno stabilnost, obzirom da je naš visoki trgovinski deficit.

Da bi mogli da odgovorimo na prethodna pitanja potrebno je da sagledamo domacu traznju, potrosnju i investicije. U tabeli 6. dati su navedeni elementi (komponente) bruto domaceg proizvoda i njihovo procentualno ucesce.

(u milijardama dinara)

Godine	2002	2003	2004	2005
Bruto proizvod	919,2	1095,4	1294,9	1527,7
Domaca traznja	1114,5	1317,1	1622,1	1902,7
Potrošnja	972,8	1148,0	1405,8	1627,7
Licna potrosnja	755,5	890,6	1107,9	1291,6
Javna potrošnja	217,3	257,4	297,8	336,1
Investicije	141,8	169,1	216,3	275,0
Neto izvoz roba i usluga	-195,3	-221,7	-327,2	-375,0

Struktura upotrebe (u %)

Domaca traznja	121,2	120,2	125,3	124,6
Potrošnja	105,8	104,8	108,6	106,6
Licna potrosnja	82,2	81,3	85,6	84,6
Javna potrošnja	23,6	23,5	23,0	22,0
Investicije	15,4	15,4	16,7	18,8
Neto izvoz roba i usluga	-21,2	-20,2	-25,3	-24,6

Naime, evidentno je da srpska (domaca) traznja je duplo veca od bruto domaceg proizvoda, sto ima za posledicu i visoki trgovinski deficit (oko jedne cetvrtine bruto domaceg proizvoda). Sto se tice investicija one su još nedovoljne za ubrzani rast jer je njihovo ucesce manje od 25% (iznose svega 15,4%), a sto predstavlja prosek investicija zemalja u tranziciji. Ukoliko bi sagledali strukturu potrošnje primetili bi iz tabele da javna potrošnja stagnira i cini jednu petinu bruto domaceg proizvoda, a dok je licna potrosnja najvaznija komponenta bruto domaceg proizvoda. Dakle, kljucni faktori od kojih ce makroekonomska ravnoteza odnosno stabilnost zavisiti su pre svega, investicije i trgovinski bilans. Ukoliko investicije budu niske i produbi se trgovinski deficit, onda se daje manje osnova za makroekonomsku ravnotežu.

ZAKLJUCAK

U ovom radu dato je videnje autora o dinamici i strukturi drustvenog proizvoda odnosno bruto domaceg proizvoda u Srbiji za period 1990-2006. godine. Autor konstantuje da je društveni proizvod odnosno bruto domaci proizvod imao silazni i uzlazni trend. Naime, prosecna godisnja stopa rasta drustvenog proizvoda za period 1990-1993. (bazna godina 1989.) imala je negativni predznak i iznosila je -22,5%, odnosno društveni proizvod iz 1993. godine cinio je 41% (dve petine) drustvenog proizvoda iz 1989. godine. Tok društvenog proizvoda za period 1994-1998. godine je uzlazni. Naime, društveni proizvod za ovaj period imao je prosecnu godisnju stopu (bazna godina 1993.) od 4,7%. Iako je društveni proizvod u 1999. godini imao skroman rast, njegov nivo u istoj godini iznosio 42,4% društvenog proizvoda iz 1989. godine. ZnaCajniji privredni rast ostvaren je 2000. godini, kada je ostvarena stopa rasta bruto domaceg proizvoda od 5,2%. Pozitivan trend (ali opadajuca stopa rasta) zabeležen je i u narednom periodu. Tako je u 2001. godini ostvarena stopa rasta od 5.3%, u 2002. godini 3.8%, a u 2003. godini svega 2%. Pozitivan trend zabeležen je i u periodu 20042006. godine.

Imajuci u vidu da u savremenoj teoriji privredog razvoja pitanje strukturnih promena zauzima centralno mesto u definisanju dostignutog stepena privrednog razvoja neke nacionalne ekonomije, to mozemo za nasu privredu zakljuciti da, struktura formiranja drustvenog proizvoda odnosno bruto domaceg proizvoda unazad 10 godina (1997-2006) lici na strukturu modernih trzisnih privreda, gde su najvece ucesce imale "ostale delatnosti" (usluge) i to sa 57,1% u 1997. godini na 59.6% u 2006. godini, zatim, sledi industrija koja je imala izvesno povecanje ucesca, i to sa 26,8% na 29,1%, i na kraju poljoprivreda koja je za isti period smanjila ucesce za oko 5% (sa 16% na 11,3%). Dakle, struktura srpske privrede odgovara modernim tržišnim privredama, ali ne odgovara kao sto smo vec konstatovali nivo bruto domaceg proizvoda. Usporenje rasta bruto domaceg proizvoda prenosi se na usporavanje rasta kapitala odnosno investicija i povecanje trgovinskog deficita. To su dva kljucna izazova za makroekonomsku ravnotežu odnosno stabilnost srpske privrede u godinama koje dolaze.